Fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole https://www.fktsc.com/ plasirali su se u šesnaestinu finala Lige konferencija, pošto su na svom terenu u Bačkoj Topoli, pobedili jermensku Nou rezultatom 4:3.

Viši direktor za finansijski konsalting kompanije Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, Nikola Avramović, je u neformalnom druženju razgovarao sa novinarima o pravcima razvoja kompanije u narednom periodu. Takođe, izneo je svoje projekcije efekata energetske tranzicije u Nemačkoj auto industriji na Srbiju i region, kao i uticaj Trampovog povratka na finansijska globalna tržišta.

Uticaj izbora Donalda Trampa na energetsku tranziciju i globalna finansijska tržišta

Bez obzira što niko ne može da predvidi promene koje će uslediti sa novom američkom administracijom pod rukovodstvom Donalda Trampa, izvesno je da će do promena doći na globalnom nivou i da one neće biti male.

Ponovni izbor Trampa izazvao je značajne rasprave o mogućim implikacijama na globalne napore za energetskom tranzicijom i finansijska tržišta. Očekuje se da će stavovi njegove administracije o politici imati dalekosežne posledice na inicijative za obnovljivu energiju, industriju fosilnih goriva, međunarodne klimatske sporazume, kao i na dinamiku globalnih investicija i trgovine.

Novoizabrani predsednik Tramp planira osnivanje Nacionalnog energetskog saveta, koji će, prema njegovim rečima, uspostaviti američku “energetsku dominaciju” širom sveta. Njegovi planovi uključuju podsticanje bušenja nafte i gasa u SAD i udaljavanje od klimatski fokusiranih prioriteta njegovog prethodnika, predsednika Džoa Bajdena.

Plan Trampa je da SAD imaju najniže troškove energije na svetu što bi smanjilo inflaciju, obnovilo američku energetsku nezavisnost, čak i uspostavilo energetsku dominaciju i omogućilo da SAD postanu (ponovo) svetska industrijska super-sila.

Međutim, Trampove ambicije mogle bi se suočiti sa ograničenjima u stvarnom svetu. Na primer, proizvodnja nafte u SAD već je dostigla rekordne nivoe tokom Bajdenove administracije. Vlada ne može prisiliti kompanije da povećaju obim bušenja, a povećanje proizvodnje moglo bi sniziti cene i smanjiti profitabilnost tih kompanija.

Uprkos tome, “dinamika tržišta će uvek biti ključna” za svako potencijalno povećanje energetske proizvodnje.

Ostaje nam da vidimo u kom smeru će se ovo dešavati, ali će svakako morati da se dešava brzo, jer Tramp ima samo 4 godine da sve to sprovede u delo, a prvi efekti se očekuju već sledeće godine.

Ekonomski i trgovinski uticaji

Tramp je takođe nagovestio povratak politike „Amerika na prvom mestu“ u trgovini, što bi moglo imati ozbiljne posledice na evropski izvoz u SAD, posebno u već opterećenom automobilsko-industrijskom sektoru.
Očekivano, to bi najviše pogodilo Nemačku, najizloženiju ekonomiju Evrope, čiji izvoz robe u SAD iznosi cak 4,2% BDP-a. Ako uzmemo u obzir da je Nemačka auto-industrija već u ozbiljnoj krizi, možda najvećoj posle Drugog svetskog rata, izgledi nisu sjajni.

Izazovi energetske tranzicije

Trampova prethodna predsednička administracija bila je obeležena politikama koje favorizuju tradicionalne energetske sektore, poput nafte, gasa i uglja, kao i povlačenjem iz Pariskog klimatskog sporazuma. Njegova predsednička kampanja za 2024. godinu i obris politike ukazuju na sličan fokus na „energetsku nezavisnost,“ što se često tumači kao podrška širenju proizvodnje fosilnih goriva.

1. Oživljavanje industrije fosilnih goriva:
- Trampove politike verovatno će uključivati povećanje bušenja nafte, izgradnju gasovoda i ublažavanje propisa o emisijama i korišćenju zemljišta za ekstrakciju. Ovo može privremeno povećati broj radnih mesta u sektoru fosilnih goriva i domaću proizvodnju energije, posebno u državama koje zavise od uglja.
- Ove mere mogle bi stvoriti prepreke investicijama u obnovljive izvore energije, smanjujući njihovu konkurentnost u odnosu na subvencionisane ili deregulativne fosilne izvore.
2. Uticaj na obnovljive izvore energije:
- Podsticaji za solarne, vetroelektrane i industriju električnih vozila mogli bi biti smanjeni, usporavajući tempo energetske tranzicije u SAD-u, ali i globalno, zbog pada konkurentnosti ovih “zelenih” industrija.

