Fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole https://www.fktsc.com/ plasirali su se u šesnaestinu finala Lige konferencija, pošto su na svom terenu u Bačkoj Topoli, pobedili jermensku Nou rezultatom 4:3.

Viši direktor za finansijski konsalting kompanije Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, Nikola Avramović, je u neformalnom druženju razgovarao sa novinarima o pravcima razvoja kompanije u narednom periodu. Takođe, izneo je svoje projekcije efekata energetske tranzicije u Nemačkoj auto industriji na Srbiju i region, kao i uticaj Trampovog povratka na finansijska globalna tržišta.

Uticaj izbora Donalda Trampa na energetsku tranziciju i globalna finansijska tržišta

Bez obzira što niko ne može da predvidi promene koje će uslediti sa novom američkom administracijom pod rukovodstvom Donalda Trampa, izvesno je da će do promena doći na globalnom nivou i da one neće biti male.

Ponovni izbor Trampa izazvao je značajne rasprave o mogućim implikacijama na globalne napore za energetskom tranzicijom i finansijska tržišta. Očekuje se da će stavovi njegove administracije o politici imati dalekosežne posledice na inicijative za obnovljivu energiju, industriju fosilnih goriva, međunarodne klimatske sporazume, kao i na dinamiku globalnih investicija i trgovine.

Novoizabrani predsednik Tramp planira osnivanje Nacionalnog energetskog saveta, koji će, prema njegovim rečima, uspostaviti američku “energetsku dominaciju” širom sveta. Njegovi planovi uključuju podsticanje bušenja nafte i gasa u SAD i udaljavanje od klimatski fokusiranih prioriteta njegovog prethodnika, predsednika Džoa Bajdena.

Plan Trampa je da SAD imaju najniže troškove energije na svetu što bi smanjilo inflaciju, obnovilo američku energetsku nezavisnost, čak i uspostavilo energetsku dominaciju i omogućilo da SAD postanu (ponovo) svetska industrijska super-sila.

Međutim, Trampove ambicije mogle bi se suočiti sa ograničenjima u stvarnom svetu. Na primer, proizvodnja nafte u SAD već je dostigla rekordne nivoe tokom Bajdenove administracije. Vlada ne može prisiliti kompanije da povećaju obim bušenja, a povećanje proizvodnje moglo bi sniziti cene i smanjiti profitabilnost tih kompanija.

Uprkos tome, “dinamika tržišta će uvek biti ključna” za svako potencijalno povećanje energetske proizvodnje.

Ostaje nam da vidimo u kom smeru će se ovo dešavati, ali će svakako morati da se dešava brzo, jer Tramp ima samo 4 godine da sve to sprovede u delo, a prvi efekti se očekuju već sledeće godine.

Ekonomski i trgovinski uticaji

Tramp je takođe nagovestio povratak politike „Amerika na prvom mestu“ u trgovini, što bi moglo imati ozbiljne posledice na evropski izvoz u SAD, posebno u već opterećenom automobilsko-industrijskom sektoru.
Očekivano, to bi najviše pogodilo Nemačku, najizloženiju ekonomiju Evrope, čiji izvoz robe u SAD iznosi cak 4,2% BDP-a. Ako uzmemo u obzir da je Nemačka auto-industrija već u ozbiljnoj krizi, možda najvećoj posle Drugog svetskog rata, izgledi nisu sjajni.

Izazovi energetske tranzicije

Trampova prethodna predsednička administracija bila je obeležena politikama koje favorizuju tradicionalne energetske sektore, poput nafte, gasa i uglja, kao i povlačenjem iz Pariskog klimatskog sporazuma. Njegova predsednička kampanja za 2024. godinu i obris politike ukazuju na sličan fokus na „energetsku nezavisnost,“ što se često tumači kao podrška širenju proizvodnje fosilnih goriva.

1. Oživljavanje industrije fosilnih goriva:
- Trampove politike verovatno će uključivati povećanje bušenja nafte, izgradnju gasovoda i ublažavanje propisa o emisijama i korišćenju zemljišta za ekstrakciju. Ovo može privremeno povećati broj radnih mesta u sektoru fosilnih goriva i domaću proizvodnju energije, posebno u državama koje zavise od uglja.
- Ove mere mogle bi stvoriti prepreke investicijama u obnovljive izvore energije, smanjujući njihovu konkurentnost u odnosu na subvencionisane ili deregulativne fosilne izvore.
2. Uticaj na obnovljive izvore energije:
- Podsticaji za solarne, vetroelektrane i industriju električnih vozila mogli bi biti smanjeni, usporavajući tempo energetske tranzicije u SAD-u, ali i globalno, zbog pada konkurentnosti ovih “zelenih” industrija.

