Archive for the ‘Uncategorized’ Category

Aleksandra Hristov: Mediji treba da budu brana za lažne vesti

Wednesday, February 6th, 2019

Vlasnica i direktorka Hristov consultinga Aleksandra Hristov govorila je za agenciju FoNet o lažnim vestima – njihovoj rasprostranjenosti u svetu i u Srbiji, kao i o načinu borbe protiv njih. U okviru projekta “Press extra”, Aleksandra Hristov je iznela svoje mišljenje odgovorivši pred kamerom FoNeta na sedam novinarskih pitanja o lažnim vestima, iz ugla konsultanta za strateške komunikacije.

U nastavku tekst razgovora, integralno:

1. Koja je svrha lažnih vesti?

Širenje lažnih vesti postojalo je oduvek. Svrha je uvek bila ista – na neki način manipulisati pojedincima ili grupama ljudi – da  se zastraše protivnici, širi panika među stanovništvom, u propagandne svrhe.  Koristili su ih pojedinci, plemenske zajednice, države, službe, različite ideologije.

Sa razvojem interneta to dobija neslućene razmere.

Velike sile  su u prošlosti fabrikovanjem netačnih podataka, ili  korišćenjem lažnih vesti, pokušavale da ostvare i strateške ciljeve u  područjima svog interesa, pa toga ima i danas. Često su deo strategije moćnih, pre svega interesnih grupa.

U tom kontekstu, mora se napomenuti da je demokratija veliko civilizacijsko dostignuće, koje mora da se brani, a  bazira se na slobodi medija i snažnim institucijama.

Kao što je bilo oduvek, svrha lažnih vesti je da se javnost obmane, da se usmeri u određenom pravcu, ili da se, u demokratiji “nedozvoljenim sredstvima”, diskredituje politički protivnik, konkurencija, određeni pojedinac.

O korišćenju dozvoljenih sredstava – istinitih a po nekoga nepovoljnih informacija – bih govorila u situaciji kada postoje činjenice i dokazi koji su dovoljan razlog da se diskvalifikuje protivnik i to je legitiman način komunikacije, u skladu sa etičkim načelima.

U svemu ovome je naglasak na “nedozvoljenim sredstvima”, jer tada istina strada.

I pitanje je kako pojedinac da dođe do onoga što je istina.

2. Ko su kreatori lažnih vesti?

Ovde je ključno pitanje kako sprečiti one koji kreiraju lažne vesti da to čine, ili da u javnosti dobiju pretežni uticaj.

Verujem da je odgovor je u slobodnim profesionalnim medijima, u razvoju jakih institucija gde svaki građanin, organizacija, kompanija, institucija može da ostvari svoja prava, a to je da se zaštiti od širenja laži. Mi kao kompanija uvek kažemo klijentima da je i demanti veoma važan i da znači, bez obzira na uvreženo mišljenje da ima mali uticaj. Istina uvek pobeđuje i onaj ko je lažnim vestima napadnut mora da se brani. Prosto, to je civilizovan način da se neko ko je napadnut lažnim vestima-brani.

Kreatori lažnih vesti su zapravo interesne grupe, koje pokušavaju da obmanu javnost i povrede pojedince, političke organizacije, organizacije, kompanije, institucije, države. Često su to čitavi timovi iz domena komunikacija, vezani za pojedinačni interes, ili državu, koji zloupotrebljavaju svoju ulogu i etičnost naše profesije, i umesto da im glavni cilj bude informisanje javnosti, upravo rade protiv javnog interesa, države i građana.

Zato su bitni slobodni mediji čija je dužnost da rade u javnom interesu bez obzira na vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka, uticaja glavnih oglašivača, bilo kog pojedinačnog uticaja i naravno jake institucije, uključujući i sudstvo, koje su sposobne svačije pravo da brane.

3. Koliko jak efekat imaju na javnost?

Kao i svaka propaganda, uticaj je ogroman i uvek štetan. Ovde moram da naglasim da bez obzira na laži koje se šire, istina  pobedi, ako se za nju neko jako i posvećeno bori. Ponekad je utisak da u je u atmosferi širenja lažnih vesti sve dozvoljeno, ali se one uvek vrate kao bumerang onima za koje kreatori lažnih vesti rade.

4. Koliko je javnost medijski nepismena?

Opšta javnost ne mora da bude medijski pismena i ne možemo to očekivati od nje. Ona konzumira ono što se plasira. Ne možemo očekivati od svakog građanina da prepozna izvore, ili proverava vest. Kao i uvek, odgovornost je na elitama da omogući pravovremeno, objektivno, nepristrasno informisanje te javnosti.

5. Zastupljenost lažnih vesti u Srbiji i u svetu?

Vesti su svuda oko nas. Televizija, novine, društvene mreže u svakom trenutku generišu nove vesti.

Društvene mreže su mesto  u virtuelnom svetu za izražavanje  ozbiljnih stavova, ali i za iznošenje osećanja, lepih ali i frustrirajućih, nezadovoljstva…

Ono što je razlika između nas sa jedne strane  i Amerike i zemalja Evropske unije sa druge strane, jeste što su u SAD i u EU meinstrim mediji uglavnom  brana za lažne vesti, dok kod nas i u medijima koji važe za najozbiljnije – mogu pojaviti neproverene informacije- lažni podaci, a mnogi i generišu lažne vesti.