- Međunarodna tržišta za čistu tehnologiju mogla bi se preusmeriti ka zemljama koje zadržavaju snažnu posvećenost obnovljivim izvorima, poput Evropske unije i Kine.
3. Klimatska diplomatija:
- Potencijalno povlačenje iz klimatskih obaveza pod Trampovom administracijom moglo bi oslabiti globalnu klimatsku saradnju, otežavajući nacijama postizanje ambicioznih ciljeva dekarbonizacije.
- Zemlje u razvoju koje zavise od fosilnih goriva mogle bi slediti primer SAD-a, usporavajući globalne napore za smanjenje emisije.

Globalna finansijska tržišta

Finansijska tržišta reagovala su kombinacijom iščekivanja i opreza na Trampov izbor, jer bi njegove politike mogle preoblikovati ekonomske prioritete i ponašanje investitora.

1. Dobici u energetskom sektoru:
- Akcije u sektoru fosilnih goriva imaju potencijal za rast zahvaljujući deregulaciji uz povećano poverenje tržišta u naftne i gasne kompanije.
- Međutim, neizvesnost oko dugoročne globalne potražnje za fosilnim gorivima mogla bi ograničiti ovaj rast.
2. Pritisak na zelene investicije:
- Sektor obnovljive energije mogao bi se suočiti sa povećanom nestabilnošću zbog smanjenih subvencija i mogućih trgovinskih sukoba oko komponenti za čistu energiju, poput solarnih panela i baterija za električna vozila.
- Investitori bi mogli preusmeriti sredstva ka međunarodnim zelenim tržištima ili novim tehnologijama manje zavisnim od američke politike.
3. Trgovinska i valutna dinamika:
- Obnovljene trgovinske tenzije, posebno sa Kinom, mogle bi destabilizovati lance snabdevanja ključne za tehnologije čiste energije, utičući na globalnu proizvodnju i cene.
- Američki dolar mogao bi doživeti fluktuacije usled fiskalne i trgovinske politike, što bi uticalo na cene energetskih sirovina širom sveta.
4. Neizvesnost na finansijskim tržištima:
- Trampove nepredvidive političke odluke mogle bi dovesti do volatilnosti na tržištima akcija i roba. Na primer, investicije u energetsku infrastrukturu mogle bi privući kapital, ali geopolitički rizici povezani s promenama klimatske politike mogli bi neutralisati dobitke.

Potencijalna recesija u Nemačkoj i njen uticaj na Centralnu i Istočnu Evropu

Nemačka, najveća evropska ekonomija i industrijski lider, suočava se sa rastućim ekonomskim pritiscima koji bi mogli dovesti do recesije. S obzirom na to da Nemačka predstavlja ključnog ekonomskog partnera za mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), efekti njenog ekonomskog usporavanja neminovno će se proširiti izvan njenih granica, značajno utičući na perspektive celog regiona Centralne i Istočne Evrope.

Ekonomski problemi Nemačke

Više faktora doprinosi riziku od recesije u Nemačkoj.

1. Slab industrijski učinak:
- Nemačka ekonomija, zasnovana na izvozu, suočava se sa opadajućom globalnom potražnjom, posebno sa ključnih tržišta kao što su Kina i Sjedinjene Države, a što će se još vise pogoršati najavljenim carinama na uvoz od strane Donalda Trampa.
- Visoki troškovi energije, pogoršani smanjenim pristupom ruskom gasu, umanjili su konkurentnost nemačke industrije.
2. Izazovi energetske tranzicije:
- Prelazak na obnovljive izvore energije i postepeno ukidanje nuklearne energije povećali su kratkoročne ranjivosti u snabdevanju energijom.
- Visoke cene električne energije posebno pogađaju energetski intenzivne industrije, poput hemijske, čelične i automobilske proizvodnje.
3. Restriktivna monetarna politika:
- Smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), posle uspešno savladane inflacije u Eurozoni, može da obezbedi malo svežeg vazduha kada su u pitanju troškovi zaduživanja i finansiranja, ali ne rešava strukturni problem sa kojim se suočava Nemačka auto-industrija.
4. Slabost potrošnje:
- Povišene stope inflacije smanjile su realne prihode domaćinstava, što je rezultiralo padom domaće potrošnje.
Uticaj na Centralnu i Istočnu Evropu

Ekonomsko zdravlje Nemačke duboko je povezano sa CIE regionom zbog snažnih trgovinskih veza, zajedničkih lanaca snabdevanja i investicionih tokova.