- Međunarodna tržišta za čistu tehnologiju mogla bi se preusmeriti ka zemljama koje zadržavaju snažnu posvećenost obnovljivim izvorima, poput Evropske unije i Kine.
3. Klimatska diplomatija:
- Potencijalno povlačenje iz klimatskih obaveza pod Trampovom administracijom moglo bi oslabiti globalnu klimatsku saradnju, otežavajući nacijama postizanje ambicioznih ciljeva dekarbonizacije.
- Zemlje u razvoju koje zavise od fosilnih goriva mogle bi slediti primer SAD-a, usporavajući globalne napore za smanjenje emisije.

Globalna finansijska tržišta

Finansijska tržišta reagovala su kombinacijom iščekivanja i opreza na Trampov izbor, jer bi njegove politike mogle preoblikovati ekonomske prioritete i ponašanje investitora.

1. Dobici u energetskom sektoru:
- Akcije u sektoru fosilnih goriva imaju potencijal za rast zahvaljujući deregulaciji uz povećano poverenje tržišta u naftne i gasne kompanije.
- Međutim, neizvesnost oko dugoročne globalne potražnje za fosilnim gorivima mogla bi ograničiti ovaj rast.
2. Pritisak na zelene investicije:
- Sektor obnovljive energije mogao bi se suočiti sa povećanom nestabilnošću zbog smanjenih subvencija i mogućih trgovinskih sukoba oko komponenti za čistu energiju, poput solarnih panela i baterija za električna vozila.
- Investitori bi mogli preusmeriti sredstva ka međunarodnim zelenim tržištima ili novim tehnologijama manje zavisnim od američke politike.
3. Trgovinska i valutna dinamika:
- Obnovljene trgovinske tenzije, posebno sa Kinom, mogle bi destabilizovati lance snabdevanja ključne za tehnologije čiste energije, utičući na globalnu proizvodnju i cene.
- Američki dolar mogao bi doživeti fluktuacije usled fiskalne i trgovinske politike, što bi uticalo na cene energetskih sirovina širom sveta.
4. Neizvesnost na finansijskim tržištima:
- Trampove nepredvidive političke odluke mogle bi dovesti do volatilnosti na tržištima akcija i roba. Na primer, investicije u energetsku infrastrukturu mogle bi privući kapital, ali geopolitički rizici povezani s promenama klimatske politike mogli bi neutralisati dobitke.

Potencijalna recesija u Nemačkoj i njen uticaj na Centralnu i Istočnu Evropu

Nemačka, najveća evropska ekonomija i industrijski lider, suočava se sa rastućim ekonomskim pritiscima koji bi mogli dovesti do recesije. S obzirom na to da Nemačka predstavlja ključnog ekonomskog partnera za mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), efekti njenog ekonomskog usporavanja neminovno će se proširiti izvan njenih granica, značajno utičući na perspektive celog regiona Centralne i Istočne Evrope.

Ekonomski problemi Nemačke

Više faktora doprinosi riziku od recesije u Nemačkoj.

1. Slab industrijski učinak:
- Nemačka ekonomija, zasnovana na izvozu, suočava se sa opadajućom globalnom potražnjom, posebno sa ključnih tržišta kao što su Kina i Sjedinjene Države, a što će se još vise pogoršati najavljenim carinama na uvoz od strane Donalda Trampa.
- Visoki troškovi energije, pogoršani smanjenim pristupom ruskom gasu, umanjili su konkurentnost nemačke industrije.
2. Izazovi energetske tranzicije:
- Prelazak na obnovljive izvore energije i postepeno ukidanje nuklearne energije povećali su kratkoročne ranjivosti u snabdevanju energijom.
- Visoke cene električne energije posebno pogađaju energetski intenzivne industrije, poput hemijske, čelične i automobilske proizvodnje.
3. Restriktivna monetarna politika:
- Smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), posle uspešno savladane inflacije u Eurozoni, može da obezbedi malo svežeg vazduha kada su u pitanju troškovi zaduživanja i finansiranja, ali ne rešava strukturni problem sa kojim se suočava Nemačka auto-industrija.
4. Slabost potrošnje:
- Povišene stope inflacije smanjile su realne prihode domaćinstava, što je rezultiralo padom domaće potrošnje.
Uticaj na Centralnu i Istočnu Evropu

Ekonomsko zdravlje Nemačke duboko je povezano sa CIE regionom zbog snažnih trgovinskih veza, zajedničkih lanaca snabdevanja i investicionih tokova.

1. Trgovinska i izvozna zavisnost:
- Zemlje CIE poput Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke u velikoj meri zavise od nemačke potražnje za njihovom robom, posebno auto-delovima, mašinama i potrošačkom elektronikom.
- Ne treba zaboraviti da je najveći srpski spoljno-trgovinski partner Nemačka i da ne mali broj firmi iz Srbije rade kao kooperanti za Nemačku auto-industriju.

