Archive for September, 2016

Odnosi s medijima u sudskim sporovima / Niklanovići tuže Crnu Goru sudu u Strazburu

Wednesday, September 28th, 2016

Saopštenje za javnost, koje je Hristov consulting sročio i prosledio medijima u Srbiji i Crnoj Gori, rezultiralo je sa preko 20 objava. Najuticajniji mediji, poput agencija Beta http://beta.rs/ i FoNet  http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095 prenele su  vest.

Neka od pokrivanja možete pogledati na sledećim linkovima:

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html%3A627260-Niklanovici-se-zale-Strazburu-Vratite-nam-nasu-zemlju

http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/142495/niklanovici-tuze-crnu-goru.html

http://www.vijesti.me/vijesti/od-posla-vijeka-do-afere-porodica-niklanovic-tuzi-cg-sudu-u-strazburu-905039

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2016-09-27&clanak=566209&naslov=U%20Strazburutra%BEe%20djedovinu

http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095

http://antenam.net/index.php/drustvo/item/11055-niklanovici-tuze-crnu-goru

http://www.vijesti.me/vijesti/od-posla-vijeka-do-afere-porodica-niklanovic-tuzi-cg-sudu-u-strazburu-905039

http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095

http://kodex.me/clanak/127607/niklanovici-podnijeli-tuzbu-sudu-u-strazburu-cg-krsi-ljudska-prava-domacih-i-stranih-drzavljana

http://volimpodgoricu.me/2016/09/26/porodica-niklanovic-tuzi-cg-sudu-u-strazburu/

http://www.portalanalitika.me/clanak/245073/niklanovic-crna-gora-krsi-ljudska-prava-domacih-i-stranih-drzavljana

http://www.balkanmagazin.net/najnovije-vesti/cid172-146027/tuze-drzavu-strazburu

http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095

Hristov consulting je ovlašćena PR konsultantska kuća za familiju Niklanović.

Svetlana Đurđević – Lukić (1963-2016)/ Komemoracija i sahrana

Tuesday, September 27th, 2016

Komemoracija povodom iznenadne smrti Svetlane Đurđević Lukić, direktorke i jedne od osnivača CENTRA za istraživanje javnih politika, biće održana u sredu, 28. septembra 2016. u 10.45h, u prostorijama CENTRA (Makedonska 21​/V).

Svetlana Đurđević Lukić biće sahranjena istog dana, u sredu, u 13.00h, na Novom bežanijskom groblju.

Svetlana Đurđević Lukić biće sahranjena istog dana, u sredu, u 13.00h, na Novom bežanijskom groblju.

Direktorka CENTRA Svetlana Đurđević Lukić, uvažena analitičarka i ekspertkinja za američku spoljnu politiku, ljudsku bezbednost i bezbednosne politike, tragično je preminula u 53 godini. Svetlana je bila i zapaženo ime srpskog novinarstva tokom 1990tih.

Vodila je brojne projekte, sa naročitim interesovanjem za one koji osvetljavaju najbitnije bezbednosne probleme kako svih građana, tako i različitih društvenih grupa u Srbiji – mladih, Roma, LGBT i žena. Objavljivala je  radove kao što su monografije i prilozi u raznim zbornicima i časopisima.

Pre osnivanja CENTRA za istraživanje javnih politika Svetlana je radila kao istraživačica i savetnica pri Odeljenju za međunarodni razvoj London School of Economics (LSE) u Londonu; Institutu za spoljnu politiku u Filadelfiji, SAD; Centru za kontrolu pešadijskog oružja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) i Misiji OEBS u Beogradu. Bila je takođe angažovana na nekoliko projekata Ministarstva nauke, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane RS, a kao istraživačica i saradnica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, te Institutu za strategijska istraživanja i Institutu Vinča.

Magistrirala je politiku, bezbednost i integracije na University College London, a usavršavala se na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Oksford. Diplomirala je Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odeljenju za istoriju.

U sredu, na dan kada će biti sahranjena, trebalo je da brani doktorsku tezu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pod naslovom “Uloga Ujedinjenih nacija u izgradnji mira: Slučaj istočni Timor”.

Svetlanin odlazak je veliki lični i profesionalni gubitak ne samo za CENTAR i njegove saradnike, već  i  širu javnost u Srbiji.  Svetlana ostavlja za sobom muža i dvoje dece, kao i brojne bliske prijatelje.

