Archive for the ‘Uncategorized’ CategorySlavko Matić novi šef stručnog štaba TSC-aFriday, February 28th, 2025
Slavko Matić je novi šef stručnog štaba TSC-a. Iskusni stručnjak je došao iz ekipe Tekstilca iz Odžaka. Tokom svoje bogate karijere, između ostalog, radio je u Napretku iz Kruševca, Novom Pazaru, OFK Beogradu i Tekstilcu, a na međunarodnoj sceni bio je trener u Kini, Saudijskoj Arabiji, Kataru, Gani i Bugarskoj.
Srpski biznismeni u borbi oko austrijske Addiko bankeTuesday, February 11th, 2025
Analiza Višeg direktora za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal, Nikole Avramovića, o borbi oko vlasništva nad austrijskom Addiko bankom.
Nikola Avramović, Viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu. Alvarez&Marsal sa sedištem u Nju Jorku je globalna konsultantska kuća, specijalizovana za akvizicije, spajanja, restrukturiranja i unapređenje performansi u finansijskom sektoru. Srpski biznismeni u borbi oko austrijske Addiko banke Posle perioda zatišja, izgleda da će se borba oko preuzimanja Addiko banke nastaviti. Prvi koji je pokazao interesovanje za Addiko bila je kompanija Agri Europe Cyprus u vlasništvu srpskog biznismena Aleksandra Kostića, koji je već duže vreme u bankarskom biznisu preko srpske Aik Banke i Slovenačke Gorenjske banke. Potom se u trku uključio Alta Pay još jednog srpskog biznismena Davora Macure, a za njima i slovenačka NLB banka. Neočekivana odluka ECB-a o Addiko banci Borba oko vlasništva nad austrijskom Addiko bankom tako ne prestaje da iznenađuje šokantnim razvojem događaja. Evropska centralna banka (ECB) je u hitnom obaveštenju informisala banku da nije utvrdila postojanje koordinisanog delovanja između dva akcionara austrijske banke i da povlači odluku o imenovanju poverenika kako je bilo planirano. Mali podsetnik za one koji nisu ispratili razvoj događaja od početka, u toku borbe za preuzimanje banke između Agri Europe Cyprus, NLB Banke i Alta Pay, ECB je analizirala sporazume između učesnika i zaključila da su Alta Pay Group i Diplomat Pay delovali koordinisano, te s stoga donela odluku o blokadi glasačkih prava na određenim brojem akcija. ECB nastavlja da prati razvoj situacije U međuvremenu, Diplomat Pay je prodao svoj udeo od 9,99% u Addiko Bank AG kompaniji S-Quad Handels-und Beteiligungs GmbH, austrijskog biznismena Alexandra Schutza, vlasnika Bečke investicione firme C-Quadrat. Time je firma Diplomat Pay u potpunosti izašla iz vlasništva Addiko banke. Isplata dividendi je i dalje na snazi Nakon neuspele borbe za preuzimanje, ECB je donela drastičnu odluku, da stopira isplatu dividendi za 2024. godinu. Bio je to finansijski triler koji je prodrmao uspavanu Bečku berzu. Tri investitora su se borila za kontrolu nad Addiko bankom, bivšom Hypo-Alpe-Adria. Iako ova banka, zbog svoje male veličine, nema veći značaj na bankarskom tržištu kako Austrije, tako i jugoistočne Evrope, postala je atraktivna kao ulaznica ne EU bankarsko tržište. Situaciju dodatno komplikuje što je Addiko najmanja banka u evrozoni koja je pod supervizijom ECB-a. Borbom za preuzimanje između Agri Europe Cyprus Aleksandra Kostića, slovenačke NLB banke i Alta Pay-a, značajno je promenjena vlasnička struktura bečke finansijske institucije, a što je rezultiralo i neočekivanim potezima ECB-a kao što je ovo o zabrani isplate dividende do daljnjeg. Aleksandra Hristov za Glas AmerikeThursday, January 23rd, 2025
Aleksandra Hristov, međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja iz oblasti strateških komunikacija, za Glas Amerike https://www.glasamerike.net/, u tekstu Stručnjaci o kampanji vlasti i crvenom srednjem prstu: Sulud potez i potpuni promašaj, ocenjuje da ova kampanja vlasti jeste odgovor na ovo što se dešava, ali da je “potpuni promašaj”.
