Archive for January, 2019

Uspešna godina za Mineco Group

Tuesday, January 22nd, 2019

Britanska kompanija Mineco Limited, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, zadovoljna je rezultatima u 2018. godini, iako je u drugom polugodištu došlo do sniženja cena na međunarodnom tržištu obojenih metala, što direktno pogađa nižim prihodima rudnike u grupaciji.

„Nakon što smo 2017. ostvarili zaista najbolje rezultate od kada postojimo, i prethodnom godinom možemo da budemo zadovoljni, uprkos sniženju cena na međunarodnom tržištu obojenih metala. Ipak, nešto slabija dobit iz poslovanja u odnosu na prethodnu godinu nije usporila razvojni program Mineca“, izjavio je direktor Mineco Ltd-a Bojan Popović, predstavljajući rezultate u protekloj godini.

Ukupna ulaganja Mineco grupe u 2018. godini u Srbiji i Bosnu i Hercegovini ponovo su premašila 20 miliona dolara, a kompanije u kojima je Mineco sa partnerima vlasnik otvorile oko 115 novih radnih mesta.

Popović je istakao da je Mineco u toku prethodne godine, u maju, otvorio rudnik olova kod mesta Olovo u BIH, što je prvi novi rudnik sa podzemnom eksploatacijom u BIH posle 30 godina. „Tada je počela eksploatacija rude koja se trenutno skladišti i čeka na preradu sa planiranim početkom tokom leta ove godine“, kazao je Popović, dodajući da je osim 4,5 miliona dolara uloženih tokom proteklih 12 meseci u dalji razvoj rudnika i njegovu infrastrukturu, naručena je i izrada pogona gravitacione separacije za proizvodnju olovnog koncentrata iz rude.

Prema njegovim rečima, u aprilu ove godine će se svi delovi tog pogona integrisati u Olovu, nakon čega će početi testiranje i fina podešavanja u proizvodnim uslovima, a prve isporuke olovnog koncentrata iz tog rudnika mogu se očekivati na leto.

Mineco je u finalnoj fazi rada na evropskom projektu IMP@CT, koji treba da kao rezultat isporuči sistem opreme i procesa za omogućavanje rudarstva na malom nivou. Mineco je na tom projektu, koji finansira Evropska komisija, deo konzorcijuma sa nekoliko univerziteta i proizvođača opreme. Tokom proleća je u planu isporuka kontejnerskog kontingenta opreme ka BiH, gde će se prva ispitivanja na terenu i proizvodnja obavljati u jednom delu rudnika u Olovu, kao test rudnika ovog projekta.

„Nadamo se da će taj pogon opravdati ideju projekta i omogućiti eksploataciju malih rudnih nalazišta strateški važnih metala poput olova ili antimona kojih širom Evrope ima mnogo, a da će Minecu omogućiti primarni pristup ovoj tehnologiji kako bi iskoristili svoje resurse za pokretanje još nekoliko manjih rudnika u Srbiji i BiH“, istakao je Popović.

Jedan od rudnika Mineca koji raste i razvija se je i Rudnik Bosil-Metal u Bosilegradu. U njemu je u toku faza pilot projekta, u kome se ispituju rezultati probne proizvodnje koncentrata iz otkopane rude radi izrade projekta komercijalne flotacije.

„Taj rudnik predstavlja veliku razvojnu šansu Bosilegrada i mi smo uvereni da će ta opština da se izdigne iz najniže kategorije razvijenosti kada krene komercijalna proizvodnja koncentrata olova, cinka i bakra 2020/21. godine“, rekao je Popović.

Što se tiče ostalih rudnika u kojima je Mineco jedan od vlasnika – Gross kod Srebrenice, Veliki Majdan pored Ljubovije i Rudnik pored Gornjeg Milanovca, u njima je nastavljen dobar rad, sa pozitivnim rezultatima i tokom protekle godine.