1. Trgovinska i izvozna zavisnost:
- Zemlje CIE poput Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke u velikoj meri zavise od nemačke potražnje za njihovom robom, posebno auto-delovima, mašinama i potrošačkom elektronikom.
- Ne treba zaboraviti da je najveći srpski spoljno-trgovinski partner Nemačka i da ne mali broj firmi iz Srbije rade kao kooperanti za Nemačku auto-industriju.

2. Poremećaji u lancima snabdevanja:
- Mnoge ekonomije CIE integrisane su u nemačke industrijske lance snabdevanja. Usporavanje nemačke proizvodnje smanjilo bi potražnju za međuproizvodima iz regiona.
- Zemlje poput Slovačke i Mađarske pa i Srbije, izložene su većem riziku.
3. Pad investicija:
- Nemačke kompanije su među najvećim investitorima u CIE ekonomije, posebno u proizvodnim i tehnološkim sektorima. Ekonomska neizvesnost u Nemačkoj mogla bi dovesti do smanjenja stranih direktnih investicija (SDI), usporavajući otvaranje radnih mesta.
- Najviše stranih investicija u regionu dolazi upravo u Srbiju. SDI u automobilsku industriju i posebno industriju autokomponenata u Srbiji rastu stabilno za sada i čine najveći deo investicija sa 17% ukupnih SDI u zemlji.
- Nemačka je tradicionalno među najvećim stranim investitorima u Srbiji, ali je 2024. prva godina da se nivo nemačkih investicija smanjio u odnosu na prethodnu godinu.
- SDI čine oko 5.5% srpskog GDP-a i kao takve su neophodne i do sada su činile okosnicu privrednog rasta zemlje, ali će se sada možda više nego pre videti koliki je zapravo značaj domaćih investicija i domaćih preduzeća u održavanju privredne stabilnosti zemlje i njenog rasta u situacijama eksternih ekonomskih šokova.
4. Pritisci na tržište rada:
- Kontrakcija nemačke ekonomije mogla bi smanjiti mogućnosti zapošljavanja za radnike migrante iz CIE zemalja, što bi dovelo do pada doznaka koje podržavaju prihode domaćinstava. Doznake u srpskom GDP-u učestvuju sa oko 7.5%, od čega najveći deo dolazi upravo iz Nemačke.
5. Finansijska zaraza:
- Ekonomski problemi Nemačke mogli bi uticati na sentiment investitora širom Evrope, dovodeći do odliva kapitala iz zemalja u razvoju, kakva je Srbija, deprecijacije valuta i povećanih troškova zaduživanja za zemlje CIE.

Ublažavanje efekata preliva

Uprkos izazovima, zemlje CIE imaju mogućnosti da ublaže uticaj eventualne recesije u Nemačkoj:

1. Ekonomska diverzifikacija:
- Jačanje trgovinskih veza sa vanevropskim tržištima moglo bi smanjiti zavisnost od Nemačke.
- Ulaganje u sektore visokog rasta, poput tehnologije i zelene energije, moglo bi stvoriti nove prilike za region.

2. Podsticanje domaće potražnje:
- Kreatori politika u CIE regionu i Srbiji mogli bi se fokusirati na stimulisanje domaće potrošnje i investicija kako bi neutralisali pad izvoza i SDI.
3. Mehanizmi podrške EU:
- Pristup EU fondovima, poput Mehanizma za oporavak i otpornost, može pružiti finansijske resurse za podršku rastu i infrastrukturnim projektima.
4. Strateško usklađivanje:
- Saradnja sa Nemačkom na inicijativama energetske tranzicije i digitalizacije mogla bi stvoriti uzajamne mogućnosti rasta.

O Nikoli Avramoviću:

Nikola Avramović je Viši direktor za finansijsko savetovanje u Alvarez & Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, a prvi je srpski državljanin na ovako značajnoj poziciji kada su u pitanju vodeće svetske konsultantske kuće.

