Britanska kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u regionu Zapadnog Balkana, poziva najbolje studente Rudarsko-geološkog fakulteta koji započinju četvrtu godinu, da konkurišu za njih posebno namenjene stipendije Fondacije “Evro za znanje”.
Prednost pri apliciranju imaju studenti Geološkog smera ILMS – modul Ekonomska geologija, kao i smerova Rudarsko inženjerstvo – moduli Podzemna eksploatacija, Priprema mineralnih sirovina i Površinska eksploatacija.

Kompanija izražava zadovoljstvo što i devetu godinu za redom nastavlja saradnju sa Fondacijom “Evro za znanje”, jer su mnogi stipendisti ranijih godina bili zainteresovani da se povežu sa Minecovim rudnicima u Srbiji. Takođe, stipendisti su imali priliku da upoznaju iskusne buduće kolege, da steknu kontakte u sektoru kojim se bave, kao i da prođu praksu.
Fondacija “Evro za znanje” raspisala je dvanaesti konkurs za dodelu deset studentskih stipendija za školsku 2024/25 godinu, u iznosu od po 120 hiljada dinara, od kojih su dve stipendije, po želji donatora, kompanije Mineco, za studente koji su upisali poslednju godinu osnovnih studija Rudarsko-geološkog fakulteta.

Prema pravilima Fondacije “Evro za znanje”, stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćuju se u deset jednakih rata. Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a posebna komisija, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija, bira stipendiste. Rezultati konkursa biće objavljeni krajem oktobra. Uz molbu (nema posebnog obrasca) je potrebno dostaviti potvrdu o upisanoj godini (sa prosekom ocena) i dokaze o primanjima roditelja (poslednja tri meseca), a ukoliko nisu zaposleni potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, kandidati mogu dostaviti i posebna priznanja i nagrade sa takmičenja, ukoliko ih imaju.
Kandidati prijave treba da šalju isključivo poštom na adresu Fondacije: “Evro za znanje”, Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić. O detaljima prijave i načinu izbora stipendista, kandidati se mogu obavestiti i na sajtu https://www.evrozaznanje.rs/.

FK TSC, koji je prethodnu sezonu završilo na trećem mestu u Superligi, u nastavku prvenstva i u Ligi konferencija predvodiće Jovan Damjanović (41), nekadašnji direktor Voždovca i doskorašnji selektor kadetske reprezentacije, koja je pod njegovim vođstvom stigla do polufinala Evropskog prvenstva.

“Promenili smo šefa stručnog štaba. Nije krenulo kako smo zamislili, a puno smo uložili. Nikada nismo imali bolju ekipu, očekivanja su bila daleko veća. Jovan je naš novi šef i predvodiće našu ekipu u Ligi konferencija i prvenstvu”, saopštio je predsednik kluba Janoš Žemberi u Monaku nakon izvlačenja parova za evropsku jesen.

https://www.youtube.com/watch?v=P8PMQvyUi4M

TSC je objavio da su se putevi kluba i dosadašnjeg šefa stručnog štaba, Deana Klafurića, razišli. Gospodin Klafurić je preuzeo odgovornost za dosadašnje rezultate tima i odlučio da podnese ostavku sa svoje pozicije. Klub mu se zahvalio na korektnoj saradnji i poželeo mu puno sreće i uspeha u njegovim budućim profesionalnim izazovima.

U žrebu za Ligu konferencije predstavnik Srbije TSC će igrati 3.oktobra u Kazahstanu protiv Astane, 24. oktobra će ugostiti poljsku Legiju a 7. novembra švajcarski Lugano, 28. novembra gostuje u švajcarskoj Senkt Galenu a 12. decembra Gentu u Belgiji, a 19. decembra dočekuje jermenski klub Noa.

Postoji samo jedna investicija koje garantovano vraća uloženo, a to je obrazovanje.

Nikola Avramović je viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal-u zadužen za Austriju i jugoistočnu Evropu, region na koji je ova kompanija tek nedavno proširila poslovanje. U intervjuu za Novu Ekonomiju https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/avramovic-alavrezmarsal-vreme-je-da-redefinisemo-dugorocni-plan-razvoja-srbije objašnjava zašto strani investitori ne mogu biti propeler ekonomskog razvoja, odnosno zbog čega se valja fokusirati na domaće investicije. Novi regionalni direktor u ovoj kući za finansijski konsalting smatra da je Srbiji neophodan novi, barem desetogodišnji plan razvoja privrede, a koji bi podržavao našu tranziciju od zemlje u razvoju ka razvijenoj ekonomiji. „Sada je pravo vreme za iskorak“