Ogromna je odgovornost meinstrim medija u selektovanju i prenošenju informacija. Verujem da je tu ključna etičnost,  primena Zakona i  medijskih standarda koje u Srbiji postoje, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Mislim i da svi koji su na udaru lažnih vesti, treba da primene sva zakonom dozvoljena i civilizovana sredstva kako bi ostvarili svoja prava, kako bi se odbranili.

6. Koliko su novinari odgovorni za plasiranje lažnih vesti?

Urednici i novinari, bez obzira na vlasništvo u medijima,  su u svakom društvu – kao još uvek sedma sila – ključni za selektovanje, plasiranje informacija zasnovanih na činjenicama i dužni su da zbog javnog interesa poštuju novinarske standarde i Kodekse, kao i Zakon o informisanju koji su u Srbiji pristojni i u skladu sa svetskim trendom. Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome odgovara  i  jake institucije koje svakom na jednak način omogućavaju ostvarivanje prava.

7. Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Istinom, zasnovanom na činjenicama i dokazima. Slobodom medija i  izgradnjom jakih institucija.  Obavezivanjem svih profesionalaca da se pridržavaju standarda, Kodeksa i zakona. I edukacijom u oblasti etike.

Etika je postala ključ za borbu protiv lažnih vesti i nedemokratskih društvenih kretanja te postaje nezamenjiva za ličnu i profesionalnu orijentaciju. Harvard Univerzitet je od prošle godine čak uveo proučavanje etike u kompjuterskom programiranju da bi studenti mogli da rasuđuju u situacijama kada neki kompjuterski program može,  ali ne bi trebalo da se napravi. Promene koje ekonomiji društvu i politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija traže obrazovni sistem koji formira osobe vaspitane o važnosti i svrsi etički informisanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u totalitarne fašističke modele.

BEOGRAD, 05. februar 2019. (FoNet) – Mediji u Srbiji su
često sredstvo širenja lažnih vesti, izjavila je FoNetu
konsultantkinja za strateške komunikacije Aleksandra
Hristov i ocenila da je na eliti velika odgovornost da radi
u interesu javnosti.

Hristov je, za serijal Press Extra, ocenila da “istina
strada” kada određene interesne grupe pokušavaju da obmanu
javnost, povrede pojedince i ugroze političke organizacije,
organizacije, institucije i države.

Čitavi timovi iz domena komunikacije, umesto da rade u
javnom interesu, na neetičan način rade protiv gađana i
države, rekla je Hristov novinarki Sandri Krstanović
Živković.

Zato su, kako je objasnila, bitni slobodni mediji, čija je
dužnost da rade u javnom interesu, bez obzira na
vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka
i oglašivača.

Naravno, i jake institucije, uključujući i nezavisno
sudstvo, koji bi trebalo da spreče poltičke grupacije da
šire neistine, dodala je ona i predočila da je širenje
lažnih vesti, razvojem interneta, dobilo neslućene
razmere.

Na društvenim mrežama mogu se izneti ozbiljni stavovi, ali
i emotivni, kao odraz sreće ili frustracije, obrazložila je
Hristov.

Ona smatra da mejnstrim mediji u Americi i Evropi
maksimalno pokušavaju da se izbore protiv lažnih vesti, za
razliku od medija u Srbiji, koji su često sredstvo širenja
lažnih vesti.

Kao pozitivan primer, pomenula je Harvard univerzitet, koji
je uveo etiku na katedri za programiranje, kako bi studenti
naučili da rade u korist zajednice i odupru se različitim
nedemokratskim modelima.

Ogromna je odgovornost mejinstrim medija u selekciji i
prenošenju informacija, poručila je Hristov, koja misli da
bi žrtve lažnih vesti trebalo da primene sva zakonom
dozvoljena i civilizovana sredstva da bi se odbranile i
ostvarile svoja prava.

Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne
mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće
pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome
odgovara, naglasila je Hristov.

Od javnosti se, kako napominje, ne može očekivati da bude
medijski pismena, već je odgovornost na mejnstrim medijima
da rade u opštem interesu.

Protiv lažnih vesti se borimo istinom, zasnovanom na
činjenicama i dokazima, slobodom medija, jakim
institucijama, poštovanjem profesionalnih standarda,
kodeksa, zakona i edukacijom u oblasti etike, naglasila je
Hristov.

Etika je ključ za borbu protiv lažnih vesti i
nedemokratskih društvenih kretanja, ocenila je ona i
podsetila da u Srbiji postoje i zakoni i medijski
standardi, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Kako je primetila, promene koje ekonomiji, društvu i
politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija
traže obrazovni sistem koji vaspitava o važnosti etički
zasnovanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u
totalitarne fašističke modele, upozorila je Hristov.

Bez obzira na laži, istina će pobediti, ako se za nju jako
i posvećeno bori, uverena je Hristov, koja zaključuje da se
lažne vesti uvek kao bumerang vrate njihovim kreatorima i
inspiratorima.

Uspešna godina za Mineco Group

Tuesday, January 22nd, 2019

Britanska kompanija Mineco Limited, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, zadovoljna je rezultatima u 2018. godini, iako je u drugom polugodištu došlo do sniženja cena na međunarodnom tržištu obojenih metala, što direktno pogađa nižim prihodima rudnike u grupaciji.

