Archive for the ‘Uncategorized’ Category

FK TSC produžio saradnju sa Filipovićem i Zecom, potpisani prvi profesionalni ugovori sa omladincima Krsmanovićem i Ratkovim

Thursday, March 25th, 2021

Fudbalski klub TSC danas je produžio saradnju sa golmanom Nenadom Filipovićem i krilnim napadačem Đurom Zecom na još dve godine, do 2023, a istovremeno su danas prve profesionalne ugovore u svojim karijerama potpisali omladinci Nemanja Krsmanović, levo krilo  i Petar Ratkov, napadač.

Sportski direktor Mirko Jovanović je izrazio veliko zadovoljstvo što je klub posle produžetka ugovora sa napadačem Nenadom Lukićem uspeo da se dogovori ostvari sa još dvojicom standardnih i ključnih igrača, Filipovićem i Zecom.

„Nastavili smo praksu da zadržimo naše igrače koji su pružili maksimum i dali puno klubu , jer želimo da uvek imamo ključne igrače i okosnicu tima koja je dugo na okupu. To je praksa TSC-a od početka nekog našeg uspona u protekle četiri sezone. Ne želimo da mnogo menjamo ekipu. Želimo da se zajedno razvijamo i rastemo“, rekao je Jovanović i dodao da su ugovori produženi na dve godine, a u toku trajanja tih ugovora ostaje mogućnost da se saradnja nastavi dokle god je to obostrana želja.

Takođe, danas su svoje prve profesionalne ugovore popisala i dvojica mladih igrača Nemanja Krsmanović, levo krilo, i Petar Ratkov, napadač. Prema rečima Mirka Jovanovića, oni su svojim zalaganjem, trudom, radom i igrama, te ugovore zaslužili.

„Potpisivanje ugovora sa omladincima će ostati praksa u TSC-u, jer svo ulaganje u Akademiju i fudbalsku infrastrukturu koju klub ima, upravo se i događa zbog toga da bi naši igrači imali  uslove da se razvijaju i jednog dana zaigraju za prvi tim. To je naš cilj, da afirmišemo mlade igrače koji će postati okosnica prvog tima. Ponosni smo na njih i želimo da oni budu primer drugim mlađim igračima, da znaju da dobrim radom, zalaganjem i igrom imaju otvorena vrata za potpisivanje profesionalnih ugovora i za priključivanje prvom timu“, kazao je Jovanović.

Golman Nenad Filipović je iskoristio priliku da zahvali rukovodstvu kluba, na čelu sa predsednikom kluba Janošem Žemberijem, što su mu omogućili da uživa u svojoj karijeri i dodao: “Biti u jednom ovakvom klubu i zaraditi poštovanje produžetkom ugovora do juna 2023. godine je velika satisfakcija i sreća za mene. Klub ide pravim stopama i igrače nagrađuje po učinku, tako da na meni ostaje da pružam još bolje partije i da pomognem TSC-u da ide ka vrhu tabele. Nadam se da ćemo u narednom periodu doneti Evropu“.

Napadač Đuro Zec je zahvalio klubu i stručnom štabu što su mu ukazali poverenje da i naredne dve godine nosi dres TSC-a. „Presrećan sam i daću sve od sebe da u narednom periodu ostvarimo što bolje rezultate i da budemo još bolji na terenu. Klubom sam veoma zadovoljan, kao i saigračima“.

Omladinac Nemanja Krsmanović je zahvalio upravi na šansi koja mu je pružena i naglasio da se oseća odlično zbog potpisivanja prvog profesionalnog ugovora. „Na meni je samo da  nastavim da se trudim i da radim“, rekao je Krsmanović.

Petar Ratkov je istakao da je osećaj predivan. „Već neko vreme sam sa prvim timom i želim da nastavim da opravdavam poverenje koje sam od šefa dobio“, kazao je mladi napadač Ratkov.

Mineco: Mining first, geological exploration second

Monday, March 1st, 2021

Bojan Popović, director of the London based Mineco Limited in CorD Magazin https://cordmagazine.com/

Today, when one reads or hears ‘base metals’ and ‘Serbia’ in one sentence, the usual association is in relation to the many articles one can read about encouraging drilling results announced by a Canadian, Australian or British junior exploration company. For the most part, these are intended to capture the imagination of a far-away prospective investor or provide a degree of comfort to those that have already taken the plunge to fund the promise of future riches. Alternatively, one thinks of the large, world class copper mine in Bor established many decades ago, or even the ‘Jadar’ lithium project – both of strategic importance to the Serbian State in their own right.

