Archive for the ‘Odnosi s medijima’ Category

Propaganda i javnost: Teško savladiv neprijatelj javnog interesa

Sunday, May 24th, 2020

Tim Hristov consultinga čine konsultanti sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti strateških komunikacija i medija. Organizaciona kultura firme temelji se na deljenju istih etičkih vrednosti obavljanja svog posla, zbog čega svojim klijentima ( njihovom poslovanju, ili institucionalnom delovanju) uvek pružimo dodatnu vrednost.

S ponosom prenosimo tekst naše starije konsultantkinje Gordane Lazarević objavljen u poslednjem  broju Novog Magazina.

Najvažnija činjenica koja je i polazište i ishodište svake priče o propagandi jeste da je ona nespojiva s novinarstvom, jednako nespojiva i sa odnosima s javnošću, kao i marketinškim reklamiranjem ili promocijom, a pre svega je najveći neprijatelj javnog, opšteg i najšireg društvenog interesa.

Propaganda je sistemska manipulacija ljudima u kojoj se namerno izvrću činjenice, iznose poluistine, plasiraju lažne vesti, a koriste se i tačne informacije, ali nepotpune, odabrane tako da potkrepljuju propagandističku poruku. Nije potrebno posebno napominjati zašto je ovo štetno za javni interes, u čijoj je srži pravo svih nas da znamo prave informacije i da na osnovu njih donosimo odluke.

Ovim bi trebalo da se završi svaka priča o propagandi, uz eventualno podsećanje na istorijske primere i analizu štete koju je nanela kad god je bila upotrebljena. Što joj je veći domet bio, to je veća šteta bila. Međutim, u današnjem svetu, nažalost, time se priča ne završava, nemamo taj “happy end”. Ne možemo da kažemo – naučili smo iz iskustva prethodnih generacija ili smo barem izvukli pouke iz situacija kojima smo svedočili.

PRINUĐENI GRAĐANI: Naravno, kao i u prošlim vremenima, glavni kanal propagande su bili mediji, koji su se menjali i izmenili, ali ta njihova “upotrebna vrednost” nikada nije izgubila na značaju. Potpuno je logično zašto je to tako – mediji su najbrži i najefikasniji u širenju poruka. Tu je “jedina kvaka” u tome što mediji to ne bi smeli da rade jer je to u potpunom nesaglasju s njihovom osnovnom i najvažnijom zadaćom – da istinito, blagovremeno i potpuno informišu javnost o svim pitanjima od javnog interesa. To znači da bi njihov zadatak bio i da prepoznaju propagandu i da je raskrinkaju. Sve to zato što ljudi odluke ne treba da donose intuitivno već informisano i promišljeno. E sad, nema medija koji neće reći da upravo to i radi, a mi koji ih pratimo bilo kroz posao kojim se bavimo ili kao građani, biramo kome verujemo.

U Srbiji je danas raspoloženje takvo da će većina ljudi tvrditi da nikome u potpunosti ne veruje. Mediji su izgubili poverenje iz raznih razloga, i tu se ne može kriviti samo propaganda. Veliki, pa moglo bi se reći i preveliki broj klasičnih medija, uz raširenost društvenih mreža, doneo je užasnu konkurenciju, veliku krizu u kojoj se mnogi bore za opstanak na nenovinarski način, ne kvalitetom već kvantitetom – i to kvantitetom neprofesionalno urađenih priloga i tekstova. I eto posebno plodnog tla za propagandu. Preliva se ta kriza i na medije koji se trude da profesionalno vrše svoju funkciju. Oni imaju manje “pratilaca”, samim tim – manje uticaja, manje kapaciteta i njihov domet je ograničen. Takođe, ograničen im je i pristup mnogim relevantnim izvorima.

Bojim se da, lično, u ovom trenutku spadam u defetiste, odnosno da ne vidim izlaz iz ove situacije. Pozivanje na samoregulaciju medija ili na ličnu etiku novinara deluje mi kao da u borbu sa besmrtnim i do zuba naoružanim robotom šaljete neveštog klinca u oklopu čiste savesti. Sa druge strane, ne sme se ćutati jer onda postajete saučesnik, pa i glavni krivac za ubijanje istine. To se, moram da istaknem, posebno odnosi na ljude koji rade u oblasti odnosa sa javnošću, bilo u agencijama, kompanijama, organizacijama ili institucijama.

PROPAGANDISTI PROTIV MEDIJA: Ne znam tačno kada, ali tome ima više od decenije, a bavila sam se još novinarstvom, desio se momenat kada su takozvani PR-ovi počeli intenzivno da rade na diktiranju vesti medijima. Ne kažem da toga pre nije bilo, ali je delovalo na drugom nivou. Ovde su se iznenada pojavili zahtevi i pritisci na novinare da “integralno” objavljuju ono što su slali ili govorili. Takođe, počeli su da rade na “odbrani” svojih klijenata tako što su sprečavali sve kontakte novinara s njima ili su ih dopuštali samo odabranim, koje su na određeni način mogli da kontrolišu.

U značajnom procentu, posao PR-a rađen je potpuno pogrešno. To svakako nisu bili profesionalno i etički vođeni “odnosi s javnošću”. Imala sam tada utisak da taj posao u stvari i ne obavljaju PR-ovi već da su oni samo izvršitelji naloga svojih klijenata. Umesto da predstavljaju most između medija i javnosti, sa jedne strane, i svog klijenta, sa druge, predstavljali su džinovsku rampu koja se otvara samo za neke. A i kada se otvori, vrlo se kontroliše šta i kako izlazi – i nema nikoga ko garantuje da je ono što je izašlo tačna i potpuna informacija. Uloga PR-a je, takođe, među njihovim klijentima, tada bila shvaćena i prihvaćena potpuno pogrešno – kao plasiranje reklama ili čak netačnih informacija, upakovanih u štura saopštenja ili obraćanja u plaćenim terminima elektronskih medija, sa unapred sročenim “podobnim” pitanjima. Naravno, nisu svi bili isti i nisu se svi klijenti i PR-ovi tako ponašali. Utisak je ipak bio da je taj “način” rada praktikovala većina. Kako je vreme odmicalo, stvari se nisu popravljale.