Sa preko 20 godina intenzivnog iskustva u investicionom bankarstvu i finansijskom savetovanju, Nikola je savetovao klijente širom Evrope na poslovima akvizicije, investicija, strateških definicija i kriznog menadžmenta.

Od 2023. godine nalazi se u veoma cenjenoj kompaniji za finansijski konsalting Alvarez &˛Marsal kao Viši direktor čiji je zadatak da izgradi tim i vodi kompaniju u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Pre toga, Nikola je bio član tima od tri osobe koji je izgradio AxFina Holding, pan-evropsku kompaniju iz Beca za upravljanje imovinom, koja je vrlo brzo došla od 0 do 200+ zaposlenih u 7 EU zemalja, sa preko 3 milijarde evra sredstava kojima su upravljali.

Prethodno je Nikola 4 godine bio direktor finasijskog konsaltinga u PwC Europe, gde je uspešno vodio i realizovao neke od najvećih bankarskih transakcija u regionu Centralne i Istočne Evrope.

Od 2009. do 2015. godine nalazio se na nekoliko rukovodećih pozicija u Hypo Alpe Adria Bank International u Austriji, kao odgovoran za region Balkana.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdiplomsku specijalizaciju iz finansija i menadžmenta rizika završio je na Frankfurtskoj školi za finansije i menadžment u Nemačkoj. Nakon toga na Harvard biznis školi u SAD završio je izvršni program za liderstvo u finansijskim organizacijama.

Nikola je član Harvard Kluba Srbija i Harvard Kluba Austrija. Tečno govori engleski jezik i služi se nemačkim jezikom.

Kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u rudarstvo u regionu, je i ove godine po deveti put zaredom, u okviru Fondacije „Evro za znanje“ https://www.evrozaznanje.rs/, dodelila dve stipendije studentima Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kako bi pomogla mladim i uspešnim ljudima u daljem školovanju.

Ovogodišnji dobitnici Minecovih stipendija od po 120.000 dinara su studenti IV godine Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Gluščević, iz Beograda, smer podzemna eksploatacija ležišta mineralnih sirovina i Miloš Prokin iz Beograda, smer istraživanje ležišta mineralnih sirovina, modul ekonomska geologija.

Po rečima dobitnika, stipendija im predstavlja priznanje za dosadašnji uspeh i daje im veru da će njihov trud biti vrednovan i u budućnosti, ali u isto vreme ih obavezuje da opravdaju očekivanja.

„Ovo je za mene izuzetno veliko priznanje, obeležilo mi je celu 2024. godinu i pokazalo da sam na dobrom putu kada je reč o studiranju i završetku studija. Na Rudarsko-geološkom fakultetu sam pronašao sebe jer me materija koja se uči zaista interesuje, pa samim tim svoju budućnost nakon završetka osnovnih akademskih, a kasnije i master studija, vidim u nekoj kompaniji kao što je Mineco .Stipendiju ću, nadam se, iskoristiti na pravi način, isključivo za potrebe studiranja, kako bih oca penzionera sa limitiranim prihodima, rasteretio dela troškova koji utiču na nas životni standard. Ovo mi je vetar u leđa da fakultet završim sa visokim prosekom i u što kraćem roku. U svakom slučaju trudiću se svim snagama da opravdam ukazano poverenje“, rekao je Miloš Prokin.

„Zahvaljujem se fondaciji “Evro za znanje” i kompaniji Mineco na dodeljenoj stipendiji, koju. ću iskoristiti da pokrijem troškove studiranja i za dalje usavršavanje u struci i nauci. Nakon završetka osnovnih studija planiram da upišem i master studije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Planiram da se zaposlim kao rudarski inženjer u nekoj od kompanija koje posluju u Srbiji i da svojim radom doprinesem razvoju naše zemlje“, izjavio je Aleksandar Gluščević.

Dobitnicima Milošu Prokinu i Aleksandru Gluščeviću kompanija će omogućiti da u postrojenjima u kojima rukovodi steknu praktične veštine i uvid u tehnološke i proizvodne procese što može da im pomogne u daljem profesionalnom razvoju.

