Mineco Grupa: Mineco napravio prvi korak ka otvaranju novog rudnika olova u cinka u Raškoj oblasti

October 20th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Britanska kompanija Mineco Limited, jedan od najvećih investitora u rudarstvu na Zapadnom Balkanu, nastavlja da investira u rudarstvo u Srbiji otvaranjem još jednog rudnika olova i cinka, u Raškoj oblasti.

Na ovaj način Mineco sprovodi dugoročni plan razvoja u jugoistočnoj Evropi, gde trenutno, samostalno ili sa partnerima, poseduje pet aktivnih rudnika obojenih metala, od kojih se tri nalaze u Srbiji, dok su dva u Bosni i Hercegovini.

Pored ulaganja u dalji razvoj postojećih rudnika i geološka istraživanja na više lokacija na Balkanu u ovom trenutku, Mineco je akvizicijom srpske rudarske kompanije “Vavrina Resources” doo, obavio prve korake u nameri da otvori svoj četvrti rudnik u Srbiji.

U likvidacionom procesu nekadašnjeg rudnika Suva Ruda, kompanija “Vavrina Resources” ranije je otkupila zemljišne parcele neophodne za buduću proizvodnju cinkove i olovne rude i koncentrata. Parcele su prodate za račun ATB Banke iz Amsterdama, koja je jedan od najvećih poverioca bivšeg vlasnika rudnika Suva Ruda. Ova banka je parcele imala kao deo obezbeđenja za kredit od 25 miliona evra, koji nikada nije vraćen.

Uprkos izuzetno lošoj trenutnoj ekonomskoj situaciji na globalnom nivou, kao i nepredvidivoj dinamici oporavka svetskog tržišta sirovina, u Minecu su se odlučili za ovaj korak jer veruju da rudarski projekti u Srbiji i dalje imaju perspektivu za ulaganja.

Direktor britanske kompanije Mineco Limited Bojan Popović rekao je da je namera Mineca da sa svojim partnerima u narednih nekoliko godina, obimnim ulaganjima, izgradi neophodnu infrastrukturu na gore navedenim parcelama, kao i pogone za preradu rude u koncentrate koje izvoze krajnjim kupcima širom sveta.

“Prvi naredni koraci su vezani za dobijanje istražnog prava na našem zemljištu, i što pre to pitanje rešimo, brže ćemo doći u situaciju da ulaganjima doprinesemo privrednom rastu Raške, obnavljanjem proizvodnje koncentrata rude obojenih metala koju je nekada obavljao rudnik Suva Ruda”, precizirao je Popović.

Popović je istakao da je nekadašnji rudnik, koji je pod prethodnim vlasnikom bio zatvoren i zapušten, zapošljavao u različitim periodima do 2002. godine od 250 do 350 ljudi iz Raške oblasti, te da je predstavljao značajan faktor za ekonomski razvoj ove sredine.

Kako je Popović podsetio, Mineco je uspešno pokrenuo, oporavio i učinio stabilnim Rudnik kod Gornjeg Milanovca, Veliki Majdan u Ljuboviji i Gross u Srebrenici, a takođe i sagradio dva potpuno nova rudnika – Bosil-Metal u Karamanici kod Bosilegrada i Geomet u Olovu, koji imaju ogroman značaj za lokalne zajednice tih opština.

Popović je naglasio da u Minecu veruju da će nadležni organi prepoznati potencijal koji se otvorio za ekonomski i društveni razvoj Raške oblasti, uz investitora koji ima dokazane reference za finansiranje i pokretanje sličnih rudnika u regionu i koji insistira na pridržavanju svih zakonskih propisa, očuvanju životne sredine i redovnom izmirenju finansijskih obaveza, kako prema zaposlenima, tako i prema budžetu Republike Srbije.



Javnobeležnička komora Srbije ponosna na rezultate beležnika

October 8th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Javnobeležnička komora Srbije kategorički odbacuje navode Republičkog geodetskog zavoda da su građanima obustavlјeni brojni zahtevi za upis u katastar zbog navodnog nezakonitog postupanja javnih beležnika i ističe da se ponosi rezultatima rada javnih beležnika u pogledu primene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova.

Prema zvaničnoj statistici objavlјenoj na portalu RGZ, od 1. jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.

Statistika RGZ, dostupna na sajtu ove institucije, navodi podatak da je u tom periodu obustavlјeno 16.946 zahteva za upis u katastar, što se drastično razlikuje od broja koji je danas saopštio RGZ (23.924 obustavlјenih zahteva).

Izuzetno je važno napomenuti da su zahtevi za upis u katastar pretežno obustavlјani zbog pogrešne primene propisa od strane pojedinih službi za katastar nepokretnosti, kao i zbog ogromnog broja prethodno nerešenih zahteva kada je službama najlakše da obustave postupak.

JKS se zbog toga obraćala RGZ-u, sa želјom da se određeni problemi u primeni propisa reše zajednički. JKS izražava žalјenje što sa druge strane, u RGZ, nije bilo volјe da se ovi problem reše na profesionalan način, uz obostrano uvažavanje.

