Aleksandra Hristov / REPUTACIJA KAO USUD VREMENA SADAŠNJEG
U dodatku “Nedelja” dnevnog lista Danas, https://www.danas.rs/, Aleksandri Hristov je objavljen tekst.
U tekstu se osvrnula na slučaj “Novak Đoković” u kome ugrožena reputacija i Đokovića i Australije dovodi do materijalnih gubitaka.
Pisala je i o Kraljici Elizabeti II koja pravovremenim delovanjem sprečava krizu.
„Odričući se sina“ spasava familiju i obezbeđuje vekovni kontinuitet Britanije.
Takođe je analizirala postupke i komunikaciju Kriznog štaba Republike Srbije u slučaju pandemije korona krize i kako kontradiktorne poruke utiču na gubitak kredibiliteta.
Reputacija kao usud vremena sadašnjeg – Nedelja – Dnevni list Danas
Integralni tekst možete pročitati ovde:
Ugrožena reputacija dovodi do materijalnih gubitaka
Novak Đoković sleteo je u Beograd posle deportacije iz Australije. Izbegao je novinare i građane, jer je odlučio da neko vreme neće davati izjave oko celog slučaja. To je dobra odluka njegovog PR tima, jer bih mu isto savetovala. Upadljivo, na aerodromu, niko ga nije dočekao od naših zvaničnika. Pretpostavka je da se čuo sa nekima i da su imali najavu da se neće zvanično obraćati. Podrška Novaku, prilikom dolaska, samo promenom natpisa na jednoj kuli u Beogradu na vodi, u situaciji u kojoj ga srpski narod svim srcem podržava, a pred izbore, navodi na zaključak da direktne podrške od srpskih zvaničnika ipak nema.
Ono što ne može ostati nezapaženo je da se na poslednjoj konferenciji Kriznog štaba Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo, na neki način ogradio od Novaka. Na pitanje novinara Rojtersa i CNN o sertifikatu i pozitivnom rezultatu koji je izdao Institut za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut odgovorio da je Đoković isti dan u kasnim večernjim satima 16.12.2021. dobio apsolutno validnu potvrdu, a za to kada je imao uvid u rezultat njega treba da pitaju. Takođe je dodao da Srbija nema sankcije za one ljude koji krše mere izolacije. Pored neshvatljivih odluka Australijske Vlade i maltretiranja Novaka, ovaj udar koji je došao od kuće je zapravo najveći udarac za njegovu reputaciju. Iz svedočenja Gojkovića zaključuje se da je Novak bio pozitivan i da je tako zaražen išao među ljude i čini se namerno dovodio ljude u opasnost. Đoković se jeste izvinio zbog kretanja i susreta sa ljudima nakon zaražavanja, ali tek nakon što je njegov test izašao u javnost. Znači kasno. Takođe, Novak nije vakcinisan, što je u borbi protiv novog virusa u ovom trenutku nedopustivo.
Sve ovo naneće veću štetu njegovoj reputaciji nego odluke svih sudova i država. Lacoste (Lakost), jedan od njegovih najvećih sponzora sa godišnjom cifrom od 30 miliona dolara saopštio je da:” što je pre moguće, stupićemo u kontakt sa Novakom da razmotrimo događaje koji su pratili njegovo prisustvo u Australiji“. U isto vreme Francuska, donosi odluku i da Na Rolang Garrosu mogu da nastupaju samo vakcinisani igrači. Zbog slučaja „Novak Đoković“, kako australijski mediji prenose, sve više gledalaca vraća karte i zahtevaju refundaciju novca. Procene su da oko 25 odsto gledalaca želi da vrati karte. Zapravo na gubitku su i Australija i Novak. U perspektivi videćemo kako će Australija kao jedan akter u ovom sporu i Novak kao drugi, upravljati svojom reputacijom koja im je svakako sada poljuljana.
Kraljica pravovremeno deluje i sprečava krizu. „Odričući se sina“ spašava familiju i obezbeđuje vekovni kontinuitet Britanije.
Najbolja „firma“, kako Britanci zovu kraljevsku familiju, upravlja reputacionim rizicima i sprečava nastanak reputacione krize. To je slučaj princa Endru 61., mlađeg sina britanskog monarha.
Kraljica Elizabeta druga se zarad očuvanja monarhije „odrekla„ rođenog sina. Donela je odluku da mu se oduzmu sve javne dužnosti, kraljevska, kao i sve vojne titule, porodična
(državna) apanaža od 342.000 dolara godišnje, nakon suočavanja sa građanskom tužbom koju je sudija u u Njujorku prihvatio, a kojom se Endru tereti za seksualno zlostavljanje Virginia Giuffre( Virdžinije Đufri), još pre 20 godina kada je bila tinejdžerka. Posle ovakve odluke kraljice, Endru će da se brani kao privatni građanin.
