Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) uradio je novu analizu „Posedovanje vatrenog oružja i ljudska bezbednost: Da li nas oružje štiti ili plaši?“,  u kojoj upozorava da je rasprostranjenost (ne)legalnog vatrenog oružja jedna od najvećih pretnji za bezbednost građana Srbije, a posebno osetljivih grupa, žena i mladih.

Istraživači CENTRA u analizi podsećaju da se pored oko milion komada vatrenog oružja u legalnom posedu, zvanične procene o broju komada nelegalnog oružja kreću  između 200.000 i milion komada. Nedavna velika zaplena oružja govori u prilog tome da u Srbiji i dalje cirkulišu velike količine oružja, uprkos preduzetim naporima da se to spreči. Ovaj problem prepoznat je i u okviru mera Akcionog plana Republike Srbije za pregovore u okviru Poglavlja 24, koje je otvoreno ove godine.

Analiza CENTRA pokazuje da, suprotno raširenom uverenju građana da ovakvo oružje služi uglavnom za obračune kriminalnih bandi, žene su česte žrtve u incidentima sa vatrenim oružjem. Ipak, iako ima primera poput zločina u Žitištu kada je počinilac ubio bivšu suprugu i još četiri žrtve iz nelegalne puške, ova dimenzija nasilja u porodici još nije dovoljno prepoznata. Prostor za to postoji u više zakonskih inicijativa poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici o kojem je upravo počela javna rasprava u parlamentu, novom Zakon o oružju i municiji itd, kao i Nacionalnom akcionom planu za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325 – pod naslovom Žene, mir i bezbednost u Srbiji.

Pored žena, mladi su posebno ranjiva grupa jer su najzastupljeniji među počiniocima incidenata sa vatrenim oružjem, a istovremeno su grupa najviše izložena uticajima rigidne patrijarhalne kulture čija je personifikacija vatreno oružje.

Učesnici projekta CENTRA smatraju vatreno oružjem sveprisutnim među mladima, ali i povezanim sa drugim izazovima sa kojima se mladi sreću – raširenom zloupotrebom droga, apatijom i nemogućnošću da ostvaruju svoj radni i životni potencijal.

Iako je novi  Zakon o oružju i municiji, koji je stupio na snagu početkom ove godine, doneo poboljšanja u oblasti efikasnije kontrole posedovanja oružja i uveo preciznije i strože uslove za dobijanje dozvole za nabavljanje držanje i promet vatrenog oružja, Srbija je zapravo napravila mali pomak na ovom planu.

Istraživači Centra upozoravaju da su ciljevi postavljeni Strategijom kontrole streljačkog i lakog naoružanja u Republici Srbiji tek delimično ispunjeni, a iako je prethodna strategija istekla još 2015, ni na kraju 2016. godine, Vlada Srbije nije izašla sa predlogom nove strategije i akcionog plana.