Stručnjaci o kampanji vlasti i crvenom srednjem prstu: Sulud potez i potpuni promašaj “Neopevana glupost”, “vulgarnost”, “prostački simbol”, “idiotski smišljeno i sprovedeno”, “sulud potez”, “potpuni promašaj” … to su oštre reči kojima politički i poslovni stratezi, eksperti za kampanje i strateške komunikacije opisuju najnoviju kampanju vlasti u Srbiji – protiv studentskih i građanskih protesta pokrenutih posle tragedije u Novom Sadu, kada je 1. novembra u Novom Sadu poginulo 15 osoba. Kampanju je nezvanično otvorila poruka jednog lokalnog zvaničnika SNS-a na društvenoj mreži: “Što se tiče njihovih pobuna, crvenih šaka i obojenih revolucija, poruka srpskog naroda im je sledeća” , objavio je na svommInstagram profilu Predrag Terzić, naprednjački gradonačelnik Kraljeva, uz fotografiju crvene šake sa podignutim srednjim prstom. Na društvenim mrežama uskoro se pojavila navodna prepiska naprednjačkih aktivista u kojoj se članovi pozivaju na “mobilizaciju” i noćnu akciju. Autentičnost prepiske nije potvrđena, ali su u utorak ujutro na javnim prostorima u Beogradu, na pločnicima oko škola, na tribinama sportskih terena u školama, zidovima, ali i na nadvožnjacima iznad međunarodnog puta kroz Beograd, osvanuli grafiti sa crvenom šakom i podignutim srednjim prstom. Koji je cilj kampanje vlasti i kome je upućen dignuti prst Vojislav Žanetić, marketinški stručnjak, satiričar i predavač političke komunikacije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike da bi željeni smisao ove kampanje, “pod uslovom da je smatramo normalnom”, mogao da bude da se tema komunikacije u vezi sa studentskim protestima premesti na drugo mesto. Naime, tumači Žanetić, da studenti i građani u protestu traže odgovornost i uvid u proces koji je doveo do pogibije 15 ljudi u Novom Sadu, da se sistem preispita i da se država i njeno delovanje ojačaju nasuprot pojedinačnoj volji i korupciji. “Tema druge strane je da se sve to zajedno može tumačiti kao obojena revolucija i da vlast kao neka vrsta opozicije obojenoj revoluciji pruža protesni simbol prema toj obojenoj revoluciji i ‘moćnicima’ koji stoje iza nje”, kaže on i nastavlja: “Dakle, onoliko koliko je sumanuta ta misao o obojenoj revoluciji, toliko je sumanut i protest povodom iste. Realno gledano, dobili smo jedan prostački simbol koji visi na međunarodnom autoputu i koji građanima, putnicima namernicima pokazuje taj srednji prst i – realno gledano – teško je razumeti kome se ova kampanja obraća”, zaključuje Žanetić u razgovoru za Glas Amerike. “Oružje” napunjeno, ali vlast ne pronalazi metu Krunoslav Vidić Smetana, konsultant za komunikacije koji je radio kao stručni saradnik, savetnik i manadžer u političkim kampanjama na lokalnim i parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, kaže za Glas Amerike da je glavni problem vladajuće garniture u Srbiji to što u ovom trenutku nema metu. On, međutim, upozorava da ne vidi u Srbiji osobu oko koje bi se ljudi nasuprot predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj vlasti – okupili. “Ali ovo je sad strukturno drugačija priča – nemaju cilj, nemaju koga da gađaju, uprkos tome što mašinerija radi 24 sata, objavljuju se poternice, ponovo se vraćaju arhineprijateljima – to su primarno Hrvati, pa su onda Kosovari, pa su nekakve globalne zavere i igre, pa se objavljuju poternice…” Aleksandra Hristov, međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja iz oblasti strateških komunikacija, ocenjuje da ova kampanja vlasti jeste odgovor na ovo što se