Archive for February, 2020

Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis obeležili petnaesti rođendan

Tuesday, February 25th, 2020

BEOGRAD – Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis obeležili su u ponedeljak, 24. februara, 15 godina izlaženja i uspešnog rada.

Pred velikim brojem zvanica na svečanosti u beogradskom hotelu Kraun Plaza, ocenjeno je da ovi časopisi već deceniju i po predstavljaju važan izvor informacija za poslovne ljude, ali i za sve druge koji su zainteresovani za ekonomske teme i preduzetništvo.

Ovom prilikom dodeljena su i tradicionalna priznanja “Planeta Biznis”, čiji su dobitnici ove godine generalni direktor Đenerali osiguranja Dragan Filipović, direktor DDOR-a Đorđo Markeđani, programska direktorka za razvoj startapa „Digitalna Srbija” Zoja Kukić, vlasnica kompanije „Dezert” Čačak Zorica Selaković i direktor Regionalne privredne komore Pčinjskog i Jablaničkog okruga Goran Jović.

Glavna i odgovorna urednica, osnivača ovih časopisa, Radojka Nikolić izrazila je zadovoljstvo što su ovi časopisi uspeli da opstanu i u teškim okolnostima i što imaju zavidan rejting na medijskoj sceni Srbije u kategoriji ekonomsko-poslovne štampe. Ona je poželela Srbiji veće stope privrednog rasta i istakla da bi kao društvo trebalo više da se okrenemo ekonomiji nego politici.

U okviru proslave održan je mini panel o privredi Srbije nekad i sad, koji su vodili nekadašnji ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović, lice sa prve naslovne strane časopisa, i sadašnji predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je ujedno i lice sa najnovije naslovnice.

Hristov consulting čestita Magazinu Biznis i Ekonometru deceniju i po uspešnog rada, sa uverenjem da će u budućnosti biti još uspešniji.

Javni beležnici Srbije u 2019. godini uradili 367.121 besplatnih overa dokumenata

Thursday, February 13th, 2020

Javni beležnici Srbije (http://beleznik.org/index.php/sr/) su u toku 2019. godine ostvarili izuzetne rezultate, o čemu svedoči i podatak da su u tom periodu izdali više od 250.000 javnobeležničkih isprava, u formi zapisa i solemnizacije, što podrazumeva sastavlјanje, proveru i potvrđivanje ugovora o prometu nepokretnosti, ugovora o doživotnom izdržavanju i drugih ugovora iz ostalih imovinskih odnosa.

Tih 250.000 predmeta, zavedenih u Opštem poslovnom upisniku 197 javnih beležnika Srbije, značajni su ne samo kao statistički podatak, već i kao pokazatelј u kojoj meri je javno beležiništvo u Srbiji doprinelo povećanju pravne sigurnosti u prometu nepokretnosti i drugim poslovima, ocenio je danas predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, predstavljajući neke od najznačajnijih rezultata javnih beležnika u 2019. godini.

Cvejić je naveo i da su zahvalјujući radu javnih beležnika izbegnute duple prodaje nepokretnosti i da je značajno smanjen broj sudskih postupaka povodom sporova iz ugovornih odnosa.

Predsednik JKS je istakao veliku podršku i pomoć koju razvoju javnog beležništva od početka pruža Ministarstvo pravde Republike Srbije, koje nastavlјa da radi kako na unapređenju veoma važnih tehničkih kapaciteta javnobeležničkog sistema, tako i na jačanju pozicije i širenju nadležnosti i mreže javnih beležnika.

Cvejić je podsetio da su javni beležnici Srbije u 2019. godini proslavili 5 godina od uvođenja notarijata u pravni sistem, i da je izvesno da su za to kratko vreme uspeli da ispune najvažnije funkcije – da zaštite prava stranaka, ubrzaju i kontrolišu pravni promet i da u značajnoj meri rasterete pravosuđe. Za pet godina javni beležnici Srbije su uradili više od osam miliona pravnih poslova za koje su nadležni, među kojima je većina javnobeležničkih overa – oko 7 miliona.

Veliki uspeh javnih beležnika Srbije je i što su tokom 2019. godine uspeli da obave čak  367.121 besplatnih overa dokumenata, čime su rasteretili rad državnih organa koji su se ranije bavili tim poslovima, posebno u periodima upisa u srednje škole i fakultete. U 2019. godini je, u junu i julu, kod javnih beležnika širom Srbije obalјeno je više od 122.000 besplatnih overa dokumenata, dok je oko 245.000 dokumenata urađeno u preostalih 10 meseci.

Pored dokumenata za prvi upis u srednje škole i na fakultete, javni beležnici besplatno, tokom cele godine overavaju i dokumenta za potrebe konkursa za prijem u ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i za potrebe konkursa za korišćenje učeničkih i studentskih stipendija i kredita. Pored overe ovih dokumenata, kod javnih beležnika besplatno se obavlјaju i overe neophodne za upis u predškolske ustanove i u osnovne škole, kao i  overe potpisa i prepisa ili fotokopija dokumenata koja se koriste za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Bez naknade javni beležnici overavaju i isprave kojima se obezbeđuje finansijska podrška porodici s decom, kao i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava žrtava porodičnog nasilјa. Pored toga, besplatna je overa i dokumenata nezaposlenih lica neophodnih za zasnivanje radnog odnosa, ili drugih prava koja se ostvaruju po tom osnovu.

