Studenti četvrte godine rudarskog inženjerstva, Marijana Gadžić i Miloš Đukić, dobitnici su dve ovogodišnje stipendije Fondacije “Evro za znanje”, čiji je donator britanska kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u oblasti rudarstva u Srbiji i regionu.

Mineco izražava zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Fondacijom „Evro za znanje“ i čestita svim dobitnicima ovih stipendija, kojih je ove godine trinaestoro, uključujući dva studenta rudarskog inženjerstva.

Ovogodišnja dobitnica stipendije Mineca Marijana Gadžić iz Zlota, studentkinja Tehničkog fakulteta u Boru na studijskom programu Priprema mineralnih sirovina, izjavila je danas, po potpisivanju ugovora o stipendiranju, da je veoma srećna što postoje kompanije poput Mineca koje prepoznaju potrebu studenata rudarstva za podrškom.

„Čula sam za kompaniju Mineco i način na koji ona investira u rudnike u regionu. Sada verujem da ću uspostaviti važne kontakte koji će mi pomoći da, pored materijalne podrške tokom ove godine studija, uskoro steknem i praktična znanja“, rekla je Marijana Gadžić, po dodeli stipendija.

Stipendista Miloš Đukić, student Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu na smeru Podzemna eksploatacija ležišta mineralnih sirovina, takođe je rekao da je zadovoljan što je dobitnik stipendije koja će mu pomoći da uspešno završi studije i da se, kako se nada, što pre upozna sa kolegama i stekne priliku za zaposlenje.

„Posebno sam zadovoljan što našu stipendiju donira kompanija koja se bavi rudarstvom u regionu, i koja se opredelila da i na ovaj način pomogne našu struku. Uspešnost na studijama biće nam najbolja preporuka za posao, a činjenica da smo bili stipendisti svakako će nam puno značiti i kada se budemo zapošljavali“, rekao je Đukić.

Kompanija Mineco, koja ove godine četvrti put za redom učestvuje u stipendiranju studenata rudarstva  preko Fondacije „Evro za znanje“, podsetila je da su neki stipendisti prethodnih godina iskoristili i priliku da obave praksu u nekom od rudnika u kojima je ta kompanija vlasnik samostalno ili sa partnerima.

Stipendisti će dobiti bespovratna sredstva u iznosu od po 100.000 dinara.

Britanska kompanija Mineco u Srbiji je sa partnerima vlasnik u rudnicima olova i cinka Bosil-Metal kod Bosilegrada, Rudnik kod Gornjeg Milanovca i Veliki Majdan kod Ljubovije. U BIH, Mineco je većinski vlasnik Rudnika olova i cinka Gross, Rudnika ceruzita kod Olova, kao i Rudnika antimona kod Novog Goražda gde sprovodi istražne radove. U Čelebićima kod Foče su uspešno završeni istražni radovi, overen je elaborat o rudnim rezervama i potpisan koncesioni ugovor.

Britanska kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u regionu Zapadnog Balkana, poziva najbolje studente rudarskog inženjerstva, koji započinju četvrtu godinu studija ovog oktobra, da konkurišu za njima posebno namenjene stipendije Fondacije “Evro za znanje”.

Fondacija “Evro za znanje” raspisala je krajem avgusta konkurs za dodelu pet studentskih stipendija za školsku 2019/20 godinu ,u iznosu od po 100 hiljada dinara, od kojih su dve stipendije, po želji donatora – kompanije Mineco, za studente koji su upisali poslednju godinu osnovnih studija na smeru rudarsko-inženjerstvo.

Kompanija Mineco izražava zadovoljstvo što i četvrtu godinu za redom nastavlja saradnju sa Fondacijom “Evro za znanje”, jer su mnogi stipendisti, izvrsni studenti, ranijih godina bili zainteresovani da se i direktno povežu sa Minecovim rudnicima u Srbiji. Takođe, stipendisti su imali priliku da upoznaju iskusne buduće kolege, da steknu kontakte u sektoru kojim se bave, kao i da prođu višednevnu praksu.

Prema pravilima Fondacije “Evro za znanje”, stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćuju se u deset jednakih rata. Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a posebna komisija, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija, bira  stipendiste. Rezultati konkursa biće objavljeni krajem oktobra.

Jedna od stipendija koje donira Mineco biće dodeljena studentu četvrte godine Rudarsko – geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- podzemna eksploatacija), dok će druga stipendija biti dodeljena studentu četvrte godine Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- priprema mineralnih sirovina).

Uz molbu (nema posebnog obrasca) je potrebno dostaviti potvrdu o upisanoj godini (sa prosekom ocena) i dokaze o primanjima roditelja (poslednja tri meseca), a ukoliko nisu zaposleni potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, kandidati mogu dostaviti i posebna priznanja i nagrade sa takmičenja, ukoliko ih imaju.

Kandidati prijave treba da šalju isključivo poštom na adresu Fondacije: “Evro za znanje”, Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić.

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije (UPKS) je primljeno u punopravno članstvo Međunarodnog veća udruženja poslovnih konsultanata (ICMCI) tokom letnjeg zasedanja nadležnog odbora ICMCI, pošto su izvršene sve provere kompetentnosti i organizacionih kapaciteta srpskog udruženja.

ICMCI je profesionalna organizacija koja propisuje visoke standarde i okuplja organizacije sposobne da standarde dosegnu. Odlukom ICMCI za prijem u članstvo, UPKS postaje ekskluzivno ovlašćeno da poslovnim konsultantima u Srbiji, izdaje jedini međunarodno priznati brend namenjen individualnim poslovnim savetnicima CMC.