„Nakon što smo 2017. ostvarili zaista najbolje rezultate od kada postojimo, i prethodnom godinom možemo da budemo zadovoljni, uprkos sniženju cena na međunarodnom tržištu obojenih metala. Ipak, nešto slabija dobit iz poslovanja u odnosu na prethodnu godinu nije usporila razvojni program Mineca“, izjavio je direktor Mineco Ltd-a Bojan Popović, predstavljajući rezultate u protekloj godini.

Ukupna ulaganja Mineco grupe u 2018. godini u Srbiji i Bosnu i Hercegovini ponovo su premašila 20 miliona dolara, a kompanije u kojima je Mineco sa partnerima vlasnik otvorile oko 115 novih radnih mesta.

Popović je istakao da je Mineco u toku prethodne godine, u maju, otvorio rudnik olova kod mesta Olovo u BIH, što je prvi novi rudnik sa podzemnom eksploatacijom u BIH posle 30 godina. „Tada je počela eksploatacija rude koja se trenutno skladišti i čeka na preradu sa planiranim početkom tokom leta ove godine“, kazao je Popović, dodajući da je osim 4,5 miliona dolara uloženih tokom proteklih 12 meseci u dalji razvoj rudnika i njegovu infrastrukturu, naručena je i izrada pogona gravitacione separacije za proizvodnju olovnog koncentrata iz rude.

Prema njegovim rečima, u aprilu ove godine će se svi delovi tog pogona integrisati u Olovu, nakon čega će početi testiranje i fina podešavanja u proizvodnim uslovima, a prve isporuke olovnog koncentrata iz tog rudnika mogu se očekivati na leto.

Mineco je u finalnoj fazi rada na evropskom projektu IMP@CT, koji treba da kao rezultat isporuči sistem opreme i procesa za omogućavanje rudarstva na malom nivou. Mineco je na tom projektu, koji finansira Evropska komisija, deo konzorcijuma sa nekoliko univerziteta i proizvođača opreme. Tokom proleća je u planu isporuka kontejnerskog kontingenta opreme ka BiH, gde će se prva ispitivanja na terenu i proizvodnja obavljati u jednom delu rudnika u Olovu, kao test rudnika ovog projekta.

„Nadamo se da će taj pogon opravdati ideju projekta i omogućiti eksploataciju malih rudnih nalazišta strateški važnih metala poput olova ili antimona kojih širom Evrope ima mnogo, a da će Minecu omogućiti primarni pristup ovoj tehnologiji kako bi iskoristili svoje resurse za pokretanje još nekoliko manjih rudnika u Srbiji i BiH“, istakao je Popović.

Jedan od rudnika Mineca koji raste i razvija se je i Rudnik Bosil-Metal u Bosilegradu. U njemu je u toku faza pilot projekta, u kome se ispituju rezultati probne proizvodnje koncentrata iz otkopane rude radi izrade projekta komercijalne flotacije.

„Taj rudnik predstavlja veliku razvojnu šansu Bosilegrada i mi smo uvereni da će ta opština da se izdigne iz najniže kategorije razvijenosti kada krene komercijalna proizvodnja koncentrata olova, cinka i bakra 2020/21. godine“, rekao je Popović.

Što se tiče ostalih rudnika u kojima je Mineco jedan od vlasnika – Gross kod Srebrenice, Veliki Majdan pored Ljubovije i Rudnik pored Gornjeg Milanovca, u njima je nastavljen dobar rad, sa pozitivnim rezultatima i tokom protekle godine.

U tim rudnicima nastavljeni su i istražni radovi kako bi se osigurala budućnost rada. Gross, koji je najveći rudnik, zabeležio je ulaganja od oko tri miliona dolara u razvoj, dok je rudnik Rudnik uložio blizu 5,5 miliona u svoju proizvodnju i budućnost.

Rudnik Rudnik, preduzeće od izuzetnog značaja za privredu milanovačkog kraja, sada mirno gleda na godine pred nama sa aspekta potencijala i kapaciteta, istakao je Popović i dodao da su kontinuirana velika ulaganja u geološka istraživanja, kako u Srbiji tako i u Bosni, doveli do toga da je Mineco u protekloj godini svom timu geologa dodao i tim za istraživačka bušenja, koji omogućava efikasniju uslugu postojećim rudnicima i novim nalazištima.

Popović je rekao i da se u protekloj godini kao najzahtevniji projekat Mineca pokazalo projekat izgradnje male hidro-centrale na reci Drinjača u Bosni, nedaleko od Zvornika, pre svega zbog izrazito kompleksne geološke strukture lokaliteta. „Tokom ove godine će se završiti svi preostali poslovi kako bi Medoš One počeo da isporučuje prve kilovate u elektromrežu Republike Srpske“, kazao je Popović.

Mineco je međunarodna grupa kompanija čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, metalurgija, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Mineco se bavi ulaganjem i razvijanjem rudnika olova, cinka, bakra u zemljama Jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u Kanadi i Turskoj gde se Grupa pojavljuje kao jedan od vlasnika. U Ruskoj Federaciji, Mineco Grupa je najveći proizvođač olova. Zahvaljujući širokoj mreži partnera, Mineco Grupa posluje globalno: u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi povezujući rudnike i topionice metala od Perua do Kine.