Odnosi s medijima u sudskim sporovima / Crna Gora krši ljudska prava domaćih i stranih državljana

Monday, September 26th, 2016

Dvadeset i tri porodice iz familije Niklanović koji su državljani SAD, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Slovenije već deset godina vode spor pred crnogorskim sudovima za dokazivanje svog vlasništva u Budvi koje im pripada više od 100 godina.

Opština Budva je još 2002. godine bez i jednog dokumenta, čak i bez rešenja prevela zemlju Niklanovića u opštinsku, a potom prodala stranom pravnom licu. Oktobra 2009. godine državnom tužilaštvu Crne Gore podneta je krivična prijava protiv više lica zbog više krivičnih dela uključujući zloupotrebu službenog položaja i nesavesnog rada u službi.

“Mi smo sve pokušali vodeći se principima pravne sigurnosti koje bi država Crna Gora trebalo da nam obezbedi.  Iako smo mi državljani više zemalja, naša dedovina nalazi se u Crnoj Gori gde smo očekivali vladavinu prava i jednakost.  Očekivali smo da kao građani koji vuku crnogorske korene i imamo svoju imovinu, ostvarimo svoja prava u Crnoj Gori, s obzirom da je država na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i uključena u ceo proces evroatlantskih integracija. Pošto ne možemo da kažemo da u Crnoj Gori postoji princip pravne sigurnosti, svoja prava  morali smo da potražimo i ostvarujemo i van teritorije Crne Gore”, rekao je Vlado Niklanović.

Familija Niklanović je od 1900. godine, prema Austrougarskim mapama i starom državnom katastru, područje arhive Budva, vlasnik zemlje od 51.093,59 m2, na katastarskoj parceli broj 5, KO Reževići. Postupak o pravnoj svojini “otuđene” parcele započet je još 2006. godine pred Osnovnim sudom u Kotoru i traje do danas.

Pravni tim familije Niklanović odlučio je da podnese tužbu protiv države Crne Gore Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, nakon što je i Ustavni sud Crne Gore odbacio žalbu oštećenih porodica zbog povrede ljudskih prava u paralelnom predmetu koji se vodi u vezi utvrđivanja ništavnosti ugovora o nepokretnosti koji je opština Budva zaključila sa stranim pravnim licem Danebrook Limited sa Kipra 25. jula 2006. godine.

Naime, familija Niklanović je povodom ovog slučaja pokrenula postupak pred Osnovnim sudom u Kotoru koji je na osnovu izvedenih dokaza, tri puta ugovor između opštine Budva i Danebrook Limited sa Kipra proglašavao ništavnim. Posljednji put 09.06.2014.godine. Viši sud u Podgorici  ukidao je prvostepene presude i vraćao na ponovno suđenje, da bi treći put 23.01.2015. preinačio presudu   suda u Kotoru, odbio tužbeni zahtev Niklanovića kao neosnovan i doneo presudu u korist tuženih.

Niklanovići su nakon ove presude pokušali da ostvare svoja prava i podneli su reviziju Vrhovnom sudu Crne Gore. Međutim, Vrhovni sud doneo je presudu u korist opštine Budva i Danebrook Limited sa Kipra, čime je, pred redovnim sudovima u Crnoj Gori, okončan postupak na štetu tužilaca.

S obzirom da su iskoristili sva pravna sredstva u Crnoj Gori, familija Niklanović očekuje zaštitu svojih osnovnih prava od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i drugih međunarodnih institucija.

Hristov consulting je ovlašćena PR konsultantska kuća za familiju Niklanović.

Preminula Svetlana Đurđević – Lukić (1963-2016)

Saturday, September 24th, 2016

Dugogodišnji klijent i prijatelj Hristov consultinga, Svetlana Đurđević Lukić (53) direktorka i jedna od  osnivačica nezavisnog Think Thanka Centra za istraživanje javnih politika, uvažena analitičarka i ekspertkinja za američku spoljnu politiku, ljudsku bezbednost i bezbednosne politike, tragično je preminula u 53 godini. Svetlana je bila i zapaženo ime srpskog novinarstva tokom 1990tih.