Mnogi ljudi koji se predstavljaju kao PR-ovi rade kao “propagandisti” (nisam sigurna da ova reč zvanično postoji u spisku zanimanja). Proširio se njihov dijapazon oružja protiv medija i javnog interesa, ali se sve najviše svodi na finansije, od kojih, normalno, svi mediji zavise. I da, zaista mislim da je takav rad u potpunosti PROTIV medija i u potpunosti PROTIV javnog interesa. I sigurna sam da, kao društvo, već plaćamo cenu za propagandu koju gledamo, slušamo, čitamo, ali isto tako sam sigurna da ćemo je tek platiti. U tome imam jednu zapitanost – da li ćemo kao društvo biti sposobni da u nekom trenutku to prepoznamo ili ćemo tako izmanipulisani i “nahranjeni” propagandom tavoriti zauvek. Pri tome, nisam sigurna da je i sama, koliko god se bavila medijima i informacijama, uvek prepoznam.

PITANJA BEZ ODGOVORA: Iako ne vidim izlaz iz situacije, neku nadu ipak imam. Ona se oslikava u onom delu društva koji svoj posao, koji god on bio, obavlja profesionalno. Ima nas, bez dileme, i u novinarstvu i u PR-u. Konkretno, u PR-u kojim se sada bavim kao ključ za svaka vrata koristimo istinite, proverene i potpune informacije. Gradimo reputaciju svojih klijenata na njihovim delima, ali i na insistiranju da se uvek iznosi puna istina i da se iza svega što se kaže i iznese u javnost čvrsto stoji. Savetovaćemo ih kako da se obraćaju javnosti, pomoći ćemo im da budu dostupni, odgovaraćemo na sva pitanja novinara, ali nećemo dozvoliti “izvrtanje” istine na njihovu štetu, pa ni na korist. Borićemo se da mediji informacije o našim klijentima objavljuju zato što su pouzdane i važne za javni interes, a ne zato što su plaćene ili “našminkane”.

Moguće je da ovaj prethodni pasus mnogima zvuči kao reklama, u kojoj tvrdim da smo bolji od drugih, da radimo bolje od drugih. Ne, to mi nije cilj. Mislim da tako rade svi koji znaju posao PR-a. Takođe, da oni kojima su usluge pravog PR-a zaista potrebne to i traže i mogu da pronađu i kod nas i svuda u svetu. Pitanje je kako se “otcepiti” od “propagandista” i propagande, i to je pitanje i za medije i za PR. Bojim se da odgovora na to pitanje zasad nema, ni kod nas ni globalno.

Autorka teksta, Gordana Lazarević, je konsultantkinja Hristov consultinga. Tekst je deo projekta ”Propaganda kao neprijatelj, komunikacija kao saveznik medija”, kojim Novi magazin (www.novimagazin.rs/nedeljnik) želi da promiviše značaj primene medijskih zakona i kodeksa, kao neophodnost primene međunarodnih standarda u odnosima između medija i PR-a, bilo iz političkihstranaka ili biznisa. Projekat finansira Ambasada SAD u Beogradu.

Javnobeležničke kancelarije ponovo rade u redovnom režimu, uz primenu zaštitnih mera

Thursday, May 14th, 2020

Javnobeležničke kancelarije širom Srbije ponovo rade u redovnom režimu od 9 do 17 sati, uz insistiranje na primeni zaštitnih mera u skladu sa epidemiološkom situacijom u zemlјi.

Javni beležnici sada ponovo obavlјaju sve poslove u njihovoj nadležnosti, uklјučujući i izlaske na teren. Počeo je, takođe, prijem zahteva za sprovođenje overe potpisa birača, u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu, kao i u skladu sa zakonima o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima.

U svim kancelarijama primenjivaće se opšte i posebne mere prevencije, koje podrazumevaju da je obezbeđen razmak između zaposlenih u jednoj kancelariji, kao i sa klijentima koji u kancelariju dolaze. Na svakom ulasku u javnobeležničeke kancelarije nalaze se dezo barijere, a istaknuti su i napisi o merama zaštite od zarazne bolesti. Javni beležnici, takođe, u svojim kancelarijama obezbeđuju sredstva za pranje i dezinfekciju ruku svojih zaposlenih, kao i klijenata.

Overa potpisa, rukopisa i prepisa, kao i pre vanrednog stanja, obavlјaju se bez prethodnog zakazivanja, izuzimajući overe potpisa birača.

Službene radnje solemnizacije ugovora, sačinjavanje javnobeležničkih zapisa i javnobeležničkih zapisnika se, zakazuju se kao i pre epidemije, a na stanke se apeluje da potrebnu dokumentaciju, kada je god to moguće, šalјu elektronskom poštom, kao i da u kancelariju direktno pristupaju samo stranke koje učestvuju u postupku.

Javni beležnici počeli su ponovo da zakazuju ročišta u postupcima sačinjavanja smrtovnica, raspravlјanja zaostavštine i drugim vanparničnim postupcima, koje javnim beležnicima poveravaju sudovi.

Obavlјanje službene radnje overe potpisa birača za predstojeće republičke, pokrajinske i lokalne izbore, prekinuto nakon proglašenja vanrednog stanja, nastavlјeno je kao i pre uvođenja vanrednog stanja, uz mogućnost da politički akteri ovaj posao obave i u opštinskim upravama, u skladu sa izmenama zakona.

Za overu potpisa birača kod javnog beležnika, političke stranke treba da podnesu zahtev sa tačno označenim mestom i datumom obavlјanja overe potpisa. Takođe, prostorije u kojima će se obavlјati overa potpisa moraju da ispunjavaju minimum uslova kako bi se obezbedilo zakonito i kvalitetno obavlјanje ovog beležničkog posla. Mesto gde se obavlјa overa mora biti na teritoriji službenog sedišta javnog beležnika, odnosno na području osnovnog suda za koje je imenovan javni beležnik.

Prilikom obavlјanja službene radnje overe potpisa birača javni beležnik je dužan da primenjuje sve propisane epidemiološke mere. Na osnovu pismenog zahteva za overu potpisa birača izvan prostorija javnobeležničke kancelarije, javni beležnik može uskratiti obavlјanje službene radnje overe potpisa birača izvan prostorija javnobeležničke kancelarije, ukoliko podnosilac zahteva nije obezbedio sprovođenje mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Javni beležnik koji prima te zahteve, zavodiće ih hronološki, i tačno naznačiti i datum i vreme primlјenog zahteva.  Javni beležnici će, takođe, hronološki, u skladu sa primlјenim zahtevima, izlaziti na teren.

Javni beležnici počinju da primaju zahteve za overu potpisa birača

Wednesday, March 4th, 2020

Javni beležnici Srbije počeće od danas, kada su raspisani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, da primaju zahteve za sprovođenje overe potpisa birača, u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu, kao i u skladu sa zakonima o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima.

U ovom trenutku u Srbiji postoji 198 javnobeležničkih kancelarija, koje su već opredelile 540 stručnih lica, ovlašćenih za overu potpisa za izborne liste za predstojeće parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.