U tim rudnicima nastavljeni su i istražni radovi kako bi se osigurala budućnost rada. Gross, koji je najveći rudnik, zabeležio je ulaganja od oko tri miliona dolara u razvoj, dok je rudnik Rudnik uložio blizu 5,5 miliona u svoju proizvodnju i budućnost.

Rudnik Rudnik, preduzeće od izuzetnog značaja za privredu milanovačkog kraja, sada mirno gleda na godine pred nama sa aspekta potencijala i kapaciteta, istakao je Popović i dodao da su kontinuirana velika ulaganja u geološka istraživanja, kako u Srbiji tako i u Bosni, doveli do toga da je Mineco u protekloj godini svom timu geologa dodao i tim za istraživačka bušenja, koji omogućava efikasniju uslugu postojećim rudnicima i novim nalazištima.

Popović je rekao i da se u protekloj godini kao najzahtevniji projekat Mineca pokazalo projekat izgradnje male hidro-centrale na reci Drinjača u Bosni, nedaleko od Zvornika, pre svega zbog izrazito kompleksne geološke strukture lokaliteta. „Tokom ove godine će se završiti svi preostali poslovi kako bi Medoš One počeo da isporučuje prve kilovate u elektromrežu Republike Srpske“, kazao je Popović.

Mineco je međunarodna grupa kompanija čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, metalurgija, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Mineco se bavi ulaganjem i razvijanjem rudnika olova, cinka, bakra u zemljama Jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u Kanadi i Turskoj gde se Grupa pojavljuje kao jedan od vlasnika. U Ruskoj Federaciji, Mineco Grupa je najveći proizvođač olova. Zahvaljujući širokoj mreži partnera, Mineco Grupa posluje globalno: u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi povezujući rudnike i topionice metala od Perua do Kine.

U Evropi, Mineco sa partnerima zapošljava oko 2.500 ljudi, od kojih oko 1.600 radi u regionu Zapadnog Balkana.

STRATEGIJA I DALJE JEDINI PRAVI PUT

Sunday, January 13th, 2019

Aleksandra Hristov u autorskom tekstu u Novom magazinu http://www.novimagazin.rs/: Strategija i dalje jedini pravi put

Autorski tekst vlasnice i direktorke Hristov consaltinga Aleksandre Hristov, pod naslovom ” Strategija i dalje jedini pravi put”, objavljen je u novom broju nedeljnika Novi Magazin. U tekstu se Aleksandra osvrula na značaj stvaranja i sprovođenja stategija komunikacije, kao i na faktor reputacionog rizika, koji je postao izuzetno važan za poslovanje kompanija, ali i za institucije, organizacije i pojedince.

STRATEGIJA I DALJE JEDINI PRAVI PUT

Većina naših kompanija, institucija, organizacija, kao i pojedinaca, nema svest o potrebi izgradnje ili održavanja svoje reputacije sve dok zaista ne pretrpe realnu štetu, kada je kasno za bilo koji oblik preventivne akcije.

Kada su u pitanju kompanije, štetu uoče kada pokušavaju da prošire poslovanje, izađu na međunarodno tržište ili da prodaju svoju firmu – u celosti ili u delovima, češće i  sa naslovom firme i robnim (uslužnim) žigovima. Tada imaju otežano poslovanje sa partnerima, ili im komercijalne banke i fondovi odbijaju zahteve za izdavanje kredita. U takvim trenucima, oni, po navici, traže pomoć ekonomista i advokata, misleći da im je problem solventne ili pravne prirode. Često ostaju začuđeni kada i pored svih regularnih “pravnih papira”, dobrih poslovnih rezultata, izveštaja kreditnog biroa ili savršeno sročenog biznis plana, ne mogu da obave posao. Ne zbog solventnosti ili manjka kapitala, već zbog reputacionog rizika.

