Fondacija “Evro za znanje” https://www.evrozaznanje.rs/ raspisala je osmi po redu konkurs za dodelu pet studentskih stipendija u iznosu od po 100 hiljada dinara za školsku 2020/21 godinu. Stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćivaće se u deset jednakih rata.

Na konkurs za tri stipendije mogu da se prijave studenti svih osnovnih studija koji studiraju u Srbiji, dok će dve stipendije po želji donatora Fondacije – kompanije Mineco, jednog od najvećih investitora u Srbiji u oblasti rudarstva, biti dodeljene studentima rudarskog-inženjerstva.

Jedna stipendija će biti dodeljena studentu četvrte godine Rudarsko – geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- podzemna eksploatacija), a druga studentu četvrte godine Tehničkog fakulteta u Boru, Univerzitet u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- priprema mineralnih sirovina).

Uz molbu (nema posebnog obrasca) je potrebno dostaviti potvrdu o upisanoj godini (prosek ocena) i dokaze o primanjima roditelja (poslednja tri meseca), a ukoliko nisu zaposleni potvrdu sa berze rada. Takođe, kandidati mogu dostaviti i posebna priznanja i nagrade sa takmičenja ukoliko ih imaju.

Konkurs je otvoren do 5. oktobra.

Posebna komisija će, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija izabrati kandidate. Rezultati konkursa će biti poznati do kraja oktobra 2020. godine.

Fondacija Evro za znanje osnovana je u Kosjeriću kao fondacija građana koji svojim dobrovoljnim prilozima pomažu školovanje najboljih iz čitave Srbije. Miroslav Paunović, jedan od osnivača Fondacije, ističe da je ovo osma godina zaredom da Fondacija dodeljuje stipendije i podseća da je u toku i konkurs za pet učeničkih stipendija. Paunović takođe poziva sve one koji žele da pomognu školovanje mladih i uspešnih da se priključe Fondaciji.

Prijave slati isključivo poštom na adresu Fondacije: “Evro za znanje” Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić.

Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole gostovaće u četvrtak, 27. avgusta 2020. godine od 20.00h, moldavskoj ekipi Petrokub Hinčešti, u utakmici prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope, sa ciljem da izbore plasman u narednu rundu takmičenja.

Na konferenciji za novinare pred put u Moldaviju, šef stručnog štaba TSC-a Zoltan Sabo ocenio je da je Petrokub izuzetno ozbiljna ekipa, godinama prisutna u evropskim kvalifikacijama, ali je istakao da će njegova ekipa pokušati da diktira svoj tempo  i tako dođe do dobrog rezultata.

“Očekuje nas prva evropska utakmica u istoriji, protiv moldavske ekipe Petrokub koja već treću godinu igra kvalifikacije. Nikada nisu prošli dalje, ali svaki put su imali tesan rezultat i igrali su neizvesno sa boljim  protivnikom, tako da ovu utakmicu moramo ozbiljno da shvatimo. Petrokub u svojoj ekipi ima 5-6 reprezentativaca i zaista su ozbiljna ekipa koja poslednjih godina igra bitnu ulogu u moldavskom fudbalu“, rekao je Sabo.

Prema njegovoj proceni, šanse za pobedu su izjednačene iako protivnik igra kod kuće i sa određenim evropskim iskustvom, dok je TSC-u to prva evropska utakmica u istoriji. „Zaista verujem u ekipu i naš kvalitet i nadam se da ćemo moći da izborimo prolaz u drugi krug“, kazao je Sabo.

Kapiten Saša Tomanović je rekao da je TSC izbori ovu istorijsku utakmicu za klub i da je sada pred njima „lep izazov“, iako ih očekuje teška utakmica protiv kvalitetnog protivnika. „Dočekaćemo taj meč spremni, a lično jedva čekam da počne”, rekao je kapiten.

Golman Nenad Filipović je naglasio da je evropska utakmica veliki uspeh za klub i da se nada da će se plasirati u dalje takmičenje.

„Mi ne znamo i nećemo drugačije da igramo, prepoznatljivi smo po napadačkom fudbalu, želimo da dominiramo i igramo na gol više, tako da se nadam da će nas takva igra dovesti u naredno kolo“, rekao je Filipović.