U oblasti finansijskog konsaltinga, Alvarez&Marsal spada u pet najvećih kompanija na svetu, a prošle godine je bila na trećem mestu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ova kuća poznata je i po rešavanju najvećeg bankrota u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, Lehman Brothers, slučaja koji je pokrenuo svetsku finansijsku krizu 2008. godine.
U predstojećem periodu se očekuje još jače monetarno popuštanje, za sada smo imali dva. S obzirom da je inflacija još uvek direktno povezana sa globlanim cenama energenata, kada eventualno možemo očekivati povratak na nivoe pre izbijanja rata u Ukrajini? Na kom nivou očekujete da će kamatne stope biti u sledećeoj godini, u Srbiji i EU?
Predviđanje kada može doći do (daljeg) monetarnog popuštanja je vrlo izazovno – zbog kompleksnosti i dinamike same prirode globalne ekonomije. Centralne banke, pre svih FED i ECB obično prilagođavaju kamatne stope uzimajući u obzir više indikatora, kao sto je inflacija, stopa nezaposlenosti, projektovana stopa ekonomskog rasta…
Ono sto u ovom trenutku najviše utiče na period kada će doći do monetarnog popuštanja je definitivno targetirana inflacija (obično oko dva do tri odsto). Ukoliko dođe do stabilizacije na ovom polju, možemo očekivati snižavanje kamatnih stopa, ali oprezno, svakako ne agresivnim tempom i intenzitetom.
Povratak ne nivoe pre rata u Ukrajini od skoro pa nultih kamatnih stopa više nećemo videti, jer to nije bilo dugoročno održivo stanje, i realno je da se referentne kamatne stope dugoročno stabilizuju na nivoima od tri do četiri odsto.
Opšte je poznato da trenutno najveći uticaj na nivo inflacije i dalje imaju cene energenata. Situacija u Ukrajini jeste poremetila tržište energenata, i stabilizacija cena (na ovom tržištu) je nešto sto će značiti celokupnoj globalnoj ekonomiji, ali to je više geopolitičko nego tržišno pitanje.
Imamo i faktore kao sto su geopolitičke tenzije, poremećeni tokovi snabdevanje i logistike, ali sve su to sekundarni elementi. Interesantno je primetiti da je monetarno zatezanje dalo vrlo fokusirane rezultate na snižavanje inflacije, a da nije previše uticalo stope ekonomskog rasta i nezaposlenosti.
Inflacija u EU je već blizu targetiranog nivoa i nalazi se na više nego prihvatljivih 2,5 odsto. Sto se tiče Srbije, inflacija je više nego uspešno stavljena pod kontrolu, sa prošlogodišnjih 12 na blizu targetiranih tri odsto već u maju ove godine zahvaljujući fokusiranoj i odmerenoj politici NBS-a, uz minimalne negativne efekte po privredni rast.
Pošto se Vlada Srbije za rast BDP-a ove godine opet oslanja na potrošnju (i privatnu i državnu potrošnju), odnosno ulaganja u infrastrukturu – koliko takvo stanje može da traje? Šta buduća ekonomska politike traba da potencira kako bi rast bio održiv na duži rok? Da li to može da bude zelena tranzicija, rudarstvo ili jednokratne sajamske izložbe kao EXPO?
Kao što ste i rekli, glavni pokretač srpskog ekonomskog rasta jeste potrošnja, kako privatna tako i državna. Dok je privatna potrošnja bila dobrim delom generisana niskim kamatnim stopama, državna potrošnja se mahom ogledala kroz infrastrukturne projekte.
U poslednjoj dekadi su postavljene dobre osnove za dalji rast i razvoj, skoro pa svi makroekonomski parametri srpske ekonomije su u granicama normale.
Trenutna ekonomska politika može da obezbedi umeren ekonomski rast, koji smo imali i do sada.
Državna potrošnja kroz infrastrukturne projekte, može da predstavlja jaku bazu za razvoj, ali je neophodna dalja izgradnja na tim temeljima, kako bismo obezbedili održiv i stabilan rast na srednji i duži rok. Potreban je novi, barem desetogodišnji plan razvoja srpske privrede, onaj koji bi podržavao tranziciju Srbije iz zemlje u razvoju ka razvijenoj zemlji. Dobra osnova je postavljena, sada je vreme za iskorak.
Što se tiče zelene tranzicije, rudarenja ili sajamskog turizma, oni mogu dati kratkoročne pozitivne efekte, ali ni na jednom slučaju u svetu nemamo primer da su visoko razvijene zemlje bazirale dugoročni rast na ova tri elementa, te nije realno očekivati da išta od navedenog može da obezbedi stabilan rast na duži rok.
Ako pak govorimo o dugoročnom održivom ekonomskom razvoju, bilo koje ulaganje danas za budućnost, nosi određen nivo neizvesnosti i rizika. Međutim postoji samo jedno ulaganje koje garantovano vraća uloženo, na nivou države i celokupne ekonomije, a to je ulaganje u obrazovanje. Dugoročna strategija našeg ekonomskog razvoja bi trebala ovo pitanje da stavi u centar svog interesovanja i planiranja.
Koliko projekti kao EXPO utiču na javni dug? Za ovaj projekat, kao i mnoge druge, nemamo analizu koliko su isplativi.
Ulaganje u EXPO je bez dileme najveće javno ulaganje koje smo imali u zemlji u poslednjih 25 godina. Imajući u vidu visinu ovog ulaganja, njegov uticaj na kompletne javne finansije ne samo današnjim – nego i budućim generacijama, siguran sam da su donosioci odluka uradili ozbiljnu „cost-benefit“ analizu i svih propratnih efekata koje ovaj projekat nosi.
S druge strane, kompanije u Srbiji svoja sredstva uglavnom dobijaju od banaka koje ovde posluju, koje su u stranom vlasništvu…
Ako pogledamo profitabilnost bankarskog sektora u Srbiji on je daleko veći od profitabilnosti bankarskog sektora u EU.
Prinos na kapital u Srbiji je oko 18 odsto u 2023. godini dok je EU prosek svega sedam odsto. To nam govori kakva se kreditna politika vodi prema našim preduzećima i stanovništvu. Ukratko, strane banke nemaju razvojnu ulogu prema našoj privredi, već se isključivo rukovode stvaranjem vrednosti za svoje vlasnike, sto je potpuno legitimno i ispravno. Ali da li to našoj privredi i preduzećima ide u korist?