Komitet za kvalitet ICMCI je u toku juna vršio procenu članstva i delovanja srpskog Udruženja, nakon čega je doneta preporuka odboru za članstvo da  Udruženje iz Srbije iz statusa pridruženog dobije status punopravne članice. Odbor za prijem u članstvo je tu preporuku prihvatio.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja poslovnih konsultanata Srbije Aleksandra Hristov izrazila je zadovoljstvo što je to udruženje postalo deo porodice Međunarodnog veća udruženja poslovnih konsultanata.

„Prijem u članstvo ICMCI rezultat je dugogodišnjeg zalaganja svih u UPKS u i veliko je priznanje struci u našoj zemlji. Ovaj korak daje mogućnost svim zainteresovanim konsultantima u Srbiji da se kroz treninge, koje će udruženje u narednom periodu organizovati, razvijaju i ovladaju svetski priznatom metodologijom za poslovne konsultante. Istovremeno, poslovni konsultanti u Srbiji, članovi Udruženja, sada su u mogućnosti da, kada dokažu najviše kriterijume stručnosti, visoke standarde obrazovanja, kompetentnosti i profesionalizma, polažu ispit i dobiju svetski priznat sertifikat CMC“, rekla je Aleksandra Hristov.

Prema njenim rečima, članovi Udruženja moći će da kroz saradnju sa svojim kolegama u zemlji, ali i inostranstvu razmenjuju iskustva i znanja koja su neophodna za napredak u ovoj profesiji.

Član Upravnog odbora UPKS i delegat UPKS u CMC-Global Andrija Gencel istakao je da je veoma značajno što je UPKS postao deo internacionale, jer Međunarodno veće udruženja poslovnih konsultanata stalno radi na unapređenju standarda poslovnog konsaltinga.

„U cilju održanja i unapređenja postignutih rezultata UPKS će dodatno unaprediti svoj rad. U narednom periodu očekujemo da će konsultanti koji ispunjavaju uslove za članstvo u Udruženju, a koji već rade na našem tržištu, biti zainteresovani i postati i naši članovi. ICMCI zastupa princip ekvivalencije priznanja CMC sertifikata u svim zemljama sveta“, rekao je Gencel.

On je rekao da očekuje da će UPKS svakako uticati na rad Međunarodnog veća, zastupati interese srpskog udruženja i članstva na međunarodnom nivou i učestvovati u razvoju evropskih i svetskih standarda direktno povezanih sa uslugama menadžment konsaltinga.

ICMCI (ili CMC-Global) ima sedište u Cirihu, a okuplja najistaknutija udruženja poslovnih konsultanata širom sveta sa ciljem podizanja standarda i kriterijuma profesije poslovnog konsaltinga.

Međunarodno veće insistira na visokim kriterijumima konsultanata koji prolaze sertifikaciju, a punopravno članstvo omogućava Udruženju da organizuje pripremu, kao i polaganje testova za međunarodne sertifikate za poslovne konsultante. UPKS i ovom prilikom poziva domaće kvalifikovane konsultante da se pridruže Udruženju i učestvuju u obukama i razvoju profesije konsultanta, kako bi ušli u proces CMC sertifikacije.

UPKS u ime ICMCI dodeljuje CMC sertifikate koji su jedini međunarodno priznati brend namenjen individualnim poslovnim savetnicima. CMC se dodeljuje onim poslovnim konsultantima koji zadovoljavaju najviše kriterijume stručnosti.

Dodeljivanjem CMC sertifikata svojim članovima 2012. godine, Udruženje poslovnih konsultanata Srbije je  prepoznato kao partner ove međunarodne organizacije u Srbiji, a punopravnim članstvom u ovoj prestižnoj organizaciji UPKS potvrđuje posvećenost razvoju i promociji najviših profesionalnih međunarodno priznatih standarda u oblasti menadžment konsaltinga.

Fondacija “Evro za znanje” raspisala je danas konkurs za dodelu pet studentskih stipendija u iznosu od po 100 hiljada dinara za školsku 2019/20 godinu.

Stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćivaće se u deset jednakih rata, a konkurs je otvoren do 5. oktobra. Posebna komisija će, zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija izabrati kandidate. Rezultati konkursa će biti poznati do kraja oktobra 2019. godine.

Na konkurs za tri stipendije mogu da se prijave studenti svih osnovnih studija koji studiraju u Srbiji, dok će dve stipendije, po želji donatora Fondacije – kompanije Mineco, jednog od najvećih investitora u Srbiji u oblasti rudarstva, biti dodeljene studentima treće godine smera rudarsko-inženjerstvo.

Jedna od stipendija koje donira Mineco biće dodeljena studentu četvrte godine Rudarsko – geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- podzemna eksploatacija), dok će druga stipendija biti dodeljena studentu četvrte godine Tehničkog fakulteta u Boru, Univerzitet u Beogradu (smer rudarsko inženjerstvo- priprema mineralnih sirovina).

Uz molbu (nema posebnog obrasca) je potrebno dostaviti potvrdu o upisanoj godini (sa prosekom ocena) i dokaze o primanjima roditelja (poslednja tri meseca), a ukoliko nisu zaposleni potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, kandidati mogu dostaviti i posebna priznanja i nagrade sa takmičenja ukoliko ih imaju.

