Archive for the ‘Uncategorized’ Category

Mineco Grupa: Mineco napravio prvi korak ka otvaranju novog rudnika olova u cinka u Raškoj oblasti

Tuesday, October 20th, 2020

Britanska kompanija Mineco Limited, jedan od najvećih investitora u rudarstvu na Zapadnom Balkanu, nastavlja da investira u rudarstvo u Srbiji otvaranjem još jednog rudnika olova i cinka, u Raškoj oblasti.

Na ovaj način Mineco sprovodi dugoročni plan razvoja u jugoistočnoj Evropi, gde trenutno, samostalno ili sa partnerima, poseduje pet aktivnih rudnika obojenih metala, od kojih se tri nalaze u Srbiji, dok su dva u Bosni i Hercegovini.

Pored ulaganja u dalji razvoj postojećih rudnika i geološka istraživanja na više lokacija na Balkanu u ovom trenutku, Mineco je akvizicijom srpske rudarske kompanije “Vavrina Resources” doo, obavio prve korake u nameri da otvori svoj četvrti rudnik u Srbiji.

U likvidacionom procesu nekadašnjeg rudnika Suva Ruda, kompanija “Vavrina Resources” ranije je otkupila zemljišne parcele neophodne za buduću proizvodnju cinkove i olovne rude i koncentrata. Parcele su prodate za račun ATB Banke iz Amsterdama, koja je jedan od najvećih poverioca bivšeg vlasnika rudnika Suva Ruda. Ova banka je parcele imala kao deo obezbeđenja za kredit od 25 miliona evra, koji nikada nije vraćen.

Uprkos izuzetno lošoj trenutnoj ekonomskoj situaciji na globalnom nivou, kao i nepredvidivoj dinamici oporavka svetskog tržišta sirovina, u Minecu su se odlučili za ovaj korak jer veruju da rudarski projekti u Srbiji i dalje imaju perspektivu za ulaganja.

Direktor britanske kompanije Mineco Limited Bojan Popović rekao je da je namera Mineca da sa svojim partnerima u narednih nekoliko godina, obimnim ulaganjima, izgradi neophodnu infrastrukturu na gore navedenim parcelama, kao i pogone za preradu rude u koncentrate koje izvoze krajnjim kupcima širom sveta.

“Prvi naredni koraci su vezani za dobijanje istražnog prava na našem zemljištu, i što pre to pitanje rešimo, brže ćemo doći u situaciju da ulaganjima doprinesemo privrednom rastu Raške, obnavljanjem proizvodnje koncentrata rude obojenih metala koju je nekada obavljao rudnik Suva Ruda”, precizirao je Popović.

Popović je istakao da je nekadašnji rudnik, koji je pod prethodnim vlasnikom bio zatvoren i zapušten, zapošljavao u različitim periodima do 2002. godine od 250 do 350 ljudi iz Raške oblasti, te da je predstavljao značajan faktor za ekonomski razvoj ove sredine.

Kako je Popović podsetio, Mineco je uspešno pokrenuo, oporavio i učinio stabilnim Rudnik kod Gornjeg Milanovca, Veliki Majdan u Ljuboviji i Gross u Srebrenici, a takođe i sagradio dva potpuno nova rudnika – Bosil-Metal u Karamanici kod Bosilegrada i Geomet u Olovu, koji imaju ogroman značaj za lokalne zajednice tih opština.

Popović je naglasio da u Minecu veruju da će nadležni organi prepoznati potencijal koji se otvorio za ekonomski i društveni razvoj Raške oblasti, uz investitora koji ima dokazane reference za finansiranje i pokretanje sličnih rudnika u regionu i koji insistira na pridržavanju svih zakonskih propisa, očuvanju životne sredine i redovnom izmirenju finansijskih obaveza, kako prema zaposlenima, tako i prema budžetu Republike Srbije.

Javnobeležnička komora Srbije ponosna na rezultate beležnika

Thursday, October 8th, 2020

Javnobeležnička komora Srbije kategorički odbacuje navode Republičkog geodetskog zavoda da su građanima obustavlјeni brojni zahtevi za upis u katastar zbog navodnog nezakonitog postupanja javnih beležnika i ističe da se ponosi rezultatima rada javnih beležnika u pogledu primene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova.

Prema zvaničnoj statistici objavlјenoj na portalu RGZ, od 1. jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.

Statistika RGZ, dostupna na sajtu ove institucije, navodi podatak da je u tom periodu obustavlјeno 16.946 zahteva za upis u katastar, što se drastično razlikuje od broja koji je danas saopštio RGZ (23.924 obustavlјenih zahteva).

Izuzetno je važno napomenuti da su zahtevi za upis u katastar pretežno obustavlјani zbog pogrešne primene propisa od strane pojedinih službi za katastar nepokretnosti, kao i zbog ogromnog broja prethodno nerešenih zahteva kada je službama najlakše da obustave postupak.

JKS se zbog toga obraćala RGZ-u, sa želјom da se određeni problemi u primeni propisa reše zajednički. JKS izražava žalјenje što sa druge strane, u RGZ, nije bilo volјe da se ovi problem reše na profesionalan način, uz obostrano uvažavanje.