Ogroman deo našeg finansijskog sektora je u rukama stranih banaka. Postepeno vraćanje finansijskog sektora u domaće ruke, koliko god je to moguće, bi trebala da bude deo ekonomske politike naše zemlje (uzmite pozitivne primere Poljske i Mađarske i Slovenije gde je većina banaka u domaćem vlasništvu).
To nije kratkoročan proces, ali je neophodan u određenoj meri. Efekti takve strategije su višestruki.
Prvi je sprečavanje odliva ogromne količine novca i kapitala iz zemlje svake godine. Samo u prošloj godini bankarski sektor u Srbiji je generisao 1,4 milijarde evra čistog profita, a najveći deo tog novca je završio u matičnim bankama u drugim zemljama, koji bi u suprotnom bio reinvestiran na domaćem tržištu. Drugi je bolja kontrola sopstvenih finansija, i posredstvom toga planiranje i sprovođenje dugoročne razvojne politike naše privrede, jer kao što smo napomenuli, razvojna uloga nije nešto čime se strane banke bave.
Pored ulaganja u obrazovanje, drugi izuzetno važan stub ekonomskog razvoja su domaće direktne investicije. Napustiti mantru stranih direktnih investicija, koju slušamo od 2000. godine na ovamo, kao „propelera ekonomskog razvoja“ – jer one to nisu niti će ikad biti.
Akcenat treba biti na obezbeđivanju uslova za domaće direktne investicije kao osnovi budućeg dugoročnog razvoja.
Možda bi domaće kompanije bile u poziciji da poboljšaju svoje poslovanje kroz projekat oživljavana tržišta kapirala, kroz plasirane inicijalnih javnih ponuda (IPO) ili emitovanj korporativnih obveznica. Da li mislite da je srpsko tržište zrelo za ovu vrstu finansiranja?
Kada preduzeća iscrpe sopstvene resurse i druge klasične bankarske proizvode za finansiranje rasta i razvoja, IPO i korporativne obveznice su logičan sledeći korak.
Oba modela su široko rasprostranjena na američkom i zapadnoevropskim tržištima. Tržište korporativnih obveznica u Srbiji je, možemo slobodno reći, u vrlo ranoj fazi, ali sa razvojem korporativne kulture, izlaskom domaćih preduzeća van granica zemlje, za očekivati je da ćemo videti napredak na ovom polju.
Ministarstvo finansija Srbije je suspendovalo fiskalno pravilo koje bi deficit držao na 1,5 odsto BDP-a. Umesto toga ostaće na nivou od prosečnih 2,4 odsto, koliko je bilo do sada. Koji su mogući rizici dodatnog budžetskog deficita?
Na prvi pogled ovaj podatak može da zabrinjava obzirom da ova odluka može nositi sa sobom određene negativne implikacije. Međutim, treba napomenuti da je Fitch u svom najnovijem izveštaju povećao izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga. Ako bi se to desilo, Srbija bi po prvi put bila svrstana u zemlje sa visokom izvesnošću ulaganja.
Najava takve odluke rejting agencija već sama po sebi sugeriše da je nivo javnog duga umeren i da Ministarstvo finansija vodi kredibilnu fiskalnu politiku.
Lokalna valuta dinar je jaka i centralna banka je održava na odreženom nivou već duže vreme. Da li očekujete fluktuacije u kursu u budućnosti? Koji je pravi nivo dinara koji bi mogao da bude povoljan i za izvoznike i za domaću ekonomiju?
Održavanje kursa dinara na stabilnom nivou prema evru je nešto što NBS radi uspešno poslednjih godina, iako to nije (bilo) ni malo lako u uslovima visoke inflacije sa kojom se borimo, odnosno kada je dinar izložen pritiscima da depresira.
Izuzetno je teško definisati tačan nivo kursa koji bi koristio svim sektorima podjednako, i izvozu i domaćoj ekonomiji. Konstanto praćenje i precizno reagovanje na deviznom tržištu, fleksibilna fiskalna politika, i održavanje poverenja u stabilnost dinara će svakako pomoći da fluktuacije dinara i u budućnosti budu minimalne.
Koji su najveći rizici za investitore kada je u pitanju poslovane u Srbiji? Koja je premija rizika, na kom nivou je vi vidite?
Ne mislim da naša briga treba da bude na tome šta je rizik za strane investitore u Srbiji. Naš fokus treba da bude na domaćim investicijama, jer one stvaraju ekonomski rast na dug period.
Da odgovorimo na pitanja: Kako pospešiti domaće investicije? Kako osigurati bar podjednak tretman domaćim investitorima u odnosu na inostrane? Kako obezbediti poslovni i pravni ambijent za ulaganje naših ljudi iz inostranstva u matičnu zemlju?
Kada domaćim investicijama osiguramo i pružimo dobar poslovni ambijent, strane investicije će to pratiti, a ne obrnuto.
Da li očekujete dolazak većih bankarskih igrača u Srbiju ili možda očekujete da se oni koji su veliki i već posluju ovde, kao Citibank, da prošire poslovanje?
Potpuno suprotno. Srpsko bankarsko tržište je u procesu konsolidacije. Trenutno dominantni igrači nastoje da zadrže i ojačaju svoju poziciju akvizicijom manjih banaka. Trend u bankarstvu u jugoistocnoj Evropi je „ako niste u Top5 banaka na tržištu, nemate razloga da ostajete u toj zemlji“.
Imajući to u vidu, nije za očekivati dolazak novih igrača na srpsko bankarsko tržište, posebno ne velikih igrača – jer za njih jednostavno više nema mesta. Citibank je u Srbiji samo na nivou „rep office“-a (predstavništva), ne kao banka, tako da ih možemo zanemariti u ovom kontekstu.
U kojoj srpskoj grani ili industriji očekujete spajanja i akvizicije („mergers and acquisitions“) u narednoj godini?
Definitivno u sektoru bankarstva, gde je srpsko tržište godinama jedno od najaktivnijih u jugoistočnoj Evropi na polju spajanja i pripajanja.
Takođe, možemo videti i neke transakcije u realnom sektoru, pre svega na mestima gde su investicioni fondovi do sada bili aktivni kao kupci.

Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u kompaniji Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu za magazin Biznis i finansije https://bif.rs/

Očekuje se dalji rast profitabilnosti

Glavni razlozi za prisustvo zapadnoevropskih banaka u regionu CIE su mogućnost rasta, visoka profitabilnost i diversifikacija, a ostvarenje ovih ciljeva nije poremetio ni rat u Ukrajini. Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. godini, uz prognoze da će se takav trend nastaviti. Istovremeno, očekuje se dalja konsolidacija bankarskog tržišta u regionu, koja je trenutno najizraženija u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji.

Zapadnoevropske banke koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) koriste prednosti visokog rasta BDP-a u regionu u odnosu na rast u zemljama Zapadne Evrope. Rast je pospešen padom inflacije i višim realnim platama, koje podstiču privatnu tražnju. Ovo je važno, obzirom da je doprinos izvoza rastu BDP ograničen zbog slabije spoljne potražnje. S druge strane, politički rizici bi mogli usporiti prilive iz evropskih fondova, koji su jedan od bitnih faktora za ekonomski rast i razvoj u zemljama CIE.

Predviđa se da će realni rast BDP-a u ovim državama ubrzati u 2024 i nastaviti u 2025. godini, za razliku od evrozone, gde su projektovane stope rasta samo 1% u 2024 i 1.8% u 2025. To ujedno predstavlja i izazov za region CIE koji je usko povezan sa privredom evrozone, posebno Nemačke koja ostaje glavni trgovinski partner regiona.

Kamatne stope u zemljama CIE su počele da rastu ranije nego u evrozoni, ali centralne banke u Češkoj i Mađarskoj već su počele da smanjuju stope, a očekuje se da će to uraditi većina centralnih banaka u regionu tokom 2024. To će doprineti očekivanom ekonomskom oporavku i pospešiti poslovanje lokalnih podružnica zapadnoevropskih banka.

Ako posmatramo Srbiju, ona ima jednu od najbržih stopa privrednog rasta u regionu, odmah iza Rumunije, ali drugu najvišu stopu inflacije i najvišu stopu nezaposlenosti.

Najveći potencijali za rast bankarskog sektora u Rumuniji, Srbiji, BiH i Albaniji
Prilikom procene dugoročnih strateških planova zapadnoevropskih banaka u CIE, izdvajaju se tri elementa: mogućnost rasta, visoka profitabilnost i diversifikacija. Za visoko kapitalizovane finansijske institucije na zrelim tržištima, sa ograničenim potencijalom za rast, mogućnost profitabilnog plasiranja viška kapitala kako bi se zadovoljila potražnja za kreditima i svežim finansiranjem je legitimna strateška opcija. Snažan ekonomski učinak u CIE podstiče dalji razvoj bankarskog sektora, iako su konkurencija i očekivan pritisak na marže negativan faktor.

Poslednjih godina, zemlje CIE beleže značajan rast bankarskog tržišta zahvaljujući većem životnom standardu, stabilizaciji lokalnih ekonomija i u mnogim slučajevima regulatornom i institucionalnom približavanju standardima Zapadne Evrope. Ovaj trend će se nastaviti.

Najveći potencijal za dalji rast bankarskog sektora imaju Rumunija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija. Poljska, Mađarska, Hrvatska, Slovačka i Bugarska čine grupu srednjeg potencijala, dok Češka i Slovenija imaju najveću zasićenost bankarskim uslugama i proizvodima. Čak i poslednja grupa i dalje zaostaje za zemljama Zapadne Evrope mereno učešćem bankarskog sektora u ukupnom BDP-u.

Na tržištima CIE se već tradicionalno ostvaruju veći prinosi na kapital u poređenju sa Zapadnom Evropom, što matičnim bankama uvećava profitabilnosti na konsolidovanom nivou. U poređenju sa drugim zapadnoevropskim bankama, one sa prisustvom u CIE, obično pokazuju bolje finansijske rezultate. Razlog je snažniji ekonomski rast u regionu u kombinaciji sa visokim kamatnim stopama.

Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. zbog visokih kamatnih stopa i relativno niskih rizika. Tome je doprinelo fokusiranje na efikasnost i troškove usled visoke inflacije, dok je digitalizacija dodatno optimizovala poslovanje.

Kreditiranje u regionu će se ove godine oporaviti kako troškovi zaduživanja opadaju, a ekonomska aktivnost ubrzava. Ključne prepreke u 2024 su veličina i vreme očekivanog smanjenja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke i drugih centralnih banaka.

CIE doprinosi diversifikaciji prihoda i zarade za mnoge zapadnoevropske banke. Strateški pristup regionu varira u zavisnosti od banke. Erste Banka, Raiffeisen Bank International (RBI), KBC, UniCredit i Intesa Sanpaolo razvile su sveobuhvatne regionalne strategije sa širokim prisustvom u celom regionu.

RBI, Erste Banka, KBC, BCP i UniCredit imaju značajan udeo u ukupnim prihodima koji dolazi iz CIE regiona. Druge velike zapadnoevropske banke kao što su BNP Paribas, ING, Santander, Commerzbank i Credit Agricole su više fokusirane na Poljsku kao najvećem tržištu u CIE.

Ekonomsko i političko okruženje takođe određuje koncentraciju stranih igrača u CIE. Od ranih 2000-tih, bankarski sektori u regionu prošli su ubrzani proces koncentracije i prodora stranih banaka. Sa izuzetkom Mađarske, Poljske i Slovenije, koje su zadržale jaku bazu banaka u domaćem vlasništvu, ostali bankarski sektori CIE su najvećim delom u stranom vlasništvu.

Izazovi na bankarskom tržištu CIE
Prisustvo u CIE nosi rizike koji su prirodno povezani sa bankarstvom na manje zrelim tržištima, posebno političke i pravne rizike. Uvođenje vanrednih bankarskih poreza za finansiranje javne potrošnje u nekoliko zemalja, ograničavanje kamatnih stopa u Mađarskoj na određene kredite, moratorijumi u otplati kredita i ograničenja nametnuta bankama u pogledu isplaćivanja dividendi su neki od nedavnih primera intervencija u bankarskom sektoru CIE. Politička neizvesnost može imati negativne posledice na poslovanje u ovim zemljama.

Iako su nivoi loših kredita (NPL) u CIE generalno povišeni, veći rizik je kompenzovan i većim prinosima. Pravovremene i adekvatne državne mere pomogle su da se izbegne veći negativni uticaj pojačanih geopolitičkih tenzija i porasta kamatnih stopa na kreditni bonitet klijenata banaka u 2023.

Slabiji kvalitet aktive banaka, u poređenju sa zapadnoevropskim bankama, kompenzovan je višim maržama, omogućavajući na taj način apsorbovanje viših troškova rizika. Adekvatnost kapitala je ostala dobra u 2023. godini, uprkos tekućim geopolitičkim turbulencijama i povećanim kapitalnim zahtevima u određenim zemljama.

Akvizicije banaka najaktivnije u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji

Rat u Ukrajini nije uticao na strategije zapadnoevropskih banaka na tržištima CIE, ako izuzmemo Rusiju i Belorusiju. Banke nastoje da iskoriste potencijal rasta na tržištima CIE i kroz spajanje i pripajanje ili akviziciju portfelja, finansirane velikim rezervama kapitala. Očekuje se dalja konsolidacija na tržištima CIE, jer će na profitabilnost uticati regulatorni pritisak, digitalizacija, troškovi, optimizacija marži i novi porezi nametnuti bankama.