Prijave slati isključivo poštom na adresu Fondacije: “Evro za znanje”, Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić.

Reprezentacija Srbije u košarci u kolicima okupila se u Beogradu na početku priprema za Evropsko prvenstvo C divizije krajem jula u Sofiji, gde imaju ambiciju da izbore plasman u viši rang takmičenja i tako ostvare do sada najveći uspeh u ovom paraolimpisjkom sportu za Srbiju.

“Ova reprezentacija ima kvalitet i borbenost koja je potrebna za uspeh. Na ovim pripremama uradićemo sve što je potrebno da podignemo nivo sportske discipline, da podignemo novo fizičke spremnosti, kako bi u potpunosti mogli da pokažemo svoj talenat. Verujem da ćemo uz taj nivo profesionalizma uspeti da izborimo plasman u B diviziju”, rekao je selektor reprezentacije Srbije Slobodan Banjac.

Banjac, koji je i sam košarkaš u kolicima i bivši reprezentativac Slovenije, ima veliko takmičarsko iskustvo i uveren je u uspeh reprezentacije Srbije.

“Iskreno verujem u viziju koju sada ima Savez košarkaša u kolicima Srbije. Ovde su četvorica igrača koji su igrali finale grčke lige i tamo stekli iskustvo koje nam je bitno za naše utakmice. Takođe, igrači koji sada treniraju i igraju u šest klubova srpske lige takođe imaju prostora za napredak”, rekao je Banjac i dodao da je od Saveza dobio odrešene ruke da, iako mlad trener, prenese na ekipu svoja znanja stečena tokom igranja u najjačim evropskima ligama u ovom sportu.

Na početku priprema okupilo se 14 igrača, dok će se u kasnijoj fazi priklјučiti još dva igrača – Elvis Fakić, koji igra Radhenu 96  u nemačkoj prvoj ligi, kao i centar Sabid Karupović iz KIK Sana Sanski most “Nјih dvojica mnogo znače ovoj ekipi i kada nam se oni pridruže, siguran sam da ćemo imati ekipu spremnu da ostvari cilјeve koji su pred nama”, dodao je Banjac.

Kapiten reprezentacije, igrač beogradskog kluba Singidunuma Želјko Ćirković podsetio je da je Savez košarkaša u kolicima formiran u Srbiji tek 2004. godine i da je prvi nastup na Evropskom prvenstvu reprezentacija imala tek 2005. godine.

“S obzirom da sam tu od početka košarke u kolicima u Srbiji, ovo je prvi put da imamo ovoliko igrača za selekciju, ovo je prvi put da imamo ovako organizovane pripreme, koje će biti iz dva dela. Sada nas, kao igrače zanima samo teren, da izađemo na trening, za razliku od prethodnih godina kada smo morali da razmišlјamo i o kolicima, o rezervnim delovima, pa čak i o loptama – da li ih imamo”, kazao je Ćirković.

Prema njegovim rečima, reprezentacija Srbije sada ima članove koji su sazreli i stekli dovolјno iskustva i košarkaškog umeća da mogu da ostvare uspeh i izbore plasman u B diviziju Evrope.

“Košarka u kolicima je veoma atraktivan sport, finale takmičenja u ovom sportu zatvara Paraolimpijske igre. Mi želimo da popularizujemo ovaj sport i kod nas, da što više lјudi čuje i vidi šta ovaj sport donosi, posebno osobama sa invaliditetom. Želimo da nam se pridruže, da zajedno razvijemo jednu respektabilnu bazu iz koje ćemo sigurno uspeti da podignemo I kvalitet, ne samo reprezentacije, nego i klubova”, istakao je Ćirković.

U pozitivnom raspoloženju, na prvom dvočasovnom treningu na početku petodnevnih priprema u Beogradu, igrači su se dogovorili da daju svoj maksimum. Sa njima je na treningu bio i Vladimir Kuzmanović, koji je preuzeo vođenje Saveza košarkaša u kolicima Srbije 2018. godine.

Kuzmanović je kao bivši košarkaš prepoznao želјu i borbenost igrača u kolicima i odlučio da im pomogne da postignu svoj maksimum.

“Imamo važne cilјeve pred nama, a jedan važan korak ka tim cilјevima je i ovo predstojeće Evropsko prvenstvo C divizije. Pre toga, trudićemo se da ekipu što bolјe pripremimo, da na takmičenje odu fizički jaki. O njihovoj mentalnoj snazi ne treba trošiti reči, to je očigledno svakome ko pogleda jedan njihov trening ili utakmicu. Mislim da oni zaslužuju divlјenje svih nas i verujem da Srbija, kao zemlјa košarke, može da im pruži potrebne uslove. Jasno nam je da su rezultati ti koji donose popularnost, pa onda i lakše funkcionisanje, ali je važno da znamo da cilј košarke u kolicima nisu samo medalјe na velikim takmičenjima, već pre svega inkluzija osoba sa invaliditetom”, istakao je Kuzmanović.

“Značaj ovog sporta prevazilazi sjaj neke medalјe. Košarka u kolicima budi sve najbolјe u pojedincima, bilo da su posmatrači ili igrači i zato mi želimo da je popularizujemo – da uklјučimo što više lјudi u ovu igru”, rekao je Kuzmanović.

