Archive for February, 2019

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije održalo izbornu skupštinu

Thursday, February 28th, 2019

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije (UPKS) održalo je redovnu izbornu Skupštinu, na kojoj je za predsednicu Upravnog odbora izabrana Aleksandra Hristov, direktorka Hristov consultinga, a za predsednika Skupštine Udruženja izabran je Daniel Tavčioski, samostalni konsultant.

Na V sednici Skupštine UPKS, za dvogodišnji mandat članova UO izabrani su Andrija Gencel, samostalni konsultant, Dario Daničić, direktor Intema consultinga iz Beograda, Borislav Čubrilo, direktor BUS Computers iz Kikinde i Ljubiša Petrović, direktor agencije Smart Management Solutions.

Članovi Nadzornog odbora su Aleksandra Vladisavljević, direktorka konsultantske kuće BIZZ d.o.o, Iboja Farkaš, direktorka OR d.o.o.  iz Novog Sada i Vladimir Pandurov, direktor agencije EU projekti.

Aleksandra Hristov,  koja je u prošlom sazivu obavljala funkciju predsednice Skupštine UPKS,  istakla je da su ciljevi novog rukovodstva nastavak promovisanja vrednosti UPKS i šansi koje ono pruža, motivisanje većeg broja konsultanata da se pridruže udruženju, kao i ostvarivanje punopravnog članstva u Međunarodnom veću udruženja poslovnih konsultanata (ICMCI).

„Udruženje je za 10 godina postojanja uspevalo da okuplja ljude od integriteta, da se održi kao organizacija koja je pridruženi član ICMCI krovne organizacije, koja okuplja poslovne konsultante u 50 zemalja, i predstavlja garanciju kvaliteta u pružanju usluga klijentima“, navela je Hristov.

Novi predsednik skupštine UPKS Daniel Tavčioski ocenio je da  postojanje ovakvog profesionalnog udruženja koje čuva standarde angažovanja upravo omogućava da profesija konsultanta bude regulisana i institucionalizovana.

“Kao član upravljačkog tima UPKS želim da pokrenem inicijative za omasovljavanje naše profesije i udruženja. Legitimitet koji nam daje ICMCI je najbolja profesionalna osnova da izgradimo imidž struke i, što je podjednako važno, da se kontinuirano povezujemo sa kolegama iz celog sveta”, rekao je Tavčioski.

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije je pridruženi član Međunarodnog veća udruženja poslovnih konsultanata ICMCI,  globalne organizacije koja okuplja najistaknutija udruženja poslovnih konsultanata širom sveta i dodeljuje CMC sertifikate koji su jedini međunarodno priznati brend namenjen individualnim poslovnim savetnicima.  Dodeljivanjem CMC sertifikata 2012. godine, Udruženje poslovnih konsultanata Srbije je prepoznato kao partner ICMCI u Srbiji.

UPKS je u ovoj oblasti već ostvario zapažene rezultate pre svega kroz organizovanje CMC sertifikacije u Srbiji. Nova uprava UPKS planira da, u narednom dvogodišnjem mandatu, organizuje i svoj program CMC sertifikacije.

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije (UPKS) je nevladina organizacija čiji se članovi profesionalno bave poslovnim konsaltingom. Udruženje je osnovano 2009. godine kao odgovor na sve veću  potrebu  privrede u Srbiji za kvalitetnim poslovnim konsaltingom, u cilju omogućavanja firmama da lakše pronađu i bolje iskoriste usluge konsultanata i tako unaprede svoje poslovanje. Ciljevi i zadaci Udruženja su dobrovoljno udruživanje stručno i lično kvalifikovanih poslovnih konsultanata u svim oblastima delovanja, unapređivanje savetovanja svojih članova u njihovim poslovnim, stručnim i ekonomskim interesima, unapređivanje konsultantskih usluga, saradnja i zastupanje udruženja i njegovih članova pred organima, institucijama, privrednim grupama i stručnim udruženjima, briga o javnom predstavljanju kvalifikovanog savetovanja preduzeća, udruženja i njegovih članova. Udruženje poslovnih konsultanata Srbije sarađuje sa GTZ-WBE, EBRD, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja,  Privrednom komorom Srbije…

Aleksandra Hristov: Mediji treba da budu brana za lažne vesti

Wednesday, February 6th, 2019

Vlasnica i direktorka Hristov consultinga Aleksandra Hristov govorila je za agenciju FoNet o lažnim vestima – njihovoj rasprostranjenosti u svetu i u Srbiji, kao i o načinu borbe protiv njih. U okviru projekta “Press extra”, Aleksandra Hristov je iznela svoje mišljenje odgovorivši pred kamerom FoNeta na sedam novinarskih pitanja o lažnim vestima, iz ugla konsultanta za strateške komunikacije.