Javni beležnici sprovodiće overu potpisa birača za predstojeće izbore u skladu sa  Odlukom Izvršnog odbora JKS iz februara 2016. godine, kao i Odlukom Izvršnog odbora od 24. februara 2020. godine, prema kojima su političke stranke koje podnose zahtev za overu potpisa birača za podržavanje izbornih lista dužne da kancelariji javnog beležnika podnesu pismeni zahtev radi obavlјanja službene radnje van javnobeležničke kancelarije.

Zahtev mora da sadrži tačno označeno mesto i datum obavlјanja overe potpisa. Takođe, prostorije u kojima će se obavlјati overa potpisa moraju da ispunjavaju minimum uslova kako bi se obezbedilo zakonito i kvalitetno obavlјanje ove službene radnje. Mesto gde se obavlјa overa mora biti na teritoriji službenog sedišta javnog beležnika, odnosno na području osnovnog suda za koje je imenovan javni beležnik.

Javni beležnik koji prima te zahteve, zavodiće ih hronološki, i tačno naznačiti i datum i vreme primlјenog zahteva.  Javni beležnici će, takođe, hronološki, u skladu sa primlјenim zahtevima, izlaziti na teren.

Prema odluci Ministarstva pravde, javnom beležniku pripada naknada od 50 dinara, uklјučujući PDV, po potpisu birača koji podrži izbornu listu za narodne poslanike, izbornu listu za pokrajinske poslanike i izbornu listu za gradske i opštinske odbornike.  Nema nikakvih dodatnih troškova kod javnih beležnika za političke stranke i pokrete koji podnesu zahtev za overu potpisa birača, jer javni beležnik nema pravo da naplaćuje naknadu drugih troškova pri overi potpisa za kandidovanje na izborima, poput rada van radnog vremena, terenskog rada ili dnevnica.

Za područja 4 osnovna suda u Srbiji još nema imenovanih javnih beležnika – i to za osnovne sudove u Dimitrovgradu, Majdanpeku, Sjenici i Knjaževcu. Na područjima koje pokrivaju ti sudovi, overa će se obavlјati u sudovima. Na teritorijama opština u kojima nema javnih beležnika, ali se nalaze na područjima suda za koje postoji imenovani javni beležnik, overu potpisa preuzeće javni beležnik imenovan za područje tog suda, a sa druge opštine u kojoj postoji kancelarija javnog beležnika.

Javnobeležnička komora je uverena da će javni beležnici obaviti posao overe potpisa birača bez primedbi na efikasnost i zakonitost ovog procesa.

Javnobeležnička komora Srbije ističe i potrebu da ostali poslovi u javnobeležničkim kancelarija širom Srbije budu obavlјani bez većih zastoja i bez gužvi i dok traje postupak overe potpisa birača, uprkos tome što će veliki broj zaposlenih u javnobeležničkim kancelarijama biti angažovano na overavanju potpisa

Javni beležnici Srbije u 2019. godini uradili 367.121 besplatnih overa dokumenata

Thursday, February 13th, 2020

Javni beležnici Srbije (http://beleznik.org/index.php/sr/) su u toku 2019. godine ostvarili izuzetne rezultate, o čemu svedoči i podatak da su u tom periodu izdali više od 250.000 javnobeležničkih isprava, u formi zapisa i solemnizacije, što podrazumeva sastavlјanje, proveru i potvrđivanje ugovora o prometu nepokretnosti, ugovora o doživotnom izdržavanju i drugih ugovora iz ostalih imovinskih odnosa.

Tih 250.000 predmeta, zavedenih u Opštem poslovnom upisniku 197 javnih beležnika Srbije, značajni su ne samo kao statistički podatak, već i kao pokazatelј u kojoj meri je javno beležiništvo u Srbiji doprinelo povećanju pravne sigurnosti u prometu nepokretnosti i drugim poslovima, ocenio je danas predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, predstavljajući neke od najznačajnijih rezultata javnih beležnika u 2019. godini.

Cvejić je naveo i da su zahvalјujući radu javnih beležnika izbegnute duple prodaje nepokretnosti i da je značajno smanjen broj sudskih postupaka povodom sporova iz ugovornih odnosa.

Predsednik JKS je istakao veliku podršku i pomoć koju razvoju javnog beležništva od početka pruža Ministarstvo pravde Republike Srbije, koje nastavlјa da radi kako na unapređenju veoma važnih tehničkih kapaciteta javnobeležničkog sistema, tako i na jačanju pozicije i širenju nadležnosti i mreže javnih beležnika.

Cvejić je podsetio da su javni beležnici Srbije u 2019. godini proslavili 5 godina od uvođenja notarijata u pravni sistem, i da je izvesno da su za to kratko vreme uspeli da ispune najvažnije funkcije – da zaštite prava stranaka, ubrzaju i kontrolišu pravni promet i da u značajnoj meri rasterete pravosuđe. Za pet godina javni beležnici Srbije su uradili više od osam miliona pravnih poslova za koje su nadležni, među kojima je većina javnobeležničkih overa – oko 7 miliona.

Veliki uspeh javnih beležnika Srbije je i što su tokom 2019. godine uspeli da obave čak  367.121 besplatnih overa dokumenata, čime su rasteretili rad državnih organa koji su se ranije bavili tim poslovima, posebno u periodima upisa u srednje škole i fakultete. U 2019. godini je, u junu i julu, kod javnih beležnika širom Srbije obalјeno je više od 122.000 besplatnih overa dokumenata, dok je oko 245.000 dokumenata urađeno u preostalih 10 meseci.

Pored dokumenata za prvi upis u srednje škole i na fakultete, javni beležnici besplatno, tokom cele godine overavaju i dokumenta za potrebe konkursa za prijem u ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i za potrebe konkursa za korišćenje učeničkih i studentskih stipendija i kredita. Pored overe ovih dokumenata, kod javnih beležnika besplatno se obavlјaju i overe neophodne za upis u predškolske ustanove i u osnovne škole, kao i  overe potpisa i prepisa ili fotokopija dokumenata koja se koriste za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Bez naknade javni beležnici overavaju i isprave kojima se obezbeđuje finansijska podrška porodici s decom, kao i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava žrtava porodičnog nasilјa. Pored toga, besplatna je overa i dokumenata nezaposlenih lica neophodnih za zasnivanje radnog odnosa, ili drugih prava koja se ostvaruju po tom osnovu.