Evropsko prvenstvo C divizije igraće se u Sofiji od 29. jula do 4. avgusta. Na turniru, pored Srbije, učestvuju domaćin Bugarska, zatim Grčka, Češka, Mađarska, Irska i Portugal, a plasman u B diviziju izboriće dve prvoplasirane ekipe. Srbija je u grupi B sa Irskom i Grčkom dok su ostale ekipe u grupi A.

Prvi deo priprema organizovan je u Beogradu, u Zavodu za sport na Košutnjaku, a potom, posle pauze, od 13. jula sledi nastavak priprema, najverovatnije u Knjaževcu.   Od igrača koji su na pripremama, na EP u Sofiju će otputovati njih 12. Kotizaciju za njihovo učešće, kao i smeštaj reprezentativaca, omogućio je Paraolimpijski komitet Srbije.

Aleksandra Hristov, direktorka Hristov consultinga, članica Saveta Društva lobista Srbije  i Nenad Vuković, advokat i predsednik Društva lobista Srbije, održali  su u sredu, 22.maja aprila 2019, trening  druge grupe u okviru  Prvog stepena obrazovnog programa o lobiranju u organizaciji Instituta za lobiranje i krizni menadžment iz Beograda.

Aleksandra Hristov predstavila je specifičnosti lobiranja u različitim oblastima ekonomskog i društvenog života – javnom sektoru, biznisu, nevladinom sektoru, sindikatima, odnosno govorila je o razlikama između lobiranja, javnih poslova i javnog zagovaranja.

Polaznici prvog stepena ovog programa imali su prilike da saznaju i o značaju lobiranja i pripremnim koracima za lobiranje.

Institut za lobiranje i krizni menadžment koji ima za cilj da kroz obrazovni program unapredi kapacitet demokratskih institucija kroz osposobljavanje polaznika za argumentovano sučeljavanje različitih interesa, u narednom periodu za svoje polaznike organizovaće više nivoa programa za lobiranje, a ponoviće prvi stepen programa za nove polaznike.

Fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole ostvarili su najveći uspeh u istoriji kluba i plasirali se u elitnu ligu Srbije.

“Topolski Sportski Club” (TSC),  je prvi fudbalski klub u Bačkoj Topoli formiran je 1912. godine a zvanično postoji od 1913. godine pod imenom „Topolski Sportski Club” (TSC). Klub je gradski, a generalni sponzor kluba je kompanija „SAT-TRAKT” DOO iz Bačke Topole. Predsednik kluba je gospodin Sabolč Palađi.

Vlasnica i direktorka Hristov consultinga Aleksandra Hristov govorila je za agenciju FoNet o lažnim vestima – njihovoj rasprostranjenosti u svetu i u Srbiji, kao i o načinu borbe protiv njih. U okviru projekta “Press extra”, Aleksandra Hristov je iznela svoje mišljenje odgovorivši pred kamerom FoNeta na sedam novinarskih pitanja o lažnim vestima, iz ugla konsultanta za strateške komunikacije.

U nastavku tekst razgovora, integralno:

1. Koja je svrha lažnih vesti?

Širenje lažnih vesti postojalo je oduvek. Svrha je uvek bila ista – na neki način manipulisati pojedincima ili grupama ljudi – da  se zastraše protivnici, širi panika među stanovništvom, u propagandne svrhe.  Koristili su ih pojedinci, plemenske zajednice, države, službe, različite ideologije.

Sa razvojem interneta to dobija neslućene razmere.

Velike sile  su u prošlosti fabrikovanjem netačnih podataka, ili  korišćenjem lažnih vesti, pokušavale da ostvare i strateške ciljeve u  područjima svog interesa, pa toga ima i danas. Često su deo strategije moćnih, pre svega interesnih grupa.

U tom kontekstu, mora se napomenuti da je demokratija veliko civilizacijsko dostignuće, koje mora da se brani, a  bazira se na slobodi medija i snažnim institucijama.

Kao što je bilo oduvek, svrha lažnih vesti je da se javnost obmane, da se usmeri u određenom pravcu, ili da se, u demokratiji “nedozvoljenim sredstvima”, diskredituje politički protivnik, konkurencija, određeni pojedinac.

O korišćenju dozvoljenih sredstava – istinitih a po nekoga nepovoljnih informacija – bih govorila u situaciji kada postoje činjenice i dokazi koji su dovoljan razlog da se diskvalifikuje protivnik i to je legitiman način komunikacije, u skladu sa etičkim načelima.

U svemu ovome je naglasak na “nedozvoljenim sredstvima”, jer tada istina strada.

I pitanje je kako pojedinac da dođe do onoga što je istina.

2. Ko su kreatori lažnih vesti?

Ovde je ključno pitanje kako sprečiti one koji kreiraju lažne vesti da to čine, ili da u javnosti dobiju pretežni uticaj.

Verujem da je odgovor je u slobodnim profesionalnim medijima, u razvoju jakih institucija gde svaki građanin, organizacija, kompanija, institucija može da ostvari svoja prava, a to je da se zaštiti od širenja laži. Mi kao kompanija uvek kažemo klijentima da je i demanti veoma važan i da znači, bez obzira na uvreženo mišljenje da ima mali uticaj. Istina uvek pobeđuje i onaj ko je lažnim vestima napadnut mora da se brani. Prosto, to je civilizovan način da se neko ko je napadnut lažnim vestima-brani.