Vodila je brojne projekte, sa naročitim interesovanjem za one koji osvetljavaju najbitnije bezbednosne probleme kako svih građana, tako i različitih društvenih grupa u Srbiji – mladih, Roma, LGBT i žena. Objavljivala je  radove kao što su monografije i prilozi u raznim zbornicima i časopisima. Kao neumorna aktivistkinja, Svetlana je bila angažovana u različitim radnim grupama u Srbiji. Neke od njih su  Vladina Radna grupa za izradu Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN 2016-2020, Savet Centra za spoljnu politiku, Forum za međunarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji, i dr.  Redovno je sarađivala i sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP),  Ženevskim Centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).

Pre osnivanja CENTRA za istraživanje javnih politika Svetlana je radila kao istraživačica i savetnica pri Odeljenju za međunarodni razvoj London School of Economics (LSE) u Londonu; Institutu za spoljnu politiku u Filadelfiji, SAD; Centru za kontrolu pešadijskog oružja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) i Misiji OEBS u Beogradu. Bila je takođe angažovana na nekoliko projekata Ministarstva nauke, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane RS, a kao istraživačica i saradnica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, te Institutu za strategijska istraživanja i Instituta Vinča.

Magistrirala je politiku, bezbednost i integracije na University College London, a usavršavala se na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Oksford. Diplomirala je Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odeljenju za istoriju. U sredu, 28 septembra 2016.godine, trebalo je da brani doktorsku tezu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pod naslovom “Uloga Ujedinjenih nacija u izgradnji mira: Slučaj istočni Timor”.

Svetlanin odlazak je veliki lični i profesionalni gubitak ne samo za CENTAR i njegove saradnike, već  i  širu javnost u Srbiji.  Svetlana ostavlja za sobom muža i dvoje dece, kao i brojne bliske prijatelje. Mi ostajemo duboko ožalošćeni zbog njene iznenadne i tragične smrti.

Odnosi s javnošću / IHIS Nutricionizam / Istraživanje o poštovanju propisa pri deklarisanju prehrambenih proizvoda

Tuesday, September 13th, 2016

Ispravnu deklaraciju u marketima Srbije ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od 32 odsto i dalje ima neki nedostatak, pokazalo je istraživanje koje je sproveo IHIS Nutricionizam, u periodu maj-avgust, na uzorku od preko 2.500 proizvoda.

Ispravno deklarisani prehrambeni proizvodi imaju deklaraciju u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, koja ne zavodi, niti obmanjuje potrošača.

IHIS Nutricionizam je i pre primene sadašnjeg Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, 2013. godine, uradio slično istraživanje, i tada je konstatovano da je bilo 66 odsto dobrih deklaracija.

“Posmatrajući statistički, možemo konstatovati da je Pravilnik o deklarisanju uticao na poboljšanje ispravnosti deklaracija prehrambenih proizvoda samo za 2 odsto. Sa druge strane, evidentan je pozitivan uticaj Pravilnika kako na tekstove deklaracija, koje su postale čitljivije i jasnije, tako i na sigurnost pri izboru adekvatnih proizvoda, što je naročito značajno potrošačima koji imaju probleme sa alergenima. Sada se svi alergeni u spisku sastojaka pišu istaknutim odnosno boldiranim slovima“, izjavila je dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.

IHIS Nutricionizam, članica IHIS Naučno – tehnološkog parka Zemun, koja radi na razvoju, kreiranju i deklarisanju prehrambenih i funkcionalnih proizvoda, sprovela je ovo istraživanje u marketima Srbije, u periodu maj-avgust, na uzorku koji je obuhvatao više od 2.500 prehrambenih proizvoda, podeljenih u devet kategorija – ulja i margarini; čajevi, hleb i peciva; žita za doručak, slatki i slani konditori; bezalkoholna pića; suplementi; suhomesnati proizvodi; mlečni proizvodi i proizvodi koji se nalaze u marketima na posebnoj polici koju potrošači percipiraju kao “zdrave proizvode”.

Istraživanjem je utvrđeno da je najbolje deklarisana kategorija slatkih i slanih konditora, u kojoj je više od 75 odsto ispravnih deklaracija, dok se najviše neadekvatnih deklaracija nalazi u kategoriji hleba i peciva kao i na proizvodima sa tzv “zdrave police”, gde je ispravno deklarisano tek 52, odnosno 55 odsto proizvoda.

