Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, intervjuu za dnevni list Politika (http://www.politika.rs/)

Katastar nepokretnosti nema alternativu

Digitalna evidencija nepokretne imovine u Srbiji sa ažurnom bazom podataka treba da bude dostupna svim nadležnim službama do kraja ove godine

Više od pola miliona besplatnih overa za dve godine

Javni beležnici obavili su čak 11 miliona pravnih poslova za proteklih šest godina od kako postoje u Srbiji. Ove godine pripao im je u nadležnost i jedan novi, za građane veoma važan posao – izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti. Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić ističe da papirni izvod u većini slučajeva nije potreban.

Tokom proteklog leta bilo je mnogo polemika u javnosti o različitim cenama izvoda iz katastra. Građani treba da znaju u kojim slučajevima je taj izvod besplatan.

Važno je da građani znaju da ni za jedan posao koji obavljaju kod javnog beležnika njima nije potreban papirni list nepokretnosti, jer će javni beležnik, po službenoj dužnosti, izvršiti uvid u Katastar i to neće naplatiti. Uredba o izdavanju izvoda iz lista nepokretnosti, koju je Vlada donela krajem juna, bila je neophodna  kako bi javni beležnici uopšte mogli da izdaju građanima izvod iz lista nepokretnosti u papirnom obliku, povlačeći ga iz baze Republičkog geodetskog zavoda. Ova uredba odnosi se na izdavanje izvoda kada je on građanima potreban za nešto drugo, za neki posao koji ne mogu da obave kod nas. U tom slučaju, javni beležnik može da izdaje izvod iz lista nepokretnosti koji košta 540 dinara za pojedinačnu nepokretnost.

Šta je potrebno da papirni izvod iz lista nepokretnosti konačno ode samo u arhive?

Pre svega, potrebno je da pristup katastru bude u realnom vremenu. To je neophodno i nama i svim drugim korisnicima. Katastar pruža odlično rešenje za uređenu evidenciju svojine i zaista nema alternativu. Podsetiću vas da je, do izrade katastra nepokretnosti kao sveobuhvatne evidencije o nepokretnostima i pravima nad njima, zemljišna knjiga postojala na manje od 25 odsto teritorije Republike Srbije, dok su na ostatku naše teritorije, a naročito u ruralnim predelima, građani bili uskraćeni u pogledu upisa prava svojine na nepokretnosti. Samim tim, oni nisu mogli ni da upišu hipoteku da bi dobili pozajmicu radi razvoja svog gazdinstva ili biznisa.

Takođe, kada pristup katastru bude u realnom vremenu, sve javne službe biće u mogućnosti da ih samostalno preuzimaju, a time bi rasteretili i građane i nas, a svakako i RGZ. Verujemo da će katastar to uspeti da realizuje do kraja godine, kako je to predviđeno i zakonom. Digitalizacija napreduje krupnim koracima i ne deli nas dugo od trenutka kada ćemo imati ažurnu digitalnu dokumentaciju svojine.

Koliko su pravnog prometa obavili javni beležnici za proteklih šest godina?

Uradili smo 11.121.137 pravnih poslova iz naše nadležnosti. Najveći deo čine javnobeležničke overe (7.650.930) i solemnizovane isprave (978.513). Kada je reč o poslovima koje osnovni sudovi poveravaju javnim beležnicima od 2016. godine, u koje spadaju sastavljanje smrtovnice, popis imovine, kao i raspravljanje zaostavštine, uradili smo 428.130 predmeta. Samo je na 848  ostavinskih rešenja izjavlјena žalba, a preinačeno svega 39  ostavinskih rešenja javnih beležnika. Ove brojke svedoče ne samo o obimu posla, već i o efikasnosti sistema, koji još nije potpun.

Obavili ste i veliki broj besplatnih overa.

Od 01. juna do 15. jula bilo ih je 100.121, a to su pre svega overe dokumenata potrebnih za upis u srednje škole i na fakultete. Samo za ovih mesec i po dana, javni beležnici su „uštedeli“ građanima 36.000.000 dinara. Naravno, i ranije su za građane ove overe bile formalno besplatne, ali su ih obavlјali službenici koji su svoje zarade dobijali iz budžeta – dok ih sada obavlјaju uposlenici javnobeležničkih kancelarija. Ako uzmete podatak da smo za dve godine besplatno overili više od 500.000 dokumenata, onda je to suma od 180 miliona dinara.

Pritom mreža javnih beležnika nije potpuna. Koliko notara još nedostaje Srbiji i šta je potrebno za proširenje mreže?