Kreatori lažnih vesti su zapravo interesne grupe, koje pokušavaju da obmanu javnost i povrede pojedince, političke organizacije, organizacije, kompanije, institucije, države. Često su to čitavi timovi iz domena komunikacija, vezani za pojedinačni interes, ili državu, koji zloupotrebljavaju svoju ulogu i etičnost naše profesije, i umesto da im glavni cilj bude informisanje javnosti, upravo rade protiv javnog interesa, države i građana.

Zato su bitni slobodni mediji čija je dužnost da rade u javnom interesu bez obzira na vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka, uticaja glavnih oglašivača, bilo kog pojedinačnog uticaja i naravno jake institucije, uključujući i sudstvo, koje su sposobne svačije pravo da brane.

3. Koliko jak efekat imaju na javnost?

Kao i svaka propaganda, uticaj je ogroman i uvek štetan. Ovde moram da naglasim da bez obzira na laži koje se šire, istina  pobedi, ako se za nju neko jako i posvećeno bori. Ponekad je utisak da u je u atmosferi širenja lažnih vesti sve dozvoljeno, ali se one uvek vrate kao bumerang onima za koje kreatori lažnih vesti rade.

4. Koliko je javnost medijski nepismena?

Opšta javnost ne mora da bude medijski pismena i ne možemo to očekivati od nje. Ona konzumira ono što se plasira. Ne možemo očekivati od svakog građanina da prepozna izvore, ili proverava vest. Kao i uvek, odgovornost je na elitama da omogući pravovremeno, objektivno, nepristrasno informisanje te javnosti.

5. Zastupljenost lažnih vesti u Srbiji i u svetu?

Vesti su svuda oko nas. Televizija, novine, društvene mreže u svakom trenutku generišu nove vesti.

Društvene mreže su mesto  u virtuelnom svetu za izražavanje  ozbiljnih stavova, ali i za iznošenje osećanja, lepih ali i frustrirajućih, nezadovoljstva…

Ono što je razlika između nas sa jedne strane  i Amerike i zemalja Evropske unije sa druge strane, jeste što su u SAD i u EU meinstrim mediji uglavnom  brana za lažne vesti, dok kod nas i u medijima koji važe za najozbiljnije – mogu pojaviti neproverene informacije- lažni podaci, a mnogi i generišu lažne vesti.

Ogromna je odgovornost meinstrim medija u selektovanju i prenošenju informacija. Verujem da je tu ključna etičnost,  primena Zakona i  medijskih standarda koje u Srbiji postoje, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Mislim i da svi koji su na udaru lažnih vesti, treba da primene sva zakonom dozvoljena i civilizovana sredstva kako bi ostvarili svoja prava, kako bi se odbranili.

6. Koliko su novinari odgovorni za plasiranje lažnih vesti?

Urednici i novinari, bez obzira na vlasništvo u medijima,  su u svakom društvu – kao još uvek sedma sila – ključni za selektovanje, plasiranje informacija zasnovanih na činjenicama i dužni su da zbog javnog interesa poštuju novinarske standarde i Kodekse, kao i Zakon o informisanju koji su u Srbiji pristojni i u skladu sa svetskim trendom. Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome odgovara  i  jake institucije koje svakom na jednak način omogućavaju ostvarivanje prava.

7. Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Istinom, zasnovanom na činjenicama i dokazima. Slobodom medija i  izgradnjom jakih institucija.  Obavezivanjem svih profesionalaca da se pridržavaju standarda, Kodeksa i zakona. I edukacijom u oblasti etike.

Etika je postala ključ za borbu protiv lažnih vesti i nedemokratskih društvenih kretanja te postaje nezamenjiva za ličnu i profesionalnu orijentaciju. Harvard Univerzitet je od prošle godine čak uveo proučavanje etike u kompjuterskom programiranju da bi studenti mogli da rasuđuju u situacijama kada neki kompjuterski program može,  ali ne bi trebalo da se napravi. Promene koje ekonomiji društvu i politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija traže obrazovni sistem koji formira osobe vaspitane o važnosti i svrsi etički informisanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u totalitarne fašističke modele.

BEOGRAD, 05. februar 2019. (FoNet) – Mediji u Srbiji su
često sredstvo širenja lažnih vesti, izjavila je FoNetu
konsultantkinja za strateške komunikacije Aleksandra
Hristov i ocenila da je na eliti velika odgovornost da radi
u interesu javnosti.

Hristov je, za serijal Press Extra, ocenila da “istina
strada” kada određene interesne grupe pokušavaju da obmanu
javnost, povrede pojedince i ugroze političke organizacije,
organizacije, institucije i države.

Čitavi timovi iz domena komunikacije, umesto da rade u
javnom interesu, na neetičan način rade protiv gađana i
države, rekla je Hristov novinarki Sandri Krstanović
Živković.

Zato su, kako je objasnila, bitni slobodni mediji, čija je
dužnost da rade u javnom interesu, bez obzira na
vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka
i oglašivača.

Naravno, i jake institucije, uključujući i nezavisno
sudstvo, koji bi trebalo da spreče poltičke grupacije da
šire neistine, dodala je ona i predočila da je širenje
lažnih vesti, razvojem interneta, dobilo neslućene
razmere.

Na društvenim mrežama mogu se izneti ozbiljni stavovi, ali
i emotivni, kao odraz sreće ili frustracije, obrazložila je
Hristov.

Ona smatra da mejnstrim mediji u Americi i Evropi
maksimalno pokušavaju da se izbore protiv lažnih vesti, za
razliku od medija u Srbiji, koji su često sredstvo širenja
lažnih vesti.