U Evropi, Mineco sa partnerima zapošljava oko 2.500 ljudi, od kojih oko 1.600 radi u regionu Zapadnog Balkana.

STRATEGIJA I DALJE JEDINI PRAVI PUT

Sunday, January 13th, 2019

Aleksandra Hristov u autorskom tekstu u Novom magazinu http://www.novimagazin.rs/: Strategija i dalje jedini pravi put

Autorski tekst vlasnice i direktorke Hristov consaltinga Aleksandre Hristov, pod naslovom ” Strategija i dalje jedini pravi put”, objavljen je u novom broju nedeljnika Novi Magazin. U tekstu se Aleksandra osvrula na značaj stvaranja i sprovođenja stategija komunikacije, kao i na faktor reputacionog rizika, koji je postao izuzetno važan za poslovanje kompanija, ali i za institucije, organizacije i pojedince.

STRATEGIJA I DALJE JEDINI PRAVI PUT

Većina naših kompanija, institucija, organizacija, kao i pojedinaca, nema svest o potrebi izgradnje ili održavanja svoje reputacije sve dok zaista ne pretrpe realnu štetu, kada je kasno za bilo koji oblik preventivne akcije.

Kada su u pitanju kompanije, štetu uoče kada pokušavaju da prošire poslovanje, izađu na međunarodno tržište ili da prodaju svoju firmu – u celosti ili u delovima, češće i  sa naslovom firme i robnim (uslužnim) žigovima. Tada imaju otežano poslovanje sa partnerima, ili im komercijalne banke i fondovi odbijaju zahteve za izdavanje kredita. U takvim trenucima, oni, po navici, traže pomoć ekonomista i advokata, misleći da im je problem solventne ili pravne prirode. Često ostaju začuđeni kada i pored svih regularnih “pravnih papira”, dobrih poslovnih rezultata, izveštaja kreditnog biroa ili savršeno sročenog biznis plana, ne mogu da obave posao. Ne zbog solventnosti ili manjka kapitala, već zbog reputacionog rizika.

Nepostojanje svesti o ovim činjenicama dovodi do toga da, umesto da kreiraju proaktivni  strateški komunikacioni pristup, organizacije i kompanije traže pomoć  tek kada dođu u  teške probleme, odnosno kada su duboko u krizi.  Pretpostavilo bi se da se to dešava odmah nakon mnogobrojnih negativnih napisa u medijima o njima. Međutim, oni postaju toga svesni mnogo kasnije, onda  kada realno osećaju štetu.

Pravnici i ekonomisti  u takvim trenucima nisu dovoljni. Zbog toga se ovde pokazuje da su nedovoljne advokatske i pi-arovske direktne pogodbe, dogovori i tipovi sukobljavanja tipični za sudnice. Polje medijskog prostora  je sada prošireno do neslućenih granica i ovde, kao i u svetu, poslednjih  godina važe druga pravila i procedure. Moguće je da su „lekovi“ za povređene u složenim okolnostima u konzistentnom, sveobuhvatnom, dugoročnom i strateškom pristupu. Pričinjena šteta reputaciji (iz različitih mogućih pobuda) od nedavno prevazilazi kratkoročne staromodne medicine i zavoje u vidu spinovanja i aktiviranja ličnih poznanstava u ograničenom broju medija radi postizanja kratkoročnog rezultata, koji se ionako brzo zaboravi. Novim napadima protivnika takvi rezultati brzo se anuliraju.

KLJUČNI FAKTOR

U svetu se reputacioni faktor smatra veoma bitnim, čak i ključnim kada su u pitanju ulaganja na određena tržišta. To se odnosi i na kreditno podržavanje država ili kompanija sa takvih tržišta. U međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su Svetska banka ili EBRD, kao i u velikim komercijalnim bankama, postoje čitavi sektori koji se bave tzv. tržištima u nastajanju (emerging markets). Oni se bave reputacionim rizikom ulaganja.

Pored dubinske analize poslovanja (due dilligence) firme, čitavi timovi su angažovani na analizi pozicije organizacije ili firme u javno dostupnim podacima, uključujući  tradicionalne medije i internet. Istovremeno,  bave se pitanjima moguće izloženosti sudskim sporovima, kao i pitanjem pojedinaca (ili trećih firmi koji rade za onoga čije se poslovanje analizira), a koji mogu sami po sebi da predstavljaju poseban političko-pravno-bezbednosni rizik po banku ili instituciju.

Štaviše, Evropska komisija vrši zakonodavni i politički uticaj na banke, osiguravajuće kuće, investicione fondove da ne sarađuju, odnosno da ne podržavaju one institucije ili kompanije koje imaju problema sa reputacionim faktorom. Tako je razvoj interneta doveo do povećanja transparentnosti funkcionisanja i poslovanja, ali i velikog rizika zloupotrebe, pogotovo u medijskoj sferi.

Treba se podsetiti šta je reputacija i koliko je ona bitna za sve aspekte poslovanja kompanije, odnosno funkcionisanja država, institucija, organizacija i pojedinaca – to je ocena vašeg okruženja o vama. Posledice određene reputacije odražavaju se na  institucije, organizacije, ljude i njihovo ponašanje prema vama,  tako da oni nekoga podržavaju ili ne podržavaju. Zastupanje, odanost i saradnja ključne su posledice pozitivne reputacije.