Takođe, kada se analiziraju ovi podaci RGZ, proizilazi da je za 26 meseci,  prosečno po jednom javnom beležniku mesečno obustavlјeno 3,27 predmeta, što govori o visokoj stručnosti i  profesionalizmu javnih beležnika.

Javnobeležnička komora Srbije zahvalna je RGZ na redovnoj statistici koju objavlјuje u vezi sa zahtevima za upis u katastar nepokretnosti, a građanima i svim zainteresovanim ostavlјa da uvidom u ove podatke donesu sopstveni zaklјučak.

JKS podseća da je od uvođenja javnobeležničkog sistema dramatično smanjen broj imovinsko-pravnih sporova, što dovolјno govori o opravdanosti uvođenja javnobeležničke profesije u pravosudni sistem Republike Srbije, o doprinosu investicijama i rastu BDP-a, kao i o povećanju pravne sigurnosti građana.

Milenijum dobrovoljno zdravstveno osiguranje na manifestaciji „Dan zdravih navika“

Friday, October 2nd, 2020

Kompanija Milenijum osiguranje je posetiocima današnje  manifestacije „Dan zdravih navika“  u organizaciji Udruženja “Svi na vagu”, predstavila usluge dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Na platou ispred opštine Zvezdara, zainteresovani građani su imali priliku da besplatno prekontrolišu zdravstveno stanje organizma, dobiju stručne savete vezane za zdrav život i saznaju koje prednosti pruža Milenijumovo dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Manifestacija je održana uz poštovanje svih preventivnih mera u uslovima epidemije u kojima je nužno izbegavati redove i gužve, ali bez odlaganja nastaviti brigu o sopstvenom kao i o zdravlju porodice.

Milenijum dobrovoljno zdravstveno osiguranje upravo u ovim okolnostima pruža veliku sigurnost i zdravstvenu zaštitu svojim osiguranicima, uz jednostavno i brzo zakazivanje i preglede bez čekanja u više od 200 renomiranih privatnih zdravstvenih ustanova širom Srbije.

Sudeći po interesovanju  građana na današnjoj manifestaciji,  posebno su se izdvojili Milenijumovi Smart paketi, koji svakom pojedincu, bračnom paru ili porodici sa decom dozvoljavaju da, prema ličnim potrebama i mogućnostima, odaberu lako dostupnu, efikasnu i kvalitetnu zdravstvenu podršku.

Milenijum osiguranje se tokom 28 godina svog poslovanja na tržištu Srbije dokazalo kao kompanija koja ulaže u projekte korporativne društvene odgovornosti i pomaže razvoj zajednice u kojoj posluje. Prethodni period obeležio je snažan fokus na podršku projektima koji promovišu zdrav i odgovoran način života.

Katastar nepokretnosti nema alternativu / Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije za dnevni list Politika

Sunday, September 20th, 2020

Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, intervjuu za dnevni list Politika (http://www.politika.rs/)

Katastar nepokretnosti nema alternativu

Digitalna evidencija nepokretne imovine u Srbiji sa ažurnom bazom podataka treba da bude dostupna svim nadležnim službama do kraja ove godine

Više od pola miliona besplatnih overa za dve godine

Javni beležnici obavili su čak 11 miliona pravnih poslova za proteklih šest godina od kako postoje u Srbiji. Ove godine pripao im je u nadležnost i jedan novi, za građane veoma važan posao – izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti. Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić ističe da papirni izvod u većini slučajeva nije potreban.

Tokom proteklog leta bilo je mnogo polemika u javnosti o različitim cenama izvoda iz katastra. Građani treba da znaju u kojim slučajevima je taj izvod besplatan.

Važno je da građani znaju da ni za jedan posao koji obavljaju kod javnog beležnika njima nije potreban papirni list nepokretnosti, jer će javni beležnik, po službenoj dužnosti, izvršiti uvid u Katastar i to neće naplatiti. Uredba o izdavanju izvoda iz lista nepokretnosti, koju je Vlada donela krajem juna, bila je neophodna  kako bi javni beležnici uopšte mogli da izdaju građanima izvod iz lista nepokretnosti u papirnom obliku, povlačeći ga iz baze Republičkog geodetskog zavoda. Ova uredba odnosi se na izdavanje izvoda kada je on građanima potreban za nešto drugo, za neki posao koji ne mogu da obave kod nas. U tom slučaju, javni beležnik može da izdaje izvod iz lista nepokretnosti koji košta 540 dinara za pojedinačnu nepokretnost.

Šta je potrebno da papirni izvod iz lista nepokretnosti konačno ode samo u arhive?

Pre svega, potrebno je da pristup katastru bude u realnom vremenu. To je neophodno i nama i svim drugim korisnicima. Katastar pruža odlično rešenje za uređenu evidenciju svojine i zaista nema alternativu. Podsetiću vas da je, do izrade katastra nepokretnosti kao sveobuhvatne evidencije o nepokretnostima i pravima nad njima, zemljišna knjiga postojala na manje od 25 odsto teritorije Republike Srbije, dok su na ostatku naše teritorije, a naročito u ruralnim predelima, građani bili uskraćeni u pogledu upisa prava svojine na nepokretnosti. Samim tim, oni nisu mogli ni da upišu hipoteku da bi dobili pozajmicu radi razvoja svog gazdinstva ili biznisa.

