ZAVRŠNA REČ NA SUĐENJU ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE: KROĆENJE NAŠIH DEMONA
Thursday, April 6th, 2023U poslenjem tekstu Međunarodne federacije novinara (IFJ) https://www.ifj.org/ pod naslovom “Završna reč na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije: Kroćenje naših demona https://www.ifj.org/…/final-words-at-the-slavko… dala sam izjavu o Slavku Ćuruviji i poslednjim danima rada redakcije Dnevnog Telegrafa.
Zahvaljujem se Međunarodnoj federaciji novinara i novinarki Jelena Petkovic koja piše o sada već trećem suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Moja izjava na srpskom jeziku u celosti:
1. Kako je bilo raditi sa Slavkom Ćuruvijom? Kakav je on bio?
U novinarstvu sam u raznim redakcijama aktivno radila od 1988 godine do 2000. U Dnevni Telegraf sam prešla na Slavkov poziv da kao novinarka radim od samog njegovog osnivanja, i tu sam ostala do poslednjeg dana. Tužno mi je, ali sam u isto vreme i ponosna, što je upravo moj tekst bio na naslovnici poslednjeg broja DTa “Kazna 2.400.000 dinara”- na redu konfiskacija imovine“.
Slavko je bio je hrabar čovek i išao je ispred svog vremena. Napravio je sigurno najbolju redakciju organizaciono i u Dnevnom Telegrafu i Evropljaninu je okupio je neke od najboljih novinara i urednika tog vremena. Kada je održavao redakcijske sastanke uvek je iskreno sa saradnicima komunicirao sa čime se novina suočava. Tako smo svi znali mnogo detalja o dešavanjima i pritiscima kroz koje prolazimo kao redakcija.
Svi koji su imali drugačije mišljenje potkrepljeno dokazima i time razotkrivali loše, nasilničke i pogubne odluke vlasti, bili su žigosani kao neprijatelji države i naroda i tretirani su kao špijuni i domaći izdajnici. Zato je govoriti istinu onda kao i danas bilo i jeste opasno po život.
Slavko se do kraja držao svojih principa. I kada su njegove novine zabranjene, i kada je bilo opasno kritikovati tada vladajući režim, on nije pristao da ćuti. Zato je i ubijen. Slavku kao i svima drugima kojima je prišivena etiketa špijuna i izdajnika nikada ni u jednom sudskom procesu ta kvalifikacija nije dokazana.
2. Šta je on za tebe bio tada, a šta je sada, sa ove distance?
Slavko Ćuruvija za mene je simbol hrabrog i nezavisnog novinarstva i kao takav mora da ostane upisan u istoriji. Meni je čast što sam radila u njegovom timu i bila jedna od najbližih saradnica.
Sada mogu da sa sigurnošću da tvrdim kažem da je on bio jedan od najboljih najkvalitetnijih ljudi sa kojim sam radila u životu, kao čovek i kao urednik, a i novinar od koga se moglo mnogo naučiti. Bio je iskren i pošten saradnik. Kada god bi nešto obećao, uvek je to ispunjavao, a to je u ovoj zemlji bila retkost tada, ali je i sada. Istovremeno, nakon dogovora o temama koje smo radili, nikada nisam doživela da mi bilo koji urednik ispravlja tekst i to je bila uređivačka politika profesionalnog novinarstva i Slavka Ćuruvije
Ono što znam je da su oni, koji i danas pokušavaju da sa sebe skinu odgovornost, godinama uspevali da prebace suđenje za njegovo ubistvo na drugi teren i da je svako ko je pokušao da postavi pitanje odgovornosti bio diskreditovan u javnosti. Sve u cilju da se od žrtve napravi zločinac. Nadam se da ćemo na kraju ipak doživeti završetak suđenja i osudu učesnika, uz napomenu da će svi oni koji su učestvovali u kreiranju atmosfere koja je dovela do ubistva, na neki način odgovarati.
3. Možeš li da opišeš poslednji redakcijski sastanak sa njim, koji si pomenula?
Dan pred bombardovanje Slavko je sazvao poslednji redakcijski sastanak. Znali smo da počinje bombardovanje i pored zabrane i pritisaka, nismo bili sigurni šta može da nam se dogodi u ratnom stanju. Uz njega je ostalo nas petnaestak novinara i urednika i rekao nam je da bežimo. Rekao nam je da moramo da se izmestimo, bar po Srbiji, jer ima informacije da nismo sigurni. Bili smo pod velikim pritiskom i stresom. Neke kolege su bile privođene iz Dnevnog Telegrafa, tadašnjeg radija B92, Naše Borbe…. Na vlasti su bili Slobodan Milošević, Socijalistička partija Srbije i Srpska Radikalna Stranka. Donosioci odluka u to vreme od predsednika, premijera, ministara: informisanja, vojske, policije nikada nisu odgovarali pred sudom i narodom ove zemlje za posledice pogubnih i samoubilačkih odluka koje su za posledicu imale stradanje ljudi, materijalnih dobara, gubljenje teritorije, statusa i svega što nas je dovelo u ovu poziciju, uključujući i ubistvo Slavka Ćuruvije.
Slavko je bio optužen kao izdajnik i neko ko zagovara bombardovanje Srbije. Većina nas koji smo radili sa njim još uvek se, i dan danas, u Srbiji označavamo kao strani plaćenici i domaći izdajnici.
O atmosferi koja je tada vladala u novinarstvu, govori činjenica da su o tekst o njegovom ubistvu objavile nezavisne agencije i samo jedna novina, tadašnja “Republika” ,čiji je glavni i odgovorni urednik bio Nebojša Popov. MUP je zahtevao od medija da se isključivo prenese njihovo saopštenje o ubistvu koje je parafraziram glasilo „ Ispred zgrade u kojoj stanuje ubijen je Slavko Ćuruvija“.
Na dan kada je ubijen nas nekoliko otišlo je do njegovog stana. Bilo nas je malo. Prošli smo Resavsku ulicu koja je bila puna neobičnih likova. Tom prilikom su došli i Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović. Zoran Đinđić je nakon sahrane Slavka Ćuruvije napustio Srbiju i otišao u Crnu Goru, upravo da bi izbegao da i njega ubiju. Sve vreme rata, a i kasnije išla je brutalna kampanja protiv Đinđića da je pobegao u Crnu Goru za vreme bombardovanja, što je bila laž. Sklonio se nakon ubistva Slavka Ćuruvije.
4. Da li je to bila prva redakcija u kojoj si radila? Spomenula si da je to za mnoge bila najbolja redakcija ikada…
U Dnevni Telegraf sam na Slavkov poziv prešla iz Nedeljnog Telegrafa. Pre toga bila sam novinar saradnik u raznim redakcijama počev od Novih Omladinskih Novina, Borbe do 1992. kada ju je preuzela Savezna Vlada, Radio Beograda, emisija ” Niko kao ja”, radija B92 (izveštavala sam sa studentskih demonstracija 1991.), Nedeljnog Telegrafa. Većina tih redakcija je ukinuta, ili preuzeta od strane tadašnjeg režima.
Ceo tekst na engleskom:
https://www.ifj.org/media-centre/blog/detail/category/articlesblogs/article/final-words-at-the-slavko-curuvija-murder-trial-taming-our-demons.html