Do sada smo popunili 199 mesta, a predviđeno je 370 javnih beležnika. Najveća prepreka za proširenje mreže je novac. U malim mestima ovaj posao nije isplativ, jer od ukupnog prihoda javnim beležnicima ostaje svega 20 do 25 odsto. Naime, na svaku naknadu koju platite kod javnog beležnika obračunava se PDV, potom 30 odsto za doprinos za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. Od preostalog iznosa se pokrivaju troškovi – plate, prostor, materijal, pa porez na dobit od 10 odsto, a ako se pređe prihod od četiri miliona dinara, i porez na dohodak građana u iznosu od 15 odsto. Tu je i osiguranje od odgovornosti. Naprimer, od 360 dinara za overu jednog potpisa, javnom beležniku ostaje oko 70 dinara. Smatram da upravo u smanjenju tih odbitaka leži naša šansa da dalje razvijamo javnobeležnički sistem.

Da li imate konkretan predlog u tom smislu?

Predlažemo da se ukine ili smanji taksa od 30 odsto, jer bi to omogućilo da i u malim mestima kancelarije mogu da opstanu. Javni beležnici bi mogli da zaposle još stotine ljudi, što bi sa druge strane doprinelo državnom budžetu. Mi u ovom trenutku zapošljavamo oko 1.400 ljudi, a sa još 170 javnobeležničkih kancelarija taj broj bi sigurno bio značajno veći od 2000. Podsetiću da nemamo nijednog notara u Knjaževcu, Dimitrovgradu, Majdanpeku i Sjenici, gde naš posao obavljaju sudovi, po istim cenama za građane, a prihod ide u budžet.

Koliko država prihoduje od poslova koji su u nadležnosti javnih beležnika?

Samo na osnovu PDV-a na usluge javnih beležnika, država već sada prihoduje jednako kao što je prihodovala od naplate sudskih taksi, ne računajući ostale troškove koji su ranije plaćani iz budžeta, a sada ih plaćaju javni beležnici. Zato mislim da možemo da računamo na podršku države –  pokazalo se koliku korist društvo ima od javnog beležništva.

Ipak, građani mogu da kažu da to sve na kraju plaćaju oni. Na primer, često kažu da su ih sudske takse koštale manje.

Građani su dobili značajno veću pravnu sigurnost. Navešću samo jedan primer. Pre 10 godina imali smo često slučajeve da su u o kupoprodaji nekretnina upisivane manje vrednosti od stvarne vrednosti, a ugovori su overavani u sudovima bez provere. Ako bi prodavac rekao da odustaje od prodaje ili ako bi se ispostavilo da prodavac nije ni stvarni vlasnik nekretnine, kupac bi sudskim putem mogao da potražuje samo onaj iznos koji je naveden u ugovoru. Uz javnog beležnika, ovakve i slične prevare nisu moguće. Da, moguće je da ćete platiti nešto veću taksu i porez zato što će u ugovoru biti navedena stvarna vrednost, ali ćete zauzvrat dobiti pravnu sigurnost za posao koji ste obavili.

Šta biste izdvojili kao najvažnije rezultate dosadašnjeg rada?

U proteklih šest godina javno beležništvo je opravdalo ciljeve svog postojanja i rada – uveli smo kontrolu i ubrzali pravni promet, povećali pravnu sigurnost građana, a korupcija je značajno smanjena u onim oblastima u kojima javni beležnici imaju nadležnost. Značaj uvođenja javnog beležništva najbolje se vidi baš kroz uvećanje pravne sigurnosti. Beležnik ima obavezu da odbije da overi ugovor o prometu nepokretnosti koji sadrži ništave odredbe, a istovremeno, sve provere izvršava sam, te nema pribavljanja dokumentacije, niti čekanja na šalterima.

Kako je epidemiološka situacija uticala na vaš posao?

Pratili smo sve preporuke koje su stizale iz Kriznog štaba, a specifično za nas iz Ministarstva pravde, i prilagođavali smo se trenutno. Iako smo veoma mlada profesija, prebrodili smo i najteže trenutke u prethodnih šest meseci. Pokazali smo da smo dovoljno fleksibilni da se brzo prilagođavamo novim, težim okolnostima. Za svaku pohvalu je i činjenica da su javni beležnici uspeli da sačuvaju svoje zaposlene, da niko nije otpušten, uprkos tome što je obim posla bio u nekim trenucima gotovo simboličan.

Aleksandra Petrović