Kraljevski biografi su primetili da je ovaj sin često viđen kao miljenik svoje majke. Ali 95-godišnja kraljica takođe je insistirala tokom svoje duge vladavine da su dužnost, služba, čast i očuvanje monarhije najviši prioriteti.
Za razliku od Balkana gde se članovi porodice političara i javnih ličnosti brane bez obzira na skandale i činjenicu što su punoletni, britanska kraljica voleli je neki ili ne, sve preduzima kako bi se obezbedio kontinuitet njenog društva i države. To je sigurno jedan od elemenata zbog čega je Britanija vekovima jedna od najozbiljnijih i najjačih država sveta.
Kontradiktorne poruke stvaraju gubitak kredibiliteta
Pre nekoliko dana, posle dužeg vremena oglasio se Krizni štab u vezi sa svojim navodnim odlukama oko pandemije. Moja uvažena koleginica inače insistira da ovo telo zovem samo „Štab“ zbog gubitka kredibiliteta i uticaja koje u ovom trenutku ima kod građana. Vođenje ove krize u Srbiji zapravo liči na parodiju. Ne može da se svede ni na pogrešan način komunikacije u krizi, jer strategija očigledno postoji. Ali tu strategiju ne vodi „ Štab“, kao ni javnu i kriznu komunikaciju većine institucija u ovoj zemlji. Cilj je ne zameriti se većini glasača i naravno dobiti najviše glasova na izborima. Iskrena komunikacija i čestit pristup zdravlju u drugom su planu. To će sigurno doći na naplatu. Prema mojoj proceni neće proći mnogo vremena do takvog raspleta. Imala bih drugi stav da su naša Vlada i „Štab“ izašli u javnost, kao npr. Izrael i rekli: Cilj nam je masovno prokužavanje stanovništva zarad stvaranja kolektivnog imuniteta. To bi bilo korektno prema svojim građanima. Ali ne, tzv. stručni ( šta god to značilo) deo „Štaba“ je za uvođenje oštrijih mera, a politički protiv. A građani Srbije sve bolesniji.
Prolaze moji dani izolacije i lečenja od korona virusa, po drugi put zaražena od pojave pandemije. Dijagnozu mi je i pre testiranja dala doktorka, jedna od junakinja ove pandemije iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, koja mi je samo na osnovu simptoma koje sam joj poslala porukom rekla: To je omikron. I bi omikron, nakon testiranja brzim testom u privatnoj laboratoriji. Pošto se osećam relativno bolesno, odmah počinjem sebi da postavljam pitanja i da tražim odgovore na logične stvari, koje nikada nismo dobili od države i „Štaba“.
- Pošto sam se testirala u akreditovanoj privatnoj laboratoriji brzim testom, da li je i moj pozitivan nalaz ušao u brojku od više od 13.693 zaraženih, 11. januara 2022. godine? Prijateljica novinarka koja prati ovu temu tvrdi da jesam. Ja ne znam.
- Da li moj rezultat ulazi u državnu bazu na osnovu koga mogu da produžim svoj zeleni sertifikat. Ista prijateljica tvrdi da ne ulazi???
- Da li da sutra odem u državnu ambulantu, sigurno čekam nekoliko sati kako bih ušla u sistem, nadajući sam da sam još pozitivna i da neću uz put zaraziti više ljudi.
Nerazumljivo i nehumano prema građanima Srbije.
Kako je moguće da su ambulante dobile akreditaciju od iste države, a da ih, što se tiče kovida država ne prepoznaje kao relevantne. Verovatno postoji neki viši interes, na primer naplata testova između proizvođača i države.
Šta ja, kao i mnogi moji sunarodnici da radimo?
Treću dozu posle ove sage sa koronom sigurno ne mogu da dobijem neko vreme, a u međuvremenu isteći će mi zaleni sertifikat i ja ulazim u tzv. „sivu zonu“. Neozbiljno od države čiji sam građanin.
Doktori iz državnog sektora su na izmaku snaga. Svaka im čast na trudu, hrabrosti i strpljenju, njih kao privatnik želim da plaćam. Zbog čega država ne priznaje rezultate iz privatnog sektora koje takođe plaćamo?. DDimer npr. u državi i ne možete da uradite, već morate u privatnoj laboratoriji.
Istovremeno, hronični bolesnici ne mogu da se leče “o državnom trošku“. Većina redovnih pregleda im je otkazana i sada i protekle dve godine. Oni što imaju novca spas nalaze u privatnom sektoru. Znači, ja iz privatnog sektora koja redovno plaćam zdravstveno, penziono, poresko za sve građane ove države, izdržavam ogroman državni aparat, pride privatno plaćam za preglede i analize za svoje ukućane. Nelologično i nehumano prema građanima.
I posle svega nije ni čudo što tzv. Krizni štab, sa punim pravom svako od nas može da zove samo „Štab“. Upravljanje kriznim situacijama kontradiktornim porukama dovodi do gubitka integriteta, reputacije i slabljenja svakog uticaja.
Aleksandra Hristov, Konsultantkinja za strateške komunikacije