Prema oceni predsednika JKS, rezultati ostvareni u prethodnih pet godina dokazuju u kojoj meri je za kratko vreme razvijen kako sistem javnog beležništva u Srbiji, tako i rad Javnobeležničke komore. Cvejić je posebno istakao efikasan rad velikog broja javnobeležničkih kancelarija, koje su uspele da ubrzaju i sprovođenje ostavinskih postupaka, koje obavlјaju kao poverene poslove sudova. „Ostavinski postupci kod javnih beležnika se sada vode efikasno, završavaju se u veoma kratkom roku“, rekao je Cvejić.

Cilј Javnobeležničke komore Srbije je da dalјe radi na unapređenju profesije, te da se popuni još slobodnih mesta za javne beležnike, kojih treba da bude 370, za teritoriju cele Republike Srbije. „Širenje mreže javnih beležnika jedan je od naših prioritetnih zadataka. Moramo da radimo na tome da se omogući jednaka dostupnost javnih beležnika svim građanima“, kazao je Cvejić.

Prema rečima predsednika JKS, Komora se suočavala u prethodnim godinama i sa mnogim izazovima, od kojih je možda najveći da ih građani prihvate kao profesionalce, pravnike koji svojim radom unapređuju pravnu sigurnost. „Verujemo da smo, u okviru svojih nadležnosti, u tom smeru do sada načinili velike korake, a možemo da obećamo da ćemo i ubuduće vredno raditi i da ćemo jačati našu mrežu i kapacitete“, dodao je Cvejić.

JKS takođe kontinuirano sprovodi i obuke javnih beležnika i javnobeležničkih pomoćnika i saradnika, a radi konstantno i na ujednačavanju javnobeležničke prakse.

„Za Komoru je izuzetno značajno da kontroliše rad svih javnih beležnika. Zahtevamo strogo poštovanje svih zakona i drugih propisa od svojih članova i sankcionišemo svako kršenje propisa unutar naših redova“,  rekao je Cvejić.

Tekst Aleksandre Hristov “PR u službi obračuna” u novom broju nedeljnika Novi magazin

Thursday, January 23rd, 2020

PR U SLUŽBI OBRAČUNA

Često u našoj javnosti čujemo ocenu da evropski zvaničnici koji dolaze u Beograd ne vide ili ne razumeju koliko je ugrožena sloboda medija u Srbiji, a samim tim javni interes i demokratija u celini. Jedno od mogućih objašnjenja za to bila bi i činjenica da u njihovim zemljama to više nije tema kojom se bave, a u Srbiji je “formalnopravno” – sve u redu.

Nova medijska strategija je pred usvajanjem, i pored velike bitke koja se trenutno vodi o opstanku Saveta za štampu kao samoregulatornog tela koji jedini profesionalno radi svoj posao, postojeći medijski zakoni i kodeksi urađeni su po evropskim standardima, a samo se postavlja pitanje funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i javnog servisa.

To što se većina principa propisanih zakonima i kodeksima ne primenjuje ili tek u nekoj manjoj meri, a čak se i zloupotrebljavaju, teško je predstaviti onima u čijim zemljama meinstrim mediji, sudovi i javnost funkcionišu na demokratski način. Kada se na to nadovežu botovi, trolovi i ostali “satrapi”, stvarno je skoro nemoguće objasniti strancima o čemu se ovde radi.

SUKOB DVA PRINCIPA: Glavni fokus u njihovim zemljama, kao i u Evropskoj uniji u celini, jeste pitanje kako se izboriti s propagandom, dezinformacijama i širenjem lažnih vesti na onlajn platformama i kako rešiti sukob dva principa na kojima počiva demokratija, a to su sloboda govora i pravo građana da budu pravovremeno i objektivno informisani. Njima je teško objasniti da je u Srbiji, zapravo, problem u glavnim stubovima na kojima počiva informisanje građana, a to su tradicionalni mediji, gde se naše društvo zasad uglavnom informiše.

Iako je prema istraživanju agencije Plum Mark sa kraja 2018. 4,2 miliona građana Srbije na internetu, od čega 73 odsto iz urbanih sredina, većina građana se, prema istraživanju Ipsosa, ipak informiše putem televizije, i to njih pet (5!) miliona. Prema Ipsosovom istraživanju iz decembra 2018, internet dospeva do 4,9 miliona ljudi, radio do 3,6, magazini 2,5 i dnevne novine imaju doseg do 1,3 miliona. Ipak, građani Srbije prate trendove kada je u pitanju informisanje preko interneta, koji konstantno raste kao izvor informisanja.

Evropska unija rešava probleme plasiranja dezinformacija i propagande, ali u sferi širenja preko društvenih medija. Tako je jedna od studija koju je naručilo Odeljenje za politiku Evropskog parlamenta za prava građana i ustavna pitanja na zahtev Odbora Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, bila “Dezinformacije i propaganda – uticaj na funkcionisanje vladavine zakona u EU i njenim državama članicama”. Ova studija ispituje efekte na funkcionisanje vladavine zakona, demokratije i osnovnih prava.

ELEMENTI DEZINFORMACIJA: Prema Studiji, elementi dezinformacija i propagande su informacije koje su osmišljene tako da su u potpunosti ili delimično lažne, manipulativne ili zavaravajuće, ili koriste neetičke tehnike prepričavanja; bave se pitanjem od javnog interesa; imaju nameru da stvore nesigurnost, neprijateljstvo ili polarizaciju u društvu ili pokušavaju da poremete demokratske procese; šire se i/ili pojačavaju automatizovanim i agresivnim tehnikama, poput društvenih botova, veštačke inteligencije, mikrociljanja ili plaćenih ljudskih “trolova”, koji se često koriste da bi se povećala vidljivost javnosti.

Dodatno sluđivanje domaće javnosti je iznošenje podataka o svetskim trendovima, što zagovaraju neke agencije i pojedinci iz sektora PR-a kao da su – tamo preko stvari već rešene i da se ceo svet, uključujući i medije, bavi kreiranjem sadržaja, PR-om i marketingom. Istini za volju, svetski mediji kao što su The New York Times, The Washington Post, The Guardian, zbog pada prodaje štampanih izdanja jesu se reformisali i pojačali svoju onlajn sferu, ali su se povratili prvenstveno zbog insistiranja na kredibilitetu i pouzdanosti informacija.

Kada čitate onlajn tekst na The Guardianu otvara vam se prozor koji pita: “Odabrali smo drugačiji pristup. Da li ćete ga podržati? Za razliku od mnogih novinskih organizacija, odlučili smo se da svi naši nezavisni, istraživački tekstovi i izveštavanje budu besplatni i svima dostupni. Verujemo da svako od nas, širom sveta, ima pristup tačnim informacijama sa integritetom u svojoj suštini. U vreme kada je činjenično izveštavanje neophodno, podrška naših čitalaca je ključna za očuvanje uredničke nezavisnosti Gardijana. Ovo je naš model otvorenog i nezavisnog novinarstva. Ako ste u mogućnosti, podržite Guaridan danas sa barem jednim evrom.”