Prema oceni predsednika JKS, rezultati ostvareni u prethodnih pet godina dokazuju u kojoj meri je za kratko vreme razvijen kako sistem javnog beležništva u Srbiji, tako i rad Javnobeležničke komore. Cvejić je posebno istakao efikasan rad velikog broja javnobeležničkih kancelarija, koje su uspele da ubrzaju i sprovođenje ostavinskih postupaka, koje obavlјaju kao poverene poslove sudova. „Ostavinski postupci kod javnih beležnika se sada vode efikasno, završavaju se u veoma kratkom roku“, rekao je Cvejić.

Cilј Javnobeležničke komore Srbije je da dalјe radi na unapređenju profesije, te da se popuni još slobodnih mesta za javne beležnike, kojih treba da bude 370, za teritoriju cele Republike Srbije. „Širenje mreže javnih beležnika jedan je od naših prioritetnih zadataka. Moramo da radimo na tome da se omogući jednaka dostupnost javnih beležnika svim građanima“, kazao je Cvejić.

Prema rečima predsednika JKS, Komora se suočavala u prethodnim godinama i sa mnogim izazovima, od kojih je možda najveći da ih građani prihvate kao profesionalce, pravnike koji svojim radom unapređuju pravnu sigurnost. „Verujemo da smo, u okviru svojih nadležnosti, u tom smeru do sada načinili velike korake, a možemo da obećamo da ćemo i ubuduće vredno raditi i da ćemo jačati našu mrežu i kapacitete“, dodao je Cvejić.

JKS takođe kontinuirano sprovodi i obuke javnih beležnika i javnobeležničkih pomoćnika i saradnika, a radi konstantno i na ujednačavanju javnobeležničke prakse.

„Za Komoru je izuzetno značajno da kontroliše rad svih javnih beležnika. Zahtevamo strogo poštovanje svih zakona i drugih propisa od svojih članova i sankcionišemo svako kršenje propisa unutar naših redova“,  rekao je Cvejić.

FONET PRENEO AUTORSKI TEKST O DEZINFORMACIJAMA I PROPAGANDI

Monday, February 3rd, 2020

FoNet,  http://www.fonet.rs/, najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom,  ukratko je preneo  autorski  tekst Aleksandre Hristov iz Novog Magazina.

U SLUŽBI OBRAČUNA

BEOGRAD, 03. februar 2020. (FoNet) – Države u svetu trenutno su najozbiljniji kreatori lažnih vesti i propagandnih sadržaja, smatra međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja Aleksandra Hristov.

Direktorka Hristov konsaltinga u analizi “PR u službi obračuna”, objašnjava da bi mediji trebalo da rade u javnom interesu, a PR u interesu svojih klijenata.

Tamo gde se ovi interesi preklapaju, saradnja je i nužna I moguća, napisala je Hristov u autorskom tekstu za Novi magazin.

Ona je, međutim, upozorila da se “često dešava da naša struka biva samo instrument u rukama onih koji imaju određene ciljeve i ne biraju sredstva kako da ih ostvare”.

Po pravilu, ukazuje Hristov, oni koji svesno pristaju da budu instrument, bez poštovanja kodeksa, bivaju zloupotrebljeni i na kraju i žrtve svojih klijenata.

Prema njenom stavu, sektor PR-a, ukoliko valjano radi svoj posao, jeste saveznik medija koji doprinosi čuvanju javnog interesa i razvoju društva u celini.

Hristov smatra i da evropski zvaničnici ne vide ili ne razumeju koliko je ugrožena sloboda medija u Srbiji, a samim tim javni interes i demokratija u celini.

Ona smatra i da se većina principa propisanih zakonima I kodeksima ne primenjuje ili tek u nekoj manjoj meri, a čak se i zloupotrebljavaju.

Kada se na to nadovežu botovi, trolovi i ostali “satrapi”, stvarno je skoro nemoguće objasniti strancima o čemu se ovde radi, konstatuje Hristov.

Pozivajući se na studiju Evropske unije (EU), ona napominje da su elementi dezinformacija i propagande informacije koje su osmišljene tako da su u potpunosti ili delimično lažne, manipulativne ili zavaravajuće, ili koriste neetičke tehnike prepričavanja.

Kako je predočila, imaju nameru da stvore nesigurnost, neprijateljstvo ili polarizaciju u društvu ili pokušavaju da poremete demokratske procese.

Šire se i pojačavaju automatizovanim i agresivnim tehnikama, poput društvenih botova, veštačke inteligencije, mikrociljanja ili plaćenih ljudskih “trolova”, koji se često koriste da bi se povećala vidljivost javnosti, ukazuje Hristov.

Ona pominje i argumentaciju Ričarda Stengela, nekadašnjeg urednika Tajma i državnog podsekretara u Obaminoj administraciji, koji u knjizi “Informacioni ratovi” dezinformacijom naziva namerni lažni sadržaj kojim neko pokušava da se obmane.

Hristov citira Stengela koji pojavu autoritarnih lidera povezuje sa razvojem interneta, ali i sofisticiranim korišćenjem medija i informacija. Lideri u tim situacijama ograničavaju širenje informacija koje ne žele, a promovišu informacije koje žele, što je veoma opasna kombinacija.