Najnovije aktivnosti se odnose na mađarsko, srpsko i rumunsko bankarsko tržište. U Mađarskoj, MBH Banka (druga najveća banka nastala spajanjem MKB i Takerekbanke u aprilu 2023.) je kupila dva lokalna igrača, Duna Takarek banku i FundamentaLakaskassza banku, kako bi ojačala svoju poziciju na domaćem tržištu.

Erste banka završila je otkup udela mađarske države od 15% u Erste banci u Mađarskoj. Ulaganje je bilo deo sporazuma iz 2015. godine kojim će se doneti stabilnost i rast lokalnim bankama i privredi. Nakon izlaska mađarske države, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) takođe je prodala svojih 15% udela austrijskoj grupaciji.

U martu 2023, grčka Eurobanka prodala je svoju filijalu u Srbiji AIK banci, koja je postala druga najveća bankarska grupacija u Srbiji. Peti najveći kreditor u Crnoj Gori, Adriatik banka, kupila je Expobanku, srpsku podružnicu Češke banke, Expobank CZ.

Rumunija takođe prolazi kroz brzu konsolidaciju. UniCredit je najavio da će spojiti svoju rumunsku podružnicu sa novostečenom Alfa bankom u Rumuniji, koja onda postaje treći po veličini kreditor u Rumuniji. Intesa će se udvostručiti u Rumuniji nakon akvizicije Prve banke. Istovremeno, OTP i BNP Paribas najavile su povlačenje iz Rumunije. U februaru 2024. godine, rumunska Banka Transilvanija, pristala je da kupi lokalnu podružnicu OTP, čime će ojačati svoju poziciju najveće banke u zemlji.

BAČKA TOPOLA – Novi šef stručnog štaba Fudbalskog kluba TSC, Dean Klafurić, predstavljen je danas u Bačkoj Topoli i iskoristio je priliku da naglasi kako mu je velika čast i priznanje što je upravo on izabran za novog trenera ovog uspešnog kluba.

Klafurić je istakao da kontakt i poznanstvo sa TSC-om traju već duže vreme.

„Moj kontakt sa TSC-om traje već nekoliko godina, kada sam prvi put došao kao prijatelj kluba, upoznao ove divne ljude i video i uslove kojima klub raspolaže. Još tada sam pomislio u sebi kako bih voleo jednog dana biti trener ovde. Hvala Bogu, ta želja mi se ostvarila i želim da zahvalim predsedniku i upravi kluba na gostoprimstvu“.

On je dodao da je nekoliko puta bio gost TSC, gledao utakmice i učestvovao slavljima i uspesima kluba.

„Pratio sam TSC gde god sam radio, a i oni su mene podržavali. U Bačku Topolu dolazim sa svojim saradnicima iz Veleža i srećni smo što nam se otvorila prilika baš u ovom klubu. Još jednom bih zahvalio na lepim rečima i podršci i naglasio bih da ćemo se potruditi da svojim radom opravdamo poziv“.

Generalni direktor TSC Sabolč Palađi je potvrdio da je sa Klafurićem bio dugo u kontaktu i da se raduje što su uspeli da se dogovore.

„Dean ima bogatu karijeru i za njega smo se odlučili upravo zbog iskustva koje ima u međunarodnom fudbalu. Znamo svi kroz šta smo prolazili i kakve smo rezultate postizali. Kao klub smo sebi zacrtali još veće ciljeve i uspehe, želimo da rastemo iz utakmice u utakmicu i iz sezone u sezonu. Pred nama je period plej of Lige Evrope i sigurno ćemo sa tako gustim rasporedom imati i teško prvenstvo. Zato smo želeli da novi šef struke ima to iskustvo, a gledajući njegov CV zaključili smo da on i njegov tim mogu da nas vode na adekvatan način“ konstatovao je Palađi.

On je dodao da svi u TSC-u cene Klafurićevo bogato trenersko iskustvo i karijeru.

„Radio je kao selektor ženske hrvatske reprezentacije, sa nekoliko klubova iz Arabije u Slaven Belupu, u Legiji je osvojio duplu krunu, bio je u Honvedu i na kraju je i sa Veležom osvojio duplu krunu. On je naš poznanik koji zna kako funkcionišemo kao klub, kakav igrački kadar imamo i koji su naši ciljevi, a verujemo da zna i kako da ih postignemo. Drago nam je što je prihvatio ovaj izazov i poželeo bih mu uspešan rad kod nas. Smatram da će imati maksimalne uslove i da će sve to ispratiti rezultati“, rekao je Palađi.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/alvarezmarsal-visoke-kamate-znacajno-pogurale-profite-banaka-i-zamaskirale-ne-tako-dobro-poslovanje

Potreba za optimizacijom marži, troškovi poslovanja, digitalizacija i regulativa vrše pritisak na sektor banaka da ide ka ukrupnjavanju, pa se tako očekuje dalja konsolidacija banaka na tržištima centralne i jugoistočne Evrope, smatra Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u kompaniji Alvarez&Marsal koja posluje u oblasti finansijskog konsaltinga.

Alvarez&Marsal spada u četiri najveće kompanije u svetu u svojoj branši, a prošle godine su bili na trećem mestu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Sada su proširili poslovanje na region jugoistočne Evrope i Srbije.

Avramović je u razgovoru za Novu ekonomiju kazao da je u bankarskom sektoru u jugoistočnoj Evropi i Srbiji „dinamično i perspektivno“ u smislu broja i veličine transakcija koje se odvijaju, ali takođe i na polju kompleksnosti i sofisticiranosti tih transakcija.