2. Poremećaji u lancima snabdevanja:
- Mnoge ekonomije CIE integrisane su u nemačke industrijske lance snabdevanja. Usporavanje nemačke proizvodnje smanjilo bi potražnju za međuproizvodima iz regiona.
- Zemlje poput Slovačke i Mađarske pa i Srbije, izložene su većem riziku.
3. Pad investicija:
- Nemačke kompanije su među najvećim investitorima u CIE ekonomije, posebno u proizvodnim i tehnološkim sektorima. Ekonomska neizvesnost u Nemačkoj mogla bi dovesti do smanjenja stranih direktnih investicija (SDI), usporavajući otvaranje radnih mesta.
- Najviše stranih investicija u regionu dolazi upravo u Srbiju. SDI u automobilsku industriju i posebno industriju autokomponenata u Srbiji rastu stabilno za sada i čine najveći deo investicija sa 17% ukupnih SDI u zemlji.
- Nemačka je tradicionalno među najvećim stranim investitorima u Srbiji, ali je 2024. prva godina da se nivo nemačkih investicija smanjio u odnosu na prethodnu godinu.
- SDI čine oko 5.5% srpskog GDP-a i kao takve su neophodne i do sada su činile okosnicu privrednog rasta zemlje, ali će se sada možda više nego pre videti koliki je zapravo značaj domaćih investicija i domaćih preduzeća u održavanju privredne stabilnosti zemlje i njenog rasta u situacijama eksternih ekonomskih šokova.
4. Pritisci na tržište rada:
- Kontrakcija nemačke ekonomije mogla bi smanjiti mogućnosti zapošljavanja za radnike migrante iz CIE zemalja, što bi dovelo do pada doznaka koje podržavaju prihode domaćinstava. Doznake u srpskom GDP-u učestvuju sa oko 7.5%, od čega najveći deo dolazi upravo iz Nemačke.
5. Finansijska zaraza:
- Ekonomski problemi Nemačke mogli bi uticati na sentiment investitora širom Evrope, dovodeći do odliva kapitala iz zemalja u razvoju, kakva je Srbija, deprecijacije valuta i povećanih troškova zaduživanja za zemlje CIE.

Ublažavanje efekata preliva

Uprkos izazovima, zemlje CIE imaju mogućnosti da ublaže uticaj eventualne recesije u Nemačkoj:

1. Ekonomska diverzifikacija:
- Jačanje trgovinskih veza sa vanevropskim tržištima moglo bi smanjiti zavisnost od Nemačke.
- Ulaganje u sektore visokog rasta, poput tehnologije i zelene energije, moglo bi stvoriti nove prilike za region.

2. Podsticanje domaće potražnje:
- Kreatori politika u CIE regionu i Srbiji mogli bi se fokusirati na stimulisanje domaće potrošnje i investicija kako bi neutralisali pad izvoza i SDI.
3. Mehanizmi podrške EU:
- Pristup EU fondovima, poput Mehanizma za oporavak i otpornost, može pružiti finansijske resurse za podršku rastu i infrastrukturnim projektima.
4. Strateško usklađivanje:
- Saradnja sa Nemačkom na inicijativama energetske tranzicije i digitalizacije mogla bi stvoriti uzajamne mogućnosti rasta.

O Nikoli Avramoviću:

Nikola Avramović je Viši direktor za finansijsko savetovanje u Alvarez & Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, a prvi je srpski državljanin na ovako značajnoj poziciji kada su u pitanju vodeće svetske konsultantske kuće.

Sa preko 20 godina intenzivnog iskustva u investicionom bankarstvu i finansijskom savetovanju, Nikola je savetovao klijente širom Evrope na poslovima akvizicije, investicija, strateških definicija i kriznog menadžmenta.

Od 2023. godine nalazi se u veoma cenjenoj kompaniji za finansijski konsalting Alvarez &˛Marsal kao Viši direktor čiji je zadatak da izgradi tim i vodi kompaniju u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Pre toga, Nikola je bio član tima od tri osobe koji je izgradio AxFina Holding, pan-evropsku kompaniju iz Beca za upravljanje imovinom, koja je vrlo brzo došla od 0 do 200+ zaposlenih u 7 EU zemalja, sa preko 3 milijarde evra sredstava kojima su upravljali.

Prethodno je Nikola 4 godine bio direktor finasijskog konsaltinga u PwC Europe, gde je uspešno vodio i realizovao neke od najvećih bankarskih transakcija u regionu Centralne i Istočne Evrope.

Od 2009. do 2015. godine nalazio se na nekoliko rukovodećih pozicija u Hypo Alpe Adria Bank International u Austriji, kao odgovoran za region Balkana.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdiplomsku specijalizaciju iz finansija i menadžmenta rizika završio je na Frankfurtskoj školi za finansije i menadžment u Nemačkoj. Nakon toga na Harvard biznis školi u SAD završio je izvršni program za liderstvo u finansijskim organizacijama.

Nikola je član Harvard Kluba Srbija i Harvard Kluba Austrija. Tečno govori engleski jezik i služi se nemačkim jezikom.