PREŽIVLJAVANJE ILI STVARAN USPEH

Poslednjih decenija mnogo se toga se na svetskom nivou promenilo, i tek će se menjati. Globalizacija je kreirala nove uslove poslovanja. Razvoj interneta već menja ceo svet, uključujući društveno – ekonomske odnose i funkcionisanje institucija, organizacija, država. Revolucija koju donosi internet smatra se  većom čak i od industrijske, sa nesagledivim posledicama za mnoge koji toga nisu svesni.

Ranije je sadržaj poslovanja bila isključivo ekonomska kategorija, gde je bilo važno nekoliko elemenata – cena I kvalitet proizvoda, izbor zaposlenih, kvalitet poslovanja i korišćenje resursa (kojima se vlada ponekad previđajući da postoje i drugi – nepoznati elementi). Sa razvojem tržišta i ogromnim promenama, biznis je postao zapravo multifunkcionalna kategorija, u kojoj je za uspeh potrebno mnogo više od ekonomskih parametara. To su, između ostalog, konstantno istraživanje dinamike na tržištu, sve veća očekivanja tzv. „stakeholdera“ u koje, pored partnera, dobavljača, klijenata – kupaca, mogu da spadaju i vlade, institucije, organizacije, udruženja, pojedinci itd., sve u zavisnosti od delatnosti.  Ako ste kompanija koja ima nameru da proširi posao ili je već prisutna na tržištima u tranziciji, sa velikom dinamikom dodatnih promena, turbulentnim ekonomsko-političkim okruženjem i konstantnom normativnom aktivnošću u vidu donošenja novih zakona i propisa, nije lako snalaziti se i uspeti u vremenu promena koje inicira tehnologija.

Kaže se da u tranziciji uspevaju oni koji imaju najviše kondicije (što je sigurno tačno), pod uslovom da u svemu što se radi, zapravo, postoji strateški pristup i ne pribegava se opšteprihvaćenom modelu na našim prostorima – mogućim koruptivnim aktivnostima,  kako bi se došlo do novih klijenata.

KANALI PROMENILJIVI, CILJEVI ISTI

Pored svih promena svetskih i lokalnih, strateški pristup je sigurno jedina konstanta. On podrazumeva definisanje strategije poslovanja uključujući razvijanje strategije komunikacije prema „stakeholderima“, odnosno ciljanoj javnosti. Kanali komunikacije kojima ćete im se obraćati  uvek se prilagođavaju  dinamici promene koja se dešava. Da li komunicirate sa ciljanom javnošću putem društvenih mreža, tradicionalnih medija, projektovanjem i realizacijom marketinških akcija i željenog publiciteta, pisanjem pisama, putem internog časopisa, ili intranetima -  menja se, pod uslovom da definišete koji su vam ciljevi.

Na odgovor kako ćete doći do njih odgovarate nakon definisanja vizije, misije i organizacione kulture, vrednosnog sistema u okviru organizacije u kojoj delujete. To jeste najteže izgraditi ali treba započeti jer, na taj način, može se izgraditi reputacija koja je neophodna za postizanje ciljeva.

Aleksandra  Hristov je jednan od autora knjige“ Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“ http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=236.

Biografija autorke:

Međunarodno sertifikovani poslovni konsultant CMC iz oblasti strateških komunikacija. Pravnica sa pravosudnim ispitom. Završila Program za više menadžere u Vladi na Harvard univerzitetu. Direktorka je Hristov consultinga d.o.o. koja je član Udruženja poslovnih konsultanata Srbije i sertifikovana konsultantska kuća za strategiju komunikacije i edukacije u toj oblasti.

Hristov consulting već jedanaest  godina radi za kompanije, vladine i nevladine organizacije u Srbiji, zemljama Zapadnog Balkana i Evrope, kreirajući strategije komunikacije, odnose sa medijima i rešavajući najsloženije izazove  sa kojima se klijenti susreću.

Aleksandra Hristov u autorskom tekstu u Novom magazinu: Strategija i dalje jedini pravi put

Thursday, January 10th, 2019

BEOGRAD, 10. januara 2018. – Autorski tekst vlasnice i direktorke Hristov consaltinga Aleksandre Hristov, pod naslovom ” Strategija i dalje jedini pravi put”, objavljen je u novom broju nedeljnika Novi Magazin http://www.novimagazin.rs.

U tekstu se Aleksandra osvrula na značaj stvaranja i sprovođenja stategija komunikacije, kao i na faktor reputacionog rizika, koji je postao izuzetno važan za poslovanje kompanija, ali i za institucije, organizacije i pojedince.

Aleksandra Hristov je koautor  knjige“ Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“ http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=236.

Održano Treće godišnje savetovanje javnih beležnika

Saturday, December 8th, 2018

Javnobeležnička komora Srbije održala je 8. i 9. decembra na Kopaoniku Treće godišnje savetovanje javnih beležnika, na kome su prisutni razmenili iskustva i analizirali pitanja od značaja za javnobeležničku praksu.

Na otvaranju savetovanja, beležnicima se obratio predsednik Komore Srbislav Cvejić, koji je izneo podatke o radu beležnika i Komore od uspostavlјanja javnog beležništva u Srbiji, početkom 2014. godine.