Mineco izražava zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Fondacijom „Evro za znanje“ i čestita svim dobitnicima, kojih je ove godine dvanaestoro, uključujući dvoje studenta kojima su oni obezbedili stipendije. U kompaniji veruju da ovaj vid podrške pomaže mladim i uspešnim ljudima da, po završetku studija, ostvare svoje ciljeve i doprinesu razvoju rudarstva u Srbiji.

https://www.youtube.com/shorts/AXLkF_paF1E

https://www.facebook.com/reel/1238437360939282

https://www.facebook.com/reel/2032488700487097

https://www.facebook.com/reel/1062050004924179

Britanska kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u regionu Zapadnog Balkana, poziva najbolje studente Rudarsko-geološkog fakulteta koji započinju četvrtu godinu, da konkurišu za njih posebno namenjene stipendije Fondacije “Evro za znanje”.
Prednost pri apliciranju imaju studenti Geološkog smera ILMS – modul Ekonomska geologija, kao i smerova Rudarsko inženjerstvo – moduli Podzemna eksploatacija, Priprema mineralnih sirovina i Površinska eksploatacija.

Kompanija izražava zadovoljstvo što i devetu godinu za redom nastavlja saradnju sa Fondacijom “Evro za znanje”, jer su mnogi stipendisti ranijih godina bili zainteresovani da se povežu sa Minecovim rudnicima u Srbiji. Takođe, stipendisti su imali priliku da upoznaju iskusne buduće kolege, da steknu kontakte u sektoru kojim se bave, kao i da prođu praksu.
Fondacija “Evro za znanje” raspisala je dvanaesti konkurs za dodelu deset studentskih stipendija za školsku 2024/25 godinu, u iznosu od po 120 hiljada dinara, od kojih su dve stipendije, po želji donatora, kompanije Mineco, za studente koji su upisali poslednju godinu osnovnih studija Rudarsko-geološkog fakulteta.

Prema pravilima Fondacije “Evro za znanje”, stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćuju se u deset jednakih rata. Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a posebna komisija, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija, bira stipendiste. Rezultati konkursa biće objavljeni krajem oktobra. Uz molbu (nema posebnog obrasca) je potrebno dostaviti potvrdu o upisanoj godini (sa prosekom ocena) i dokaze o primanjima roditelja (poslednja tri meseca), a ukoliko nisu zaposleni potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, kandidati mogu dostaviti i posebna priznanja i nagrade sa takmičenja, ukoliko ih imaju.
Kandidati prijave treba da šalju isključivo poštom na adresu Fondacije: “Evro za znanje”, Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić. O detaljima prijave i načinu izbora stipendista, kandidati se mogu obavestiti i na sajtu https://www.evrozaznanje.rs/.

FK TSC, koji je prethodnu sezonu završilo na trećem mestu u Superligi, u nastavku prvenstva i u Ligi konferencija predvodiće Jovan Damjanović (41), nekadašnji direktor Voždovca i doskorašnji selektor kadetske reprezentacije, koja je pod njegovim vođstvom stigla do polufinala Evropskog prvenstva.

“Promenili smo šefa stručnog štaba. Nije krenulo kako smo zamislili, a puno smo uložili. Nikada nismo imali bolju ekipu, očekivanja su bila daleko veća. Jovan je naš novi šef i predvodiće našu ekipu u Ligi konferencija i prvenstvu”, saopštio je predsednik kluba Janoš Žemberi u Monaku nakon izvlačenja parova za evropsku jesen.

https://www.youtube.com/watch?v=P8PMQvyUi4M

TSC je objavio da su se putevi kluba i dosadašnjeg šefa stručnog štaba, Deana Klafurića, razišli. Gospodin Klafurić je preuzeo odgovornost za dosadašnje rezultate tima i odlučio da podnese ostavku sa svoje pozicije. Klub mu se zahvalio na korektnoj saradnji i poželeo mu puno sreće i uspeha u njegovim budućim profesionalnim izazovima.

U žrebu za Ligu konferencije predstavnik Srbije TSC će igrati 3.oktobra u Kazahstanu protiv Astane, 24. oktobra će ugostiti poljsku Legiju a 7. novembra švajcarski Lugano, 28. novembra gostuje u švajcarskoj Senkt Galenu a 12. decembra Gentu u Belgiji, a 19. decembra dočekuje jermenski klub Noa.

Postoji samo jedna investicija koje garantovano vraća uloženo, a to je obrazovanje.