Takođe, kada se analiziraju ovi podaci RGZ, proizilazi da je za 26 meseci,  prosečno po jednom javnom beležniku mesečno obustavlјeno 3,27 predmeta, što govori o visokoj stručnosti i  profesionalizmu javnih beležnika.

Javnobeležnička komora Srbije zahvalna je RGZ na redovnoj statistici koju objavlјuje u vezi sa zahtevima za upis u katastar nepokretnosti, a građanima i svim zainteresovanim ostavlјa da uvidom u ove podatke donesu sopstveni zaklјučak.

JKS podseća da je od uvođenja javnobeležničkog sistema dramatično smanjen broj imovinsko-pravnih sporova, što dovolјno govori o opravdanosti uvođenja javnobeležničke profesije u pravosudni sistem Republike Srbije, o doprinosu investicijama i rastu BDP-a, kao i o povećanju pravne sigurnosti građana.



FK TSC: Ne razmišljamo o promeni vlasništva

October 7th, 2020  / Author: Hristov Consulting

U Fudbalskom klubu TSC iz Bačke Topole se ne razmišlja o promeni vlasničke strukture, niti o promeni rukovodstva, a klub nastavlja da vredno radi na svom razvoju i izgradnji infrastrukture.

FK TSC polaskan je medijskim navodima da je hrvatski fudbalski funkcioner Zdravko Mamić zainteresovan za klub iz Bačke Topole, odnosno da je dosadašnji rad i napredak kluba iz Bačke Topole privukao pažnju fudbalske javnosti u celom regionu.

„U našem klubu se svakog dana vredno radi na napretku, kojim smo zadovoljni. Tek drugu sezonu smo u Supeligi Srbije, a možemo da kažemo da smo već sada ozbiljan protivnik svakome. Gradimo novi stadion, ulažemo u mlade, i čvrsto verujemo da ćemo u Bačkoj Topoli redovno gledati veoma kvalitetne fudbalske utakmice“, rekao je predsednik kluba Janoš Žemberi.

Žemberi je dodao da nije dobio zvaničnu potvrdu zainteresovanosti Zdravka Mamića za FK TSC. „Naš klub, ipak, nije na prodaju“, rekao je Žemberi.



Milenijum dobrovoljno zdravstveno osiguranje na manifestaciji „Dan zdravih navika“

October 2nd, 2020  / Author: Hristov Consulting

Kompanija Milenijum osiguranje je posetiocima današnje  manifestacije „Dan zdravih navika“  u organizaciji Udruženja “Svi na vagu”, predstavila usluge dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Na platou ispred opštine Zvezdara, zainteresovani građani su imali priliku da besplatno prekontrolišu zdravstveno stanje organizma, dobiju stručne savete vezane za zdrav život i saznaju koje prednosti pruža Milenijumovo dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Manifestacija je održana uz poštovanje svih preventivnih mera u uslovima epidemije u kojima je nužno izbegavati redove i gužve, ali bez odlaganja nastaviti brigu o sopstvenom kao i o zdravlju porodice.

Milenijum dobrovoljno zdravstveno osiguranje upravo u ovim okolnostima pruža veliku sigurnost i zdravstvenu zaštitu svojim osiguranicima, uz jednostavno i brzo zakazivanje i preglede bez čekanja u više od 200 renomiranih privatnih zdravstvenih ustanova širom Srbije.

Sudeći po interesovanju  građana na današnjoj manifestaciji,  posebno su se izdvojili Milenijumovi Smart paketi, koji svakom pojedincu, bračnom paru ili porodici sa decom dozvoljavaju da, prema ličnim potrebama i mogućnostima, odaberu lako dostupnu, efikasnu i kvalitetnu zdravstvenu podršku.

Milenijum osiguranje se tokom 28 godina svog poslovanja na tržištu Srbije dokazalo kao kompanija koja ulaže u projekte korporativne društvene odgovornosti i pomaže razvoj zajednice u kojoj posluje. Prethodni period obeležio je snažan fokus na podršku projektima koji promovišu zdrav i odgovoran način života.



Katastar nepokretnosti nema alternativu / Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije za dnevni list Politika

September 20th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, intervjuu za dnevni list Politika (http://www.politika.rs/)

Katastar nepokretnosti nema alternativu

Digitalna evidencija nepokretne imovine u Srbiji sa ažurnom bazom podataka treba da bude dostupna svim nadležnim službama do kraja ove godine

Više od pola miliona besplatnih overa za dve godine

Javni beležnici obavili su čak 11 miliona pravnih poslova za proteklih šest godina od kako postoje u Srbiji. Ove godine pripao im je u nadležnost i jedan novi, za građane veoma važan posao – izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti. Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić ističe da papirni izvod u većini slučajeva nije potreban.

Tokom proteklog leta bilo je mnogo polemika u javnosti o različitim cenama izvoda iz katastra. Građani treba da znaju u kojim slučajevima je taj izvod besplatan.