Utakmica Petrokub – TSC igraće se u četvrtak, 27. avgusta od 20.00h. Prenos je obezbeđen na Drugom programu RTS-a.

FK TSC  je prošlu sezonu, kao debitant, završio na četvrtom mestu na tabeli Superlige i tako prvi put izborio plasman u evropsko takmičenje. Takođe, TSC je klub koji je u 2019. godini najviše napredovao po „Euro Club Index“-u, za čak 151 poziciju i trenutno je 404. na toj listi.

Predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja https://mios.rs Ljubiša Veljković je u intervjuu za nedeljnik Novi Magazin http://novimagazin.rs/vesti/intervju-ljubisa-veljkovic-osiguravaci-mogu-da-doprinesu-oporavku-privrede govorio o trenutnoj situaciji na tržištu osiguranja u Srbiji.

Osiguravači mogu da doprinesu oporavku privrede

“Potencijlani rast duga, potencijalno znači i veću ponudu hartija od vrednosti – državnih obveznica i sl. Država bi, uz dobru ponudu, mogla da iskoristi osiguravače kao potencijalne kupce, čija je tehnička rezerva u ovom trenutku veća od 1,5 milijardi evra, obezbeđivanjem dobre ponude, koja bi bila interesantna osiguravačima”.

Za prvog čoveka Milenijum osiguranja, Ljubišu Veljkovića, kolege, kako iz njegove kuće, tako i iz konkurentskih kompanija, kažu da ima u malom prstu sve finese ovog značajnog, pa i sve važnijeg i većeg poslovnog sektora. Ekonomski obrazovan, sa dugogodišnjim iskustvom u branši, našao se i na poziciji predsednika Skupštine Udruženja osiguravača Srbije. Razgovor sa Veljkovićem, kao i obično, vodi se uz tabele i precizne podatke, a na pitanje kako je ovaj sektor prošao u dosadašnjoj pandemiskoj krizi, Veljković ima jasan odgovor – držimo se, jeste teže, ali osiguranje može da utiče i na oporavak, što je privilegija koju ćemo, verujem, iskoristiti. Po njemu, visoki ciljevi i optimizam sa dozom zdravorazumskog opreza, najbolji su put ka izlasku iz krize, čak i kada se čitava privreda nalazi pred ogromnim izazovom, kakav je donela ova pandemija.

Kako se, po vašem viđenju, na tržište osiguranja u Srbiji odrazila kriza zbog pandemije Covida 19?

Tržište osiguranja je dobro podnelo prvi talas krize, od sredine marta pa sve do kraja drugog kvartala ove godine. I naša kompanija je imala pad prihoda u poslednjoj nedelji marta i tokom aprila, što je razumljivo obzirom na vanredno stanje koje je bilo na snazi i koje je na sličan način uticalo na sve učesnike na tržištu osiguranja. Međutim, veoma velikim radom i požrtvovanošću celokupnog tima Milenijum osiguranja, uspeli smo da nadoknadimo pad prihoda, pa čak i da ostvarimo blagi rast od 0,6% do kraja juna, što je za nas izuzetan uspeh.

A kakva je situacija sada, posle novog intenziviranja zdravstvene krize?

U julu je na domaćem tržištu osiguranja došlo do određenog pada prihoda od osiguranja, kako se ponovo intenzivirala zdravstvena kriza. Pojedine vrste osiguranja koje imaju sezonski karakter, kao što je, na primer, putno zdravstveno osiguranje, bili su u padu, što je razumljivo. Vidljiv je i pad i nekih drugih dobrovoljnih osiguranja, kao što je kasko osiguranje, obzirom na povezanost sa lizing ugovorima za vozila, kao i uopšte sa kupovinom novih vozila. Čak prepoznajemo i pad broja polisa autoodgovornosti, pošto su neki vlasnici vozila verovatno odložili registraciju. Dakle, ova pandemijska kriza ima svakako direktan uticaj i na naše poslovanje, ali  ne u meri u kojoj su pogođene neke druge delatnosti poput turizama i hotelijerstva.

Ekonomski stručnjaci većinom očekuju rast deficita, smanjenje BDP-a i rast duga. U kojoj meri ovi parametri utiču na poslovanje osiguravača?