Nikola Avramović je viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal-u zadužen za Austriju i jugoistočnu Evropu, region na koji je ova kompanija tek nedavno proširila poslovanje. U intervjuu za Novu Ekonomiju https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/avramovic-alavrezmarsal-vreme-je-da-redefinisemo-dugorocni-plan-razvoja-srbije objašnjava zašto strani investitori ne mogu biti propeler ekonomskog razvoja, odnosno zbog čega se valja fokusirati na domaće investicije. Novi regionalni direktor u ovoj kući za finansijski konsalting smatra da je Srbiji neophodan novi, barem desetogodišnji plan razvoja privrede, a koji bi podržavao našu tranziciju od zemlje u razvoju ka razvijenoj ekonomiji. „Sada je pravo vreme za iskorak“

U oblasti finansijskog konsaltinga, Alvarez&Marsal spada u pet najvećih kompanija na svetu, a prošle godine je bila na trećem mestu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ova kuća poznata je i po rešavanju najvećeg bankrota u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, Lehman Brothers, slučaja koji je pokrenuo svetsku finansijsku krizu 2008. godine.
U predstojećem periodu se očekuje još jače monetarno popuštanje, za sada smo imali dva. S obzirom da je inflacija još uvek direktno povezana sa globlanim cenama energenata, kada eventualno možemo očekivati povratak na nivoe pre izbijanja rata u Ukrajini? Na kom nivou očekujete da će kamatne stope biti u sledećeoj godini, u Srbiji i EU?
Predviđanje kada može doći do (daljeg) monetarnog popuštanja je vrlo izazovno – zbog kompleksnosti i dinamike same prirode globalne ekonomije. Centralne banke, pre svih FED i ECB obično prilagođavaju kamatne stope uzimajući u obzir više indikatora, kao sto je inflacija, stopa nezaposlenosti, projektovana stopa ekonomskog rasta…
Ono sto u ovom trenutku najviše utiče na period kada će doći do monetarnog popuštanja je definitivno targetirana inflacija (obično oko dva do tri odsto). Ukoliko dođe do stabilizacije na ovom polju, možemo očekivati snižavanje kamatnih stopa, ali oprezno, svakako ne agresivnim tempom i intenzitetom.
Povratak ne nivoe pre rata u Ukrajini od skoro pa nultih kamatnih stopa više nećemo videti, jer to nije bilo dugoročno održivo stanje, i realno je da se referentne kamatne stope dugoročno stabilizuju na nivoima od tri do četiri odsto.
Opšte je poznato da trenutno najveći uticaj na nivo inflacije i dalje imaju cene energenata. Situacija u Ukrajini jeste poremetila tržište energenata, i stabilizacija cena (na ovom tržištu) je nešto sto će značiti celokupnoj globalnoj ekonomiji, ali to je više geopolitičko nego tržišno pitanje.
Imamo i faktore kao sto su geopolitičke tenzije, poremećeni tokovi snabdevanje i logistike, ali sve su to sekundarni elementi. Interesantno je primetiti da je monetarno zatezanje dalo vrlo fokusirane rezultate na snižavanje inflacije, a da nije previše uticalo stope ekonomskog rasta i nezaposlenosti.
Inflacija u EU je već blizu targetiranog nivoa i nalazi se na više nego prihvatljivih 2,5 odsto. Sto se tiče Srbije, inflacija je više nego uspešno stavljena pod kontrolu, sa prošlogodišnjih 12 na blizu targetiranih tri odsto već u maju ove godine zahvaljujući fokusiranoj i odmerenoj politici NBS-a, uz minimalne negativne efekte po privredni rast.
Pošto se Vlada Srbije za rast BDP-a ove godine opet oslanja na potrošnju (i privatnu i državnu potrošnju), odnosno ulaganja u infrastrukturu – koliko takvo stanje može da traje? Šta buduća ekonomska politike traba da potencira kako bi rast bio održiv na duži rok? Da li to može da bude zelena tranzicija, rudarstvo ili jednokratne sajamske izložbe kao EXPO?
Kao što ste i rekli, glavni pokretač srpskog ekonomskog rasta jeste potrošnja, kako privatna tako i državna. Dok je privatna potrošnja bila dobrim delom generisana niskim kamatnim stopama, državna potrošnja se mahom ogledala kroz infrastrukturne projekte.