Važno je da građani znaju da ni za jedan posao koji obavljaju kod javnog beležnika njima nije potreban papirni list nepokretnosti, jer će javni beležnik, po službenoj dužnosti, izvršiti uvid u Katastar i to neće naplatiti. Uredba o izdavanju izvoda iz lista nepokretnosti, koju je Vlada donela krajem juna, bila je neophodna  kako bi javni beležnici uopšte mogli da izdaju građanima izvod iz lista nepokretnosti u papirnom obliku, povlačeći ga iz baze Republičkog geodetskog zavoda. Ova uredba odnosi se na izdavanje izvoda kada je on građanima potreban za nešto drugo, za neki posao koji ne mogu da obave kod nas. U tom slučaju, javni beležnik može da izdaje izvod iz lista nepokretnosti koji košta 540 dinara za pojedinačnu nepokretnost.

Šta je potrebno da papirni izvod iz lista nepokretnosti konačno ode samo u arhive?

Pre svega, potrebno je da pristup katastru bude u realnom vremenu. To je neophodno i nama i svim drugim korisnicima. Katastar pruža odlično rešenje za uređenu evidenciju svojine i zaista nema alternativu. Podsetiću vas da je, do izrade katastra nepokretnosti kao sveobuhvatne evidencije o nepokretnostima i pravima nad njima, zemljišna knjiga postojala na manje od 25 odsto teritorije Republike Srbije, dok su na ostatku naše teritorije, a naročito u ruralnim predelima, građani bili uskraćeni u pogledu upisa prava svojine na nepokretnosti. Samim tim, oni nisu mogli ni da upišu hipoteku da bi dobili pozajmicu radi razvoja svog gazdinstva ili biznisa.

Takođe, kada pristup katastru bude u realnom vremenu, sve javne službe biće u mogućnosti da ih samostalno preuzimaju, a time bi rasteretili i građane i nas, a svakako i RGZ. Verujemo da će katastar to uspeti da realizuje do kraja godine, kako je to predviđeno i zakonom. Digitalizacija napreduje krupnim koracima i ne deli nas dugo od trenutka kada ćemo imati ažurnu digitalnu dokumentaciju svojine.

Koliko su pravnog prometa obavili javni beležnici za proteklih šest godina?

Uradili smo 11.121.137 pravnih poslova iz naše nadležnosti. Najveći deo čine javnobeležničke overe (7.650.930) i solemnizovane isprave (978.513). Kada je reč o poslovima koje osnovni sudovi poveravaju javnim beležnicima od 2016. godine, u koje spadaju sastavljanje smrtovnice, popis imovine, kao i raspravljanje zaostavštine, uradili smo 428.130 predmeta. Samo je na 848  ostavinskih rešenja izjavlјena žalba, a preinačeno svega 39  ostavinskih rešenja javnih beležnika. Ove brojke svedoče ne samo o obimu posla, već i o efikasnosti sistema, koji još nije potpun.

Obavili ste i veliki broj besplatnih overa.

Od 01. juna do 15. jula bilo ih je 100.121, a to su pre svega overe dokumenata potrebnih za upis u srednje škole i na fakultete. Samo za ovih mesec i po dana, javni beležnici su „uštedeli“ građanima 36.000.000 dinara. Naravno, i ranije su za građane ove overe bile formalno besplatne, ali su ih obavlјali službenici koji su svoje zarade dobijali iz budžeta – dok ih sada obavlјaju uposlenici javnobeležničkih kancelarija. Ako uzmete podatak da smo za dve godine besplatno overili više od 500.000 dokumenata, onda je to suma od 180 miliona dinara.

Pritom mreža javnih beležnika nije potpuna. Koliko notara još nedostaje Srbiji i šta je potrebno za proširenje mreže?

Do sada smo popunili 199 mesta, a predviđeno je 370 javnih beležnika. Najveća prepreka za proširenje mreže je novac. U malim mestima ovaj posao nije isplativ, jer od ukupnog prihoda javnim beležnicima ostaje svega 20 do 25 odsto. Naime, na svaku naknadu koju platite kod javnog beležnika obračunava se PDV, potom 30 odsto za doprinos za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. Od preostalog iznosa se pokrivaju troškovi – plate, prostor, materijal, pa porez na dobit od 10 odsto, a ako se pređe prihod od četiri miliona dinara, i porez na dohodak građana u iznosu od 15 odsto. Tu je i osiguranje od odgovornosti. Naprimer, od 360 dinara za overu jednog potpisa, javnom beležniku ostaje oko 70 dinara. Smatram da upravo u smanjenju tih odbitaka leži naša šansa da dalje razvijamo javnobeležnički sistem.

Da li imate konkretan predlog u tom smislu?

Predlažemo da se ukine ili smanji taksa od 30 odsto, jer bi to omogućilo da i u malim mestima kancelarije mogu da opstanu. Javni beležnici bi mogli da zaposle još stotine ljudi, što bi sa druge strane doprinelo državnom budžetu. Mi u ovom trenutku zapošljavamo oko 1.400 ljudi, a sa još 170 javnobeležničkih kancelarija taj broj bi sigurno bio značajno veći od 2000. Podsetiću da nemamo nijednog notara u Knjaževcu, Dimitrovgradu, Majdanpeku i Sjenici, gde naš posao obavljaju sudovi, po istim cenama za građane, a prihod ide u budžet.