Takođe, kada pristup katastru bude u realnom vremenu, sve javne službe biće u mogućnosti da ih samostalno preuzimaju, a time bi rasteretili i građane i nas, a svakako i RGZ. Verujemo da će katastar to uspeti da realizuje do kraja godine, kako je to predviđeno i zakonom. Digitalizacija napreduje krupnim koracima i ne deli nas dugo od trenutka kada ćemo imati ažurnu digitalnu dokumentaciju svojine.

Koliko su pravnog prometa obavili javni beležnici za proteklih šest godina?

Uradili smo 11.121.137 pravnih poslova iz naše nadležnosti. Najveći deo čine javnobeležničke overe (7.650.930) i solemnizovane isprave (978.513). Kada je reč o poslovima koje osnovni sudovi poveravaju javnim beležnicima od 2016. godine, u koje spadaju sastavljanje smrtovnice, popis imovine, kao i raspravljanje zaostavštine, uradili smo 428.130 predmeta. Samo je na 848  ostavinskih rešenja izjavlјena žalba, a preinačeno svega 39  ostavinskih rešenja javnih beležnika. Ove brojke svedoče ne samo o obimu posla, već i o efikasnosti sistema, koji još nije potpun.

Obavili ste i veliki broj besplatnih overa.

Od 01. juna do 15. jula bilo ih je 100.121, a to su pre svega overe dokumenata potrebnih za upis u srednje škole i na fakultete. Samo za ovih mesec i po dana, javni beležnici su „uštedeli“ građanima 36.000.000 dinara. Naravno, i ranije su za građane ove overe bile formalno besplatne, ali su ih obavlјali službenici koji su svoje zarade dobijali iz budžeta – dok ih sada obavlјaju uposlenici javnobeležničkih kancelarija. Ako uzmete podatak da smo za dve godine besplatno overili više od 500.000 dokumenata, onda je to suma od 180 miliona dinara.

Pritom mreža javnih beležnika nije potpuna. Koliko notara još nedostaje Srbiji i šta je potrebno za proširenje mreže?

Do sada smo popunili 199 mesta, a predviđeno je 370 javnih beležnika. Najveća prepreka za proširenje mreže je novac. U malim mestima ovaj posao nije isplativ, jer od ukupnog prihoda javnim beležnicima ostaje svega 20 do 25 odsto. Naime, na svaku naknadu koju platite kod javnog beležnika obračunava se PDV, potom 30 odsto za doprinos za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. Od preostalog iznosa se pokrivaju troškovi – plate, prostor, materijal, pa porez na dobit od 10 odsto, a ako se pređe prihod od četiri miliona dinara, i porez na dohodak građana u iznosu od 15 odsto. Tu je i osiguranje od odgovornosti. Naprimer, od 360 dinara za overu jednog potpisa, javnom beležniku ostaje oko 70 dinara. Smatram da upravo u smanjenju tih odbitaka leži naša šansa da dalje razvijamo javnobeležnički sistem.

Da li imate konkretan predlog u tom smislu?

Predlažemo da se ukine ili smanji taksa od 30 odsto, jer bi to omogućilo da i u malim mestima kancelarije mogu da opstanu. Javni beležnici bi mogli da zaposle još stotine ljudi, što bi sa druge strane doprinelo državnom budžetu. Mi u ovom trenutku zapošljavamo oko 1.400 ljudi, a sa još 170 javnobeležničkih kancelarija taj broj bi sigurno bio značajno veći od 2000. Podsetiću da nemamo nijednog notara u Knjaževcu, Dimitrovgradu, Majdanpeku i Sjenici, gde naš posao obavljaju sudovi, po istim cenama za građane, a prihod ide u budžet.

Koliko država prihoduje od poslova koji su u nadležnosti javnih beležnika?

Samo na osnovu PDV-a na usluge javnih beležnika, država već sada prihoduje jednako kao što je prihodovala od naplate sudskih taksi, ne računajući ostale troškove koji su ranije plaćani iz budžeta, a sada ih plaćaju javni beležnici. Zato mislim da možemo da računamo na podršku države –  pokazalo se koliku korist društvo ima od javnog beležništva.

Ipak, građani mogu da kažu da to sve na kraju plaćaju oni. Na primer, često kažu da su ih sudske takse koštale manje.

Građani su dobili značajno veću pravnu sigurnost. Navešću samo jedan primer. Pre 10 godina imali smo često slučajeve da su u o kupoprodaji nekretnina upisivane manje vrednosti od stvarne vrednosti, a ugovori su overavani u sudovima bez provere. Ako bi prodavac rekao da odustaje od prodaje ili ako bi se ispostavilo da prodavac nije ni stvarni vlasnik nekretnine, kupac bi sudskim putem mogao da potražuje samo onaj iznos koji je naveden u ugovoru. Uz javnog beležnika, ovakve i slične prevare nisu moguće. Da, moguće je da ćete platiti nešto veću taksu i porez zato što će u ugovoru biti navedena stvarna vrednost, ali ćete zauzvrat dobiti pravnu sigurnost za posao koji ste obavili.