Sa druge strane, borba za status onlajn platformi kao što je Facebook uveliko je u toku i ishod je neizvestan. Tako je, posle višegodišnjeg otpora, ova kompanija samo prošle godine morala da brani svoje pozicije pred Američkim kongresom, da bi pre dve nedelje na svom blogu objavila da će ipak uklanjati video-zapise koje je modifikovala veštačka inteligencija poznata kao deepfakes. “Deepfakes” su računarski generisani isečci dizajnirani tako da izgledaju stvarno. Facebook će uklanjati video-snimke ukoliko shvati da su uređeni tako da prosečnom čoveku nisu jasni ili ako su zaveli gledaoca da misli da je osoba u video-snimku rekla reči koje zapravo nije izgovorila.

INFORMACIONI RATOVI: Istovremeno, Richard Stengel, nekadašnji urednik magazina The Time i državni podsekretar u Obaminoj administraciji, u najnovijoj knjizi “Informacioni ratovi”, u kojoj je opisao svoja iskustva susreta sa širenjem propagande i dezinformacija putem interneta, smatra da Facebook, kao i drugi društveni mediji, treba da snose odgovornost za objavljivanje sadržaja i da nije dovoljno što skidaju samo sadržaje koji promovišu nasilje.

Prema njegovom mišljenju, nedavno iznetom na CNN-u, iako ne pružaju profesionalne sadržaje kao mediji, ne znači da onlajn platforme nisu izdavači i da je Facebook najveći izdavač u istoriji čovečanstva koji mora da ima obavezu da skida lažne sadržaje, govor mržnje, deepfakes, svaki govor koji podstiče nasilje. To, po njegovom mišljenju, podrazumeva promenu 5. dela Zakona o telekomunikacijama donetog u Americi 1996, odnosno člana 230 (Communication Decency Act – Akt o pristojnosti komunikacije), koji pruža imunitet od odgovornosti za provajdere i korisnike “interaktivnog računarskog servisa” koji objavljuju informacije od trećih korisnika.

Takođe, smatra Stengel, kompanije treba da kažu da li je neko bot ili čovek, ko kupuje informacije od njih i u koje svrhe, a svi politički oglasi treba da budu u potpunosti transparentni. On u knjizi pravi razliku između “disinformation” i “misinformation” i “fake news”.

Dezinformacijom smatra namerni lažni sadržaj kojim neko pokušava da se obmane. Promašenom informacijom smatra nenamernu grešku, dok su lažne vesti negde između ova dva pojma. Ono što treba da zabrinjava jeste dezinformacija.

Pojavu autoritarnih lidera Stengel povezuje sa razvojem interneta, ali i sofisticiranim korišćenjem medija i informacija. Lideri u tim situacijama ograničavaju širenje informacija koje ne žele, a promovišu informacije koje žele. To je, prema njegovim rečima, veoma opasna kombinacija. Toga dosad nije bilo i veoma je zastrašujuće. Svako društvo s tim mora da se suoči i da se bori protiv tih pojava.

Države u svetu trenutno su najozbiljniji kreatori lažnih vesti i propagandnih sadržaja.

ULOGA PR: U evropskim zemljama postoje zakoni i kodeksi koji regulišu medije, a samim tim i granice u kojima se kreću svi oni koji s njima sarađuju. To podrazumeva političke partije i političare, kompanije, organizacije civilnog društva, uključujući i pojedince koji se bave PR-om, agencije i PR službe.

Svi postulati koji važe u svetu, prvenstveno u Evropi, ovde se veoma malo primenjuju, verovatno dok nas ne prisile upravo iz Evropske unije.

Rad u sferi komunikacija u Srbiji oslanja se na dobre kontakte s medijima, plasiranje vesti za klijente uz oglašavanje, nezameranje političkom akteru koji je trenutno na vlasti. To je ključno da bi se dobili poslovi i da bi se postigli dozvoljeni ili nedozvoljeni ciljevi za šefove, klijente i da bi se po bilo koju cenu prodavale usluge. Ovaj model kod nas funkcioniše decenijama, s tim što poprima sve brutalniji karakter. Osnovni postulati profesije PR-a i kodeksi kao da uopšte ne postoje iako formalno imamo domaći kodeks profesije, uz Helsinšku deklaraciju ICCO (International Communication Consultancy organization) sa više od 3.000 PR agencija iz 66 zemalja.

Prema Deklaraciji koja obavezuje čitav sektor, svi profesionalci su između ostalog dužni da se pridržavaju najviših profesionalnih standarda u praksi odnosa s javnošću i komunikacija i da se nikada ne bave kreiranjem i širenjem lažnih vesti. Takođe, profesionalci su dužni da poštuju istinu, korektno i transparentno postupaju sa zaposlenima, kolegama, klijentima, medijima, vladom i javnošću i da uvek pokažu ko su pravi sponzori i zastupnici određenih interesa. Ne smeju nikada da se upuštaju u zabrinjavajuće radnje kao što je botovanje i treba odgovorno da koriste društvene medije.

Sankcije za neetičko ponašanje PR

Iako nama nije očigledno da postoje sankcije za nepoštovanje ovih standarda, u svetu se sve više sankcioniše kršenje osnovnih postulata profesije. Tako je, zbog neetičkog ponašanja i takozvanog “crnog PR-a”, ICCO iz svog članstva izbacila jednu od najuticajnijih i najjačih PR agencija u svetu, britansku multinacionalnu kompaniju za odnose s javnošću Bel Potinger (Bell Pottinger), koja je nakon toga 2017. i bankrotirala. Ova kompanija je, prema pisanju BBC-ja i Guardiana, zbog rada s klijentom (privatnom kompanijom) optužena za raspirivanje rasne mržnje u Južnoj Africi i proizvodnju lažnih vesti, uključujući vođenje lažnih Twitter naloga.

Dužnost PR-a je da klijentima ukaže na to gde su granice saradnje s medijima i da uvek odbijaju klijente koji zahtevaju neetičko ponašanje. Na to ih obavezuju i domaći i međunarodni kodeksi. U Srbiji dodatno imamo i član 51. Ustava, koji kaže: “Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.”