Koliko država prihoduje od poslova koji su u nadležnosti javnih beležnika?

Samo na osnovu PDV-a na usluge javnih beležnika, država već sada prihoduje jednako kao što je prihodovala od naplate sudskih taksi, ne računajući ostale troškove koji su ranije plaćani iz budžeta, a sada ih plaćaju javni beležnici. Zato mislim da možemo da računamo na podršku države –  pokazalo se koliku korist društvo ima od javnog beležništva.

Ipak, građani mogu da kažu da to sve na kraju plaćaju oni. Na primer, često kažu da su ih sudske takse koštale manje.

Građani su dobili značajno veću pravnu sigurnost. Navešću samo jedan primer. Pre 10 godina imali smo često slučajeve da su u o kupoprodaji nekretnina upisivane manje vrednosti od stvarne vrednosti, a ugovori su overavani u sudovima bez provere. Ako bi prodavac rekao da odustaje od prodaje ili ako bi se ispostavilo da prodavac nije ni stvarni vlasnik nekretnine, kupac bi sudskim putem mogao da potražuje samo onaj iznos koji je naveden u ugovoru. Uz javnog beležnika, ovakve i slične prevare nisu moguće. Da, moguće je da ćete platiti nešto veću taksu i porez zato što će u ugovoru biti navedena stvarna vrednost, ali ćete zauzvrat dobiti pravnu sigurnost za posao koji ste obavili.

Šta biste izdvojili kao najvažnije rezultate dosadašnjeg rada?

U proteklih šest godina javno beležništvo je opravdalo ciljeve svog postojanja i rada – uveli smo kontrolu i ubrzali pravni promet, povećali pravnu sigurnost građana, a korupcija je značajno smanjena u onim oblastima u kojima javni beležnici imaju nadležnost. Značaj uvođenja javnog beležništva najbolje se vidi baš kroz uvećanje pravne sigurnosti. Beležnik ima obavezu da odbije da overi ugovor o prometu nepokretnosti koji sadrži ništave odredbe, a istovremeno, sve provere izvršava sam, te nema pribavljanja dokumentacije, niti čekanja na šalterima.

Kako je epidemiološka situacija uticala na vaš posao?

Pratili smo sve preporuke koje su stizale iz Kriznog štaba, a specifično za nas iz Ministarstva pravde, i prilagođavali smo se trenutno. Iako smo veoma mlada profesija, prebrodili smo i najteže trenutke u prethodnih šest meseci. Pokazali smo da smo dovoljno fleksibilni da se brzo prilagođavamo novim, težim okolnostima. Za svaku pohvalu je i činjenica da su javni beležnici uspeli da sačuvaju svoje zaposlene, da niko nije otpušten, uprkos tome što je obim posla bio u nekim trenucima gotovo simboličan.

Aleksandra Petrović



FK TSC / Na žalost sreća nas nije ispratila do kraja

September 18th, 2020  / Author: Hristov Consulting

BAČKA TOPOLA – Šef stručnog štaba FK TSC Zoltan Sabo  čestitao je ekipi FCSB na plasmanu u 3. kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, ocenjujući da je njegova ekipa dala sve od sebe, pokazala hrabrost i snagu, ali da na kraju, u penal lutriji, jednostavno nije imala sreće.

„Ovo je bila neverovatna utakmica koju smo odlično počeli sa 2:0. Posle smo iz jedne neshvatljive greške primili prvi gol, nakon čega je izgledalo da se u ekipu uvukao strah i nismo igrali kako treba. Nažalost, posle isključenja Dajana Ponjevića smo bili prinuđeni da se branimo, ali je dobro bilo što smo posle svakog njihovog gola mi odgovorili našim golom i momcima svaka čast na tome“, rekao je Sabo.

Trener TSC je pohvalio svoje igrače jer su dali sve od sebe tokom meča, čak i kada su ostali sa dva igrača manje, kada je iz igre isključen i Vladimir Silađi.

„Nismo odustajali i uspeli smo da rezultatski stižemo FCSB.  Posle produžetaka, kada su na red došli penali, koji su nažalost lutrija, ekipa je imala više sreće“, rekao je Sabo i dodao da veoma žali zbog toga.

„Ovakvu utakmicu nisam doživeo ni kao igrač, ni kao trener, da sa dva igraća manje uspemo da stižemo protivnika.“ kazao je Sabo.

Istorijski meč, prvo domaćinstvo FK TSC u evropskom takmičenju dugo će se pamtiti, opšta je ocena svih u klubu, uz uverenje da će narednu priliku za bolji plasman u Evropi, uz malo više sreće, iskoristiti.

Fudbaleri TSC-a eliminisani su u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, nakon što su u Senti poraženi od rumunskog FCSB-a posle penala, 5:4. dok je rezultat posle produžetaka bio 6:6.

FK TSC ove sezone debitovao u evropskom takmičenju, pošto je prethodnu, svoju prvu sezonu u Superligi Srbije završio na četvrtoj poziciji. U prvom kolu kvalifikacija, FK TSC je u gostima savladao moldavski Petrokob Hinčesti (0:2).