Što se tiče smanjenja BDP-a, to može imati jak uticaj na poslovanje osiguravača, kroz povezanost smanjenja privredne aktivnosti i  potrebe za osiguranjem velikih projekata, kao što su infrastrukturni projekti. Potencijalni rast duga, potencijalno znači i veću ponudu hartija od vrednosti – državnih obveznica i sl. Država bi, uz dobru ponudu, mogla da iskoristi osiguravače kao potencijalne kupce, čija je tehnička rezerva u ovom trenutku veća od 1,5 milijardi evra, obezbeđivanjem dobre ponude, koja bi bila interesantna osiguravačima za ulaganja ovakve vrste.

Šta bi to moglo da bude interesantno osiguravačima za ulaganje?

Primera radi, dugoročne hartije od vrednosti, sa rokom dospeća preko 10 godina su posebno interesantne osiguravačima koji se bave životnim osiguranjem. Takođe, znamo da su i matične kompanije preko lokalnih ćerki firmi učestvovale na aukcijama državnih hartija od vrednosti u Srbiji, čime se uvećava tražnja i obezbeđuju  kvalitetni investitori. Ovom segmentu bi bilo dobro posvetiti pažnju.

Šta, konkretno Milenijum Osiguranje u ovom trenutku preduzima da bi održalo svoju stabilnost na našem tržištu? Šta vi činite da biste “dokazali” da ste stabilno preduzeće?

Mi smo počeli da se pripremamo za krizu znatno pre proglašenja vanrednog stranja. Aktivirali smo  “Plan kontinuiteta poslovanja” i koncentrisali potrebnu likvidnost, što obezbeđuje nesmetano funkcionisanje našeg poslovanja, odnosno obezbeđuje da se kvalitet naše usluge, koja se najvećim delom ogleda u efikasnosti u rešavanju i isplati šteta, održi na visokom nivou, bez zastoja, bez reklamacija i bez nezadovoljnih osiguranika, korisnika naknade iz osiguranja.

Dokaz da smo stabilan osiguravač jesu regulatorni parametri. Naša tehnička rezerva (rezerva za naknade osiguranicima) uložena je u kvalitetnu imovinu, koju dominantno čine državne hartije od vrednosti i državne obveznice, kao i delom bankarski depoziti. U tom pravcu, generalno posmatrano, planiramo ulaganja i ubuduće, uz kontinuirano praćenje kretanja na finansijskom tržištu. Na dan 30. 06. 2020, sredstva uložena u zakonom propisane oblike za pokriće tehničke rezerve su iznosila 132% tehničke rezerve. Takođe, adekvatnost kapitala naše kompanije iznosi 265%, a već par godina unazad smo među liderima po ažurnosti u rešavanju šteta kod obaveznog osiguranja autoodgovornosti. I kao kruna svega, kombinovani racio, najvažniji pokazatelj uspešnog poslovanja je oko 80%, što je odličan rezultat. Mislim da bi svi zainteresovani za naše poslovanje, ovde mislim i na vlasnike kompanije i na naše osiguranike, trebalo da budu veoma zadovoljni ovakvim performansama naše kompanije.

To su rezultati koji nisu postignuti preko noći?

Ove rezultate, zaista, sa ponosom navodim, jer smo za 5 godina, od kada sam došao u kompaniju, uspeli da značajno unapredimo naše poslovanje. Uložili smo veliki napor da kompaniju podignemo na sadašnji nivo i da danas možemo da kažemo da imamo stabilnu kompaniju sa visokim kredibilitetom i poverenjem svojih i potencijalnih novih osiguranika.

Kako vi vidite mere koje je država preduzela u prvom talasu epidemije u odnosu na privredu?

Mere privredi su bile potrebne i imale su dobre efekte, pre svega da se zaštite životi, radna mesta i sačuva likvidnost firmi, koja je u opadanju. Dok vodimo ovaj intervju, u pripremi je novi paket mera privredi i koliko možemo videti po najavi imaju sličan cilj. Krediti za likvidnost, koje odobrava Fond za razvoj, dobar su instrument za održavanje poslovnih aktivnosti i protoka novca. Verujem da će, u narednim mesecima ili sledeće godine, biti prisutni slični instrumenti oporavka privrede i privrednih aktivnosti. I to nije nikakav greh. Ako pogledate izjave zvaničnika u razvijenim zemljama, većina je poprilično spremna da ubrizgava injekcije likvidnosti u privredu. U suprotnom, posledice mogu biti nesagledive.