Najčešće greške u kategoriji hleba su neadekvatno deklarisanje aditiva, neboldirani alergeni, nerazumljive nutritivne izjave tipa “izvor i visok sadržaj proteina i/ili vlakana“. Izgled deklaracija u obe ove kategorije navodi na zaključak da nedostaju stručnjaci, pre svega tehnolozi, kod proizvođača ovih proizvoda.

U kategoriji bezalkoholnih pića ima mnogo primera neispravnog deklarisanja i tu je najveći broj grešaka koje prouzrokuju namerno zavođenje potrošača. Primetno je da su proizvođači angažovali agencije koje pokušavaju da istaknu nepostojeći kvalitet proizvoda. U toj kategoriji greške su i dalje: neisticanje zaslađivača u nazivu proizvoda, takođe neisticanje dodavanja vitamina u nazivu proizvoda sa namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku. Nedostaje hemijski oblik vitamina u spisku sastojaka. Slika na frontu pakovanja i naziva proizvoda nisu usklađeni. I dalje je namerno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je količina voćnog sadržaja drastično različita u ove tri kategorije proizvoda.

Detalji ovog opsežnog istraživanja, vezani za svaku od ispitanih kategorija, kao i o namernim i nenamernim greškama pri deklarisanju, o flagrantnom kršenju pravilnika o deklarisanju, o zavođenju i koketiranju sa potrošačima, biće prezentovani na savetovanju „Hrana, ishrana & zdravlje V”, koje će se održati 11. oktobra u hotelu Falkensteiner u Belgradu.

Saopštenje o rezultatima istraživanja preneli su:

http://www.prva.rs/web-tv/emisija/150-minuta/27388/150-minuta—14092016/82903/2-deo.html

http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/41052-neispravne-deklaracije-uglavnom-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=269954

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=09&dd=13&nav_id=1176067

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1543531

http://www.economy.rs/planeta/11771/ishrana/Najvise-prevara-u-industriji-bezalkoholnih-pica.html

http://www.vesti.rs/Vesti/Neispravne-deklaracije-uglavnom-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu.html

http://www.vesti.rs/Vesti/Neipsravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani.html

http://www.vesti.rs/Ekonomija/Neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu.html

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2450886/hleb-peciva-i-zdrava-hrana—pola-deklaracija-neispravno.html

http://rs.n1info.com/a192963/Biznis/Neispravne-deklaracije-na-hlebu-i-zdravoj-hrani.html

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu_755207.html

http://aktuelno.net/vesti/srbija/Neispravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani/c/1778196

http://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/hleb-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

http://www.reporter.rs/2016-09-13/n1info/neispravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani-39264643.html

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/sta-nam-to-prodaju-polovini-zdrave-hrane-u-supermarketima-deklaracija-neispravna/06fcy9x

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/oprez-evo-koji-proizvodi-nemaju-ispravnu-deklaraciju-i-time-gradane-dovode-u-zabludu/5egb9bh

http://www.srpskadijaspora.info/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

http://www.021.rs/story/Info/Srbija/144437/Trecina-proizvoda-sa-neispravnom-deklaracijom.html

http://www.alo.rs/pola-deklaracija-neispravno/70772

http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/ispravne-deklaracije-u-marketima-ima-samo-68-odsto-namirnica

http://vesti.aladin.info/search.php?q=ihis

http://www.ekonomski.net/hleb-peciva-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno

http://mondo.rs/a938589/Info/Drustvo/Deklaracije-na-proizvodima-nedostatak-ima-32-odsto-prehrambenih-proizvoda.html

http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/ispravnu-deklaraciju-ima-68-odsto-prehrambenih-proizvda/

http://www.time.rs/c/4bc65dfd57/sta-nam-to-prodaju-polovini-zdrave-hrane-u-supermarketima-deklaracija-neispravna.html

http://inserbia.info/vesti/2016/09/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu/

https://www.facebook.com/RTS.Internetportal/posts/1158510697575419

http://www.palo.rs/privreda/oprez-evo-koji-proizvodi-nemaju-ispravnu-deklaraciju-i-time-gra-ane-dovode-u-zabludu/1950608/

http://www.palo.rs/multimedia/lokalno-beograd/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu/1950516/

http://www.palo.rs/lokalno-beograd/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu/1950516/

http://www.izazov.com/vesti-dana/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