However, amongst all the noise, one privately owned company had recognised the mining potentials in the region and invested its own resources into mining first, geological exploration second. Today, the Mineco Group is synonymous with lead and zinc mining in Serbia and Bosnia-Herzegovina, as presented by Bojan Popović, director of the London based Mineco Limited.

Q:How do you see Mineco; what is its past?

A:Mineco started out nearly twenty years ago when experienced physical traders in base metals and concentrates formed their own trading business. Capitalising on a wealth of knowledge of the international metals markets, Mineco quickly achieved successes in delivering solutions to producing mines, other trading companies and end-users by facilitating sales, purchases and deliveries.

The opportunity for diversification into mining presented itself in 2004 when the bankrupt lead and zinc mine “Rudnik” near Gornji Milanovac was offered for privatisation. At a time when the mining industry in ex-Yugoslavia was struggling, the assessment was reached that Mineco possessed both the resources and capability to restart the mine, modernise and run it as a successful business. Sometime later, the “Rudnik” case study was singled out as an example of an excellent privatisation in the mining sector not just for its commercial success, but also due to creation of additional employment and improvements in safety records and environmental protection. By 2009, two more inactive lead and zinc mines were acquired on both sides of the Drina river; the first near Srebrenica, damaged heavily during the Bosnian civil war, and the second near Ljubovija where previously the tailings dam had burst and the underground horizons flooded. Both mines received substantial funding from the Group to repair, replace, modernise and re-employ workers that head previously left. Water management systems were redesigned and constructed to ensure the mines’ tailings facilities would not endanger the Drina river and basin. By 2010, Mineco successfully transformed itself from a pure trading company into a group that acquires, develops, and operates mines in this region.

Q:Where is Mineco today? How has it evolved?

A:The accomplishments with those three mines had not gone unnoticed. Aside from creating new employment, each of them became the principal generator of economic prosperity within the respective municipalities. With CSR principles being embraced from the outset, the goodwill that was generated had equipped Mineco well to pursue additional capital projects and investments. Whereas the first three mines were ‘brownfield’ class, in 2010 and 2012 Mineco embarked on two ‘greenfield’ mining projects. The lead and zinc mine “Bosil-Metal” near Bosilegrad in southern Serbia and “Geomet” lead mine in Olovo in BiH both required a full range of works from permitting, geological exploration, planning to construction. Bosil-Metal is currently operating a pilot processing plant since 2017 for gathering of data and experience for the design of the commercial size plant. Meanwhile, a brand new gravitational separation plant was built in Olovo, with first tonnages of concentrates being delivered in 2019.

The increased mining activity led to more geological explorations being conducted, especially in exploration projects such as the “Čelebići” area of eastern Bosnia, where we have submitted a verified mineral reserves statement, obtained the exploitation concession and are now planning the construction of the sixth mine. Our group companies, in Serbia and BiH are licenced to conduct exploration drilling campaigns using own drilling rigs.

Further afield, Mineco has acquired and developed through large capital investments a lead recycling plant in the Moscow region. We are presently the largest producers of refined lead and lead alloys in Russia.

Q:  Where is Mineco heading? What is planned for the future?

A:We have recently announced that our long-term plans in rebuilding and opening the old “Suva Ruda” lead & zinc mine in Raška municipality is gaining pace. Since 2016 when the legal due diligence was performed, our local company “Vavrina doo” has purchased all land plots that comprise the land area of the old mine and tailings facility as the highest bidder in public auctions and applied for the exploration rights. Once the required licencing and permitting is issued by the Serbian Ministry of Mining & Energy, Mineco will be on the fast track to perform all required steps to ultimately commission, alone or with partners, another operating mine in Serbia. Our capability to carry out this process will generate much needed workplaces and investments in Raška region, as well as regular mining royalties and other tax revenues for the State and local authority. On reflection, the Mineco Group has thus far invested and re-invested close to $200 million into its mining assets.

In 2021 we will continue working towards upgrading the Bosil-Metal mine, optimising the Geomet mine, while planning for the construction of the mines at Čelebići and in Raška.

Q:The Serbian Ministry of Mining and Energy is planning to bring into Parliament a new Mining Law. Has Mineco participated in the public consultation?