FK TSC: Na stadionu u Senti prva evropska utakmica

September 1st, 2020  / Author: Hristov Consulting

Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole će na stadionu u Senti igrati svoju prvu evropsku utakmicu kao domaćin, potvrđeno je danas u klubu kome će 17. septembra gostovati rumunska ekipa FCSB (nekadašnja Steaua) u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

Žrebom u UEFA poslednjeg dana avgusta određeno je da će TSC ovoga puta biti domaćin i to rumunskom FCSB-u, a nakon toga klub je imao 24 sata da se izjasni gde će igrati, pod uslovom da lokacija ispunjava  uslove Uefe.

„S obzirom na to da je stadion u Senti dom TSC-a u Superligi do izgradnje novog stadiona, klub je želeo da tu igra i istorijsku prvu evropsku utakmicu u kojoj će biti domaćin. Za to smo morali da ispunimo neke uslove, koji se tiču pre svega dodatne opreme, što smo uspeli da obezbedimo. Tako smo dobili zeleno svetlo za Sentu“, rekao je generalni direktor TSC Sabolč Palađi.

Predsednik FK TSC Janoš Žemberi izrazio je zadovoljstvo što će u Senti gostovati veliki rumunski klub. „Naši snovi se polako ostvaruju. Iako je to klub velikog renomea, sa velikim iskustvom u Evropi, mi verujemo da na svom terenu možemo da budemo ravnopravan rival. Istovremeno, svesni smo i da sa jakim rivalima stičemo značajno iskustvo“, rekao je Žemberi.

Šef stručnog štaba Zoltan Sabo takođe je izuzetno zadovoljan što je njegova ekipa utakmicu sa FCSB igrati na svom terenu u Senti.

„Kvalitet ekipe FCSB je nesporan, imaju brojne reprezentativce i igraju kvalitetan fudbal. Sa druge strane, mi imamo evropski debi na svom terenu i jako veliki motiv. Verujem da imamo i kvalitet da pružimo dobru partiju, pa i da iznenadimo Evropu“, kazao je Sabo.

Prema njegovim rečima, u naredne dve nedelje klub će se spremati za dolazak gostiju iz Rumunije, a njegova ekipa će se posvetiti treninzima i detaljnoj analizi protivnika. Sabo je istakao da se nada da će se nekoliko povređenih igrača uskoro vratiti na teren i da će biti u mogućnosti da pomognu klubu, kako u kvalifikacijama za Ligu Evrope, tako i za Superligu.



Fondacija Evro za znanje raspisala konkurs za studentske stipendije u 2020/21.

August 28th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Fondacija “Evro za znanje” https://www.evrozaznanje.rs/ raspisala je osmi po redu konkurs za dodelu pet studentskih stipendija u iznosu od po 100 hiljada dinara za školsku 2020/21 godinu. Stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćivaće se u deset jednakih rata.

Na konkurs za tri stipendije mogu da se prijave studenti svih osnovnih studija koji studiraju u Srbiji, dok će dve stipendije po želji donatora Fondacije – kompanije Mineco, jednog od najvećih investitora u Srbiji u oblasti rudarstva, biti dodeljene studentima rudarskog-inženjerstva.

Jedna stipendija će biti dodeljena studentu četvrte godine Rudarsko – geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- podzemna eksploatacija), a druga studentu četvrte godine Tehničkog fakulteta u Boru, Univerzitet u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- priprema mineralnih sirovina).

Uz molbu (nema posebnog obrasca) je potrebno dostaviti potvrdu o upisanoj godini (prosek ocena) i dokaze o primanjima roditelja (poslednja tri meseca), a ukoliko nisu zaposleni potvrdu sa berze rada. Takođe, kandidati mogu dostaviti i posebna priznanja i nagrade sa takmičenja ukoliko ih imaju.

Konkurs je otvoren do 5. oktobra.

Posebna komisija će, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija izabrati kandidate. Rezultati konkursa će biti poznati do kraja oktobra 2020. godine.

Fondacija Evro za znanje osnovana je u Kosjeriću kao fondacija građana koji svojim dobrovoljnim prilozima pomažu školovanje najboljih iz čitave Srbije. Miroslav Paunović, jedan od osnivača Fondacije, ističe da je ovo osma godina zaredom da Fondacija dodeljuje stipendije i podseća da je u toku i konkurs za pet učeničkih stipendija. Paunović takođe poziva sve one koji žele da pomognu školovanje mladih i uspešnih da se priključe Fondaciji.

Prijave slati isključivo poštom na adresu Fondacije: “Evro za znanje” Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić.



FK TSC spreman za istorijski debi u Evropi

August 25th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole gostovaće u četvrtak, 27. avgusta 2020. godine od 20.00h, moldavskoj ekipi Petrokub Hinčešti, u utakmici prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope, sa ciljem da izbore plasman u narednu rundu takmičenja.