Kao pozitivan primer, pomenula je Harvard univerzitet, koji
je uveo etiku na katedri za programiranje, kako bi studenti
naučili da rade u korist zajednice i odupru se različitim
nedemokratskim modelima.

Ogromna je odgovornost mejinstrim medija u selekciji i
prenošenju informacija, poručila je Hristov, koja misli da
bi žrtve lažnih vesti trebalo da primene sva zakonom
dozvoljena i civilizovana sredstva da bi se odbranile i
ostvarile svoja prava.

Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne
mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće
pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome
odgovara, naglasila je Hristov.

Od javnosti se, kako napominje, ne može očekivati da bude
medijski pismena, već je odgovornost na mejnstrim medijima
da rade u opštem interesu.

Protiv lažnih vesti se borimo istinom, zasnovanom na
činjenicama i dokazima, slobodom medija, jakim
institucijama, poštovanjem profesionalnih standarda,
kodeksa, zakona i edukacijom u oblasti etike, naglasila je
Hristov.

Etika je ključ za borbu protiv lažnih vesti i
nedemokratskih društvenih kretanja, ocenila je ona i
podsetila da u Srbiji postoje i zakoni i medijski
standardi, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Kako je primetila, promene koje ekonomiji, društvu i
politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija
traže obrazovni sistem koji vaspitava o važnosti etički
zasnovanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u
totalitarne fašističke modele, upozorila je Hristov.

Bez obzira na laži, istina će pobediti, ako se za nju jako
i posvećeno bori, uverena je Hristov, koja zaključuje da se
lažne vesti uvek kao bumerang vrate njihovim kreatorima i
inspiratorima.

Britanska kompanija Mineco Limited, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, zadovoljna je rezultatima u 2018. godini, iako je u drugom polugodištu došlo do sniženja cena na međunarodnom tržištu obojenih metala, što direktno pogađa nižim prihodima rudnike u grupaciji.

„Nakon što smo 2017. ostvarili zaista najbolje rezultate od kada postojimo, i prethodnom godinom možemo da budemo zadovoljni, uprkos sniženju cena na međunarodnom tržištu obojenih metala. Ipak, nešto slabija dobit iz poslovanja u odnosu na prethodnu godinu nije usporila razvojni program Mineca“, izjavio je direktor Mineco Ltd-a Bojan Popović, predstavljajući rezultate u protekloj godini.

Ukupna ulaganja Mineco grupe u 2018. godini u Srbiji i Bosnu i Hercegovini ponovo su premašila 20 miliona dolara, a kompanije u kojima je Mineco sa partnerima vlasnik otvorile oko 115 novih radnih mesta.

Popović je istakao da je Mineco u toku prethodne godine, u maju, otvorio rudnik olova kod mesta Olovo u BIH, što je prvi novi rudnik sa podzemnom eksploatacijom u BIH posle 30 godina. „Tada je počela eksploatacija rude koja se trenutno skladišti i čeka na preradu sa planiranim početkom tokom leta ove godine“, kazao je Popović, dodajući da je osim 4,5 miliona dolara uloženih tokom proteklih 12 meseci u dalji razvoj rudnika i njegovu infrastrukturu, naručena je i izrada pogona gravitacione separacije za proizvodnju olovnog koncentrata iz rude.

Prema njegovim rečima, u aprilu ove godine će se svi delovi tog pogona integrisati u Olovu, nakon čega će početi testiranje i fina podešavanja u proizvodnim uslovima, a prve isporuke olovnog koncentrata iz tog rudnika mogu se očekivati na leto.

Mineco je u finalnoj fazi rada na evropskom projektu IMP@CT, koji treba da kao rezultat isporuči sistem opreme i procesa za omogućavanje rudarstva na malom nivou. Mineco je na tom projektu, koji finansira Evropska komisija, deo konzorcijuma sa nekoliko univerziteta i proizvođača opreme. Tokom proleća je u planu isporuka kontejnerskog kontingenta opreme ka BiH, gde će se prva ispitivanja na terenu i proizvodnja obavljati u jednom delu rudnika u Olovu, kao test rudnika ovog projekta.

„Nadamo se da će taj pogon opravdati ideju projekta i omogućiti eksploataciju malih rudnih nalazišta strateški važnih metala poput olova ili antimona kojih širom Evrope ima mnogo, a da će Minecu omogućiti primarni pristup ovoj tehnologiji kako bi iskoristili svoje resurse za pokretanje još nekoliko manjih rudnika u Srbiji i BiH“, istakao je Popović.

Jedan od rudnika Mineca koji raste i razvija se je i Rudnik Bosil-Metal u Bosilegradu. U njemu je u toku faza pilot projekta, u kome se ispituju rezultati probne proizvodnje koncentrata iz otkopane rude radi izrade projekta komercijalne flotacije.

„Taj rudnik predstavlja veliku razvojnu šansu Bosilegrada i mi smo uvereni da će ta opština da se izdigne iz najniže kategorije razvijenosti kada krene komercijalna proizvodnja koncentrata olova, cinka i bakra 2020/21. godine“, rekao je Popović.

Što se tiče ostalih rudnika u kojima je Mineco jedan od vlasnika – Gross kod Srebrenice, Veliki Majdan pored Ljubovije i Rudnik pored Gornjeg Milanovca, u njima je nastavljen dobar rad, sa pozitivnim rezultatima i tokom protekle godine.