A:As previously when the current Mining Law was drafted, we have taken part again in voicing our views and recommendations in relation to the drafting of the new Law under Minister Mihajlović. On this occasion the chosen forum was GRAS, which had put forward a lengthy list of amendments to the Ministry’s first draft. Successive Serbian governments have stated that they see the mining industry as a prominent segment of the economy contributing an increasing percentage in the GDP. The FDI statistics illustrate that the current mining law has already achieved this year on year, with more foreign junior exploration companies than ever being present in Serbia. Deservedly, it has been praised as one of the best mining laws in the world making Serbia, a candidate for EU membership, a favourite destination for miners and explorers. We think it is important that the new law continues to promote this industry internationally, not at the expense to its people but for their benefit, observing the sentiments of the ever more observant public. Lawmakers should ensure that certain provisions of the new law are not in conflict with provisions and principles of other existing laws to ensure clarity.

FK TSC: Promovisan novi šef stručnog štaba – Mladen Krstajić

Monday, January 4th, 2021

Novi šef stručnog štaba Fudbalskog kluba TSC Mladen Krstajić predstavljen je danas u Bačkoj Topoli i tom prilikom izrazio veliko zadovoljstvo što će ubuduće voditi prvi tim ovog superligaša.

„Iskreno rečeno, zadovoljstvo mi je što sam na ovom mestu. Kada sam došao na prvi i jedini  sastanak sa upravom ovog kluba, kada sam pogledao ovo zdanje, nisam postavljao nikakve uslove, ni finansijske. Razlog je što TSC ima sve kao jedan Bundesligaš, to me je bukvalno fasciniralo. Znajući Janoša Žemberija, predsednika ovog kluba, verujem da je ovo samo početak“, rekao je Krstajić na promociji u Fudbalskoj Akademiji TSC u Bačkoj Topoli.

Krstajić je istakao da mu je potpuno jasno šta Bačka Topola, Vojvodina i Srbija dobijaju sa klubom kao što je TSC. „Ovo je domaci zadatak za sve klubove, ovako treba da izgleda jedan klub u 21. veku“, dodao je.

Krstajić je istakao i da je željan dokazivanja, da da je fudbal bio i ostao njegov život.

Novi šef stručnog štaba istakao je da sa njim u TSC dolaze pomoćni trener Dušan Bajić i trener Stefan Janković.

Upitan o ambicijama kluba sa njim na klupi, Krstajić je rekao da treba ciljati dostižan rezultat, ali da je još rano za prognoze o plasmanu na kraju sezone. „Posle izuzetno teških trenutaka na kraju prošle godine, prerane smrti Zoltana Saboa, ekipa je uspela da se izbori i da dođe do pobeda u poslednje dve utakmice sezone. Tako smo došli u poziciju da se priključimo vrhu, ali moramo sačekati prvih pet kola“, kazao je Krstajić.

On je podsetio da ekipa počinje pripreme 8. januara, a da će 14. januara otputovati na dvonedeljne pripreme u Tursku, gde će odigrati i četiri prijateljske utakmice.

Krstajić nije propustio da pohvali igrački kadar kojim raspolaže TSC, a istakao je da se neki slabiji rezultati u prvom delu sezone mogu povezati sa velikim problemima koje je ekipa imala zbog korona virusa.

Novi sportski direktor TSC Mirko Jovanović, koji je do sada obavljao posao pomoćnog trenera, takođe je danas promovisan. On je zahvalio upravi kluba na prilici i na poverenju. „Iskoristiću sve svoje znanje da postignemo što bolje rezultate. TSC ima najviše ambicije, što smo potvrdili prethodnim sezonama. Potvrda tih ambicija je i angažovanje Mladena Krstajića. To je takođe  potvrda da ćemo ići samo uzlaznom putanjom“, rekao je Jovanović.

Posle 19 odigranih kola u jesenjem delu sezone u Superligi, FK TSC je osmi na tabeli sa 27 osvojenih bodova iz 8 pobeda, 3 remija i 8 izgubljenih mečeva. To je druga sezona TSC u Superligi. U prvoj sezoni u elitnom takmičenju, TSC je bio četvrti, čime je izborio debi u Evropi, odnosno u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Prvi tim TSC do završnice jesenjeg dela sezone vodio je Zoltan Sabo, koji je iznenada preminuo 15. decembra.

Preminuo Zoltan Sabo

Tuesday, December 15th, 2020

Zoltan Sabo, šef stručnog štaba FK TSC, preminuo je danas iznenada u 49. godini.

Zoltan Sabo rođen je u Somboru 26. maja 1972. godine. Fudbalsku karijeru počeo je u Jedinstvu iz mesta Svetozar Miletić, iz koga je došao u Radnički iz Sombora. U seniorskoj karijeri igrao je za Hajduk iz Kule, da bi potom četiri godine igrao u Vojvodini i četiri u Partizanu, sa kojim je osvojio dve titule i Kup.