Na konferenciji za novinare pred put u Moldaviju, šef stručnog štaba TSC-a Zoltan Sabo ocenio je da je Petrokub izuzetno ozbiljna ekipa, godinama prisutna u evropskim kvalifikacijama, ali je istakao da će njegova ekipa pokušati da diktira svoj tempo  i tako dođe do dobrog rezultata.

“Očekuje nas prva evropska utakmica u istoriji, protiv moldavske ekipe Petrokub koja već treću godinu igra kvalifikacije. Nikada nisu prošli dalje, ali svaki put su imali tesan rezultat i igrali su neizvesno sa boljim  protivnikom, tako da ovu utakmicu moramo ozbiljno da shvatimo. Petrokub u svojoj ekipi ima 5-6 reprezentativaca i zaista su ozbiljna ekipa koja poslednjih godina igra bitnu ulogu u moldavskom fudbalu“, rekao je Sabo.

Prema njegovoj proceni, šanse za pobedu su izjednačene iako protivnik igra kod kuće i sa određenim evropskim iskustvom, dok je TSC-u to prva evropska utakmica u istoriji. „Zaista verujem u ekipu i naš kvalitet i nadam se da ćemo moći da izborimo prolaz u drugi krug“, kazao je Sabo.

Kapiten Saša Tomanović je rekao da je TSC izbori ovu istorijsku utakmicu za klub i da je sada pred njima „lep izazov“, iako ih očekuje teška utakmica protiv kvalitetnog protivnika. „Dočekaćemo taj meč spremni, a lično jedva čekam da počne”, rekao je kapiten.

Golman Nenad Filipović je naglasio da je evropska utakmica veliki uspeh za klub i da se nada da će se plasirati u dalje takmičenje.

„Mi ne znamo i nećemo drugačije da igramo, prepoznatljivi smo po napadačkom fudbalu, želimo da dominiramo i igramo na gol više, tako da se nadam da će nas takva igra dovesti u naredno kolo“, rekao je Filipović.

Utakmica Petrokub – TSC igraće se u četvrtak, 27. avgusta od 20.00h. Prenos je obezbeđen na Drugom programu RTS-a.

FK TSC  je prošlu sezonu, kao debitant, završio na četvrtom mestu na tabeli Superlige i tako prvi put izborio plasman u evropsko takmičenje. Takođe, TSC je klub koji je u 2019. godini najviše napredovao po „Euro Club Index“-u, za čak 151 poziciju i trenutno je 404. na toj listi.



Intervju Ljubiša Veljković: Osiguravači mogu da doprinesu oporavku privrede

August 10th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja https://mios.rs Ljubiša Veljković je u intervjuu za nedeljnik Novi Magazin http://novimagazin.rs/vesti/intervju-ljubisa-veljkovic-osiguravaci-mogu-da-doprinesu-oporavku-privrede govorio o trenutnoj situaciji na tržištu osiguranja u Srbiji.

Osiguravači mogu da doprinesu oporavku privrede

“Potencijlani rast duga, potencijalno znači i veću ponudu hartija od vrednosti – državnih obveznica i sl. Država bi, uz dobru ponudu, mogla da iskoristi osiguravače kao potencijalne kupce, čija je tehnička rezerva u ovom trenutku veća od 1,5 milijardi evra, obezbeđivanjem dobre ponude, koja bi bila interesantna osiguravačima”.

Za prvog čoveka Milenijum osiguranja, Ljubišu Veljkovića, kolege, kako iz njegove kuće, tako i iz konkurentskih kompanija, kažu da ima u malom prstu sve finese ovog značajnog, pa i sve važnijeg i većeg poslovnog sektora. Ekonomski obrazovan, sa dugogodišnjim iskustvom u branši, našao se i na poziciji predsednika Skupštine Udruženja osiguravača Srbije. Razgovor sa Veljkovićem, kao i obično, vodi se uz tabele i precizne podatke, a na pitanje kako je ovaj sektor prošao u dosadašnjoj pandemiskoj krizi, Veljković ima jasan odgovor – držimo se, jeste teže, ali osiguranje može da utiče i na oporavak, što je privilegija koju ćemo, verujem, iskoristiti. Po njemu, visoki ciljevi i optimizam sa dozom zdravorazumskog opreza, najbolji su put ka izlasku iz krize, čak i kada se čitava privreda nalazi pred ogromnim izazovom, kakav je donela ova pandemija.

Kako se, po vašem viđenju, na tržište osiguranja u Srbiji odrazila kriza zbog pandemije Covida 19?

Tržište osiguranja je dobro podnelo prvi talas krize, od sredine marta pa sve do kraja drugog kvartala ove godine. I naša kompanija je imala pad prihoda u poslednjoj nedelji marta i tokom aprila, što je razumljivo obzirom na vanredno stanje koje je bilo na snazi i koje je na sličan način uticalo na sve učesnike na tržištu osiguranja. Međutim, veoma velikim radom i požrtvovanošću celokupnog tima Milenijum osiguranja, uspeli smo da nadoknadimo pad prihoda, pa čak i da ostvarimo blagi rast od 0,6% do kraja juna, što je za nas izuzetan uspeh.

A kakva je situacija sada, posle novog intenziviranja zdravstvene krize?