Činjenica je da mediji treba da rade u javnom interesu, a da PR radi u interesu svojih klijenata. Tamo gde se ovi interesi preklapaju, saradnja je i nužna i moguća. Međutim, često se dešava da naša struka biva samo instrument u rukama onih koji imaju određene ciljeve i ne biraju sredstva kako da ih ostvare. Po pravilu, oni koji svesno pristaju da budu instrument, bez poštovanja kodeksa, bivaju zloupotrebljeni i na kraju i žrtve svojih klijenata.

Sektor PR-a, ukoliko valjano radi svoj posao, jeste saveznik medija koji doprinosi čuvanju javnog interesa i razvoju društva u celini.

NAPOMENA

Tekst je deo Projekta “Propaganda kao neprijatelj, komunikacija kao saveznik medija”, kojim Novi magazin, http://www.novimagazin.rs/, želi da promoviše značaj primene medijskih zakona i kodeksa, kao i neophodnost primene međunarodnih standarda u odnosima između medija i PR-a, bilo iz političkih stranaka ili biznisa. Projekat finansira Ambasada SAD u Beogradu

Autorka:  Aleksandra Hristov, Međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja u oblasti strateških komunikacija i direktorka Hristov consultinga.

Hristov consulting o jeziku medija na Savetovanju javnih beležnika

Wednesday, December 18th, 2019

Javni beležnici Srbije održali su tokom vikenda, 14. i 15. decembra, na Kopaoniku, Četvrto godišnje savetovanje, na kome su diskutovali o ujednačavanju javnobeležničke prakse, njihovoj ulozi u poreskom postupku, kao i o izdavanjima i upotrebi elektronskih dokumenata.

U okviru savetovanja, konsultanti Hristov consulting, koji sarađuju sa Javnobeležničkom komorom od juna 2018, održali su prezentaciju o rezultatima dosadašnjeg rada, kao i o jeziku medija i upotrebi stručne pravne terminologije u medijima.

“Od kada sarađujemo sa JKS, zajednički je i u rokovima medija, odgovoreno na više od 40 novinarskih zahteva, a kreirano je i distribuirano 15 saopštenja za medije o aktivnostima JKS i javnih beležnika”, rekla je konsultantkinja Hristov consultinga Gordana Lazarević.

Ona je dodala da je Hristov consulting od novinara koji prate rad JKS dobio povratne informacije da su zadovoljni saradnjom sa JKS, da dobijaju pravovremene i precizne informacije i da ne izbegavaju ni jedno pitanje.

Novinari su, ipak, konstatovali da su odgovori ponekad bili komplikovani ili preopširni, što je bila i motivacija Hristov consultinga da se na savetovanju posveti pitanju jezika u medijima i upotrebi stručne terminologije, odnosno ograničavanju ili objašnjavanju stručnih izraza.

Govorilo se i o razlikama u jezičkom stilu u zavisnosti od vrste medija, kao i o najboljim načinima da se izbegnu sve nedoumice bilo novinara, bilo široke javnosti, koja prati medije.

Mineco Grupa zadovoljna realizacijom dugoročnih planova u Srbiji i BiH

Monday, May 20th, 2019

Međunarodna grupa kompanija Mineco Grupa, jedan od najvećih investitora u rudarstvu na Zapadnom Balkanu, uspešno ostvaruje svoje ambiciozne dugoročne i srednjoročne planove, beležeći u kontinuitetu pozitivne rezultate poslovanja, rast broja zaposlenih i realizaciju razvojnih projekata.

U protekloj godini, Mineco Grupa je nastavila da radi na unapređenju postojećih proizvodnih kapaciteta, među kojima su rudnici u Srbiji  - „Rudnik“ iznad Gornjeg Milanovca, „Veliki Majdan“ kod Ljubovije, a u Bosni i Hercegovini „Gross“ kod Srebrenice. U tim rudnicima je ulagano u unapređenje proizvodnje, zanavljanje opreme, kao i u geološka istraživanja zarad uvećanja bilansa rudnih rezervi.

Rudarski sektor obojenih metala širom sveta se suočava sa mnogim izazovima tokom 2018. usled nešto nižih prosečnih cena obojenih metala u odnosu na prethodnu godinu, ali to nije poremetilo planirana ulaganja u razvojne projekte Mineca, koja su realizovana u celosti.

U prvom novom rudniku sa podzemnom eksploatacijom u BiH nakon 30 godina, članica Mineco Grupe „Geomet“ kod Olova je otpočela iskopavanje rude ceruzitnog olova, što je bio jedan od prioritetnih ciljeva Mineca u jugoistočnoj Evropi za 2018. godinu. Trenutno su u toku radovi na izgradnji pogona za gravitacionu separaciju rude kao i pratećih objekata i nadzemne infrastrukture, a isporuke prvih tona koncentrata olova iz ovog rudnika se očekuju već tokom ovog leta.

Od velikog značaja za Mineco je i činjenica da je Rudnik „Geomet“ korišćen kao test rudnik za evropski projekat IMP@CT iz naučno-privrednog programa EU „Horizont 2020“, kojim se traži najbolje tehnološko rešenje za rudarstvo i preradu ruda iz manjih nalazišta strateški važnih metala poput olova i antimona. Uspeh ovog projekta Mineco Grupi može da omogući razvoj nekoliko manjih rudarskih projekata na području Zapadnog Balkana u narednim godinama.

Kratkoročni planovi za 2019. godinu su vezani za nastavak radova na razvoju postojećih, ali i novih proizvodnih kapaciteta. Prvi takav cilj je ostvaren već početkom godine, kada je članica Mineco Grupe, „Western Mining d.o.o.“ sa Vladom Republike Srpske potpisao Ugovor o koncesiji za eksploataciju ruda olova, cinka i bakra na lokalitetu „Čelebići“ blizu Foče. Na tom lokalitetu su nastavljena istražna bušenja, koja treba da dovedu do uvećanja bilansa rudnih rezervi i time doprinesu projektovanju budućeg rudnika.

Što se tiče srednjoročnih planova Mineca, u Srbiji je nastavljen rad na razvoju Rudnika olova, cinka i bakra „Bosil-Metal“ kod Bosilegrada, gde je 2017. godine počelo da radi pilot postrojenje za flotaciju. U narednom mesecu, očekuje se završetak studije izvodljivosti na projektu flotacijske prerade rude za potrebe komercijalne proizvodnje u tom rudniku, nakon čega će biti započeta propisana administrativna procedura. Konačni cilj je izgradnja i puštanje u rad komercijalnog rudnika „Bosil-Metal“, što podrazumeva ulaganje od dodatnih 13 do 15 miliona dolara, uz otvaranje još 200 radnih mesta.

Prema izveštaju o poslovanju, ukupna ulaganja Mineco Grupe u 2018. godini u Srbiji i Bosni i Hercegovini ponovo su premašila 20 miliona dolara. U 2019. godini će ulaganja u regionu zapadnog Balkana dostići najmanje isti iznos.