http://www.najvesti.com/index.html?search_options=YTo2OntzOjEyOiJzZWFyY2hfbGltaXQiO2k6MTA7czoxNDoic2VhcmNoX29wdGlvbnMiO2E6NDp7czoyMToic2VhcmNoX2NyZWF0ZWRfZmlsdGVyIjtpOjE7czoxOToic2VhcmNoX3N0YXR1c19saW1pdCI7aToxO3M6MTI6InNlYXJjaF9xdWVyeSI7czo0OiJpaGlzIjtzOjE0OiJnZW5lcmljX3NlYXJjaCI7YTowOnt9fXM6MTQ6InNlYXJjaF9zb3J0X2J5IjtzOjk6Im9yZGVyX251bSI7czoxMjoic2VhcmNoX29yZGVyIjtzOjEwOiJkZXNjZW5kaW5nIjtzOjY6Im9mZnNldCI7aTowO3M6MTg6InNlYXJjaF9kb19hZHZhbmNlZCI7YjoxO30

http://www.vazdan.com/vijest/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/379183

http://www.najvesti.com/vesti/3266643-Hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno.html

http://news.burina.net/news/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno

http://www.013info.rs/vesti/drustvo/najcesce-pogresne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu

http://www.srbijadanas.com/biz/srbija/sokantni-otkrice-nas-ceka-u-nasim-prodavnicama-da-li-znate-sta-zapravo-kupujete-2016-09

http://www.telegraf.rs/vesti/2354097-ne-znamo-sta-jedemo-pola-deklaracija-na-pecivima-sokovima-i-zdravoj-hrani-neispravno

http://www.najvesti.com/vesti-iz-srbije/vesti-drustvo/3266799-NE-ZNAMO-STA-JEDEMO-Pola-deklaracija-na-pecivima-sokovima-i-zdravoj-hrani-neispravno.html

http://www.time.rs/?q=ihis&search=news

http://www.mediaportal.rs/2016/09/13/svaki-treci-proizvod-ne-zna-se-sta-je-u-njemu/

http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest892269.html

http://www.mojnovisad.com/vesti/nepotpune-deklaracije-na-prehrambenim-proizvodima-u-supermarketima-srbije-id11613.html

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=327618

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=327618&title=Svaka%20tre%C4%87a%20deklaracija%20neispravna

http://www.mojnovisad.com/vesti/nepotpune-deklaracije-na-prehrambenim-proizvodima-u-supermarketima-srbije-id11613.html

http://rs.n1info.com/a193087/Biznis/Veruju-li-gradjani-u-Srbiji-deklaracijama.html

https://www.srbijadanas.net/svaki-treci-prehrambeni-proizvod-u-nasim-supermarketima-ne-zna-se-sta-je-u-njemu/

http://www.kursnalista.co/svaka-treca-deklaracija-neispravna.as24.html

http://glaszapadnesrbije.rs/240/index.php?vest=892269

http://www.dnevnik.rs/node/128674

http://www.agrobiz.hr/agrovijesti/ispravne-deklaracije-u-trgovinama-ima-samo-68-posto-namirnica-2933

http://www.nops.org.rs/index.php/vesti/1010-svaki-treci-proizvod-ne-zna-se-sta-je-u-njemu

https://www.butobu.rs/business_news.php?idnews=10301&catnavig1=EKONOMIJA-FINANSIJE

http://www.ikragujevac.com/vesti/39547-vecina-nas-ne-zna-sta-zapravo-kupuje-sokantno-otkrice-iz-nasih-prodavnica.html

http://www.topvesti.info/2016/09/13/ta-nam-to-prodaju-polovini-quotzdrave-hranequot-u-supermarketima-deklaracija-neispravna/

http://www.vazdan.com/vijest/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/379183

http://www.najvesti.com/vesti-iz-srbije/vesti-drustvo/3266799-NE-ZNAMO-STA-JEDEMO-Pola-deklaracija-na-pecivima-sokovima-i-zdravoj-hrani-neispravno.html

http://www.tvk9.ws.rs/index.php/drustvo/item/2150-neispravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani

http://news.burina.net/news/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu

http://www.najvesti.com/vesti-iz-srbije/vesti-ekonomija/3267643-Neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu.html

http://www.izazov.com/vesti-dana/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

https://www.pressreader.com/serbia/blic/20160914/281809988355067

https://www.pressreader.com/

http://www.srpskadijaspora.info/ispravne-deklaracije-u-marketima-ima-samo-68-odsto-namirnica/