Osiguravači su bili izuzeti iz mera, da li je to, po vama, opravdano?

Finansijski sektor je bio izuzet iz mera, što je i razumljivo. Mi smo ove godine isplatili rekordan porez na dobit prethodne godine, a samim tim plaćamo i veliki akontativni porez na dobit za ovu godinu. Imamo oko 450 zaposlenih, nismo imali otpuštanja, naročito ne u administraciji, a poreze i doprinose redovno uplaćujemo. Milenijum osiguranje je dobar poslodavac i trudićemo se da tako ostane – to nam je jako važno.

Može li se, po vama, očekivati brz ekonomski oporavak nakon izlaska iz krize?

Naše iskustvo u prvom talasu epidemije je bilo takvo da smo se pripremali za mere oporavka poslovanja nakon ukidanja vanrednog stanja. I zaista, većina inicijativa je dala dobre rezultate, o čemu svedoči čak blagi rast prihoda. Sada je situacija poprilično neizvesnija – ne može se sagledati kraj pandemije, a u letnjim mesecima smo, u kojima su prisutni određeni sezonski efekti. I to je slično za većinu privrednih delatnosti. Od dužine i intenziteta epidemije zavisi kako ćemo i na koji način ćemo se oporavljati od krize. Iz navoda kako domaćih, tako i svetskih medicinskih eksperata, shvatamo da ćemo sa ovim virusom morati da naučimo da živimo neko vreme. Trenutno je najvažnije da sačuvamo zdravlje i živote. Privredu i kompanije ćemo oporaviti, postoji mnogo makroekonomskih modela koji se mogu iskoristi, a biznisi po pravilu imaju inicijativu i kreativnost.

Kao što sam rekao, osiguravači mogu da doprinesu investicionom zamahu i da pomognu državi, kao stabilni investitori. Ova iskustva su postojala u razvijenim zemljama, zašto ih ne iskoristiti. Postoji tražnja za uslugama osiguranja, a neki oblici osiguranja su i obavezni, i to nam uliva samopouzdanje da i iz ovoga možemo da izađemo kao stabilne kompanije. Milenijum osiguranje ima finansijske kapacitete i kadrove koji će obezbediti da se krizna vremena prevaziđu i da se nastavi sa daljim razvojem.

Koji su vaši najjači argumenti u ovoj situaciji da preporučujete građanima i poslovnim subjektima da troše novac za osiguranje generalno?

Osiguranje je zaštita i to je u definiciji. Iz ugla privrede, osiguranje je cena kapitala za određenu pojavu, kao što je požar, lom mašina, prirodna nepogoda, odgovornost… Osiguranje pruža i komfor, kroz uslugu koja se, na primer, pruža putem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili putnog osiguranja. Osiguranje je i luksuz, kao što je osiguranje umetnina i tako dalje. Tim smerom će se i nastaviti. S druge strane, postoji veliki broj korisnika naknade iz osiguranja, kao što su oštećena “treća lica” u saobraćajnim nezgodama, pa je i obavezno osiguranje koja obezbeđuju ovo pokriće od ključne važnosti.

Dokle se stiglo kod nas sa implementacijom evropske Direktive Solventnost II, šta ona znači za tržište osiguranja u Srbiji?

Direktiva Solventnost II je novi standard i novi regulatorni pristup sveobuhvatnog upravljanja rizicima u poslovanju. Ključna ideja Solventnosti II je da razvije i podrži sposobnost osiguravača da blagovremeno prepoznaju rizike, i to ne samo rizike osiguranja, kao tradicionalne rizike u poslovanju, već i kreditni, tržišni i operativni rizik, te da njima upravljaju i da kontinuirano održavaju potreban kapital. Ovaj standard predstavlja zahtevniji, ali i razboritiji način upravljana društavima za osiguranje i precizniji pristup upravljanja kapitalom. Svakako, s obzirom na to da je direktiva Solventnost II ,,skrojena” po standardima razvijenih EU zemalja, za punu implementaciju ove direktive potreban je odgovarajući prelazni period. Mi smo ozbiljno pristupili implementaciji Solvency II standarda, koja je u toku. Prošle godine smo isporučili regulatoru zahtevanu kvantitativnu studiju solventnosti i svoje poslovanje kontinuirano usklađujemo sa ovom direktivom. Milenijum Osiguranje biće pripremljeno kad ona stupi na snagu u našoj zemlji, u to ne sumnjam.