U tim rudnicima nastavljeni su i istražni radovi kako bi se osigurala budućnost rada. Gross, koji je najveći rudnik, zabeležio je ulaganja od oko tri miliona dolara u razvoj, dok je rudnik Rudnik uložio blizu 5,5 miliona u svoju proizvodnju i budućnost.

Rudnik Rudnik, preduzeće od izuzetnog značaja za privredu milanovačkog kraja, sada mirno gleda na godine pred nama sa aspekta potencijala i kapaciteta, istakao je Popović i dodao da su kontinuirana velika ulaganja u geološka istraživanja, kako u Srbiji tako i u Bosni, doveli do toga da je Mineco u protekloj godini svom timu geologa dodao i tim za istraživačka bušenja, koji omogućava efikasniju uslugu postojećim rudnicima i novim nalazištima.

Popović je rekao i da se u protekloj godini kao najzahtevniji projekat Mineca pokazalo projekat izgradnje male hidro-centrale na reci Drinjača u Bosni, nedaleko od Zvornika, pre svega zbog izrazito kompleksne geološke strukture lokaliteta. „Tokom ove godine će se završiti svi preostali poslovi kako bi Medoš One počeo da isporučuje prve kilovate u elektromrežu Republike Srpske“, kazao je Popović.

Mineco je međunarodna grupa kompanija čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, metalurgija, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Mineco se bavi ulaganjem i razvijanjem rudnika olova, cinka, bakra u zemljama Jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u Kanadi i Turskoj gde se Grupa pojavljuje kao jedan od vlasnika. U Ruskoj Federaciji, Mineco Grupa je najveći proizvođač olova. Zahvaljujući širokoj mreži partnera, Mineco Grupa posluje globalno: u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi povezujući rudnike i topionice metala od Perua do Kine.

U Evropi, Mineco sa partnerima zapošljava oko 2.500 ljudi, od kojih oko 1.600 radi u regionu Zapadnog Balkana.

Aleksandra Hristov u autorskom tekstu u Novom magazinu http://www.novimagazin.rs/: Strategija i dalje jedini pravi put

Autorski tekst vlasnice i direktorke Hristov consaltinga Aleksandre Hristov, pod naslovom ” Strategija i dalje jedini pravi put”, objavljen je u novom broju nedeljnika Novi Magazin. U tekstu se Aleksandra osvrula na značaj stvaranja i sprovođenja stategija komunikacije, kao i na faktor reputacionog rizika, koji je postao izuzetno važan za poslovanje kompanija, ali i za institucije, organizacije i pojedince.

STRATEGIJA I DALJE JEDINI PRAVI PUT

Većina naših kompanija, institucija, organizacija, kao i pojedinaca, nema svest o potrebi izgradnje ili održavanja svoje reputacije sve dok zaista ne pretrpe realnu štetu, kada je kasno za bilo koji oblik preventivne akcije.

Kada su u pitanju kompanije, štetu uoče kada pokušavaju da prošire poslovanje, izađu na međunarodno tržište ili da prodaju svoju firmu – u celosti ili u delovima, češće i  sa naslovom firme i robnim (uslužnim) žigovima. Tada imaju otežano poslovanje sa partnerima, ili im komercijalne banke i fondovi odbijaju zahteve za izdavanje kredita. U takvim trenucima, oni, po navici, traže pomoć ekonomista i advokata, misleći da im je problem solventne ili pravne prirode. Često ostaju začuđeni kada i pored svih regularnih “pravnih papira”, dobrih poslovnih rezultata, izveštaja kreditnog biroa ili savršeno sročenog biznis plana, ne mogu da obave posao. Ne zbog solventnosti ili manjka kapitala, već zbog reputacionog rizika.

Nepostojanje svesti o ovim činjenicama dovodi do toga da, umesto da kreiraju proaktivni  strateški komunikacioni pristup, organizacije i kompanije traže pomoć  tek kada dođu u  teške probleme, odnosno kada su duboko u krizi.  Pretpostavilo bi se da se to dešava odmah nakon mnogobrojnih negativnih napisa u medijima o njima. Međutim, oni postaju toga svesni mnogo kasnije, onda  kada realno osećaju štetu.

Pravnici i ekonomisti  u takvim trenucima nisu dovoljni. Zbog toga se ovde pokazuje da su nedovoljne advokatske i pi-arovske direktne pogodbe, dogovori i tipovi sukobljavanja tipični za sudnice. Polje medijskog prostora  je sada prošireno do neslućenih granica i ovde, kao i u svetu, poslednjih  godina važe druga pravila i procedure. Moguće je da su „lekovi“ za povređene u složenim okolnostima u konzistentnom, sveobuhvatnom, dugoročnom i strateškom pristupu. Pričinjena šteta reputaciji (iz različitih mogućih pobuda) od nedavno prevazilazi kratkoročne staromodne medicine i zavoje u vidu spinovanja i aktiviranja ličnih poznanstava u ograničenom broju medija radi postizanja kratkoročnog rezultata, koji se ionako brzo zaboravi. Novim napadima protivnika takvi rezultati brzo se anuliraju.

KLJUČNI FAKTOR

U svetu se reputacioni faktor smatra veoma bitnim, čak i ključnim kada su u pitanju ulaganja na određena tržišta. To se odnosi i na kreditno podržavanje država ili kompanija sa takvih tržišta. U međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su Svetska banka ili EBRD, kao i u velikim komercijalnim bankama, postoje čitavi sektori koji se bave tzv. tržištima u nastajanju (emerging markets). Oni se bave reputacionim rizikom ulaganja.