Šta biste izdvojili kao najvažnije rezultate dosadašnjeg rada?

U proteklih šest godina javno beležništvo je opravdalo ciljeve svog postojanja i rada – uveli smo kontrolu i ubrzali pravni promet, povećali pravnu sigurnost građana, a korupcija je značajno smanjena u onim oblastima u kojima javni beležnici imaju nadležnost. Značaj uvođenja javnog beležništva najbolje se vidi baš kroz uvećanje pravne sigurnosti. Beležnik ima obavezu da odbije da overi ugovor o prometu nepokretnosti koji sadrži ništave odredbe, a istovremeno, sve provere izvršava sam, te nema pribavljanja dokumentacije, niti čekanja na šalterima.

Kako je epidemiološka situacija uticala na vaš posao?

Pratili smo sve preporuke koje su stizale iz Kriznog štaba, a specifično za nas iz Ministarstva pravde, i prilagođavali smo se trenutno. Iako smo veoma mlada profesija, prebrodili smo i najteže trenutke u prethodnih šest meseci. Pokazali smo da smo dovoljno fleksibilni da se brzo prilagođavamo novim, težim okolnostima. Za svaku pohvalu je i činjenica da su javni beležnici uspeli da sačuvaju svoje zaposlene, da niko nije otpušten, uprkos tome što je obim posla bio u nekim trenucima gotovo simboličan.

Aleksandra Petrović

FK TSC u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope igra u Moldaviji

Monday, August 10th, 2020

Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole igraće, kako je danas odlučeno žrebom, u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope u gostima moldavskoj ekipom Petrokob Hinčesti, i u tom istorijskom duelu za svoj klub veruju da mogu do pobede svojim napadačkim stilom, kako igraju i u Superligi Srbije.

U TSC-u naredne dve nedelje biće posvećene prikupljanju informacija o prvom protivniku u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a prema prvim informacijama, to je ekipa koja se u evropsko takmičenje plasirala pobedom u nacionalnom kupu, dok je prošlu sezonu završila na trećem mestu na tabeli, rekao je generalni direktor FK TSC Sabolč Palađi.

„Mi se nadamo pobedi, želimo da igramo našu napadačku igru, da dominiramo i da tako dođemo do sledećeg kola“, rekao je Palađi, koji se odmah posle žreba posvetio prikupljanju informacija o protivniku sa kojim bi trebalo da igra 27. avgusta.

Palađi je precizirao da će u narednim danima biti poznato gde će se meč igrati, s obzirom na to da moldavska ekipa, kao domaćin odlučen žrebom, ima 24 sata da odgovori Uefi. „Nakon toga, Uefa će odrediti gde će se igrati meč“, kazao je Palađi.

Šef stručnog štaba TSC Zoltan Sabo istakao je da, bez obzira na to što klub iz Moldavije nije preterano poznat, svakako nije ekipa za potcenjivanje. „Ne mogu u ovom trenutku da kažem da li sam zadovoljan žrebom, voleo bih da smo domaćini, ali šta da se radi. Ako prođemo, biću zadovoljan“, kazao je Sabo.

Prema njegovoj oceni, možda se ekipi TSC može pripisati uloga blagog favorita. „Ipak, igramo u gostima, tako da mi ta činjenica ne dozvaljava nam da kažem da smo izraziti favoriti. Iz nekog generalnog poređenja moldavskog i srpskog fudbala, proizilazi ta ocena da smo favoriti“, rekao je on.

Sabo je dodao da je i kao igrač igrao mnogo evropskih utakmica, i da je i kao trener učestvovao u takvim duelima, te je svestan da je domaćinstvo veoma značajno i da je to što TSC igra u gostima otežavajuća okolnost. „Videćemo još, verujem da ćemo u narednim danima znati da li će se igrati u Moldaviji ili na neutralnom terenu, zbog situacije sa pandemijom“, rekao je Sabo.

Šef stručnog štaba TSC je rekao i da forma ekipe tempirana u odnosu na evropsko takmičenje.

„Kada smo videli raspored našeg prvenstva, tempirali smo da do te prve utakmice evropske uđemo u neku optimalnu formu. Imamo još dve prvenstvene utakmice do tada, i nadam se da će biti još bolje nego što je bilo u prvim utakmicama, u kojima smo, po meni, odlično startovali. Ove dve utakmice Superlige, u Bačkoj Palanci i kod kuce protiv Metalca iskoristićemo da se što bolje uigramo za tu prvu utakmici u Evropi“, dodao je on.

FK TSC  je prošlu sezonu, kao debitant završio na četvrtom mestu na tabeli Superlige i tako prvi put izborio plasman u evropsko takmičenje. Takođe, TSC je klub koji je u 2019. godini najviše napredovao po „Euro Club Index“-u, za čak 151 poziciju i trenutno je 404. na toj listi.

