Beograd se danas pridružio svetskoj akciji pod zajedničkim nazivom “Marš za klimu” i postao jedan od gradova koji su preneli poruku važnosti očuvanja životne sredine. Akcija je organizovana uoči samita Ujedinjenih Nacija o klimi, koji počinje sutra u Parizu. Milioni građana širom sveta okupili su se na protestima organizovanim sa ciljem skretanja pažnje na opasnost globalnog zagrevanja i zahtevom da se ono ograniči.

Okupljanje u Beogradu organizovalo je udruženje ”Intersection” (Tačka preseka) http://www.intersection.rs/, partner  svetske akcione mreže Avaz (Avaaz) https://www.avaaz.org/en/, koja je idejni pokretač ovog globalnog okupljanja.

“Globalni marš je okupio milione ljudi širom sveta, u više od 2.000 gradova u 150 zemalja, koji šalju jednoglasan poziv donosiocima odluka da preduzmu hitne i konkretne mere za sprečavanje uzroka klimatskih promena. Organizatori traže da se svet usmeri ka novoj zelenoj ekonomiji, sa stopostotnom upotrebom čiste energije. S obzirom da su naučnici potvrdili da je čovek uzročnik klimatskih promena, mi kao organizacija koja se zalaže za uvažavanje naučnih činjenica pri formiranju javnih politika uključili smo se u ovu globalnu inicijativu“, poručuje Aleksandra Drecun, predsednica organizacije Intersection (Intersekšn/Tačka preseka), beogradskog organizatora klimatskog marša.

Predavanjem krizne komunikacije, koje je održano studentima četvrte godine  Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nastavlja se praksa  ovog fakulteta – dovođenje iskusnih praktičara koji doprinose podizanju znanja i veština studenata koje traže poslodavci. Ovakav metod rada jedan je od značajnih aspekata prevazilaženja problema ugroženosti mladih na tržištu rada.

Na poziv  profesorke marketinga Galjine Ognjanov,  vlasnica i direktorka konsultantske kuće za strateške komunikacije i menadžment konsalting Hristov consulting, Aleksandra Hristov, održala je predavanje “Krizne komunikacije”  studentima četvrte godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smer marketing, predmet odnosi s javnošću. Studenti su u okviru predavanja  imali priliku da saznaju, šta su krize, kako nastaju i da li se za njih može pripremiti? Takođe su saznali osnove upravljanja krizama, kao i šta se može iz kriza naučiti?

Kad god se u Srbiji povede reč o ponudi i tražnji na tržištu rada, neminovno se kao jedan od ključnih problema ističe nesklad između znanja i veština koje traže poslodavci i onih koje mladi mogu da steknu školujući se u okvirima našeg obrazovnog sistema. U toj sferi su rađeni i još uvek se rade, brojni projekti pod okriljem međunarodnih organizacija kao što su: ILO (Međunarodna organizacija rada), UNDP (program Ujedinjenih nacija za razvoj) kao i USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj). Nedvosmisleni zaključak svih ovih projekata je da su mladi u Srbiji ugrožena kategorija na tržištu rada. Kao značajan faktor u osnovi njihove nepovoljne pozicije na tržištu rada ističe se upravo nedostatak praktičnih znanja i veština koje poslodavci traže.

O svom radu sa studentima, Aleksandra Hristov kaze: “Bilo mi je izuzetno zadovoljstvo što svoje iskustvo iz ove oblasti mogu da podelim sa mladim ljudima. Veoma mi je drago što Ekonomski fakultet redovno pozova  praktičare, a moja firma se uvek trudi da se odazove ovakvim pozivima i inicijativama, jer je negovanje znanja deo naše društvene obaveze. Kada su u pitanju krize, studentima najbolje mogu da prenesu zanje upravo oni koji se time svakodnevno bave”

Ovo predavanje je i poziv obrazovnim institucijama da  pozivaju kolege iz prakse da održe njihovim studentima gostujuća predavanja. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu organizuju se ovakve vrste događaja za studente na smerovima praktične poslovne orijentacije poput smera Marketing.

Ninamedia, http://www.ninamedia.rs/rs/home/,  agencija za media monitoring, proslavila je sinoć 14 godina uspešnog poslovanja. Od svog osnivanja do danas, Ninamedia ostvaruje stabilan rast, a od zabeleženih rezultata ističu 5.115.376 obrađenih i isporučenih medijskih objava, 27.900 prevedenih strana, 105 istraživačkih projekata, 2.183 medijske analize i 105 produkcijskih projekata.

Osnivač Ninamedije Dragan Radić, rekao je kako pre 14 godina niko nije sanjao da će njegov tim dovde stići i ovoliko narasti.

Među zvanicama na gala događaju bili su i Zoran Sekulić, vlasnik i glavni i odgovorni urednik agencije Fonet http://www.fonet.rs/,  Miloš Rajković, član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije REM http://rra.org.rs/,  Igor Avžner  suosnivač nevladine organizacije Mediacia i video portala http://www.kojeodgovoran.rs/, kao i  Aleksandra Hristov, vlasnica i direktorka Hristov consulting.

U okviru Investiciono – razvojne konferencije “Srebrenica 2015″, operativni direktor “Mineco Limited” Dominik Roberts danas je najavio da će ta kompanija uložiti dodatna sredstva u rudnike koji su u njenom vlasništvu, ali i da će imati nove investicije na prostoru Srbije i Bosne i Hercegovine.

Roberts je u delu konferencije “Prezentacija uspešnih priča”, predstavio poslovanje rudnika Sase kod Srebrenice, koji od 2006. godine, kada ga je preuzela kompanija “Gross” konstantno beleži rast proizvodnje i trenutno zapošljava 530 ljudi.

Britanski “Mineco Ltd” jedan je od najvećih investitora u Bosni i Hercegovini, dok u regionu ima tri rudnika – rudnik olova i cinka Sase u Srebrenici, te rudnike Rudnik i Veliki Majdan u Srbiji, u kojima ukupno radi oko 1400 ljudi. Roberts je istakao da osim proširenja proizvodnje u rudniku Sase, “Mineco” planira da otvori rudnik cerusita u Olovu u BiH, koji treba da zaposli 250 ljudi.

Prema njegovim rečima, u Bosilegradu u Srbiji planira se otvaranje rudnika olova i cinka, koji treba da zaposli oko 300 ljudi. “Mineco” takođe ulaže u istraživanje nalazišta olova i cinka u okolini Foče. Do sada je u rudarske projekte uloženo više od 35 miliona evra, a planirana su dalja ulaganja i u druge istraživačke projekte.

Britanska kompanija Mineco Limited je deo Mineco Grupe, čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Sa svojim partnerima Mineco upravlja rudnicima olova i cinka u Srbiji: ’Rudnik’ kod Gornjeg Milanovca i ’Veliki Majdan’ kod Ljubovije, kao i ‘Gross’ (Sase) u BiH. Do sada je u rudarske projekte uloženo preko 30 miliona evra a planirana dalja ulaganja su usmerena na pripremu i otvaranje rudnika Ceruzita kod Olova (BiH), rudnika olova i cinka kod Bosilegrada, i u druge istraživačke projekte. Takođe, Mineco od 2011. godine predviđa investiranje u oblast obnovljivih izvora energije na prostoru Balkana, a pre svega u projekte izgradnje mini hidroelektrana (MHE) zbog velikog hidro potencijala malih vodotokova u ovom regionu, ali i stečenih stručnih kapaciteta unutar našeg sistema. Mineco, samostalno ili sa svojim partnerima, u Srbiji zapošljava oko 800 ljudi, a u Regionu oko 1400.