Nakon toga, 2000. godine je započeo internacionalnu karijeru. Uspešno je igrao u južnokorejskom Suvonu i japanskom klubu Avispa Fukoka. Nastupao je još za mađarski Zalaegerseg, AEK iz Larnake, da bi se pred kraj  igračke karijere vratio u Srbiju i zaigrao za Mladost iz Apatina. Povukao se sa terena 2007. godine iz beočinskog Cementa.

Usledila je trenerska karijera koju je započeo u Kečkemetu, gde je bio asistent Tomislavu Siviću. Prvi put je posao glavnog trenera obavljao u Radničkom iz Sombora, a potom je u decembru 2011. preuzeo Hajduk iz Kule. Posle tog iskustva, bio je pomoćni trener Zlatomiru Zagorčiću sa kojim je u Vojvodini, Liteksu i Donjem Sremu, da bi u januaru 2016. ponovo postao prvi trener i to novosadskog Proletera. Kratko je radio I u Jagodini.

U sezoni 2017/2018. preuzeo je posao sportskog direktora TSC iz Bačke Topole, a na početku sledeće sezone je postao i šef stručnog štaba.

Hristov consulting izražava saučešće Fudbalskom klubu TSC, čijem je napretku Zoltan Sabo dao lični pečat i u čijoj će istoriji otati zapisan. Bio je topao i divan čovek, iskreni zaljubljenik u sport i vrhunski profesionalac, a saradnja sa njim uvek je bila privilegija.

HRISTOV CONSULTINGU BONITETNA OCENA AA+

Wednesday, December 2nd, 2020

Preduzeću Hristov consulting d.o.o.  petu godinu za redom dodeljen je međunarodni sertifikat bonitetne izvrsnosti, kojim se potvrđuje konkurentnost, verodostojnost i kvalitetno poslovanje.

Hristov consultingu je dodeljena bonitena ocena AA+, kao firmi koja napreduje u poslovnim uspesima, sposobna je da podmiri svoje obaveze i uspešno izbegne poslovne rizike.

Pored ovog sertifikata, Hristov consulting je sertifikovani pružalac specijalizovanih usluga u oblasti strategija komunikacije i edukacije u ovoj oblasti u Srbiji i član je Udruženja poslovnih konsultanata Srbije http://upks.org.rs/, punopravnog člana ICMCI https://www.cmc-global.org/.

Hristov consulting od 2007. godine radi za investitore, kompanije, institucije i nevladine organizacije u Srbiji i regionu. Tim firme čine konsultanti sa dugogodišnjim praktičnim međunarodnim iskustvom.

Kao kompanija pružamo kompletne usluge predstavljanja, pozicioniranja i kontrolu rizika u Srbiji i regionu, kao i pomoć menadžmentu u podizanju kapaciteta da samostalno sprovode programe unapređenja poslovanja i ostvare svoj organizacioni razvoj.

Predsednik izvršnog odbora Milenijum osiguranje a.d.o, Ljubiša Veljković, učestvovao na simpozijumu „Osiguranje u uslovima COVID-19“

Monday, November 9th, 2020

Predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja Ljubiša Veljković ocenio je da su osiguravači u Srbiji spremno odgovorili na izazove koje je donela pandemija novog koronavirusa, te da je pad portfelja osiguranja od autoodgovornosti, koji je zabeležen tokom vanrednog stanja, nadoknađen u mesecima koji su usledili nakon toga.

“Cilj osiguravača u uslovima pandemije je očuvanje stabilnosti poslovanja, uz fokus na zaštitu osiguranika, oštećenih lica i zaposlenih”, rekao je Veljković u predavanju na temu “Uticaj pandemije COVID-19 na osiguranje od autoodgovornosti”, u okviru 18. Simpozijuma na temu „Osiguranje u uslovima pandemije COVID-19“ u organizaciji Udruženja aktuara Srbije i Ekonomskog fakulteta iz Beograda, koji je ove godine održan  on-line.

Veljković je zaključio i da je, kod ovog osiguranja koje je dominantno u neživotnom osiguranju, niža frekvencija saobraćajnih nezgoda doprinela zaustavljanju trenda rasta iznosa šteta u osiguranju od autoodgovornosti.

Prema njegovim rečima, sve buduće aktivnosti u ovom segmentu osiguranja potrebno je promptno prilagođavati okolnostima koje nameće COVID -19.

Veljković je u okviru predavanja izneo uporedni pregled osiguranja od autoodgovornosti u regionu, obuhvativši Srbiju, Hrvatsku, BIH i Severnu Makedoniju.