U nastavku tekst razgovora, integralno:

1. Koja je svrha lažnih vesti?

Širenje lažnih vesti postojalo je oduvek. Svrha je uvek bila ista – na neki način manipulisati pojedincima ili grupama ljudi – da  se zastraše protivnici, širi panika među stanovništvom, u propagandne svrhe.  Koristili su ih pojedinci, plemenske zajednice, države, službe, različite ideologije.

Sa razvojem interneta to dobija neslućene razmere.

Velike sile  su u prošlosti fabrikovanjem netačnih podataka, ili  korišćenjem lažnih vesti, pokušavale da ostvare i strateške ciljeve u  područjima svog interesa, pa toga ima i danas. Često su deo strategije moćnih, pre svega interesnih grupa.

U tom kontekstu, mora se napomenuti da je demokratija veliko civilizacijsko dostignuće, koje mora da se brani, a  bazira se na slobodi medija i snažnim institucijama.

Kao što je bilo oduvek, svrha lažnih vesti je da se javnost obmane, da se usmeri u određenom pravcu, ili da se, u demokratiji “nedozvoljenim sredstvima”, diskredituje politički protivnik, konkurencija, određeni pojedinac.

O korišćenju dozvoljenih sredstava – istinitih a po nekoga nepovoljnih informacija – bih govorila u situaciji kada postoje činjenice i dokazi koji su dovoljan razlog da se diskvalifikuje protivnik i to je legitiman način komunikacije, u skladu sa etičkim načelima.

U svemu ovome je naglasak na “nedozvoljenim sredstvima”, jer tada istina strada.

I pitanje je kako pojedinac da dođe do onoga što je istina.

2. Ko su kreatori lažnih vesti?

Ovde je ključno pitanje kako sprečiti one koji kreiraju lažne vesti da to čine, ili da u javnosti dobiju pretežni uticaj.

Verujem da je odgovor je u slobodnim profesionalnim medijima, u razvoju jakih institucija gde svaki građanin, organizacija, kompanija, institucija može da ostvari svoja prava, a to je da se zaštiti od širenja laži. Mi kao kompanija uvek kažemo klijentima da je i demanti veoma važan i da znači, bez obzira na uvreženo mišljenje da ima mali uticaj. Istina uvek pobeđuje i onaj ko je lažnim vestima napadnut mora da se brani. Prosto, to je civilizovan način da se neko ko je napadnut lažnim vestima-brani.

Kreatori lažnih vesti su zapravo interesne grupe, koje pokušavaju da obmanu javnost i povrede pojedince, političke organizacije, organizacije, kompanije, institucije, države. Često su to čitavi timovi iz domena komunikacija, vezani za pojedinačni interes, ili državu, koji zloupotrebljavaju svoju ulogu i etičnost naše profesije, i umesto da im glavni cilj bude informisanje javnosti, upravo rade protiv javnog interesa, države i građana.

Zato su bitni slobodni mediji čija je dužnost da rade u javnom interesu bez obzira na vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka, uticaja glavnih oglašivača, bilo kog pojedinačnog uticaja i naravno jake institucije, uključujući i sudstvo, koje su sposobne svačije pravo da brane.

3. Koliko jak efekat imaju na javnost?

Kao i svaka propaganda, uticaj je ogroman i uvek štetan. Ovde moram da naglasim da bez obzira na laži koje se šire, istina  pobedi, ako se za nju neko jako i posvećeno bori. Ponekad je utisak da u je u atmosferi širenja lažnih vesti sve dozvoljeno, ali se one uvek vrate kao bumerang onima za koje kreatori lažnih vesti rade.

4. Koliko je javnost medijski nepismena?

Opšta javnost ne mora da bude medijski pismena i ne možemo to očekivati od nje. Ona konzumira ono što se plasira. Ne možemo očekivati od svakog građanina da prepozna izvore, ili proverava vest. Kao i uvek, odgovornost je na elitama da omogući pravovremeno, objektivno, nepristrasno informisanje te javnosti.

5. Zastupljenost lažnih vesti u Srbiji i u svetu?

Vesti su svuda oko nas. Televizija, novine, društvene mreže u svakom trenutku generišu nove vesti.

Društvene mreže su mesto  u virtuelnom svetu za izražavanje  ozbiljnih stavova, ali i za iznošenje osećanja, lepih ali i frustrirajućih, nezadovoljstva…

Ono što je razlika između nas sa jedne strane  i Amerike i zemalja Evropske unije sa druge strane, jeste što su u SAD i u EU meinstrim mediji uglavnom  brana za lažne vesti, dok kod nas i u medijima koji važe za najozbiljnije – mogu pojaviti neproverene informacije- lažni podaci, a mnogi i generišu lažne vesti.