Nepostojanje svesti o ovim činjenicama dovodi do toga da, umesto da kreiraju proaktivni  strateški komunikacioni pristup, organizacije i kompanije traže pomoć  tek kada dođu u  teške probleme, odnosno kada su duboko u krizi.  Pretpostavilo bi se da se to dešava odmah nakon mnogobrojnih negativnih napisa u medijima o njima. Međutim, oni postaju toga svesni mnogo kasnije, onda  kada realno osećaju štetu.

Pravnici i ekonomisti  u takvim trenucima nisu dovoljni. Zbog toga se ovde pokazuje da su nedovoljne advokatske i pi-arovske direktne pogodbe, dogovori i tipovi sukobljavanja tipični za sudnice. Polje medijskog prostora  je sada prošireno do neslućenih granica i ovde, kao i u svetu, poslednjih  godina važe druga pravila i procedure. Moguće je da su „lekovi“ za povređene u složenim okolnostima u konzistentnom, sveobuhvatnom, dugoročnom i strateškom pristupu. Pričinjena šteta reputaciji (iz različitih mogućih pobuda) od nedavno prevazilazi kratkoročne staromodne medicine i zavoje u vidu spinovanja i aktiviranja ličnih poznanstava u ograničenom broju medija radi postizanja kratkoročnog rezultata, koji se ionako brzo zaboravi. Novim napadima protivnika takvi rezultati brzo se anuliraju.

KLJUČNI FAKTOR

U svetu se reputacioni faktor smatra veoma bitnim, čak i ključnim kada su u pitanju ulaganja na određena tržišta. To se odnosi i na kreditno podržavanje država ili kompanija sa takvih tržišta. U međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su Svetska banka ili EBRD, kao i u velikim komercijalnim bankama, postoje čitavi sektori koji se bave tzv. tržištima u nastajanju (emerging markets). Oni se bave reputacionim rizikom ulaganja.

Pored dubinske analize poslovanja (due dilligence) firme, čitavi timovi su angažovani na analizi pozicije organizacije ili firme u javno dostupnim podacima, uključujući  tradicionalne medije i internet. Istovremeno,  bave se pitanjima moguće izloženosti sudskim sporovima, kao i pitanjem pojedinaca (ili trećih firmi koji rade za onoga čije se poslovanje analizira), a koji mogu sami po sebi da predstavljaju poseban političko-pravno-bezbednosni rizik po banku ili instituciju.

Štaviše, Evropska komisija vrši zakonodavni i politički uticaj na banke, osiguravajuće kuće, investicione fondove da ne sarađuju, odnosno da ne podržavaju one institucije ili kompanije koje imaju problema sa reputacionim faktorom. Tako je razvoj interneta doveo do povećanja transparentnosti funkcionisanja i poslovanja, ali i velikog rizika zloupotrebe, pogotovo u medijskoj sferi.

Treba se podsetiti šta je reputacija i koliko je ona bitna za sve aspekte poslovanja kompanije, odnosno funkcionisanja država, institucija, organizacija i pojedinaca – to je ocena vašeg okruženja o vama. Posledice određene reputacije odražavaju se na  institucije, organizacije, ljude i njihovo ponašanje prema vama,  tako da oni nekoga podržavaju ili ne podržavaju. Zastupanje, odanost i saradnja ključne su posledice pozitivne reputacije.

PREŽIVLJAVANJE ILI STVARAN USPEH

Poslednjih decenija mnogo se toga se na svetskom nivou promenilo, i tek će se menjati. Globalizacija je kreirala nove uslove poslovanja. Razvoj interneta već menja ceo svet, uključujući društveno – ekonomske odnose i funkcionisanje institucija, organizacija, država. Revolucija koju donosi internet smatra se  većom čak i od industrijske, sa nesagledivim posledicama za mnoge koji toga nisu svesni.