U poslednjoj dekadi su postavljene dobre osnove za dalji rast i razvoj, skoro pa svi makroekonomski parametri srpske ekonomije su u granicama normale.
Trenutna ekonomska politika može da obezbedi umeren ekonomski rast, koji smo imali i do sada.
Državna potrošnja kroz infrastrukturne projekte, može da predstavlja jaku bazu za razvoj, ali je neophodna dalja izgradnja na tim temeljima, kako bismo obezbedili održiv i stabilan rast na srednji i duži rok. Potreban je novi, barem desetogodišnji plan razvoja srpske privrede, onaj koji bi podržavao tranziciju Srbije iz zemlje u razvoju ka razvijenoj zemlji. Dobra osnova je postavljena, sada je vreme za iskorak.
Što se tiče zelene tranzicije, rudarenja ili sajamskog turizma, oni mogu dati kratkoročne pozitivne efekte, ali ni na jednom slučaju u svetu nemamo primer da su visoko razvijene zemlje bazirale dugoročni rast na ova tri elementa, te nije realno očekivati da išta od navedenog može da obezbedi stabilan rast na duži rok.
Ako pak govorimo o dugoročnom održivom ekonomskom razvoju, bilo koje ulaganje danas za budućnost, nosi određen nivo neizvesnosti i rizika. Međutim postoji samo jedno ulaganje koje garantovano vraća uloženo, na nivou države i celokupne ekonomije, a to je ulaganje u obrazovanje. Dugoročna strategija našeg ekonomskog razvoja bi trebala ovo pitanje da stavi u centar svog interesovanja i planiranja.
Koliko projekti kao EXPO utiču na javni dug? Za ovaj projekat, kao i mnoge druge, nemamo analizu koliko su isplativi.
Ulaganje u EXPO je bez dileme najveće javno ulaganje koje smo imali u zemlji u poslednjih 25 godina. Imajući u vidu visinu ovog ulaganja, njegov uticaj na kompletne javne finansije ne samo današnjim – nego i budućim generacijama, siguran sam da su donosioci odluka uradili ozbiljnu „cost-benefit“ analizu i svih propratnih efekata koje ovaj projekat nosi.
S druge strane, kompanije u Srbiji svoja sredstva uglavnom dobijaju od banaka koje ovde posluju, koje su u stranom vlasništvu…
Ako pogledamo profitabilnost bankarskog sektora u Srbiji on je daleko veći od profitabilnosti bankarskog sektora u EU.
Prinos na kapital u Srbiji je oko 18 odsto u 2023. godini dok je EU prosek svega sedam odsto. To nam govori kakva se kreditna politika vodi prema našim preduzećima i stanovništvu. Ukratko, strane banke nemaju razvojnu ulogu prema našoj privredi, već se isključivo rukovode stvaranjem vrednosti za svoje vlasnike, sto je potpuno legitimno i ispravno. Ali da li to našoj privredi i preduzećima ide u korist?
Ogroman deo našeg finansijskog sektora je u rukama stranih banaka. Postepeno vraćanje finansijskog sektora u domaće ruke, koliko god je to moguće, bi trebala da bude deo ekonomske politike naše zemlje (uzmite pozitivne primere Poljske i Mađarske i Slovenije gde je većina banaka u domaćem vlasništvu).
To nije kratkoročan proces, ali je neophodan u određenoj meri. Efekti takve strategije su višestruki.
Prvi je sprečavanje odliva ogromne količine novca i kapitala iz zemlje svake godine. Samo u prošloj godini bankarski sektor u Srbiji je generisao 1,4 milijarde evra čistog profita, a najveći deo tog novca je završio u matičnim bankama u drugim zemljama, koji bi u suprotnom bio reinvestiran na domaćem tržištu. Drugi je bolja kontrola sopstvenih finansija, i posredstvom toga planiranje i sprovođenje dugoročne razvojne politike naše privrede, jer kao što smo napomenuli, razvojna uloga nije nešto čime se strane banke bave.
Pored ulaganja u obrazovanje, drugi izuzetno važan stub ekonomskog razvoja su domaće direktne investicije. Napustiti mantru stranih direktnih investicija, koju slušamo od 2000. godine na ovamo, kao „propelera ekonomskog razvoja“ – jer one to nisu niti će ikad biti.
Akcenat treba biti na obezbeđivanju uslova za domaće direktne investicije kao osnovi budućeg dugoročnog razvoja.
Možda bi domaće kompanije bile u poziciji da poboljšaju svoje poslovanje kroz projekat oživljavana tržišta kapirala, kroz plasirane inicijalnih javnih ponuda (IPO) ili emitovanj korporativnih obveznica. Da li mislite da je srpsko tržište zrelo za ovu vrstu finansiranja?
