Reputacija / Direktorka i vlasnica Hristov consulting o kampanji protiv Saše Jankovića u dnevnom listu Danas
Neuspela kampanja
AUTOR: ALEKSANDRA HRISTOV
Šta je cilj kampanje protiv Saše Jankovića, zaštitnika građana? Od početka mi to nije bilo jasno, jer je još tada bilo izvesno da će njeni kreatori da se “polome” na ovom slučaju. Neki kažu da je cilj kampanje prisilno sklanjanje zaštitnika građana, kako bi se na to mesto dovela neka adekvatna, Vladi milija figura. I da je to tačno, način vođenja kampanje, izneti “argumenti” potpuno su suludi i osuđeni na neuspeh. To se videlo od početka.
Prvo, svaka negativna kampanja protiv nekoga, koja se zasniva na blaćenju ličnosti, bez čvrstih argumenata, uvek se u demokratskom društvu vraća kao bumerang kreatorima iste. Pre ili kasnije. Tipičan primer su frakcije Demokratske stranke koje su pre gubitka vlasti medijski međusobno vodile ratove “blaćenjem ličnosti” svojih sopstvenih članova i izbore su očekivano i prirodno izgubili. Srbija ipak i zahvaljujući instituciji zaštitnika građana ima dosta elemenata demokratskog društva, pa je sa tog aspekta ideja o vođenju spinovane kampanje protiv nekoga potpuno besmislena. Neki centri moći, starog kova, verovatno smatraju da takva kampanja ima smisla, ali oni onda direktno podrivaju i demokratske institucije i civilno društvo i opasni su za bezbednost države.
Ko se bavi kampanjama zna da se negativne kampanje ne vode, jer uvek koštaju onoga ko ih kreira. Po definiciji, moja firma takva očekivanja klijenata ne prihvata kao projektni zadatak. Nikada. Naravno ovaj princip se poštuje u svetu privatnih (ne javnih) preduzeća i kompanija, jer njih ovakve greške mogu da koštaju opstanka, dok država i pojedinci u državi još uvek smatraju da to “prolazi”. Javno objavljivanje podataka ima smisla jedino kada se u etar iznose činjenice i kada postoje dokazi da neko krši zakon – zato što ne radi svoj posao u sladu sa zakonom i ovlašćenjima, zato što je učinilac krivičnog dela a slučaj je zataškan, zato što slučaj nije apsolutno zastareo itd. Ali onda to nisu negativne kampanje “blaćenja”, već su legitimni instrumenti kojima svaka iole uređena pravna država štiti svoje i interese svojih građana.
Imajući ovo u vidu, čudno je prema kome je kampanja usmerena. Prema Saši Jankoviću, zaštitniku građana, koji je nakon svih provera, na osnovu zakona, na to mesto izabran skupštinskom većinom. On je godinama po pritužbama građana ili sopstvenoj inicijativi proveravao da li je u radu organa uprave bilo propusta. On je takođe, prema svojim zakonskim ovlašćenjima, i edukativno uticao na unapređenje rada uprave i štitio ljudske slobode i prava. To znači da je interese građana godinama čestito štitio, stručno radio i tako izgradio izuzetno dobru reputaciju. Kolege iz struke sigurno znaju izraz “Tvoja reputacija ulazi na vrata pre tebe”, tako da napad na čoveka sa takvom reputacijom, osim što je izuzetno štetan za društvo i državu, za kreatore iste je sulud.
Šta je reputacija? Reputacija je zapravo kako vas doživljava vaše okruženje. Ona se ogleda u mišljenju i osećanjima o instituciji, ličnosti, kompaniji, organizaciji itd. Posledice određene reputacije odražavaju se na ljude i njihovo ponašanje tako da oni nekoga podržavaju ili ne podržavaju. Zastupanje, odanost i saradnja ključne su posledice koje izaziva pozitivna reputacija. Takva reputacija, ukoliko se poljulja, vrlo brzo može da uništi poverenje onih koji podržavaju određenu ličnost, kompaniju ili instituciju i tada nastaje kriza. Čini mi se da su kreatori kampanje protiv zaštitnika građana upravo računali na ovaj momenat. Međutim, dobra reputacija je i prava odbrana od neosnovanih napada u trenucima krize.
A kriza je svaka situacija koja preti integritetu i reputaciji i obično je inicirana od strane protivnika ili negativnom medijskom kampanjom. S druge strane, bez obzira kako kriza počinje, ona postoji samo kada su osobe, institucije, kompanije itd. načinile očigledne greške i propuste ili su nekompetentne u očima javnosti. Zaštitnik građana Saša Janković nije napravio očigledne greške i propuste u svom radu, a još manje je nekompetentan u očima javnosti. To znači da njegova reputacija nije ugrožena, već da ozbiljan problem imaju upravo oni koji su kampanju protiv njega i započeli. I zbog svega toga front za odbranu Saše Jankovića se širi i širiće se. Građani daju podršku Saši Jankoviću, OEBS je zabrinut, Potkomitet Evropskog parlamenta za ljudska prava šalje delegaciju u Srbiju, udruženja izdaju saopštenja u kojima ga podržavaju, nezavisni intelektualci potpisuju peticije za odbranu institucije zaštitnika građana i za Sašu Jankovića lično.
A oni koji su sve ovo započeli, ako uskoro ne odustanu, uvideće sav besmisao i neosnovanost ove kampanje. I ne samo to. Neuspeh i kontraproduktivnost toliko su očigledni da će oni koji podržavaju Sašu Jankovića naterati nosioce ove kampanje da o posledicama zaključe sami.
*Autorka je direktorka Hristov consultinga i međunarodno sertifikovana konsultantkinja u oblasti strateških komunikacija