dešava, ali da je “potpuni promašaj”. “Onaj ko im je to savetovao šta da se radi, kao da je radio protiv vlasti, a ne za njih”, ocenjuje Hristov za Glas Amerke. “Ima iz toga više poruka: ‘Krvave su nam ruke, poručujemo svojim građanima da nas je baš briga za bilo kakve zahteve’. Dakle kao da se tera inat, kao da je to uradio neko ko je primitivan, nekulturan i bahat, jer u pitanju je srednji prst. Dalje, poručili su ‘pa šta’ na sve ono što se dešava po gradovima, što se tiče studenata, srednjoškolaca, nastavnika”, kaže ona i dodaje da je tu i poruka dodatnog ponižavanja građana. “Mislim da su takvim porukama uvredili i čak doveli do zgražavanja i svoje glasače, jer su se srednji prsti pojavili i po osnovnim školama i drugim mestima. Ipak ne možemo da kažemo da su svi njihovi glasači nekakvi ‘lojalisti’, to su ipak ljudi koji žive među nama. Mislim da je cela kampanja potpuni promašaj i da svakog dana rade na tome da sve više građana staje uz studente i podržava njihove zahteve, koji su elementarni – da se otvori cela dokumentacija i da se kazne oni koji su ih tukli i maltretirali”. I Krunoslav Vidić srednji prst naziva “suludim” i tumači da su, izgleda, “popucale linije u komandnim lancima vlasti”. Crvena šaka je simbol “ruke su vam krvave” – to je simbolika. I ti na takav simbol odgovaraš – kako? Evo vam prst? To ste zaslužili?”, ocenjuje hrvatski ekspert za Glas Amerike. Izgubljen kontakt sa javnošću Voja Žanetić procenjuje da je moguća namera iza kampanje obraćane unutrašnjoj ciljnoj grupi, čvrstom jezgru vladajuće partije i interesnih grupa oko nje, “ali zapravo kad se to malo raširi to je srednji prst koji je pokazan zahtevu da deluje Ustav, da deluje zakon, to je ono ‘ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine’ i to je jedan ne čin protesta, nego čin sile – simbol da se neće odustati od svega što je do sad rađeno zarad, i dalje ovakve kakva je, kontrole nad državom koja je traženo da bude spasena od strane studenata i društva koje ih podržava”. Na pitanje da li želi da vlastima da savet šta bi trebalo da radi u ovoj situaciji, Aleksandra Hristov kaže da Vučić treba da se povuče iz javnosti i da ispuni zahteve. “Mislim da bi treblao da ‘okrene sto’. Mislila sam da će da zastane, stane, razmisli i na neki način uvaži sve te ciljne grupe na koje se nešto odnosi. Postoji stiuacija da vi morate da uvažavate određene ciljne grupe na koje se odluke odnose. Oni to nisu sistemski radili jako dugo… To se samo nagomilavalo i sada je došo do kraja. Zapravo, sada je kasno i da se izmesti iz javnosti, on jednostavno mora da ispuni zahteve”, naglašava ona. Ovo je jedna neopevana glupost i šta god iz nje proisteklo, potpuno je reč o tome da je to jedna pogrešna ambicija da se iz nekakvog centralnog komiteta pokuša biti konkurentno kreativan tim hiljadama ljudi koji svakodnevno rade u kreativnim radionicama u blokadama fakuteta, na društvenim mrežama i svuda. Taj pokušaj da se centralizovana kreativnost suprotstavi demokratskoj kreativnosti je u startu osuđen na ovu vrstu budalaštine, ovu vrstu komunikacijske sramote”, precizira Žanetić i podseća da je i sam premijer Miloš Vučević rekao da to ne bi baš ovako radio. “Dakle samo shvatanje toga i sve komunikacijke posledice koje iz toga proističu govori o tome da je ovo neko vrlo idiotski mislio i još idiotskije realizovao”. Izlaz? Da vlast ispuni zahteve Na pitanje da li želi da vlastima da savet šta bi trebalo da radi u ovoj situaciji, Aleksandra Hristov kaže da Vučić treba da se