Šta to znači za potrošače?

Iz ugla potrošača, Solventnost II i Direktiva o distribuciji osiguranja obezbediće dodatno  poverenje u osiguravajuća društva, zbog strogog pristupa obezbeđivanju solventnosti osiguravača i transparentnije zaštite potrošača.

Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole igraće, kako je danas odlučeno žrebom, u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope u gostima moldavskoj ekipom Petrokob Hinčesti, i u tom istorijskom duelu za svoj klub veruju da mogu do pobede svojim napadačkim stilom, kako igraju i u Superligi Srbije.

U TSC-u naredne dve nedelje biće posvećene prikupljanju informacija o prvom protivniku u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a prema prvim informacijama, to je ekipa koja se u evropsko takmičenje plasirala pobedom u nacionalnom kupu, dok je prošlu sezonu završila na trećem mestu na tabeli, rekao je generalni direktor FK TSC Sabolč Palađi.

„Mi se nadamo pobedi, želimo da igramo našu napadačku igru, da dominiramo i da tako dođemo do sledećeg kola“, rekao je Palađi, koji se odmah posle žreba posvetio prikupljanju informacija o protivniku sa kojim bi trebalo da igra 27. avgusta.

Palađi je precizirao da će u narednim danima biti poznato gde će se meč igrati, s obzirom na to da moldavska ekipa, kao domaćin odlučen žrebom, ima 24 sata da odgovori Uefi. „Nakon toga, Uefa će odrediti gde će se igrati meč“, kazao je Palađi.

Šef stručnog štaba TSC Zoltan Sabo istakao je da, bez obzira na to što klub iz Moldavije nije preterano poznat, svakako nije ekipa za potcenjivanje. „Ne mogu u ovom trenutku da kažem da li sam zadovoljan žrebom, voleo bih da smo domaćini, ali šta da se radi. Ako prođemo, biću zadovoljan“, kazao je Sabo.

Prema njegovoj oceni, možda se ekipi TSC može pripisati uloga blagog favorita. „Ipak, igramo u gostima, tako da mi ta činjenica ne dozvaljava nam da kažem da smo izraziti favoriti. Iz nekog generalnog poređenja moldavskog i srpskog fudbala, proizilazi ta ocena da smo favoriti“, rekao je on.

Sabo je dodao da je i kao igrač igrao mnogo evropskih utakmica, i da je i kao trener učestvovao u takvim duelima, te je svestan da je domaćinstvo veoma značajno i da je to što TSC igra u gostima otežavajuća okolnost. „Videćemo još, verujem da ćemo u narednim danima znati da li će se igrati u Moldaviji ili na neutralnom terenu, zbog situacije sa pandemijom“, rekao je Sabo.

Šef stručnog štaba TSC je rekao i da forma ekipe tempirana u odnosu na evropsko takmičenje.

„Kada smo videli raspored našeg prvenstva, tempirali smo da do te prve utakmice evropske uđemo u neku optimalnu formu. Imamo još dve prvenstvene utakmice do tada, i nadam se da će biti još bolje nego što je bilo u prvim utakmicama, u kojima smo, po meni, odlično startovali. Ove dve utakmice Superlige, u Bačkoj Palanci i kod kuce protiv Metalca iskoristićemo da se što bolje uigramo za tu prvu utakmici u Evropi“, dodao je on.

FK TSC  je prošlu sezonu, kao debitant završio na četvrtom mestu na tabeli Superlige i tako prvi put izborio plasman u evropsko takmičenje. Takođe, TSC je klub koji je u 2019. godini najviše napredovao po „Euro Club Index“-u, za čak 151 poziciju i trenutno je 404. na toj listi.