UPKS / Globalni izveštaj o stanju u industriji poslovnog konsaltinga

Tuesday, July 7th, 2020

Srbija tek 30. na listi Nacionalnog konsalting indeksa

Stanje u industriji poslovnog konsaltinga u Srbiji nisko je ocenjeno u prvom Globalnom izveštaju Nacionalnog konsalting indeksa, po kome je Srbija rangirana kao 30. na tabeli 50 zemalja članica Međunarodnog veća instituta za poslovni konsalting (ICMCI https://www.cmc-global.org/).

Prvi Globalni izveštaj Nacionalnog konsalting indeksa, objavljen u junu 2020., ima cilj da identifikuje stanje u sektoru poslovnog konsaltinga na nivou pojedinačnih država i da izmeri ekonomske vrednosti nacionalnog tržišta poslovnog konsaltinga.

„Pre svega, za Udruženje poslovnih konsultanata Srbije i za nas kao profesionalce, ovaj Globalni izveštaj ima veliki značaj. Zasnovan na potpuno relevantnim podacima, ovaj izveštaj jasno pokazuje u kojim oblastima imamo najviše prostora za napredak i kao društvo, ali i kao specifična profesija“, rekla je predsednica Upravnog odbora  UPKS Aleksandra Hristov.

Prema rečima predsednika ICMCI  Dvajta Mihalica, opsežno istraživanje koje je sproveo stručni tim ICMCI-a je kroz pet ključnih parametara pratilo stanje u nacionalnim ekonomijama, identifikujući poziciju poslovnog konsaltinga kao profesije koja je “usmerena na kreiranje dodatne vrednosti u klijentovoj organizaciji, a što ima pozitivan socio-ekonomski efekat koji pomaže održivom rastu“.

Ocena stanja u sektoru poslovnog konsaltinga za Srbiju, odnosno Nacionalni konsalting indeks za Srbiju  iznosi 0,0211. Ta ocena izvedena je iz pet faktora – indeksa kulturnog individualizama, indeksa ekonomske slobode, razvoja e-uprave, globalnog indeksa kreativnosti i indeksa percepcije korupcije.

Što se tiče Srbije, na skali od 0 do 100 za indeks kulturnog individualizma, ocenjena je sa 25. Ovaj indeks pokazuje stepen individualizma u društvu, nasuprot kolektivizmu, a smatra se da se individualistička društva više oslanjaju i crpe više koristi od poslovnog konsaltinga.

Po indeksu ekonomske slobode, Srbija zauzima 35. mesto na evropskoj listi Fondacije Heritidž (Heritage) i poslovnog dnevnika Vol strit džornal ( Wall Street Journal ) iz 2018,  koja je bazirana na 12 kriterijuma u četiri šire kategorije –  vladavina prava (imovinska prava, integritet vlade, pravosudna efikasnost), veličina vlade (državna potrošnja, poresko opterećenje, fiskalno zdravlje), regulatorna efikasnost (sloboda poslovanja, sloboda rada, monetarna sloboda) i otvorena tržišta (sloboda trgovine, sloboda ulaganja, finansijska sloboda). Na skali od 0 do 10, Srbija na ovoj listi ima ocenu 66, i spada u umereno slobodne ekonomije.

Srbija je 49. na listi Ujedinjenih nacija po razvoju e-uprave, sa ocenom od 0,7155, na skali od 0 do 1. Globalni indeks kreativnosti, na čijoj je listi Srbija 49, sa 0,485 bodova (od 0 do 1), rangira zemlje po kreativnosti, tehnologiji, talentu i toleranciji.

Indeks percepcije korupcije, koji objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International), još jedan je faktor za ocenu stanja u sektoru poslovnog konsaltinga, a Srbija na toj listi zauzima 87. poziciju, sa ocenom od 39, na skali do 100.

Prema podacima najveće svetske platforme za konsalting, Consultancy.org, globalna vrednost industrije poslovnog konsaltinga za 2018. godinu iznosila je 130 milijardi dolara. Veličina sektora i njegov ukupan doprinos, kako nacionalnim tako i globalnoj ekonomiji, bio je dovoljan razlog da ICMCI realizuje istraživanje i kreira Globalni izveštaj.

Prema ovom Izveštaju, najviši Nacionalni konsalting indeks imaju Novi Zeland (0,5399), Australija (0,4923), Velika Britanija (0,4403), Holandija (0,4394), SAD (0,4074).  Od zemalja u susedstvu Srbije, koje su članice ICMCI, najbolje rangirana je Hrvatska, koja je 23. sa nacionalnim konsalting indeksom od 0,03226, dok je Bugarska 25. (0,312), a Rumunija 27. sa 0,0277.

Kako navodi ICMCI, kreiranjem Globalnog izveštaja, ova organizacija je međunarodnoj konsalting zajednici ali i drugim zainteresovanim stranama obezbedio platformu za prepoznavanje poslovnog konsaltinga kao industrije koja u značajnoj meri doprinosi nacionalnim ekonomijama.