„Tržiste jugoistočne Evrope je bilo prilično aktivno poslednjih godina kada su u pitanju transakcije kupoprodaje, spajanja i pripajanja u finansijskom sektoru, a naša očekivanja su da će se trend konsolidacije ovog sektora nastaviti. Zapadne banke, kao dominantni igrači na našem tržištu, nastoje da iskoriste potencijal rasta na tržištima centralne i jugoistočne Evrope, istovremeno tražeći dobre prilike za akviziciju drugih banaka, finansirane velikim rezervama kapitala kojim zapadnoevropske banke trenutno raspolažu“, kazao je Avramović.

Na pitanje da li je A&M napravila listu rizičnih banaka u regionu, on je kazao da je adekvatnost kapitala bankarskog sektora u Srbiji relativno visoka, te da bi bilo „nepravedno označiti neku banku kao visokorizičnu“.

„Treba imati u vidu da je rast kamatnih stopa u poslednjih nekoliko godina značajno ‘pogurao’ profit bankarskog sektora i posledično popravio poslovanje nekih banaka koje nisu bile tako profitabilne prethodnih godina. Iako banke nisu uticale na ove događaje, osetile su značajne benefite rasta kamatnih stopa, što je kod nekih i zamaskiralo ne tako dobro poslovanje. Očekivanja su da će doći do blage korekcije kamatnih stopa, ali ne značajno i ne brzo, već da će se kamatne stope stabilizovati na nekom dugoročno uravnoteženom nivou,“ rekao je Avramović.

A&M naviše zainteresovan za finansijski sektor
Kada su u pitanju sektori za koje bi kompanija A&M bila najviše zainteresovana, Avramović je rekao da kompanija pokriva izuzetno širok spektar industrija i sektora, od realnog, preko finansijskog, do državnog, ali i da je „trenutno je fokus na finansijskom sektoru“, jer u njemu vide „najviše dešavanja“.

„A&M je prepoznao tržište jugoistočne Evrope kao dinamično i perspektivno u smislu broja i veličine transakcija koje se odvijaju, ali takođe i na polju kompleksnosti i sofisticiranosti tih transakcija. Upravo je taj zahtev za sve većom kompleksnošću ono gde A&M moze značajno da pomogne svojim klijentima. Ovaj trend nije rezervisan isključivo za finansijski sektor, već i u realnom sektoru vidimo pojačanu transakcionu aktivnost,“ dodao je Avramović.

Avramović je podsetio da je kompanija A&M je radila restruktuiranje Agrokora, likvidaciju Leman braders, te istragu Laiki banke na Kipru.

Kako je kazao, A&M je sada angažovana od strane švajcarske vlade da pomogne oko prodaje Credit Suisse, druge po veličini švajcarske banke koja je doživela krah prošle godine, preteći da ugrozi ceo finansijski sektor.

„Takođe, angažovani smo da sprovedemo likvidaciju Evergrande, najveće kineske firme za nekretnine. Nadamo se da nećemo imati situacije reskturktuiranja i likvidacije velikih korporacija i sistema u Srbiji, ali ako se to desi, bićemo tu da pomognemo“, rekao je Avramović.

Na pitanje da li će A&M kompanija najviše sarađivati sa državom i stranim kompanijama u Srbiji, s obzirom da je realni sektor mali, a da su privatne investicije znatno manje od javnih, Avramović je istakao da A&M dominantno radi na projektima značajne veličine i kompleksnosti.

„Svakako ne bih izostavio ni domaće kompanije, jer postoji veliki broj onih koje imaju veličinu, regionalnu prisutnost i ambicije za daljim rastom, kojima A&M moze biti savetnik i partner u tom procesu“, dodao je direktor A&M.

S obzirom na to da već „velika četvorka“ (Deloitte, EY, KPMG, and PwC) radi na tržištu Srbije finansijski konsalting, Avramović je dodao da je A&M pre komplementaran sa njima u uslugama koje nude klijentima, ali da nije neuobičajeno i da sarađuju na određenim projektima.

„Alvarez&Marsal je pozicioniran među četiri najveće konsultantske kuće globalno koje se bave menadžmentom, strategijskim i finansijskim konsaltingom, zajedno sa McKinsey, Boston Consulting i Bain. Big4 je dominantno orijentisan na reviziju i poreski konsalting, te njihovi biznis modeli i ovih spomenutih konsultantskih kuća nisu potpuno uporedivi“, rekao je Avramović.

Kompanija A&M posluje više od 40 godina, u više od 30 zemalja sveta.

Iz kompanije su nedavno saopštili da prepoznaju tržišta Srbije i jugoistočne Evrope „kao nov i značajan subjekat u dinamičnom svetu finansijskih usluga“.

Kako su naveli, rast broja velikih kompanija, njihovog kapitala i obima poslovanja, povećao je tražnju za vodećim svetskim ekspertima u oblasti finansijskog savetovanja i naveo kompaniju A&M da svoje poslovanje, posle Amerike i Zapadne Evrope, proširi i na region Balkana, odnosno jugoistočne Evrope.

• Sanjamo veliki snove

Bačka Topola – Premijera filma „PLAVI LAVOVI“ održana je pred prepunom salom hotela Miznah Zobnatica Resort u Bačkoj Topoli. Kroz objektiv kamere film prati godinu u kojoj FK TSC slavi 110. godina postojanja, ali u isto vreme i istorijsku sezonu kluba. U sezoni 2022./2023. TSC postiže svoj najveći uspeh – 2. mesto u Superligi Srbije, ulazi u kvalifikacije za UEFA Ligu šampiona, te igra grupnu fazu Lige Evrope.

Film o do sada najuspešnijoj sezoni TSC u istoriji, podseća na uspomene i simbole prošlosti ovog kluba, lavovskoj borbi da se jedan mali klub iz ravnice Bačke popenje na vrh srpskog fudbala i učestvuje u evropskim takmičenjima. To je film o nadi i želji za boljim sutra, snu meštana Bačke Topole i okolnih mesta da klub i grad od večitih autsajdera postanu pobednici.

Predsednik TSC Janoš Žemberi smatra da je film emotivna, inspirativna i istinita priča koja prati TSC od skromnih početaka iz 1913. godine, do statusa legende u lokalnoj zajednici.