Ogromna je odgovornost meinstrim medija u selektovanju i prenošenju informacija. Verujem da je tu ključna etičnost,  primena Zakona i  medijskih standarda koje u Srbiji postoje, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Mislim i da svi koji su na udaru lažnih vesti, treba da primene sva zakonom dozvoljena i civilizovana sredstva kako bi ostvarili svoja prava, kako bi se odbranili.

6. Koliko su novinari odgovorni za plasiranje lažnih vesti?

Urednici i novinari, bez obzira na vlasništvo u medijima,  su u svakom društvu – kao još uvek sedma sila – ključni za selektovanje, plasiranje informacija zasnovanih na činjenicama i dužni su da zbog javnog interesa poštuju novinarske standarde i Kodekse, kao i Zakon o informisanju koji su u Srbiji pristojni i u skladu sa svetskim trendom. Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome odgovara  i  jake institucije koje svakom na jednak način omogućavaju ostvarivanje prava.

7. Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Istinom, zasnovanom na činjenicama i dokazima. Slobodom medija i  izgradnjom jakih institucija.  Obavezivanjem svih profesionalaca da se pridržavaju standarda, Kodeksa i zakona. I edukacijom u oblasti etike.

Etika je postala ključ za borbu protiv lažnih vesti i nedemokratskih društvenih kretanja te postaje nezamenjiva za ličnu i profesionalnu orijentaciju. Harvard Univerzitet je od prošle godine čak uveo proučavanje etike u kompjuterskom programiranju da bi studenti mogli da rasuđuju u situacijama kada neki kompjuterski program može,  ali ne bi trebalo da se napravi. Promene koje ekonomiji društvu i politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija traže obrazovni sistem koji formira osobe vaspitane o važnosti i svrsi etički informisanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u totalitarne fašističke modele.

BEOGRAD, 05. februar 2019. (FoNet) – Mediji u Srbiji su
često sredstvo širenja lažnih vesti, izjavila je FoNetu
konsultantkinja za strateške komunikacije Aleksandra
Hristov i ocenila da je na eliti velika odgovornost da radi
u interesu javnosti.

Hristov je, za serijal Press Extra, ocenila da “istina
strada” kada određene interesne grupe pokušavaju da obmanu
javnost, povrede pojedince i ugroze političke organizacije,
organizacije, institucije i države.

Čitavi timovi iz domena komunikacije, umesto da rade u
javnom interesu, na neetičan način rade protiv gađana i
države, rekla je Hristov novinarki Sandri Krstanović
Živković.

Zato su, kako je objasnila, bitni slobodni mediji, čija je
dužnost da rade u javnom interesu, bez obzira na
vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka
i oglašivača.

Naravno, i jake institucije, uključujući i nezavisno
sudstvo, koji bi trebalo da spreče poltičke grupacije da
šire neistine, dodala je ona i predočila da je širenje
lažnih vesti, razvojem interneta, dobilo neslućene
razmere.

Na društvenim mrežama mogu se izneti ozbiljni stavovi, ali
i emotivni, kao odraz sreće ili frustracije, obrazložila je
Hristov.

Ona smatra da mejnstrim mediji u Americi i Evropi
maksimalno pokušavaju da se izbore protiv lažnih vesti, za
razliku od medija u Srbiji, koji su često sredstvo širenja
lažnih vesti.

Kao pozitivan primer, pomenula je Harvard univerzitet, koji
je uveo etiku na katedri za programiranje, kako bi studenti
naučili da rade u korist zajednice i odupru se različitim
nedemokratskim modelima.

Ogromna je odgovornost mejinstrim medija u selekciji i
prenošenju informacija, poručila je Hristov, koja misli da
bi žrtve lažnih vesti trebalo da primene sva zakonom
dozvoljena i civilizovana sredstva da bi se odbranile i
ostvarile svoja prava.

Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne
mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće
pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome
odgovara, naglasila je Hristov.

Od javnosti se, kako napominje, ne može očekivati da bude
medijski pismena, već je odgovornost na mejnstrim medijima
da rade u opštem interesu.

Protiv lažnih vesti se borimo istinom, zasnovanom na
činjenicama i dokazima, slobodom medija, jakim
institucijama, poštovanjem profesionalnih standarda,
kodeksa, zakona i edukacijom u oblasti etike, naglasila je
Hristov.

Etika je ključ za borbu protiv lažnih vesti i
nedemokratskih društvenih kretanja, ocenila je ona i
podsetila da u Srbiji postoje i zakoni i medijski
standardi, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Kako je primetila, promene koje ekonomiji, društvu i
politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija
traže obrazovni sistem koji vaspitava o važnosti etički
zasnovanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u
totalitarne fašističke modele, upozorila je Hristov.

Bez obzira na laži, istina će pobediti, ako se za nju jako
i posvećeno bori, uverena je Hristov, koja zaključuje da se
lažne vesti uvek kao bumerang vrate njihovim kreatorima i
inspiratorima.