“Efekti COVID–19 po zemljama regiona značajno su različiti”, rekao je Veljković, ocenjujući da je različit uticaj COVID-19 na osiguranje od autoodgovornosti po zemljama u regionu zavisio od prethodnog stanja na tržištu, mera regulatora, aktivnosti društava za osiguranje, discipline ponašanja učesnika u saobraćaju, životnog standarda i drugih faktora, odnosno njihove korelacije.

Veljković je naveo da je Srbija u prvom tromesečju ove godine u odnosu na prethodnu godinu imala pad od 6 odsto portfelja ove vrste osiguranja, po broju, dok je u Hrvatskoj broj osiguranja bio veći za 3 odsto u istom periodu. BIH i Severna Makedonija imale su identičan pad od 1 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine, rekao je on. Uočeni pad portfelja u Srbiji je nadoknađen do kraja trećeg tromesečja ove godine.

Veljković je izneo podatke iz Srbije o kretanju broja saobraćajnih nezgoda i njihovoj strukturi u 2020. godini u poređenju sa prethodnom godinom, kao i o kretanju broja polisa AO u 2020. godini.

Na ovom Simpozijumu su, kroz izlaganja vrhunskih stručnjaka, predstavnika akademske zajednice, osiguravajućih kompanija, aktuarske struke i organa nadzora, rasvetljeni najznačajniji izazovi sa kojima se suočavaju učesnici na tržištu osiguranja u Srbiji i svetu u uslovima aktuelne pandemije.

Mineco Grupa: Mineco napravio prvi korak ka otvaranju novog rudnika olova u cinka u Raškoj oblasti

Tuesday, October 20th, 2020

Britanska kompanija Mineco Limited, jedan od najvećih investitora u rudarstvu na Zapadnom Balkanu, nastavlja da investira u rudarstvo u Srbiji otvaranjem još jednog rudnika olova i cinka, u Raškoj oblasti.

Na ovaj način Mineco sprovodi dugoročni plan razvoja u jugoistočnoj Evropi, gde trenutno, samostalno ili sa partnerima, poseduje pet aktivnih rudnika obojenih metala, od kojih se tri nalaze u Srbiji, dok su dva u Bosni i Hercegovini.

Pored ulaganja u dalji razvoj postojećih rudnika i geološka istraživanja na više lokacija na Balkanu u ovom trenutku, Mineco je akvizicijom srpske rudarske kompanije “Vavrina Resources” doo, obavio prve korake u nameri da otvori svoj četvrti rudnik u Srbiji.

U likvidacionom procesu nekadašnjeg rudnika Suva Ruda, kompanija “Vavrina Resources” ranije je otkupila zemljišne parcele neophodne za buduću proizvodnju cinkove i olovne rude i koncentrata. Parcele su prodate za račun ATB Banke iz Amsterdama, koja je jedan od najvećih poverioca bivšeg vlasnika rudnika Suva Ruda. Ova banka je parcele imala kao deo obezbeđenja za kredit od 25 miliona evra, koji nikada nije vraćen.

Uprkos izuzetno lošoj trenutnoj ekonomskoj situaciji na globalnom nivou, kao i nepredvidivoj dinamici oporavka svetskog tržišta sirovina, u Minecu su se odlučili za ovaj korak jer veruju da rudarski projekti u Srbiji i dalje imaju perspektivu za ulaganja.

Direktor britanske kompanije Mineco Limited Bojan Popović rekao je da je namera Mineca da sa svojim partnerima u narednih nekoliko godina, obimnim ulaganjima, izgradi neophodnu infrastrukturu na gore navedenim parcelama, kao i pogone za preradu rude u koncentrate koje izvoze krajnjim kupcima širom sveta.

“Prvi naredni koraci su vezani za dobijanje istražnog prava na našem zemljištu, i što pre to pitanje rešimo, brže ćemo doći u situaciju da ulaganjima doprinesemo privrednom rastu Raške, obnavljanjem proizvodnje koncentrata rude obojenih metala koju je nekada obavljao rudnik Suva Ruda”, precizirao je Popović.

Popović je istakao da je nekadašnji rudnik, koji je pod prethodnim vlasnikom bio zatvoren i zapušten, zapošljavao u različitim periodima do 2002. godine od 250 do 350 ljudi iz Raške oblasti, te da je predstavljao značajan faktor za ekonomski razvoj ove sredine.

Kako je Popović podsetio, Mineco je uspešno pokrenuo, oporavio i učinio stabilnim Rudnik kod Gornjeg Milanovca, Veliki Majdan u Ljuboviji i Gross u Srebrenici, a takođe i sagradio dva potpuno nova rudnika – Bosil-Metal u Karamanici kod Bosilegrada i Geomet u Olovu, koji imaju ogroman značaj za lokalne zajednice tih opština.