„Kroz film smo želeli da pokažemo našu strast prema fudbalu, odanost klubu i duboku povezanost sa zajednicom. Pokušali smo da prikažemo kako smo se izborili sa izazovima, slavili uspehe i izgradili nezaboravne trenutke koji su nas zauvek definisali kao klub. Kroz film se ne sećamo samo prošlih uspeha, već postavljamo temelje za one buduće, da iz godine u godinu obezbeđujemo plasman u evropskim takmičenjima. Verujemo da će Plavi lavovi inspirisati nove generacije da nastave da pišu istoriju TSC sa istom strašću i predanošću kakva je naša. Želimo da suština filma dopre do svih, ne samo do navijača, već i do onih koji vole fudbal i razumeju snagu zajednice. Nadam se da smo uspeli da dokumentujemo važnu priču koja će imati dugotrajan uticaj na ljude. Divno je videti kako uspeh TSC nije samo sportski trijumf, već i pokretač razvoja regiona. Zaposleno je mnogo ljudi koji sada veruju da je moguće i u malom mestu postići i uraditi mnogo. Pozitivna energija i entuzijazam stvoreni oko našeg kluba podstiču dalji razvoj regiona“, ističe Žemberi.

Reditelj i producent filma Tomislav Žaja ističe da je ovo profesionalno gledano, njegovo definitivno najbolje iskustvo u karijeri.

„Prvi put sam za TSC čuo od Ivana Gudelja o kojemu sam snimao film “Ivanova igra”. Pričao mi je neke meni tada čudne i neverovatne priče o malom klubu iz Bačke Topole i nekom genijalnom čoveku koji se zove Janoš i predsednik je tog kluba. Iskreno, meni je to delovalo kao čista i neiskvarena fudbalska romantika, kakva se još može pronaći samo u manjim mestima i klubovima. Tokom snimanja filma najviše me impresionirala snaga zajedništva i porodična atmosfera svih ljudi u klubu i oko kluba, kao i ogromna ljubav svih tih ljudi prema svome klubu, gradu i kraju u kojem žive“, objašnjava Žaja svoje impresije sa snimanja filma.

Jedan od najzaslužnijih za uspeh kluba u već čuvenoj sezoni je šef stručnog štaba Žarko Lazetić.

„Dok je film sniman nismo mogli ni da sanjamo da će postati dokument najvećeg uspeha u istoriji TSC. U stvari, živeli smo film, sve se odvijalo pred kamerama i događalo nam se nešto u šta nismo verovali da je moguće čak ni na filmu. Sada nam je želja da obezbedimo kontinuitet u evropskim takmičenjima, da ostanemo redovni učesnici, da se razvijamo i dobijamo što više šansi da igramo protiv najboljih i da pobedimo jakog protivnika. Klubu kao što je naš potrebno je da u bliskoj budućnosti osvoji neki trofej kako bi ojačao i sada težimo tom cilju. Voleo bih da gledaoci ovog filma dobiju inspiraciju da, poput nas, sanjaju velike snove i ne odustaju, čak i kada je put težak. Ne treba zaboraviti da je put do uspeha podjednako važan kao i krajnji rezultat, a svaki korak na tom putu nas oblikuje i čini jačima“, objašnjava trener plavo-belih.

Posle 110 godina postojanja i kao jedan od najstarijih fudbalskih klubova u Srbiji, ali i Evropi, film o TSC će svakako poslužiti kao inspiracija budućim generacijama za još veće uspehe koji mu predstoje.

Srpski državljanin regionalni direktor jedne od najvećih svetskih konsultantskih kuća

Jedna od najpoznatijih konsultantskih kuća u svetu Alvarez&Marsal, sa sedištem u Nju Jorku, proširila je poslovanje na teritoriju Srbije i jugoistočne Evrope. Ova firma, između ostalog, poznata je i po rešavanju najvećeg bankrota u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, Lehman Brothers, slučaja koji je pokrenuo svetsku finansijsku krizu 2008. godine.
Alvarez&Marsal, kao globalni lider u finansijskom konsaltingu, prepoznao je tržišta Srbije i jugoistočne Evrope kao nov i značajan subjekat u dinamičnom svetu finansijskih usluga. Njihovim dolaskom finansijsko savetovanje u regionu dobija nove ekspertize i mogućnosti za firme i finansijske institucije u oblastima kao što su restrukturiranje i sanacija firmi, akvizicije, spajanja kompanija i optimizacija poslovanja.

Nikola Avramović, Viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, prvi je srpski državljanin na ovako značajnoj poziciji kada su u pitanju vodeće svetske konsultantske kuće.
„Očekujemo da će zbog dinamičnog rasta ekonomija u Srbiji i regionu, kao što su Hrvatska i Slovenija, u budućnosti postojati sve veća potreba za ovom vrstom ekspertize, a shodno tome i za različitim vrstama finansijskog savetovanja. Pružanjem vrhunske ekspertize i znanja koje nudimo, doprinećemo da najsavremenije poslovne prakse koje se primenjuju u svetu, sada budu dostupne i u našoj zemlji. Rast broja velikih kompanija, njihovog kapitala i obima poslovanja, povećao je tražnju za vodećim svetskim ekspertima u oblasti finansijskog savetovanja i naveo nas da svoje poslovanje, posle Amerike i Zapadne Evrope, proširimo i na region Balkana, odnosno jugoistočne Evrope. Potrebe ovog tržišta biće zadovoljene dolaskom iskusnih svetskih stručnjaka iz ove oblasti koje Alvarez&Marsal ima“, rekao je Avramović.
U oblasti finansijskog konsaltinga Alvarez&Marsal spada u četiri najveće kompanija u svetu, a prošle godine je bio na trećem mestu u Sjedinjenim Američkim Državama. Njihovim dolaskom region jugoistočne Evrope dobija bolji pristup najsavremenijim praksama poslovanja po najvišim svetskim standardima.
Imajući u vidu bogato iskustvo i globalnu prisutnost Alvarez&Marsal, kompanije sa više od 40 godina postojanja, 75 kancelarija u preko 30 zemalja sveta na 6 kontinenata i preko 9.000 iskusnih profesionalaca širom sveta, evidentno se otvaraju brojne prednosti i mogućnosti za širi ekonomski razvoj i prosperitet u sferi finansijskog sektora, kako u Srbiji, tako i u celom regionu.