Na otvaranju savetovanja govorila je i pomoćnica ministra pravde Jelena Deretić, koja je saopštila da je Ministarstvo obrazovalo radnu grupu za analizu pravnog okvira koji ureduje sve nadležnosti javnih beležnika, u čiji sastav ulaze i predstavnici Komore.

Pomoćnica ministra je istakla da će radna grupa imati zadatak da prouči  uporedno pravna rešenja i primere dobre prakse u zemlјama Evropske unije, kako bi takva rešenja bila uneta u naš pravni sistem. Jelena Deretić je izrazila uverenje da bi rezultat ovog rada mogao da bude u dalјem širenju nadležnosti javnih beležnika u Srbiji.

Na savetovanju su beležnici imali panele o evidentiranju registratorskog materijala, čuvanju, klasifikaciji i arhiviranju, predaji nadležnom Arhivu, kao i postupku uništavanja bezvrednog registarskog materijala.

Takođe, beležnici su se bavili pitanjem primene Zakona o deviznom poslovanju povodom sačinjenih javnobeležničkih isprava i prijava gotovinskih transakcija Upravi za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i pitanjima primene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

U toku savetovanja javni beležnici su imali priliku da učestvuju i u interaktivnoj radionici na temu njihovog prisustva i reputacije u medijima i javnosti.

Javnobeležnička komora na Generalnoj skupštini Međunarodne unije notara

Tuesday, October 2nd, 2018

Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić prisustvuje dvodnevnom zasedanju Generalne skupštine Međunarodne unije notara (UINL) u Buenos Airesu, na kojoj je klјučna tema „Odnos notarijata i lјudi iz ranjivih grupa stanovništva“.

O ovoj temi na Generalnoj skupštini, razgovaraju i razmenjuju iskustva predstavnici javnih beležnika iz 87 zemalјa, čije su notarske komore članice UINL-a.

Očekuje se da će Međunarodna unija notara potvrditi svoju poziciju međunarodnog tela koje je sposobno da efikasno sarađuje sa institucijama i vlastima u svim zemlјama u zaštiti osnovnih prava. „Notari iz celog sveta su spremni za izazove sa kojima se suočavaju na institucionalnom nivou i u svakodnevnoj praksi“, ocenjeno je na Generalnoj skupštini.

Notari iz celog sveta u Buenos Airesu će posebno razmatrati ulogu javnih beležnika u zaštiti starih osoba, kao i o izazovima notarijata u vezi sa jednakošću u pristupu pravdi.

Fudbalska akademija otvorena uz prisustvo 103 novinara iz 40 redakcija – Hvala, novinari!

Friday, September 28th, 2018

Ceremoniji svečanog otvaranja Fudbalske akademije TSC u Bačkoj Topoli, gde su vrpcu presekli mađarski premijer Viktor Orban i prededsednik FK TSC Janoš Žemberi, prisustvovalo je 103 novinara, fotoreportera i snimatelja iz 40 redakcija televizija, štampanih medija i internet portala iz Srbije i Mađarske.

Proces pozivanja, akreditovanja i registrovanja medija na ovom događaju radila je konsultantska kuća Hristov consulting, kao ovlašćeni zastupnik telekomunikacione kompanije SAT-TRAKT, glavnog sponzora Fudbalskog kluba TSC Bačka Topola. Za nedelju dana, koliko je iz bezbednosnih razloga trajao čitav proces, Hristov consulting je prikupio akreditacine formulare novinara, snimatelja i fotoreportera, a potom je na licu mesta, u Bačkoj Topoli, radio registraciju i izdavanje akreditacija prisutnima.

Hristov consulting  je takođe organizovao rad malog pres centra na licu mesta, odakle su novinari mogli da pošalju svoje izveštaje, a istovremeno je organizovan i prevoz 20 akreditovanih novinara iz Beograda u Bačku Topolu i nazad.

Hristov consulting se u svoje ime, i u ime svog klijenta – Kompanije SAT-TRAKT, Fudbalskog kluba TSC i Fudbalske akademije TSC, zahvaljuje svim novinarima na saradnji tokom akreditovanja i na samom događaju. Veliko interesovanje medija, kao i lokalnog stanovništva, učinilo je ovaj događaj verovatno najvećim u Bačkoj Topoli u više decenija iza nas.

Sledi nam uskoro i izgradnja novog stadiona u Bačkoj Topoli, što će biti najznačajniji sportski objekat izgrađen u Vojvodoni u poslednjih 40 godina. Sigurni smo da će otvaranje tog stadiona privući još veću pažnju javnosti i već sada počinjemo pripreme za taj događaj. Hristov consulting se raduje skorom susretu sa svim novinarima i drugim kolegama koji su bili u Bačkoj Topoli 27. septembra, a verujemo da će nam se pridružiti i neka nova lica iz još više srpskih i mađarskih medijskih kuća.

Orban i Žemberi presekli vrpcu – Svečano otvorena Fudbalska akademija TSC u Bačkoj Topoli

Thursday, September 27th, 2018

Fudbalska akademije TSC u Bačkoj Topoli otvorena je danas svečanošću u kompleksu Akademije, gde su vrpcu zajedno presekli mađarski premijer Viktor Orban i predsednik Fudbalskog kluba TSC Janoš Žemberi.