U narednom je periodu na nacionalnim udruženjima je da, koristeći Nacionalni konsalting indeks unutar svog nacionalnog poslovnog okruženja i opšteg okvira koji kreiraju javne politike, dalje rade na  unapređenju poslovnog konsaltinga kao profesije koja donosi dodatu vrednost društveno-ekonomskom razvoju zemlje, naveo je ICMCI.

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije (UPKS http://upks.org.rs) je profesionalno udruženje čiji se članovi profesionalno bave poslovnim konsaltingom. Udruženje je osnovano 2009. godine kao odgovor na sve veću  potrebu  privrede u Srbiji za kvalitetnim poslovnim konsaltingom, u cilju omogućavanja firmama da lakše pronađu i bolje iskoriste usluge konsultanata i tako unaprede svoje poslovanje. Udruženje poslovnih konsultanata Srbije je od juna 2019. godine punopravni član Međunarodnog veća udruženja poslovnih konsultanata ICMCI,  globalne organizacije koja okuplja najistaknutija udruženja poslovnih konsultanata širom sveta i dodeljuje CMC sertifikate koji su jedini međunarodno priznati brend namenjeni individualnim poslovnim savetnicima. Odlukom ICMCI za prijem u članstvo, UPKS postaje ekskluzivno ovlašćeno da poslovnim konsultantima u Srbiji, izdaje jedini međunarodno priznati brend namenjen individualnim poslovnim savetnicima CMC, članovima UPKS.  Ciljevi i zadaci Udruženja su dobrovoljno udruživanje stručno i lično kvalifikovanih poslovnih konsultanata u svim oblastima delovanja, unapređivanje savetovanja svojih članova u njihovim poslovnim, stručnim i ekonomskim interesima, unapređivanje konsultantskih usluga, saradnja i zastupanje udruženja i njegovih članova pred organima, institucijama, privrednim grupama i stručnim udruženjima, briga o javnom predstavljanju kvalifikovanog savetovanja preduzeća, udruženja i njegovih članova. Udruženje poslovnih konsultanata Srbije sarađuje sa GIZ, EBRD, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja,  Privredna komora Srbije i drugim institucijama i organizacijama u zemlji.

Damjan Dostanić, veliko pojačanje FK TSC za sledeću sezonu

Friday, June 12th, 2020

Mladi napadač Damjan Dostanić (2001.) predstavljen je danas u Bačkoj Topoli kao prvo veliko pojačanje FK TSC za sledeću sezonu.

„Od prvog trenutka osećam se ovde veoma dobro, prihvatili su me odmah. Takođe, veoma su dobri uslovi, kada pogledam terene, zaista sam zadovoljan“, rekao je Dostanić na današnjem predstavljanju u Fudbalskoj akademiji TSC u Bačkoj Topoli.

Dostanić je ocenio i da je za njega ovo veoma dobra odluka i da smatra da je izabrao dobar put da se razvije kao fudbaler baš u TSC. „Želim i da učestvujem i u nastavku dobrih rezultata sa kojima je ovaj klub počeo pre nekoliko godina“, kazao je osamnaestogodišnji Dostanić, koji se na konferenciji pojavio u dresu TSC.

Šef stručnog štaba TSC Zolatan Sabo je izrazio zadovoljstvo što je TSC uspeo da u svoje redove dovede Damjana Dostanića, koji dolazi iz velike Ajaksove škole fudbala. „Damjan je reprezentativac Srbije i veliki potencijal. Uveren sam i da je za nas on zaista veliko pojačanje, a na njemu će biti da to dokaže“,  rekao je Sabo.

Sabo je istakao da je sasvim sam siguran da će Damjan Dostanić „opravdati očekivanja i da će se u TSC dobro osećati“, kao i da će mu klub iz Bačke Topole poslužiti za to da napravi prve korake u ozbiljnom profesionalnom fudbalu i životu

„Izuzetno mi je drago sto smo doveli ovakvo talentovanog momka, i želim mu svu sreću, i puno uspeha, prvo sa TSC-om, a zatim u daljem toku karijere“, kazao je šef struke u TSC.

Dostanić, koji dolazi iz holandskog Ajaksa, rođen 2001. godine u Roterdamu i napadač je omladinske reprezentacije Srbije. Mnogi ga porede sa nekadašnjim napadačem Partizana i reprezentacije Srbije Aleksandrom Mitrovićem, pre svega po osećaju za gol i po stilu igre.

Od Dostanića se očekuje da se u ekipu uklopi do početka sledeće sezone, kada će TSC igrati i evropsko takmičenje, što će za njega biti dodatan motiv. Mladi igrač je u četvrtak doputovao u Srbiju, a odmah potom je stigao u Bačku Topolu, gde se upoznao sa uslovima u Fudbalskoj akademiji.

Dostanić je sa TSC potpisao trogodišnji ugovor, a već danas se priključuje ekipi na treninzima u Bačkoj Topoli.

FK TSC: Pripreme teku prema planu

Thursday, May 14th, 2020

BAČKA TOPOLA – Tim Fudbalskog kluba TSC vredno trenira i priprema se za nastavak takmičenja u Supeligi, a svi igrači i članovi stručnog štaba izrazito su motivisani da u preostale četiri utakmice pruže dobre igre i ostvare rezultat kojim će sačuvati četvrtu poziciju na tabeli.