Pored dubinske analize poslovanja (due dilligence) firme, čitavi timovi su angažovani na analizi pozicije organizacije ili firme u javno dostupnim podacima, uključujući  tradicionalne medije i internet. Istovremeno,  bave se pitanjima moguće izloženosti sudskim sporovima, kao i pitanjem pojedinaca (ili trećih firmi koji rade za onoga čije se poslovanje analizira), a koji mogu sami po sebi da predstavljaju poseban političko-pravno-bezbednosni rizik po banku ili instituciju.

Štaviše, Evropska komisija vrši zakonodavni i politički uticaj na banke, osiguravajuće kuće, investicione fondove da ne sarađuju, odnosno da ne podržavaju one institucije ili kompanije koje imaju problema sa reputacionim faktorom. Tako je razvoj interneta doveo do povećanja transparentnosti funkcionisanja i poslovanja, ali i velikog rizika zloupotrebe, pogotovo u medijskoj sferi.

Treba se podsetiti šta je reputacija i koliko je ona bitna za sve aspekte poslovanja kompanije, odnosno funkcionisanja država, institucija, organizacija i pojedinaca – to je ocena vašeg okruženja o vama. Posledice određene reputacije odražavaju se na  institucije, organizacije, ljude i njihovo ponašanje prema vama,  tako da oni nekoga podržavaju ili ne podržavaju. Zastupanje, odanost i saradnja ključne su posledice pozitivne reputacije.

PREŽIVLJAVANJE ILI STVARAN USPEH

Poslednjih decenija mnogo se toga se na svetskom nivou promenilo, i tek će se menjati. Globalizacija je kreirala nove uslove poslovanja. Razvoj interneta već menja ceo svet, uključujući društveno – ekonomske odnose i funkcionisanje institucija, organizacija, država. Revolucija koju donosi internet smatra se  većom čak i od industrijske, sa nesagledivim posledicama za mnoge koji toga nisu svesni.

Ranije je sadržaj poslovanja bila isključivo ekonomska kategorija, gde je bilo važno nekoliko elemenata – cena I kvalitet proizvoda, izbor zaposlenih, kvalitet poslovanja i korišćenje resursa (kojima se vlada ponekad previđajući da postoje i drugi – nepoznati elementi). Sa razvojem tržišta i ogromnim promenama, biznis je postao zapravo multifunkcionalna kategorija, u kojoj je za uspeh potrebno mnogo više od ekonomskih parametara. To su, između ostalog, konstantno istraživanje dinamike na tržištu, sve veća očekivanja tzv. „stakeholdera“ u koje, pored partnera, dobavljača, klijenata – kupaca, mogu da spadaju i vlade, institucije, organizacije, udruženja, pojedinci itd., sve u zavisnosti od delatnosti.  Ako ste kompanija koja ima nameru da proširi posao ili je već prisutna na tržištima u tranziciji, sa velikom dinamikom dodatnih promena, turbulentnim ekonomsko-političkim okruženjem i konstantnom normativnom aktivnošću u vidu donošenja novih zakona i propisa, nije lako snalaziti se i uspeti u vremenu promena koje inicira tehnologija.

Kaže se da u tranziciji uspevaju oni koji imaju najviše kondicije (što je sigurno tačno), pod uslovom da u svemu što se radi, zapravo, postoji strateški pristup i ne pribegava se opšteprihvaćenom modelu na našim prostorima – mogućim koruptivnim aktivnostima,  kako bi se došlo do novih klijenata.

KANALI PROMENILJIVI, CILJEVI ISTI

Pored svih promena svetskih i lokalnih, strateški pristup je sigurno jedina konstanta. On podrazumeva definisanje strategije poslovanja uključujući razvijanje strategije komunikacije prema „stakeholderima“, odnosno ciljanoj javnosti. Kanali komunikacije kojima ćete im se obraćati  uvek se prilagođavaju  dinamici promene koja se dešava. Da li komunicirate sa ciljanom javnošću putem društvenih mreža, tradicionalnih medija, projektovanjem i realizacijom marketinških akcija i željenog publiciteta, pisanjem pisama, putem internog časopisa, ili intranetima -  menja se, pod uslovom da definišete koji su vam ciljevi.

Na odgovor kako ćete doći do njih odgovarate nakon definisanja vizije, misije i organizacione kulture, vrednosnog sistema u okviru organizacije u kojoj delujete. To jeste najteže izgraditi ali treba započeti jer, na taj način, može se izgraditi reputacija koja je neophodna za postizanje ciljeva.

Aleksandra  Hristov je jednan od autora knjige“ Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“ http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=236.

Biografija autorke:

Međunarodno sertifikovani poslovni konsultant CMC iz oblasti strateških komunikacija. Pravnica sa pravosudnim ispitom. Završila Program za više menadžere u Vladi na Harvard univerzitetu. Direktorka je Hristov consultinga d.o.o. koja je član Udruženja poslovnih konsultanata Srbije i sertifikovana konsultantska kuća za strategiju komunikacije i edukacije u toj oblasti.

Hristov consulting već jedanaest  godina radi za kompanije, vladine i nevladine organizacije u Srbiji, zemljama Zapadnog Balkana i Evrope, kreirajući strategije komunikacije, odnose sa medijima i rešavajući najsloženije izazove  sa kojima se klijenti susreću.