Popović je naglasio da u Minecu veruju da će nadležni organi prepoznati potencijal koji se otvorio za ekonomski i društveni razvoj Raške oblasti, uz investitora koji ima dokazane reference za finansiranje i pokretanje sličnih rudnika u regionu i koji insistira na pridržavanju svih zakonskih propisa, očuvanju životne sredine i redovnom izmirenju finansijskih obaveza, kako prema zaposlenima, tako i prema budžetu Republike Srbije.

Javnobeležnička komora Srbije ponosna na rezultate beležnika

Thursday, October 8th, 2020

Javnobeležnička komora Srbije kategorički odbacuje navode Republičkog geodetskog zavoda da su građanima obustavlјeni brojni zahtevi za upis u katastar zbog navodnog nezakonitog postupanja javnih beležnika i ističe da se ponosi rezultatima rada javnih beležnika u pogledu primene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova.

Prema zvaničnoj statistici objavlјenoj na portalu RGZ, od 1. jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.

Statistika RGZ, dostupna na sajtu ove institucije, navodi podatak da je u tom periodu obustavlјeno 16.946 zahteva za upis u katastar, što se drastično razlikuje od broja koji je danas saopštio RGZ (23.924 obustavlјenih zahteva).

Izuzetno je važno napomenuti da su zahtevi za upis u katastar pretežno obustavlјani zbog pogrešne primene propisa od strane pojedinih službi za katastar nepokretnosti, kao i zbog ogromnog broja prethodno nerešenih zahteva kada je službama najlakše da obustave postupak.

JKS se zbog toga obraćala RGZ-u, sa želјom da se određeni problemi u primeni propisa reše zajednički. JKS izražava žalјenje što sa druge strane, u RGZ, nije bilo volјe da se ovi problem reše na profesionalan način, uz obostrano uvažavanje.

Takođe, kada se analiziraju ovi podaci RGZ, proizilazi da je za 26 meseci,  prosečno po jednom javnom beležniku mesečno obustavlјeno 3,27 predmeta, što govori o visokoj stručnosti i  profesionalizmu javnih beležnika.

Javnobeležnička komora Srbije zahvalna je RGZ na redovnoj statistici koju objavlјuje u vezi sa zahtevima za upis u katastar nepokretnosti, a građanima i svim zainteresovanim ostavlјa da uvidom u ove podatke donesu sopstveni zaklјučak.

JKS podseća da je od uvođenja javnobeležničkog sistema dramatično smanjen broj imovinsko-pravnih sporova, što dovolјno govori o opravdanosti uvođenja javnobeležničke profesije u pravosudni sistem Republike Srbije, o doprinosu investicijama i rastu BDP-a, kao i o povećanju pravne sigurnosti građana.

Milenijum dobrovoljno zdravstveno osiguranje na manifestaciji „Dan zdravih navika“

Friday, October 2nd, 2020

Kompanija Milenijum osiguranje je posetiocima današnje  manifestacije „Dan zdravih navika“  u organizaciji Udruženja “Svi na vagu”, predstavila usluge dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Na platou ispred opštine Zvezdara, zainteresovani građani su imali priliku da besplatno prekontrolišu zdravstveno stanje organizma, dobiju stručne savete vezane za zdrav život i saznaju koje prednosti pruža Milenijumovo dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Manifestacija je održana uz poštovanje svih preventivnih mera u uslovima epidemije u kojima je nužno izbegavati redove i gužve, ali bez odlaganja nastaviti brigu o sopstvenom kao i o zdravlju porodice.

Milenijum dobrovoljno zdravstveno osiguranje upravo u ovim okolnostima pruža veliku sigurnost i zdravstvenu zaštitu svojim osiguranicima, uz jednostavno i brzo zakazivanje i preglede bez čekanja u više od 200 renomiranih privatnih zdravstvenih ustanova širom Srbije.

Sudeći po interesovanju  građana na današnjoj manifestaciji,  posebno su se izdvojili Milenijumovi Smart paketi, koji svakom pojedincu, bračnom paru ili porodici sa decom dozvoljavaju da, prema ličnim potrebama i mogućnostima, odaberu lako dostupnu, efikasnu i kvalitetnu zdravstvenu podršku.

Milenijum osiguranje se tokom 28 godina svog poslovanja na tržištu Srbije dokazalo kao kompanija koja ulaže u projekte korporativne društvene odgovornosti i pomaže razvoj zajednice u kojoj posluje. Prethodni period obeležio je snažan fokus na podršku projektima koji promovišu zdrav i odgovoran način života.