povuče iz javnosti i da ispuni zahteve. “Mislim da bi treblao da ‘okrene sto’. Mislila sam da će da zastane, stane, razmisli i na neki način uvaži sve te ciljne grupe na koje se nešto odnosi. Postoji stiuacija da vi morate da uvažavate određene ciljne grupe na koje se odluke odnose. Oni to nisu sistemski radili jako dugo… To se samo nagomilavalo i sada je došo do kraja. Zapravo, sada je kasno i da se izmesti iz javnosti, on jednostavno mora da ispuni zahteve”, naglašava ona. “To pokazuje koliko su ovi ljudi koji su godinama ogrezli u vlasti izgubili kontakt sa publikom kojoj se obraćaju, ali izgubili su kontakt i sa sopstvenom publikom. Čak i najradikalnijem simpatizeru vladajuće partije nije prijatno kada pogleda kakvu je jednodušnu osudu dobilo ovo budalasto komuniciranje na transparentima. Vlast ima između ostalog obavezu da se ponaša kao vlast. Ako se sad sa pozicije vlasti popneš na fotelju koja ti je data i pred zastavom i Miroslavljevim Jevanđeljem, Ustavom, grbom i ostalim podigneš srednji prst onima koji su te na bilo koji način odabrali da vladaš, tu nešto s tvojom glavom debelo nije u redu”, zaključuje Žanetić. Vidić zaključuje metforom: “Mene je ovo užasno podsetilo na pad nadstrešnice u Novom Sadu bio potres ili nešto što je uzrokovalo cunami, a ovo sad su talasi cunamija; ti ne možeš da zaustaviš cunami. Sada je pitanje u kom će smeru sve to otići i šta će posle cunamija istati i izrasti”. FK TSC PIŠE ISTORIJUThursday, December 19th, 2024
Fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole https://www.fktsc.com/ plasirali su se u šesnaestinu finala Lige konferencija, pošto su na svom terenu u Bačkoj Topoli, pobedili jermensku Nou rezultatom 4:3.
Na ručku sa sa Nikolom Avramovićem višim direktorom za finansijsko savetovanje Alvarez & Marsal za Austriju i jugoistočnu EvropuWednesday, December 4th, 2024
Viši direktor za finansijski konsalting kompanije Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, Nikola Avramović, je u neformalnom druženju razgovarao sa novinarima o pravcima razvoja kompanije u narednom periodu. Takođe, izneo je svoje projekcije efekata energetske tranzicije u Nemačkoj auto industriji na Srbiju i region, kao i uticaj Trampovog povratka na finansijska globalna tržišta.
Uticaj izbora Donalda Trampa na energetsku tranziciju i globalna finansijska tržišta Bez obzira što niko ne može da predvidi promene koje će uslediti sa novom američkom administracijom pod rukovodstvom Donalda Trampa, izvesno je da će do promena doći na globalnom nivou i da one neće biti male. Ponovni izbor Trampa izazvao je značajne rasprave o mogućim implikacijama na globalne napore za energetskom tranzicijom i finansijska tržišta. Očekuje se da će stavovi njegove administracije o politici imati dalekosežne posledice na inicijative za obnovljivu energiju, industriju fosilnih goriva, međunarodne klimatske sporazume, kao i na dinamiku globalnih investicija i trgovine. Novoizabrani predsednik Tramp planira osnivanje Nacionalnog energetskog saveta, koji će, prema njegovim rečima, uspostaviti američku “energetsku dominaciju” širom sveta. Njegovi planovi uključuju podsticanje bušenja nafte i gasa u SAD i udaljavanje od klimatski fokusiranih prioriteta njegovog prethodnika, predsednika Džoa Bajdena. Plan Trampa je da SAD imaju najniže troškove energije na svetu što bi smanjilo inflaciju, obnovilo američku energetsku nezavisnost, čak i uspostavilo energetsku dominaciju i omogućilo da SAD postanu (ponovo) svetska industrijska super-sila.