Centralni odbrambeni igrač Goran Antonić istakao je danas da je atmosfera u ekipi veoma dobra i da svi željno iščekuju nastavak takmičenja. Trudićemo se da preostale utakmice odigramo na najvišem nivou, iako je pauza od dva meseca bila dosta duga“, rekao je Antonić.

Napadač Vladimir Silađi kazao je da zadovoljan tokom ovih mini-priprema i da veruje da će tim biti potpuno spreman do kraja maja. „Sve je stvarno na zavidnom nivou, a očekujem da ćemo uspeti da ispravimo i neke sitnice na kojima sada radimo. Želimo da pokažemo da smo na poziciji koju apsolutno zaslužujemo i verujem da ćemo sledeće sezone igrati u Evropi“, rekao je Silađji.

Što se tiče pozicije na čelu liste strelaca Superlige, koju sa 13 golova deli sa klupskim kolegom Nenadom Lukićem i još dvojicom igrača iz drugih klubova, Silađji je rekao da će se truditi da i tu poziciju zadrži, a siguran je da će to učiniti i njegov saigrač. „Pokazali smo da možemo da se nosimo sa igračima iz naših najjačih klubova, i ako budemo imali priliku da budemo najbolji strelci, zašto da ne?“, kazao je napadač TSC-a.

Trener golmana Silard Farago ocenio je da je ekipa u dosta dobrom fizičkom stanju, prema onome što se može zaključiti sa treninga. On je izrazio nadu da će neke lakše povrede do kojih je došlo u prethodnih desetak dana ubrzo biti sanirane i da će TSC moći da računa na veoma jak sastav u nastavku takmičenja.

Takmičenje u Superligi nastaviće se utakmicama preostala četiri kola ligaškog dela takmičenja, ali se neće igrati mečevi plej-ofa i plej-auta, kako bi ekipe imale dovoljno vremena da se pripreme za narednu sezonu.

Za FK TSC to znači da će igrati još utakmice sa Javorom iz Ivanjice, Proleterom iz Novog Sada, Crvenom zvezdom i niškim Radničkim.

Poslednju utakmicu pre uvođenja vanrednog stanja FK TSC je odigrao u subotu, 14. marta na svom terenu, pobedivši Radnik iz Surdulice sa 2:1. Posle 26 kola, TSC zauzima četvrto mesto na tabeli Superlige sa 50 bodova iz 14 pobeda, 8 remija i 4 poraza.

Okupili se igrači FK TSC, počeli treninzi

Tuesday, May 5th, 2020

Igrači FK TSC okupili su se u ponedeljak, 4. maja, kako bi ponovo počeli da treniraju, a ovu nedelju će stručni štab iskoristiti pre svega da utvrdi nivo spremnosti igrača posle pauze zbog epidemije, izjavio je šef stručnog štaba Zoltan Sabo.

„Posle duže pauze igrači se vraćaju u trenažni proces, koji je organizovan u skladu sa merama koje smo dobili od Fudbalskog saveza i Vlade Srbije. Na osnovu stanja igrača, napravićemo program treniranja za sledeću nedelju“, rekao je Sabo.

Šef stručnog štaba FK TSC je izrazio nadu da će u toku ove nedelje biti poznato da li će se i kada nastaviti takmičenje u Superligi, jer je to izuzetno važna informacija za sve klubove, koji na osnovu toga treba da prave planove, kako za ovu seriju treninga, tako i za narednu sezonu.

Sabo je rekao da veruje da bi bilo za sve najbolje da se ove sezone prekine prvenstvo, jer neće biti dovoljno vremena da se fudbaleri pripreme i vrate u takmičarsku formu.

„Ne znamo koliko možemo da odigramo, a već u julu treba da počne novo prvenstvo, tako da je moje mišljenje da treba ovu sezonu administrativno završiti kako bi imali dovoljno vremena da se pripremimo za sledeću sezonu“, rekao je Sabo.

FK TSC ima uslove da organizuje treninge u skladu sa epidemiološkim preporukama na trenerima Fudbalske akademije u Bačkoj Topoli, gde su se u ponedeljak i okupili prvi put posle 16. marta kada su prekinute sve takmičarske i trenažne aktivnosti kluba zbog vanrednog stanja proglašenog usled epidemije novog koronavirusa.

Poslednju utakmicu pre uvođenja vanrednog stanja FK TSC je odigrao u subotu, 14. marta na svom terenu, pobedivši Radnik iz Surdulice sa 2:1. Posle 26 kola, TSC zauzima četvrto mesto na tabeli Superlige sa 50 bodova iz 14 pobeda, 8 remija i 4 poraza.