Katastar nepokretnosti nema alternativu / Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije za dnevni list Politika

Sunday, September 20th, 2020

Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, intervjuu za dnevni list Politika (http://www.politika.rs/)

Katastar nepokretnosti nema alternativu

Digitalna evidencija nepokretne imovine u Srbiji sa ažurnom bazom podataka treba da bude dostupna svim nadležnim službama do kraja ove godine

Više od pola miliona besplatnih overa za dve godine

Javni beležnici obavili su čak 11 miliona pravnih poslova za proteklih šest godina od kako postoje u Srbiji. Ove godine pripao im je u nadležnost i jedan novi, za građane veoma važan posao – izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti. Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić ističe da papirni izvod u većini slučajeva nije potreban.

Tokom proteklog leta bilo je mnogo polemika u javnosti o različitim cenama izvoda iz katastra. Građani treba da znaju u kojim slučajevima je taj izvod besplatan.

Važno je da građani znaju da ni za jedan posao koji obavljaju kod javnog beležnika njima nije potreban papirni list nepokretnosti, jer će javni beležnik, po službenoj dužnosti, izvršiti uvid u Katastar i to neće naplatiti. Uredba o izdavanju izvoda iz lista nepokretnosti, koju je Vlada donela krajem juna, bila je neophodna  kako bi javni beležnici uopšte mogli da izdaju građanima izvod iz lista nepokretnosti u papirnom obliku, povlačeći ga iz baze Republičkog geodetskog zavoda. Ova uredba odnosi se na izdavanje izvoda kada je on građanima potreban za nešto drugo, za neki posao koji ne mogu da obave kod nas. U tom slučaju, javni beležnik može da izdaje izvod iz lista nepokretnosti koji košta 540 dinara za pojedinačnu nepokretnost.

Šta je potrebno da papirni izvod iz lista nepokretnosti konačno ode samo u arhive?

Pre svega, potrebno je da pristup katastru bude u realnom vremenu. To je neophodno i nama i svim drugim korisnicima. Katastar pruža odlično rešenje za uređenu evidenciju svojine i zaista nema alternativu. Podsetiću vas da je, do izrade katastra nepokretnosti kao sveobuhvatne evidencije o nepokretnostima i pravima nad njima, zemljišna knjiga postojala na manje od 25 odsto teritorije Republike Srbije, dok su na ostatku naše teritorije, a naročito u ruralnim predelima, građani bili uskraćeni u pogledu upisa prava svojine na nepokretnosti. Samim tim, oni nisu mogli ni da upišu hipoteku da bi dobili pozajmicu radi razvoja svog gazdinstva ili biznisa.

Takođe, kada pristup katastru bude u realnom vremenu, sve javne službe biće u mogućnosti da ih samostalno preuzimaju, a time bi rasteretili i građane i nas, a svakako i RGZ. Verujemo da će katastar to uspeti da realizuje do kraja godine, kako je to predviđeno i zakonom. Digitalizacija napreduje krupnim koracima i ne deli nas dugo od trenutka kada ćemo imati ažurnu digitalnu dokumentaciju svojine.

Koliko su pravnog prometa obavili javni beležnici za proteklih šest godina?

Uradili smo 11.121.137 pravnih poslova iz naše nadležnosti. Najveći deo čine javnobeležničke overe (7.650.930) i solemnizovane isprave (978.513). Kada je reč o poslovima koje osnovni sudovi poveravaju javnim beležnicima od 2016. godine, u koje spadaju sastavljanje smrtovnice, popis imovine, kao i raspravljanje zaostavštine, uradili smo 428.130 predmeta. Samo je na 848  ostavinskih rešenja izjavlјena žalba, a preinačeno svega 39  ostavinskih rešenja javnih beležnika. Ove brojke svedoče ne samo o obimu posla, već i o efikasnosti sistema, koji još nije potpun.

Obavili ste i veliki broj besplatnih overa.

Od 01. juna do 15. jula bilo ih je 100.121, a to su pre svega overe dokumenata potrebnih za upis u srednje škole i na fakultete. Samo za ovih mesec i po dana, javni beležnici su „uštedeli“ građanima 36.000.000 dinara. Naravno, i ranije su za građane ove overe bile formalno besplatne, ali su ih obavlјali službenici koji su svoje zarade dobijali iz budžeta – dok ih sada obavlјaju uposlenici javnobeležničkih kancelarija. Ako uzmete podatak da smo za dve godine besplatno overili više od 500.000 dokumenata, onda je to suma od 180 miliona dinara.