Međutim, Trampove ambicije mogle bi se suočiti sa ograničenjima u stvarnom svetu. Na primer, proizvodnja nafte u SAD već je dostigla rekordne nivoe tokom Bajdenove administracije. Vlada ne može prisiliti kompanije da povećaju obim bušenja, a povećanje proizvodnje moglo bi sniziti cene i smanjiti profitabilnost tih kompanija. Uprkos tome, “dinamika tržišta će uvek biti ključna” za svako potencijalno povećanje energetske proizvodnje. Ostaje nam da vidimo u kom smeru će se ovo dešavati, ali će svakako morati da se dešava brzo, jer Tramp ima samo 4 godine da sve to sprovede u delo, a prvi efekti se očekuju već sledeće godine. Ekonomski i trgovinski uticaji Tramp je takođe nagovestio povratak politike „Amerika na prvom mestu“ u trgovini, što bi moglo imati ozbiljne posledice na evropski izvoz u SAD, posebno u već opterećenom automobilsko-industrijskom sektoru.
Trampova prethodna predsednička administracija bila je obeležena politikama koje favorizuju tradicionalne energetske sektore, poput nafte, gasa i uglja, kao i povlačenjem iz Pariskog klimatskog sporazuma. Njegova predsednička kampanja za 2024. godinu i obris politike ukazuju na sličan fokus na „energetsku nezavisnost,“ što se često tumači kao podrška širenju proizvodnje fosilnih goriva. 1. Oživljavanje industrije fosilnih goriva: - Međunarodna tržišta za čistu tehnologiju mogla bi se preusmeriti ka zemljama koje zadržavaju snažnu posvećenost obnovljivim izvorima, poput Evropske unije i Kine.
Globalna finansijska tržišta Finansijska tržišta reagovala su kombinacijom iščekivanja i opreza na Trampov izbor, jer bi njegove politike mogle preoblikovati ekonomske prioritete i ponašanje investitora. 1. Dobici u energetskom sektoru: Potencijalna recesija u Nemačkoj i njen uticaj na Centralnu i Istočnu Evropu Nemačka, najveća evropska ekonomija i industrijski lider, suočava se sa rastućim ekonomskim pritiscima koji bi mogli dovesti do recesije. S obzirom na to da Nemačka predstavlja ključnog ekonomskog partnera za mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), efekti njenog ekonomskog usporavanja neminovno će se proširiti izvan njenih granica, značajno utičući na perspektive celog regiona Centralne i Istočne Evrope.
Ekonomski problemi Nemačke Više faktora doprinosi riziku od recesije u Nemačkoj. 1. Slab industrijski učinak: Ekonomsko zdravlje Nemačke duboko je povezano sa CIE regionom zbog snažnih trgovinskih veza, zajedničkih lanaca snabdevanja i investicionih tokova. 1. Trgovinska i izvozna zavisnost: 2. Poremećaji u lancima snabdevanja: Ublažavanje efekata preliva Uprkos izazovima, zemlje CIE imaju mogućnosti da ublaže uticaj eventualne recesije u Nemačkoj: 1. Ekonomska diverzifikacija: 2. Podsticanje domaće potražnje: O Nikoli Avramoviću: Nikola Avramović je Viši direktor za finansijsko savetovanje u Alvarez & Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, a prvi je srpski državljanin na ovako značajnoj poziciji kada su u pitanju vodeće svetske konsultantske kuće. Sa preko 20 godina intenzivnog iskustva u investicionom bankarstvu i finansijskom savetovanju, Nikola je savetovao klijente širom Evrope na poslovima akvizicije, investicija, strateških definicija i kriznog menadžmenta. Od 2023. godine nalazi se u veoma cenjenoj kompaniji za finansijski konsalting Alvarez &˛Marsal kao Viši direktor čiji je zadatak da izgradi tim i vodi kompaniju u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Pre toga, Nikola je bio član tima od tri osobe koji je izgradio AxFina Holding, pan-evropsku kompaniju iz Beca za upravljanje imovinom, koja je vrlo brzo došla od 0 do 200+ zaposlenih u 7 EU zemalja, sa preko 3 milijarde evra sredstava kojima su upravljali. Prethodno je Nikola 4 godine bio direktor finasijskog konsaltinga u PwC Europe, gde je uspešno vodio i realizovao neke od najvećih bankarskih transakcija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Od 2009. do 2015. godine nalazio se na nekoliko rukovodećih pozicija u Hypo Alpe Adria Bank International u Austriji, kao odgovoran za region Balkana. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdiplomsku specijalizaciju iz finansija i menadžmenta rizika završio je na Frankfurtskoj školi za finansije i menadžment u Nemačkoj. Nakon toga na Harvard biznis školi u SAD završio je izvršni program za liderstvo u finansijskim organizacijama. Nikola je član Harvard Kluba Srbija i Harvard Kluba Austrija. Tečno govori engleski jezik i služi se nemačkim jezikom. „Mineco“ čestita dobitncima stipendija “Evro za znanje”Sunday, October 27th, 2024
Kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u rudarstvo u regionu, je i ove godine po deveti put zaredom, u okviru Fondacije „Evro za znanje“ https://www.evrozaznanje.rs/, dodelila dve stipendije studentima Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kako bi pomogla mladim i uspešnim ljudima u daljem školovanju. Ovogodišnji dobitnici Minecovih stipendija od po 120.000 dinara su studenti IV godine Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Gluščević, iz Beograda, smer podzemna eksploatacija ležišta mineralnih sirovina i Miloš Prokin iz Beograda, smer istraživanje ležišta mineralnih sirovina, modul ekonomska geologija.