Mineco je u prethodnom periodu investirao i u obimne građevinske radove na izgradnji MHE „Medoš One” na reci Drinjači nedaleko od Zvornika, čije se puštanje u rad očekuje početkom sledeće godine.

Mineco Grupa će nastaviti da unapređuje proizvodnju u svim rudnicima, stremeći ka postavljanju najviših standarda u kontroli kvaliteta, zaštiti prirode i bezbednosti na radu.

Mineco je međunarodna grupa kompanija čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, metalurgija, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Mineco se bavi ulaganjem i razvijanjem rudnika olova, cinka, bakra u zemljama Jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u Kanadi i Turskoj gde se Grupa pojavljuje kao jedan od vlasnika. U Ruskoj Federaciji, Mineco Grupa je najveći proizvođač olova. Zahvaljujući širokoj mreži partnera, Mineco Grupa posluje globalno: u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi povezujući rudnike i topionice metala od Perua do Kine.

U Evropi, Mineco sa partnerima zapošljava oko 2.000 ljudi, od kojih oko 1.700 radi u regionu Zapadnog Balkana.

MINECO / Rekordna proizvodnja Rudnika Gross u 2017. i nova ulaganja u 2018.

Friday, March 16th, 2018

Rudnik olova i cinka “Gross” PJ Srebrenica zabeležio je rekordnu proizvodnju rude u 2017. godini i za 4,5 odsto premašio plan, pokazuje godišnji izveštaj o poslovanju Rudnika, u kome je planirano i značajno povećanje ulaganja za 2018.

U toku 2017. proizvedeno je 347.000 t rovne rude, što je postignuto, između ostalog, i investicionim ulaganjima u vrednosti od oko 1.743.900 EUR.

Pored redovnih aktivnosti, posebno bitan segment bio je rad na izradi istražnih hodnika i istražnih bušotina u jami i na površini, na osnovu kojih su dokazane dodatne rudne rezerve u visini godišnje proizvodnje.

U Rudniku je u prošloj godini na ležištu „Vitlovac“ otvoren i novi istražno pripremni hodnik „Iva“, koji je izuzetno značajan za budućnost Rudnika i kontinuitet proizvodnih aktivnosti na novim ležištima.

U toku 2018. godine Rudnik planira da udvostruči investiciona ulaganja, pre svega u opremu, objekte i u projektnu dokumentaciju, kao i u rudarsko-pripremne radove.

Cilj ovih ulaganja u tekućoj godini je da se ukupna proizvodnja održi na nivou od 345.000 t rovne rude, da se izradi hodnik po rudi u reviru „Vitlovac“, zatim da se pripremaju novi otkopni blokovi kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje u dužem periodu.

U Rudniku Gross trenutno radi 516 ljudi, a kao i u svim prethodnim godinama, svi njihovi lični dohoci, porezi, doprinosi i beneficirani radni staž su u celini i na vreme isplaćeni. U toku 2017. zaposleno je ukupno 29 novih radnika.

Preduzeće Gross d.o.o, u većinskom vlasništvu britanske kompanije Mineco, u prethodnom periodu je ulagao u rekultivaciju flotacijskog odlagališta. Kako je to stalan proces, i u 2017. godini se radilo na rekultivaciji degradiranog zemljišta, pa je na površini od 4.000 m2 upotrebljeno 1.000 m³ zemlje, 30 m³ stajskog đubriva sa vlastite ekonomije, 300 kg veštačkog đubriva, a zasejano je 400 kg travne smeše i 100 kg trine. Plan je da se rekultivacija nastavi dok se ne rekultiviše i ozeleni obod čitavom dužinom hidro-evakuacionog kanala. Takođe je formiran zasad kupine, a urađena je i priprema plasteničkog zemljišta za sejanje povrća.

Pored Rudnika olova i cinka PJ Srebrenica u okviru preduzeća Gross d.o.o, čiji je većinski vlasnik britanska kompanija Mineco Limited, u Bosni i Hercegovini ta kompanija sprovodi istražne radove u starom rudniku antimona kod Novog Goražda, u toku 2017. pokrenuta je proizvodnja i u rudniku ceruzita kod Olova. U Čelebićima kod Foče su uspešno završeni istražni radovi i overen je elaborat o rudnim rezervama. Takođe, sa svojim partnerima Mineco upravlja rudnicima olova i cinka u Srbiji – Rudnikom kod Gornjeg Milanovca i Velikim Majdanom kod Ljubovije, a kod Bosilegrada je pokrenuta pilot proizvodnja rudnika Bosil-Metal.

https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-region/86001-rekordna-proizvodnja-rudnika-gross-u-2017-i-nova-ulaganja-u-2018

Nemanja Đokić, stipendista kompanije MINECO, prepoznao priliku za usavršavanje

Tuesday, March 6th, 2018

https://www.danas.rs/drustvo/nemanja-djokic-zelim-da-radim-u-rudniku-to-je-buducnost/

Pod punom rudarskom opremom, sa šlemom, u zaštitnom odelu i prepoznatljivim jakim gumenim čizmama, u rudarsku jamu Rudnika kod Gornjeg Milanovca kročio je ovog februara Nemanja Đokić, jedan od najboljih studenata IV godine Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Stipendista britanske kompanije Mineco, koja je jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, nije dugo čekao da iskoristi priliku što je kompanija spremna da ga ugosti i u praksi mu pokaže kako rudnik funkcioniše. Đokić je, nakon što je u novembru 2017. dobio stipendiju Mineca preko Fondacije “EVRO ZA ZNANJE”, kontaktirao beogradsko sedište kompanije Mineco, koja je treću godinu za redom odvojila sredstva za stipendiranje najboljih studenata rudarskih fakulteta u Srbiji.

“Kada sam dobio stipendiju upoznao sam se sa jednim od direktora Mineca, koji me je ohrabrio da im se javim i da obiđem rudnike u kojima posluju. Takvu priliku nikako nisam hteo da propustim, jer to je posao kojim želim da se bavim. Jako mi je važno da steknem praktična znanja i da onog časa kad završim fakultet budem potpuno spreman da pokažem šta znam, da doprinesem rudarstvu”, kaže Nemanja.

Želju da dođe u neki od rudnika u kojima radi Mineco, Nemanja je morao da uklopi sa obavezama na fakultetu, pa je sebi zacrtao da ceo semestar položi u januarskom roku, kako bi mu februar bio slobodan za praksu. Koliko je bio odlučan da u tome uspe, govori činjenica da je u januarskom ispitnom roku položio svih šest ispita VII semestra i to sa najvišim ocenama – 10.