Ceremoniji otvaranja na kojoj su govorili Orban i Žemberi, prisustvovala je delegacija Fudbalskog saveza Mađarske koja je donirala sredstva za izgradnju Akademije, delegacija Fudbalskog saveza Srbije, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, i više od 100 zvanica iz pokrajinske i gradske uprave, kao i iz sveta sporta, posebno fudbala.

Pred zvanicama i okupljenim ljubiteljima fudbala iz Bačke Topole, Žemberi je pozdravio mađarskog premijera Viktora Orbana i zahvalio Mađarskoj što je prepoznala ideju da se u Bačkoj Topoli izgradi savremeni sportski objekat posvećen fudbalu.

“Mađarska nam je pružila nesebičnu podršku, kako finansijsku tako i stručnu, pa je zahvaljujući tome omogućeno da ovaj naš veliki san bude i ostvaren”, rekao je Žemberi na otvaranju Akademije, ispred glavne zgrade.

Premijer Mađarske Viktor Orban poručio je da je sport zajednički jezik cele srednje Evrope. “Sport nas spaja, posebno Mađare i Srbe. I to jeste prirodno ali nije uobičajeno. Ima mnogo stvari koje su nas u prošlosti razdvajale, ali danas duvaju drugi vetrovi koji pomažu onima koji sarađuju”, kazao je Orban.

“Srbija i Mađarska odabrale su zajedništvo u politici, ekonomiji, kulturi i sportu. Hvala na tome predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću”, dodao je Orban.

On je istakao da veruje da je ulaganje u Fudbalsku akademiju TSC samo jedno u nizu investicija u sport, koja će doprineti tome da fudbal u celoj srednjoj Evropi napreduje.

Mađarski premijer je napomenuo i da se pripadnici njegove generacije sećaju Srbije osamdesetih godina prošlog veka, kada se u njoj živelo bolje nego u Mađarskoj. “Siguran sam danas da ćemo Srbiju videti na vrhu i više vrhova… Onaj kome je trenutno bolje treba da deli. Sada je to Mađarska i zato smo obezbedili veći deo i ove investicije. To je investicija u decu, jer samo ako imamo zdravu decu imamo budućnost”, rekao je Orban pred višestotina građana i zvanica.

Na kraju govora Orban je poručio mladim fudbalerima koji će proći školu ove akademije: “Dragi mladi, budite pošteni, hrabri i jaki. Istričite svoj krug, kada bude došlo vreme ne zaboravite da vratite ono što je uloženo u vas”.

Žemberi je još istakao da Akademija ima ogroman značaj ne samo za sport, već i za društveno-ekonomski razvoj. “Naš klub se danas u 14 podcentara bavi sa 1.500 dece. Verujemo čvrsto da fudbal približava i spaja ljude i zajednice, a mladima daje cilj, samopouzdanje i razlog da budu ponosni na sebe, na svoje saradnike i zajednicu uopšte”, dodao je Žemberi.

Fudbalska akademija TSC koja je danas svečano otvorena u sastavu ima glavnu zgradu sa svim neophodnim sadržajima za smeštaj i rad sa mladim fudbalerima, kao i četiri fudbalska terena iza glavne zgrade. Na jednom od tih terena danas se igra utakmica za treće mesto i finale Međunarodnog omladinskog turnira TSC CUP, na kojoj pobediku pehar uručuje Orban.

Fudbalska akademija u Bačkoj Topoli razvija se zahvaljujući donaciji Fudbalskog saveza Mađarske, u početnom iznosu od 9,5 miliona evra.

Akademija u Bačkoj Topoli opremnjena je za smeštaj i ishranu 40 fudbalera po smeni, kao i svim pratećim sadržajima poput teretane, saune, soba za merenje opterećenja igrača. Odmah uz zgradu su četiri pomoćna terena, od kojih su tri sa veštačkom travom, a jedan će tokom zime biti pokriven.

Projekat Akademije obuhvata i izgradnju centralnog terena na mestu starog stadiona u Bačkoj Topoli i ti radovi su u toku.

TSC Bačka Topola, kome je ova donacija pripala, 2013. godine je proslavio 100. rođendan. Generalni sponzor udruženja je kompanija „SAT-TRAKT” DOO iz Bačke Topole, čiji je vlasnik Janoš Žemberi. Klub se trenutno takmiči u Prvoj ligi Srbije, a do završetka stadiona u Bačkoj Topli domaće utakmice igraće na stadionu u Senti.

U klubu su ponikli i igrali mnogi fudbaleri, među kojima su Laslo Lerinc, Zvezdan Terzić, Zlatko Krmpotić, Nikola Žigić, Andrija Kaluđerović, kao i sadašnji reprezentativac Srbije Dušan Tadić.

Notari Francuske: Izuzetno brz razvoj javnobeležničke funkcije u Srbiji

Tuesday, September 18th, 2018

Predstavnici Javnobeležničke komore Srbije razgovarali su danas u Beogradu sa delegacijom Visokog saveta notara Francuske o najbolјim rešenjima za pohranjivanje elektronske dokumentacije i arhiviranje dokumenata kod javnih beležnika.

„Sa notarima Francuske imamo uspostavlјenu saradnju od samog početka, pre četiri godine, kada su u pravni sistem u Srbiji uvedeni javni beležnici. Francuski Visoki savet javnih beležnika uvek nam je pružao veliku podršku i sa nama delio iskustva“, rekao je predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić.