U protekloj 2023. godini „Milenijum osiguranje“ a.d.o. ostvarilo je snažan rast i značajne poslovne rezultate, te se uz najviše standarde u poslovima neživotnog osiguranja, svrstalo u sam vrh osiguravajućih društava po kvalitetu usluge, stabilnosti poslovanja i poverenju klijenata.

Premija osiguranja, kao mera obima poslovanja, odnosno prihoda iz poslova osiguranja, je u 2023. godini uvećana za gotovo 20% i iznosi 5,1 milijardu dinara. Takav rast premije je nastavak trenda iz višegodišnjeg perioda. Primera radi, premija osiguranja u prošloj godini je gotovo dvostruko viša nego u 2015. godini, kada je iznosila 2,5 milijardi dinara.

To je bilo moguće zahvaljujući stalnom unapređenju kvaliteta poslovanja, stručnom menadžmentu, posvećenim zaposlenima sa kojima se stalno radilo na poboljšanju njihovih znanja i partnerima čija je saradnja bila nezamenljiva. Prošle godine timu „Milenijum osiguranja“ priključila se i Mirjana Garapić Zakany, kao član Izvršnog odbora.

Ljubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora „Milenijum osiguranja“ ponosan je na rast i napredak koji je kompanija postigla za osam godina koliko se nalazi na njenom čelu.

„Za to vreme Milenijum osiguranje postiglo je značajno unapređenje u pogledu organizacije kompanije i ključnih funkcija, te ostvarilo izuzetne pokazatelje poslovanja, kao što su adekvatnost kapitala, garantni kapital, pokrivenost rezervi, između ostalog, a koji su svi daleko iznad proseka tržišta na kom poslujemo. Ažurnost u rešavanju šteta je veća od 97%, čime se naša kompanija svrstala u sam vrh među konkurentima. Sektor osiguranja kao jedan od najdinamičnijih i složenih segmenata privrede u stalnoj je potrebi da se menja, prilagođava se najnovijim trendovima i upravo je to jedan od glavnih kvaliteta Milenijum osiguranja, biti stalno u pokretu kako bi bili uvek korak ispred i konkurencije, ali i želja najzahtevnijih klijenata. U tome će Milenijum osiguranje i u budućnosti biti prepoznatljivo, Da budemo uvek korak ispred drugih u kvalitetu usluge“, ističe Veljković.

A rezultati „Milenijum osiguranja“ u prošloj i za proteklih osam godina dovoljno govore sami za sebe.

• Pokazatelj adekvatnosti kapitala meren odnosom garantne rezerve i zahtevane margine solventnosti je 316%, što je daleko iznad proseka tržišta neživotnih osiguranja od oko 215%, prema poslednjim podacima NBS. Ovo je važan pokazatelj, koji meri odnos sredstva koja su garancija solventnosti (garantna rezerva) u odnosu na sredstva koja su zahtevana zakonom (margina solventnosti). Drugim rečima, prema finansijskim izveštajima naše kompanije za 2023. godinu, „Milenijum osiguranje“ raspolaže sa 1,7 milijardi dinara više sredstava od onih koji su zakonom propisana kao garancija solventnosti

• Garantni kapital Društva iznosi 2,5 milijardi dinara i za 2,1 milijardi dinara je viši od iznosa osnovnog kapitala propisanog zakonom.

• Premija osiguranja beleži kontinuiran rast i u 2023. godini iznosila je 5,1 milijardi dinara, što je gotovo dvostruko više nego u 2015. godini, kada je iznosila 2,5 milijardi dinara.

• Ostvaren je značajan rast bilansne aktive. U periodu 2015. – 2023. godine, Društvo je povećalo vrednost aktive za 5,7 milijardi dinara, odnosno 166%. Sa 3,4 milijarde dinara u 2015. godini na 9,1 milijardu dinara u 2023. godini.

• Neto kombinovani racio Društva je 94%, koji na ukupnom nivou poslovanja pokazuje adekvatan odnos naknada iz osiguranja i troškova i premije osiguranja.

• Ažurnost u rešavanju, odnosno obradi i isplati odštetnih zahteva je 97,1% i po tom pokazatelju Milenijum osiguranje je među vodećim kompanijama na domaćem tržištu.

• Tehničke rezerve obračunate po metodi najbolje procene u skladu sa zakonom beleže rast za 2,8 milijardi dinara, odnosno 109% u periodu 2015. – 2023. godine. Sa 2,5 milijardi dinara u 2015. na 5,3 milijardi dinara u 2023. godini, što je najbolji pokazatelj da Milenijum osiguranje na prvo mesto stavlja zaštitu svojih klijenata.

• Sa rastom i razvojem portfelja neživotnih osiguranja, uz povoljan kombinovani racio na nivou Društva, raste pokrivenost tehničkih rezervi, sa 100,5% u 2015. na 142,2% u 2023. godini, što je važan pokazatelj finansijske stabilnosti kompanije. Tehničke rezerve su u celosti pokrivene oblicima propisanim za pokriće tehničkih rezervi, uz dominantno učešće obveznica koje je izdala Republika Srbija.

Svi ovi podaci ilustruju snažan rast i visok kvalitet usluga koje pruža „Milenijum osiguranje“, uz tradiciju poslovanja dužu od tri decenije siguran su znak da će „Milenijum osiguranje“ i u budućnosti biti važan element na tržištu neživotnog osiguranja u Republici Srbiji.

Fudbaleri TSC-a pobedili su Partizan u Beogradu rezultatom 4:0 u meču 16. kola Superlige i  naneli „crno-belima” prvi poraz posle 13 pobeda u nizu.

Strelci: 0:1 - Ćirković u 3, 0:2 - Stojić u 11, 0:3 - Radin u 33, 0:4 - Milovanović u 50. minutu.

Ovo je važna pobeda, koja daje vetar u leđa ekipi pred gostovanje Vest Hema u Bačkoj Topoli na TSC Areni.  Utakmica 5. Kola Lige Evrope TSC – Veat Hem igra se u četvrtak 30. novembar od 18:45h.