U julu je na domaćem tržištu osiguranja došlo do određenog pada prihoda od osiguranja, kako se ponovo intenzivirala zdravstvena kriza. Pojedine vrste osiguranja koje imaju sezonski karakter, kao što je, na primer, putno zdravstveno osiguranje, bili su u padu, što je razumljivo. Vidljiv je i pad i nekih drugih dobrovoljnih osiguranja, kao što je kasko osiguranje, obzirom na povezanost sa lizing ugovorima za vozila, kao i uopšte sa kupovinom novih vozila. Čak prepoznajemo i pad broja polisa autoodgovornosti, pošto su neki vlasnici vozila verovatno odložili registraciju. Dakle, ova pandemijska kriza ima svakako direktan uticaj i na naše poslovanje, ali  ne u meri u kojoj su pogođene neke druge delatnosti poput turizama i hotelijerstva.

Ekonomski stručnjaci većinom očekuju rast deficita, smanjenje BDP-a i rast duga. U kojoj meri ovi parametri utiču na poslovanje osiguravača?

Što se tiče smanjenja BDP-a, to može imati jak uticaj na poslovanje osiguravača, kroz povezanost smanjenja privredne aktivnosti i  potrebe za osiguranjem velikih projekata, kao što su infrastrukturni projekti. Potencijalni rast duga, potencijalno znači i veću ponudu hartija od vrednosti – državnih obveznica i sl. Država bi, uz dobru ponudu, mogla da iskoristi osiguravače kao potencijalne kupce, čija je tehnička rezerva u ovom trenutku veća od 1,5 milijardi evra, obezbeđivanjem dobre ponude, koja bi bila interesantna osiguravačima za ulaganja ovakve vrste.

Šta bi to moglo da bude interesantno osiguravačima za ulaganje?

Primera radi, dugoročne hartije od vrednosti, sa rokom dospeća preko 10 godina su posebno interesantne osiguravačima koji se bave životnim osiguranjem. Takođe, znamo da su i matične kompanije preko lokalnih ćerki firmi učestvovale na aukcijama državnih hartija od vrednosti u Srbiji, čime se uvećava tražnja i obezbeđuju  kvalitetni investitori. Ovom segmentu bi bilo dobro posvetiti pažnju.

Šta, konkretno Milenijum Osiguranje u ovom trenutku preduzima da bi održalo svoju stabilnost na našem tržištu? Šta vi činite da biste “dokazali” da ste stabilno preduzeće?

Mi smo počeli da se pripremamo za krizu znatno pre proglašenja vanrednog stranja. Aktivirali smo  “Plan kontinuiteta poslovanja” i koncentrisali potrebnu likvidnost, što obezbeđuje nesmetano funkcionisanje našeg poslovanja, odnosno obezbeđuje da se kvalitet naše usluge, koja se najvećim delom ogleda u efikasnosti u rešavanju i isplati šteta, održi na visokom nivou, bez zastoja, bez reklamacija i bez nezadovoljnih osiguranika, korisnika naknade iz osiguranja.

Dokaz da smo stabilan osiguravač jesu regulatorni parametri. Naša tehnička rezerva (rezerva za naknade osiguranicima) uložena je u kvalitetnu imovinu, koju dominantno čine državne hartije od vrednosti i državne obveznice, kao i delom bankarski depoziti. U tom pravcu, generalno posmatrano, planiramo ulaganja i ubuduće, uz kontinuirano praćenje kretanja na finansijskom tržištu. Na dan 30. 06. 2020, sredstva uložena u zakonom propisane oblike za pokriće tehničke rezerve su iznosila 132% tehničke rezerve. Takođe, adekvatnost kapitala naše kompanije iznosi 265%, a već par godina unazad smo među liderima po ažurnosti u rešavanju šteta kod obaveznog osiguranja autoodgovornosti. I kao kruna svega, kombinovani racio, najvažniji pokazatelj uspešnog poslovanja je oko 80%, što je odličan rezultat. Mislim da bi svi zainteresovani za naše poslovanje, ovde mislim i na vlasnike kompanije i na naše osiguranike, trebalo da budu veoma zadovoljni ovakvim performansama naše kompanije.

To su rezultati koji nisu postignuti preko noći?

Ove rezultate, zaista, sa ponosom navodim, jer smo za 5 godina, od kada sam došao u kompaniju, uspeli da značajno unapredimo naše poslovanje. Uložili smo veliki napor da kompaniju podignemo na sadašnji nivo i da danas možemo da kažemo da imamo stabilnu kompaniju sa visokim kredibilitetom i poverenjem svojih i potencijalnih novih osiguranika.

Kako vi vidite mere koje je država preduzela u prvom talasu epidemije u odnosu na privredu?