Nemanji, koji je u prethodnim godinama studija ostvario prosek od 9,22 i tako stekao pravo na stipendiju, u Rudniku su  iskusni geolozi pokazivali kako funkcioniše svakodnevni rad, a njegovu pažnju zaokupila su i geološka istraživanja koja se konstantno sprovode  u ovom rudniku olova i cinka.

“Drago mi je i što je prvi rudnik u koji sam ušao poznat i po veoma visokim standardima bezbednosti. To je izuzetno važan segment ovog posla. Mnogi moji vršnjaci upravo zbog toga beže od rudnika, beže od bilo kog zanimanja koje ima veze sa rudnicima. Ovde, u Rudniku kod Gornjeg Milanovca svakodnevne su provere, pa ni ja, iako sam samo gost, nisam mogao da uđem u jamu bez provere, bez svakog detalja sigurnosne opreme”, objašnjava Nemanja, koji je na svojevrsnu praksu u Rudnik dolazio 10 dana.

Hodnici rudnika, kako kaže, uredni su, što je za njega bilo iznenađenje. Tek poneki rudar iz jame izlazi pomalo prašnjav, ali je taj posao danas mnogo čistiji nego što je nekada bio, kada je on gledao stare fotografije i snimke iz jama.

Nemanja dodaje da je za njega ovo bilo dragoceno iskustvo, koje može mnogo da mu pomogne na studijama, a posebno kasnije, kada završi fakultet. “Raduje me i što smo svedoci novog talasa otkrivanja rudnog bogatstva kod nas, što nam se pruža prilika da radimo u svojoj zemlji u najboljim uslovima koji su mogući u ovom poslu. Za mene su rudnici Srbije budućnost koja će svima doneti napredak”, kaže Đokić.

Za ovog odličnog studenta iz Brusa njegovi domaćini imaju samo reči hvale. “Pravo je zadovoljstvo videti mladog čoveka koji s takvom radošću dolazi u rudnik, koga sve zanima. Vidimo da upija svaku reč i iskreno se nadamo da će i Nemanja i drugi poput njega biti jednog dana u našim timovima, da će pomoći da napreduje i rudarstvo u celini”, kažu rukovodioci u Rudniku.

Glavni geolog Mineca u Srbiji i regionu Dragan Đorđević, koji je pratio Nemanju tokom boravka u Rudniku kod Gornjeg Milanovca, kaže da očekuje da ovaj student uskoro postane vrhunski stručnjak u svom polju. “Zaista je danas relativno retko da je neko tako mlad u toj meri zainteresovan za rudarstvo i da ga zanima svaka i najmanja tajna ovog zanata”,  dodaje Đorđević.

Mineco će se, sa svoje strane, potruditi da Nemanji Đokiću pruži još prilika da da skuplja primere iz prakse u drugim rudnicima u Srbiji i regionu u kojima posluje sa partnerima ili samostalno. Posle Rudnika kod Gornjeg Milanovca, Nemanji će biti pružena prilika da obiđe i Rudnik Veliki Majdan kod Ljubovije, zatim novi rudnik Bosil-metal kod Bosilegrada, a i Rudnik Gross kod Srebrenice u BIH takođe može da se nađe na njegovoj mapi, kao najveći rudnik u regionu u kome radi Mineco.

“Jedva čekam da vidim i druge rudnike, a onda, kad završim studije i da se javim za posao. Verujem da ću ispuniti kriterijume ove kompanije i da u njihovim rudnicima mogu da se uklopim i doprinesem”, kaže Nemanja Đokić.

Odnosi s javnošću / Napreduju radovi na izgradnji Fudbalske akademije u Bačkoj Topoli

Tuesday, November 21st, 2017

Radovi na centralnoj zgradi i drugim objektima Fudbalske akademije u Bačkoj Topoli napreduju prema planu, pa se očekuje da će već sledećeg leta prvi polaznici ove sportske škole moći da počnu da unapređuju svoje fudbalske veštine, saopšteno je prilikom obilaska gradilišta.

Radove na zgradi i pomoćnim terenima Akademije obišli su predsednik Opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder, predstavnici FK TSC Bačka Topola, kluba koji je dobio donaciju Fudbalskog saveza Mađarske za izgradnju Akademije, kao i čelnici telekomunikacione kompanije SAT-TRAKT, generalnog sponzora kluba.

„Imaćemo ovde jedan veliki sportski kompleks, koji će puno značiti za čitavo društvo i napredak Bačke Topole. Ova investicija veoma je značajna za ekonomiju našeg grada i okoline, a verujemo da će biti značajna i za napredak fudbala u Vojvodini, celoj Srbiji i regionu“, rekao je Janoš Žemberi, vlasnik SAT-TRAKT-a i inicijator projekta Fudbalske akademije u Bačkoj Topoli.

Što se tiče radova na izgradnji, Žemberi je upoznao gradonačelnika da se izgradnja pomoćnih terena za akademiju privodi kraju, ta da će na proleće biti postavljena podloga od veštačke trave na tri terena, da se trenutno priprema sejanje prirodne trave, pošto je završen  sistem navodnjavanja. Takođe, uskoro će biti postavljeni i reflektori, a gotov je teren sa tartan podlogom.

Kišlinder je prilikom obilaska gradilišta rekao da je sada na lokalnoj upravi da obezbedi sistem kanala, jarkova, kanalizacione mreže, koja će biti povezana od kasarne, preko centra grada, budućeg rekreacionog centra, fudbalske akademije, poljoprivredne škole i učeničkog doma.

Gradonačelnik je naveo da je iz budžeta opštine za to obezbeđen veći deo potrebnih sredstava. Kišlinder je ujedno izrazio zadovoljstvo činjenicom da se u Bačkoj Topoli gradi više nego ikada do sada i da grad predstavlja tačku oslonca evidentnog razvoja.

U Akademiji će biti potpuno opremljena teretana, sauna, kao i soba za merenje opterećenja igrača. U Akademiji u Bačkoj Topoli moći će da bude smešteno oko 40 dece, za koju će biti obezbeđena i adekvatna ishrana.

TSC Bačka Topola je 2013. godine je proslavio 100. rođendan. Generalni sponzor udruženja je kompanija „SAT-TRAKT” DOO iz Bačke Topole. U klubu su ponikli i igrali mnogi fudbaleri, među kojima su Laslo Lerinc, Zvezdan Terzić, Zlatko Krmpotić, Nikola Žigić, Andrija Kaluđerović, Kenjveš Norbert kao i sadašnji standardni reprezentativac Srbije Dušan Tadić.