Kada preduzeća iscrpe sopstvene resurse i druge klasične bankarske proizvode za finansiranje rasta i razvoja, IPO i korporativne obveznice su logičan sledeći korak.
Oba modela su široko rasprostranjena na američkom i zapadnoevropskim tržištima. Tržište korporativnih obveznica u Srbiji je, možemo slobodno reći, u vrlo ranoj fazi, ali sa razvojem korporativne kulture, izlaskom domaćih preduzeća van granica zemlje, za očekivati je da ćemo videti napredak na ovom polju.
Ministarstvo finansija Srbije je suspendovalo fiskalno pravilo koje bi deficit držao na 1,5 odsto BDP-a. Umesto toga ostaće na nivou od prosečnih 2,4 odsto, koliko je bilo do sada. Koji su mogući rizici dodatnog budžetskog deficita?
Na prvi pogled ovaj podatak može da zabrinjava obzirom da ova odluka može nositi sa sobom određene negativne implikacije. Međutim, treba napomenuti da je Fitch u svom najnovijem izveštaju povećao izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga. Ako bi se to desilo, Srbija bi po prvi put bila svrstana u zemlje sa visokom izvesnošću ulaganja.
Najava takve odluke rejting agencija već sama po sebi sugeriše da je nivo javnog duga umeren i da Ministarstvo finansija vodi kredibilnu fiskalnu politiku.
Lokalna valuta dinar je jaka i centralna banka je održava na odreženom nivou već duže vreme. Da li očekujete fluktuacije u kursu u budućnosti? Koji je pravi nivo dinara koji bi mogao da bude povoljan i za izvoznike i za domaću ekonomiju?
Održavanje kursa dinara na stabilnom nivou prema evru je nešto što NBS radi uspešno poslednjih godina, iako to nije (bilo) ni malo lako u uslovima visoke inflacije sa kojom se borimo, odnosno kada je dinar izložen pritiscima da depresira.
Izuzetno je teško definisati tačan nivo kursa koji bi koristio svim sektorima podjednako, i izvozu i domaćoj ekonomiji. Konstanto praćenje i precizno reagovanje na deviznom tržištu, fleksibilna fiskalna politika, i održavanje poverenja u stabilnost dinara će svakako pomoći da fluktuacije dinara i u budućnosti budu minimalne.
Koji su najveći rizici za investitore kada je u pitanju poslovane u Srbiji? Koja je premija rizika, na kom nivou je vi vidite?
Ne mislim da naša briga treba da bude na tome šta je rizik za strane investitore u Srbiji. Naš fokus treba da bude na domaćim investicijama, jer one stvaraju ekonomski rast na dug period.
Da odgovorimo na pitanja: Kako pospešiti domaće investicije? Kako osigurati bar podjednak tretman domaćim investitorima u odnosu na inostrane? Kako obezbediti poslovni i pravni ambijent za ulaganje naših ljudi iz inostranstva u matičnu zemlju?
Kada domaćim investicijama osiguramo i pružimo dobar poslovni ambijent, strane investicije će to pratiti, a ne obrnuto.
Da li očekujete dolazak većih bankarskih igrača u Srbiju ili možda očekujete da se oni koji su veliki i već posluju ovde, kao Citibank, da prošire poslovanje?
Potpuno suprotno. Srpsko bankarsko tržište je u procesu konsolidacije. Trenutno dominantni igrači nastoje da zadrže i ojačaju svoju poziciju akvizicijom manjih banaka. Trend u bankarstvu u jugoistocnoj Evropi je „ako niste u Top5 banaka na tržištu, nemate razloga da ostajete u toj zemlji“.
Imajući to u vidu, nije za očekivati dolazak novih igrača na srpsko bankarsko tržište, posebno ne velikih igrača – jer za njih jednostavno više nema mesta. Citibank je u Srbiji samo na nivou „rep office“-a (predstavništva), ne kao banka, tako da ih možemo zanemariti u ovom kontekstu.
U kojoj srpskoj grani ili industriji očekujete spajanja i akvizicije („mergers and acquisitions“) u narednoj godini?
Definitivno u sektoru bankarstva, gde je srpsko tržište godinama jedno od najaktivnijih u jugoistočnoj Evropi na polju spajanja i pripajanja.
Takođe, možemo videti i neke transakcije u realnom sektoru, pre svega na mestima gde su investicioni fondovi do sada bili aktivni kao kupci.