U delegaciji Visokog saveta javnih beležnika Francuske su Stefan Zečević i Vili Đakino, koji su srpskoj Javnobeležničkoj komori preneli na koji način se u Francuskoj čuvaju dokumenti kojima se bave javni beležnici.

„Takođe, uradili smo presek stanja, dokle se stiglo sa razvojem javnobeležničke funkcije i kako možemo da iskoristimo nove tehnologije za efikasniji rad“, rekao je Vili Đakino, podsećajući da Visoki savet notarijata Francuske sarađuje sa Srbijom već  10 godina, a u poslednjih četiri sa Javnobeležničkom komorom – od njenog uspostavljanja.

Član Visokog saveta notarijata Francuske Stefan Zečević ocenio je da se javnobeležnička funkcija u Srbiji razvila neočekivano velikom brzinom.

„Najvažnije je, naravno, što je došlo do razvoja usluge koju pružaju javni beležnici u Srbiji. Potom, razvijena je i opšta organizacija profesije – u smislu kako funkcioniše Komora, kao i sve kancelarije javnih beležnika koje smo videli. Veoma je važno što su od početka uspostavlјeni odlični odnosi između Ministarstva pravde i javnih beležnika, koji zajedno rade na razvoju profesije“, ocenio je Zečević.

Predsednik JKS Cvejić je podsetio i da je moderni notarijat u Francuskoj uspostavlјen još 1803. godine, sa viševekovnim iskustvom i pre toga, kao i da je javni beležnik u Francuskoj danas najcenjenija pravosudna funkcija. „To je primer koji želimo da sledimo“, rekao je Cvejić, zahvalivši se Visokom savetu javnih beležnika Francuske na savetima.

„Pohranjivanje elektronske dokumentacije i arhiviranje je veoma važna tema u radu beležnika, s obzirom na to da javni beležnici imaju obavezu da javnobeležničke zapise, zapisnike i solemnizovane isprave čuvaju 20 godina, a potom da ih predaju nadležnom organu u skladu sa propisima o arhivskoj građi”, istakao je Cvejić.

Delegacija Visokog saveta javnih beležnika Francuske, zajedno sa kolegama iz Javnobeležničke komore Srbije, imaće danas sastanak i u Ministarstvu pravde Srbije.

Mineco poziva studente rudarstva da konkurišu za stipendije fondacije „Evro za znanje“

Tuesday, September 11th, 2018

Britanska kompanija Mineco,  jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu, poziva najbolje studente četvrte godine rudarskog inženjerstva sa fakulteta u Srbiji da se prijave za dve stipendije koje ta kompanija dodeljuje preko Fondacije „Evro za znanje”.

Fondacija “Evro za znanje” raspisala je konkurs za dodelu pet studentskih stipendija u iznosu od po 100.000 dinara za školsku 2018/19 godinu, od kojih za tri stipendije mogu da se prijave studenti svih osnovnih studija univerziteta u Srbiji, dok će dve stipendije, po želji donatora Fondacije – kompanije Mineco, biti dodeljene studentima četvrte godine smera rudarsko inženjerstvo.

Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a sve stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćivaće se u deset jednakih rata.

Uz molbu je potrebno dostaviti potvrdu o upisanoj godini (sa prosečnom ocenom). Takođe, Fondaciji Evro za znanje potrebno je dostaviti dokaze o primanjima roditelja iz poslednja tri meseca, a ukoliko roditelji nisu zaposleni potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, kandidati mogu dostaviti i dokaze o posebnim priznanjima i nagradama sa takmičenja, ukoliko ih imaju.

Posebna komisija će, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija izabrati kandidate. Rezultati konkursa će biti poznati do kraja oktobra 2018. godine. O načinu izbora stipendista kandidati se mogu podrobnije obavestiti na sajtu evrozaznanje.rs.

Kompanija Mineco ove godine se treći put pridružila akciji Fondacije „Evro za znanje“, s obzirom na to da je u prethodne dve godine bila zadovoljna izborom stipendista i njihovom zainteresovanošću za rad u rudarstvu u Srbiji. Posebno se istakao prošlogodišnji stipendista Nemanja Đokić, koji je iskoristio i priliku da u praksi vidi kako funkcioniše jedan rudnik kompanije Mineco u Srbiji.

Kompanija Mineco se nada da će i ovogodišnji stipendisti biti spremni da se upoznaju sa radom u nekom od najboljih srpskih rudnika i da će prepoznati priliku da se, kasnije, po završetku studija usavršavaju u Minecovim rudnicima.

Britanska kompanija Mineco, sa partnerima, u Srbiji je vlasnik rudnika olova i cinka – Rudnika i flotacije Rudnik kod Gornjeg Milanovca, Rudnika Veliki Majdan i Rudnika Bosil-metal kod Bosilegrada. U BiH, Mineco je većinski vlasnik Rudnika olova i cinka Gross kod Srebrenice,  Rudnika Olovo kod Olova, i Rudnika antimona kod Novog Goražda, gde sprovodi istražne radove. Takođe, razvija projekat u Čelebićima kod Foče, gde su završeni istražni radovi i overen elaborat o rudnim rezervama.