Mere privredi su bile potrebne i imale su dobre efekte, pre svega da se zaštite životi, radna mesta i sačuva likvidnost firmi, koja je u opadanju. Dok vodimo ovaj intervju, u pripremi je novi paket mera privredi i koliko možemo videti po najavi imaju sličan cilj. Krediti za likvidnost, koje odobrava Fond za razvoj, dobar su instrument za održavanje poslovnih aktivnosti i protoka novca. Verujem da će, u narednim mesecima ili sledeće godine, biti prisutni slični instrumenti oporavka privrede i privrednih aktivnosti. I to nije nikakav greh. Ako pogledate izjave zvaničnika u razvijenim zemljama, većina je poprilično spremna da ubrizgava injekcije likvidnosti u privredu. U suprotnom, posledice mogu biti nesagledive.

Osiguravači su bili izuzeti iz mera, da li je to, po vama, opravdano?

Finansijski sektor je bio izuzet iz mera, što je i razumljivo. Mi smo ove godine isplatili rekordan porez na dobit prethodne godine, a samim tim plaćamo i veliki akontativni porez na dobit za ovu godinu. Imamo oko 450 zaposlenih, nismo imali otpuštanja, naročito ne u administraciji, a poreze i doprinose redovno uplaćujemo. Milenijum osiguranje je dobar poslodavac i trudićemo se da tako ostane – to nam je jako važno.

Može li se, po vama, očekivati brz ekonomski oporavak nakon izlaska iz krize?

Naše iskustvo u prvom talasu epidemije je bilo takvo da smo se pripremali za mere oporavka poslovanja nakon ukidanja vanrednog stanja. I zaista, većina inicijativa je dala dobre rezultate, o čemu svedoči čak blagi rast prihoda. Sada je situacija poprilično neizvesnija – ne može se sagledati kraj pandemije, a u letnjim mesecima smo, u kojima su prisutni određeni sezonski efekti. I to je slično za većinu privrednih delatnosti. Od dužine i intenziteta epidemije zavisi kako ćemo i na koji način ćemo se oporavljati od krize. Iz navoda kako domaćih, tako i svetskih medicinskih eksperata, shvatamo da ćemo sa ovim virusom morati da naučimo da živimo neko vreme. Trenutno je najvažnije da sačuvamo zdravlje i živote. Privredu i kompanije ćemo oporaviti, postoji mnogo makroekonomskih modela koji se mogu iskoristi, a biznisi po pravilu imaju inicijativu i kreativnost.

Kao što sam rekao, osiguravači mogu da doprinesu investicionom zamahu i da pomognu državi, kao stabilni investitori. Ova iskustva su postojala u razvijenim zemljama, zašto ih ne iskoristiti. Postoji tražnja za uslugama osiguranja, a neki oblici osiguranja su i obavezni, i to nam uliva samopouzdanje da i iz ovoga možemo da izađemo kao stabilne kompanije. Milenijum osiguranje ima finansijske kapacitete i kadrove koji će obezbediti da se krizna vremena prevaziđu i da se nastavi sa daljim razvojem.

Koji su vaši najjači argumenti u ovoj situaciji da preporučujete građanima i poslovnim subjektima da troše novac za osiguranje generalno?

Osiguranje je zaštita i to je u definiciji. Iz ugla privrede, osiguranje je cena kapitala za određenu pojavu, kao što je požar, lom mašina, prirodna nepogoda, odgovornost… Osiguranje pruža i komfor, kroz uslugu koja se, na primer, pruža putem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili putnog osiguranja. Osiguranje je i luksuz, kao što je osiguranje umetnina i tako dalje. Tim smerom će se i nastaviti. S druge strane, postoji veliki broj korisnika naknade iz osiguranja, kao što su oštećena “treća lica” u saobraćajnim nezgodama, pa je i obavezno osiguranje koja obezbeđuju ovo pokriće od ključne važnosti.

Dokle se stiglo kod nas sa implementacijom evropske Direktive Solventnost II, šta ona znači za tržište osiguranja u Srbiji?

Direktiva Solventnost II je novi standard i novi regulatorni pristup sveobuhvatnog upravljanja rizicima u poslovanju. Ključna ideja Solventnosti II je da razvije i podrži sposobnost osiguravača da blagovremeno prepoznaju rizike, i to ne samo rizike osiguranja, kao tradicionalne rizike u poslovanju, već i kreditni, tržišni i operativni rizik, te da njima upravljaju i da kontinuirano održavaju potreban kapital. Ovaj standard predstavlja zahtevniji, ali i razboritiji način upravljana društavima za osiguranje i precizniji pristup upravljanja kapitalom. Svakako, s obzirom na to da je direktiva Solventnost II ,,skrojena” po standardima razvijenih EU zemalja, za punu implementaciju ove direktive potreban je odgovarajući prelazni period. Mi smo ozbiljno pristupili implementaciji Solvency II standarda, koja je u toku. Prošle godine smo isporučili regulatoru zahtevanu kvantitativnu studiju solventnosti i svoje poslovanje kontinuirano usklađujemo sa ovom direktivom. Milenijum Osiguranje biće pripremljeno kad ona stupi na snagu u našoj zemlji, u to ne sumnjam.

Šta to znači za potrošače?

Iz ugla potrošača, Solventnost II i Direktiva o distribuciji osiguranja obezbediće dodatno  poverenje u osiguravajuća društva, zbog strogog pristupa obezbeđivanju solventnosti osiguravača i transparentnije zaštite potrošača.