CEP: Mere Vlade dobre, od implementacije zavisi uspeh

Wednesday, April 1st, 2020

Sada kada je poznato kojim merama će država pomoći privredi, od izuzetne je važnosti dobro osmisliti mehanizme implementacije ovih mera, jer će od njih u najvećoj meri zavisiti koliko će one biti uspešne, kažu u  Centru za evropske politike CEP https://cep.org.rs/. Program ekonomskih mera Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata krize uzrokovane pandemijom koronavirusa vredan je 5.1 milijardi evra, što čini blizu 11% društvenog proizvoda Srbije ili polovinu godišnjeg budžeta Srbije. To je najznačajnija i najveća intervencija srpske države sa ciljem da pomogne privredi ikada. Jedna od mera je i uplata minimalne zarade za sva preduzeća i preduzetnike, odnosno 50% minimalne zarade za velika preduzeća, kao i mera odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade. „Ovo je primarno usmereno na stimulisanje pogođenih sektore privrede, kod kojih se može očekivati relativno brzo vraćanje u predkrizni režim poslovanja, kaže Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati pregovore u pristupanju Srbije EU u poglavljima 4 i 9. „Osnovni cilj ove mere je da se ne otpuštaju radnici, i da se na taj način spremno dočeka normalizacija stanja i neometan nastavak proizvodnog procesa.“ Pod pretpostavkom da će preduzeća direktno administrirati ovu meru prema svojim zaposlenima, iz CEP-a kažu da očekuju relativno veliku efikasnost u njenoj implementaciji, uzimajući u obzir i najavu države da će onemogućiti zloupotrebu, kroz zahtev da se otvaraju posebnih namenski računi preduzeća za isplate radnicima. Takođe, Narodna banka poseduje jedinstveni registar računa svih preduzeća u Srbiji, pa očekujemo da se implementacija ove mere može lako administrirati. „Nadamo se samo da privreda može samostalno podneti vreme do početka primene ove mere, koja je najavljena za 15. maj, tj. da će moći da isplate aprilske plate,“ kaže Obradović. Obradović kaže kako je i mera oslobađanja od plaćanja poreza na dobit preduzeća mera koja „posebno pomaže uspešnim preduzećima, šampionima srpske privrede i nosiocima razvoja, koja su beležila visoke stope dobiti u protekloj godini,“ kao i da će to imati trenutni pozitivni efekat na njihovu likvidnost, s obzirom da se očekuje da u ovoj godini dobit bude značajno manja, a da mnoga ranije uspešna preduzeća, proknjiže gubitke. Pored toga, program finansijske podrške privredi preko Fonda za razvoj vredna oko 200 miliona EUR  i garantna šema za podršku privredi preko komercijalnih banaka, u vrednosti oko 2 milijarde EUR su, objašnjava on, mere očuvanja likvidnosti, i kao takve imaće efekta na ona preduzeća koja će u ovim okolnostima imati problem da plaćanjem svojim dobavljačima i nabavkom sirovina i repromaterijala. „U ovom trenutku nisu do kraja poznati svi uslovi za konkurisanje za ova sredstva, niti način ni naročito brzina njihove implementacije, pa je teško dati dublju analizu efekata ovih mera, ali svaka mera koja urgentno pomaže da ne dođe do prekida lanca vrednosti je u ovom trenutku apsolutno dobrodošla,“ rekao je Obradović. Što se tiče mere koja je izazvala najviše buke među građanima, odnosno, mere pomoći svakom punoletnom građaninu Srbije u iznosu od 100 EUR, ili ukupno blizu 700 miliona EUR, to je, kako kaže Obradović, mera čiji je osnovni cilj da se ohrabri potrošnja nakon prestanka vanrednog stanja i kroz ekonomski najpoželjniji način, tj. tržišni, upumpa novac u privredu i tako podstakne novi zamajac proizvodnji kroz povećanu potrošnju i poverenje potrošača. „Imajući u vidu da je država već jednom svim punoletnim građanima administrirala podelu besplatnih akcija, verujemo da se ova mera može lako i bez mnogo problema implementirati,“ kaže Obradović. Iako sa aspekta socijalne pravde može biti upitno davanje 100 EUR svim punoletnim državljanima Srbije bez obzira na razliku u njihovom materijalnom stanju, Obradović je mišljenja da ova mera nije instrument socijalne politike, već „instrument podsticanja tražnje i poverenja potrošača”. Obradović dodaje i da ostaje zabrinutost da nisu predviđene mere za javni sektor, u uslovima dramatičnog smanjenih fiskalnih prihoda i duboke krize privatnog sektora, što za posledicu ima povećan pritisak na javne finansije i odsustvo društvene solidarnosti. Pored toga, Obradović kaže da su od posebnog značaja najavljene, ali još uvek nesaopštene sektorske mere za one industrije koje će u dužem vremenskom periodu osećati značajan uticaj krize poput turističke privrede, vazdušnog saobraćaja, hotelijera kao i delova poljoprivrede koji su direktno naslonjeni na ove delatnosti, na primer, vinarije. „U ovim sektorima prihodi su pali na nulu, neće biti brzog oporavka tražnje, pa je pritisak na održavanje nivoa zaposlenosti, bez značajnog angažovanja države, potpuno kontraproduktivan i može dugoročno onemogućiti normalizaciju poslovanja,“ kaže Obradović.