Pritom mreža javnih beležnika nije potpuna. Koliko notara još nedostaje Srbiji i šta je potrebno za proširenje mreže?

Do sada smo popunili 199 mesta, a predviđeno je 370 javnih beležnika. Najveća prepreka za proširenje mreže je novac. U malim mestima ovaj posao nije isplativ, jer od ukupnog prihoda javnim beležnicima ostaje svega 20 do 25 odsto. Naime, na svaku naknadu koju platite kod javnog beležnika obračunava se PDV, potom 30 odsto za doprinos za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. Od preostalog iznosa se pokrivaju troškovi – plate, prostor, materijal, pa porez na dobit od 10 odsto, a ako se pređe prihod od četiri miliona dinara, i porez na dohodak građana u iznosu od 15 odsto. Tu je i osiguranje od odgovornosti. Naprimer, od 360 dinara za overu jednog potpisa, javnom beležniku ostaje oko 70 dinara. Smatram da upravo u smanjenju tih odbitaka leži naša šansa da dalje razvijamo javnobeležnički sistem.

Da li imate konkretan predlog u tom smislu?

Predlažemo da se ukine ili smanji taksa od 30 odsto, jer bi to omogućilo da i u malim mestima kancelarije mogu da opstanu. Javni beležnici bi mogli da zaposle još stotine ljudi, što bi sa druge strane doprinelo državnom budžetu. Mi u ovom trenutku zapošljavamo oko 1.400 ljudi, a sa još 170 javnobeležničkih kancelarija taj broj bi sigurno bio značajno veći od 2000. Podsetiću da nemamo nijednog notara u Knjaževcu, Dimitrovgradu, Majdanpeku i Sjenici, gde naš posao obavljaju sudovi, po istim cenama za građane, a prihod ide u budžet.

Koliko država prihoduje od poslova koji su u nadležnosti javnih beležnika?

Samo na osnovu PDV-a na usluge javnih beležnika, država već sada prihoduje jednako kao što je prihodovala od naplate sudskih taksi, ne računajući ostale troškove koji su ranije plaćani iz budžeta, a sada ih plaćaju javni beležnici. Zato mislim da možemo da računamo na podršku države –  pokazalo se koliku korist društvo ima od javnog beležništva.

Ipak, građani mogu da kažu da to sve na kraju plaćaju oni. Na primer, često kažu da su ih sudske takse koštale manje.

Građani su dobili značajno veću pravnu sigurnost. Navešću samo jedan primer. Pre 10 godina imali smo često slučajeve da su u o kupoprodaji nekretnina upisivane manje vrednosti od stvarne vrednosti, a ugovori su overavani u sudovima bez provere. Ako bi prodavac rekao da odustaje od prodaje ili ako bi se ispostavilo da prodavac nije ni stvarni vlasnik nekretnine, kupac bi sudskim putem mogao da potražuje samo onaj iznos koji je naveden u ugovoru. Uz javnog beležnika, ovakve i slične prevare nisu moguće. Da, moguće je da ćete platiti nešto veću taksu i porez zato što će u ugovoru biti navedena stvarna vrednost, ali ćete zauzvrat dobiti pravnu sigurnost za posao koji ste obavili.

Šta biste izdvojili kao najvažnije rezultate dosadašnjeg rada?

U proteklih šest godina javno beležništvo je opravdalo ciljeve svog postojanja i rada – uveli smo kontrolu i ubrzali pravni promet, povećali pravnu sigurnost građana, a korupcija je značajno smanjena u onim oblastima u kojima javni beležnici imaju nadležnost. Značaj uvođenja javnog beležništva najbolje se vidi baš kroz uvećanje pravne sigurnosti. Beležnik ima obavezu da odbije da overi ugovor o prometu nepokretnosti koji sadrži ništave odredbe, a istovremeno, sve provere izvršava sam, te nema pribavljanja dokumentacije, niti čekanja na šalterima.

Kako je epidemiološka situacija uticala na vaš posao?

Pratili smo sve preporuke koje su stizale iz Kriznog štaba, a specifično za nas iz Ministarstva pravde, i prilagođavali smo se trenutno. Iako smo veoma mlada profesija, prebrodili smo i najteže trenutke u prethodnih šest meseci. Pokazali smo da smo dovoljno fleksibilni da se brzo prilagođavamo novim, težim okolnostima. Za svaku pohvalu je i činjenica da su javni beležnici uspeli da sačuvaju svoje zaposlene, da niko nije otpušten, uprkos tome što je obim posla bio u nekim trenucima gotovo simboličan.

Aleksandra Petrović