Ranije je sadržaj poslovanja bila isključivo ekonomska kategorija, gde je bilo važno nekoliko elemenata – cena I kvalitet proizvoda, izbor zaposlenih, kvalitet poslovanja i korišćenje resursa (kojima se vlada ponekad previđajući da postoje i drugi – nepoznati elementi). Sa razvojem tržišta i ogromnim promenama, biznis je postao zapravo multifunkcionalna kategorija, u kojoj je za uspeh potrebno mnogo više od ekonomskih parametara. To su, između ostalog, konstantno istraživanje dinamike na tržištu, sve veća očekivanja tzv. „stakeholdera“ u koje, pored partnera, dobavljača, klijenata – kupaca, mogu da spadaju i vlade, institucije, organizacije, udruženja, pojedinci itd., sve u zavisnosti od delatnosti.  Ako ste kompanija koja ima nameru da proširi posao ili je već prisutna na tržištima u tranziciji, sa velikom dinamikom dodatnih promena, turbulentnim ekonomsko-političkim okruženjem i konstantnom normativnom aktivnošću u vidu donošenja novih zakona i propisa, nije lako snalaziti se i uspeti u vremenu promena koje inicira tehnologija.

Kaže se da u tranziciji uspevaju oni koji imaju najviše kondicije (što je sigurno tačno), pod uslovom da u svemu što se radi, zapravo, postoji strateški pristup i ne pribegava se opšteprihvaćenom modelu na našim prostorima – mogućim koruptivnim aktivnostima,  kako bi se došlo do novih klijenata.

KANALI PROMENILJIVI, CILJEVI ISTI

Pored svih promena svetskih i lokalnih, strateški pristup je sigurno jedina konstanta. On podrazumeva definisanje strategije poslovanja uključujući razvijanje strategije komunikacije prema „stakeholderima“, odnosno ciljanoj javnosti. Kanali komunikacije kojima ćete im se obraćati  uvek se prilagođavaju  dinamici promene koja se dešava. Da li komunicirate sa ciljanom javnošću putem društvenih mreža, tradicionalnih medija, projektovanjem i realizacijom marketinških akcija i željenog publiciteta, pisanjem pisama, putem internog časopisa, ili intranetima -  menja se, pod uslovom da definišete koji su vam ciljevi.

Na odgovor kako ćete doći do njih odgovarate nakon definisanja vizije, misije i organizacione kulture, vrednosnog sistema u okviru organizacije u kojoj delujete. To jeste najteže izgraditi ali treba započeti jer, na taj način, može se izgraditi reputacija koja je neophodna za postizanje ciljeva.

Aleksandra  Hristov je jednan od autora knjige“ Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“ http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=236.

Biografija autorke:

Međunarodno sertifikovani poslovni konsultant CMC iz oblasti strateških komunikacija. Pravnica sa pravosudnim ispitom. Završila Program za više menadžere u Vladi na Harvard univerzitetu. Direktorka je Hristov consultinga d.o.o. koja je član Udruženja poslovnih konsultanata Srbije i sertifikovana konsultantska kuća za strategiju komunikacije i edukacije u toj oblasti.

Hristov consulting već jedanaest  godina radi za kompanije, vladine i nevladine organizacije u Srbiji, zemljama Zapadnog Balkana i Evrope, kreirajući strategije komunikacije, odnose sa medijima i rešavajući najsloženije izazove  sa kojima se klijenti susreću.

Aleksandra Hristov u autorskom tekstu u Novom magazinu: Strategija i dalje jedini pravi put

Thursday, January 10th, 2019

BEOGRAD, 10. januara 2018. – Autorski tekst vlasnice i direktorke Hristov consaltinga Aleksandre Hristov, pod naslovom ” Strategija i dalje jedini pravi put”, objavljen je u novom broju nedeljnika Novi Magazin http://www.novimagazin.rs.

U tekstu se Aleksandra osvrula na značaj stvaranja i sprovođenja stategija komunikacije, kao i na faktor reputacionog rizika, koji je postao izuzetno važan za poslovanje kompanija, ali i za institucije, organizacije i pojedince.

Aleksandra Hristov je koautor  knjige“ Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“ http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=236.