Po rečima dobitnika, stipendija im predstavlja priznanje za dosadašnji uspeh i daje im veru da će njihov trud biti vrednovan i u budućnosti, ali u isto vreme ih obavezuje da opravdaju očekivanja. „Ovo je za mene izuzetno veliko priznanje, obeležilo mi je celu 2024. godinu i pokazalo da sam na dobrom putu kada je reč o studiranju i završetku studija. Na Rudarsko-geološkom fakultetu sam pronašao sebe jer me materija koja se uči zaista interesuje, pa samim tim svoju budućnost nakon završetka osnovnih akademskih, a kasnije i master studija, vidim u nekoj kompaniji kao što je Mineco .Stipendiju ću, nadam se, iskoristiti na pravi način, isključivo za potrebe studiranja, kako bih oca penzionera sa limitiranim prihodima, rasteretio dela troškova koji utiču na nas životni standard. Ovo mi je vetar u leđa da fakultet završim sa visokim prosekom i u što kraćem roku. U svakom slučaju trudiću se svim snagama da opravdam ukazano poverenje“, rekao je Miloš Prokin. „Zahvaljujem se fondaciji “Evro za znanje” i kompaniji Mineco na dodeljenoj stipendiji, koju. ću iskoristiti da pokrijem troškove studiranja i za dalje usavršavanje u struci i nauci. Nakon završetka osnovnih studija planiram da upišem i master studije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Planiram da se zaposlim kao rudarski inženjer u nekoj od kompanija koje posluju u Srbiji i da svojim radom doprinesem razvoju naše zemlje“, izjavio je Aleksandar Gluščević.
Dobitnicima Milošu Prokinu i Aleksandru Gluščeviću kompanija će omogućiti da u postrojenjima u kojima rukovodi steknu praktične veštine i uvid u tehnološke i proizvodne procese što može da im pomogne u daljem profesionalnom razvoju.
Mineco izražava zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Fondacijom „Evro za znanje“ i čestita svim dobitnicima, kojih je ove godine dvanaestoro, uključujući dvoje studenta kojima su oni obezbedili stipendije. U kompaniji veruju da ovaj vid podrške pomaže mladim i uspešnim ljudima da, po završetku studija, ostvare svoje ciljeve i doprinesu razvoju rudarstva u Srbiji. Nikola Avramović Alvarez@Marsal za magazin Nova ekonomijaWednesday, September 25th, 2024Kompanija „Mineco“ poziva studente da konkurišu za stipendije Fondacije „Evro za znanje“Monday, September 16th, 2024
Britanska kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u regionu Zapadnog Balkana, poziva najbolje studente Rudarsko-geološkog fakulteta koji započinju četvrtu godinu, da konkurišu za njih posebno namenjene stipendije Fondacije “Evro za znanje”.
Kompanija izražava zadovoljstvo što i devetu godinu za redom nastavlja saradnju sa Fondacijom “Evro za znanje”, jer su mnogi stipendisti ranijih godina bili zainteresovani da se povežu sa Minecovim rudnicima u Srbiji. Takođe, stipendisti su imali priliku da upoznaju iskusne buduće kolege, da steknu kontakte u sektoru kojim se bave, kao i da prođu praksu.
|
Pratite nas na drustvenim medijima: 
 
|
