Archive for the ‘Uncategorized’ Category
Wednesday, May 17th, 2017
Učesnici Konferencije u okviru evropskog projekta IMP@CT, održane u organizaciji britanske kompanije MINECO LTD od 15. do 18. maja u Olovu i Sarajevu, ocenili su da je rudarstvu neophodan novi model rada, koji će doneti veliki napredak u toj oblasti i omogućiti brže i lakše esploatisanje ključnih resursa kojima Evropa raspolaže. Istovremeno, istakli su učesnici, neophodno je da novi modeli u rudarstvu ne narušavaju životnu sredinu i doprinose razvoju lokalnih zajednica.
“Svi mi iz IMP@CTprojekta ne samo da vjerujemo u budućnost evropskog rudarstva, nego smo uvjereni da je evropsko rudarstvo danas značajnije nego ikad“, istakao je direktor operacija kompanije MINECO LTD, Dominic Roberts, na sinoćnjem prijemu koji je upriličila Britanska ambasada u Bosni i Hercegovini, a kojim je zvanično završena trodnevna konferencija.
Britanski ambasador u BiH Edward Ferguson pozdravio je na prijemu učesnike Konferencije.
„Ovo je uzbudljivi projekat razvoja novih i inovativnih načina vađenja rude – bržih i fleksibilnijih, ujedno sigurnih za okoliš i održivih – koji mogu pomoći da eksploatacija manjih nalazišta metala, poput onih koja postoje skoro u cijeloj Evropi, bude ekonomski isplativija. Bosna i Hercegovina ima priliku da bude na čelu ovog novog pristupa, što može pomoći da se ekonomske prednosti rudarstva prošire diljem zemlje“, rekao je ambasador Ferguson.
“Projekat IMP@CT spaja neke od vodećih naučnika u oblasti rudarstva u Evropi inajbolje inovatore tehnologije u privatnom sektoru. Mnogo je posla pred nama u narednim godinama, ali svi iz tima Projekta se tome radujemo”, rekao je Roberts i naglasio da je za ceo tim Projekta izuzetno važno pronalaženje načina da rudnici koji ne mogu biti dugoročni projekti zbog manjih depozita, ostave iza sebe lokalnu zajednicu koja može da nastavi da napreduje.
Prvi test rudnik bit će rudnik Geomet u opštini Olovo u BiH, u vlasništvu Mineca. Tu će biti provedeno istraživanje u koje su uključeni stručnjaci iz oblasti geoetike i socijalne i ekološke održivosti.
Thursday, April 13th, 2017
Novi magazin http://www.novimagazin.rs/
Rubrika Na mom radaru
Aleksandra Hristov – Međunarodno sertifikovana konsultantkinja u oblasti strateških komunikacija. Novinarka od 1988. do 2000. godine. U Dnevnom telegrafu radila od osnovanja 1996. do gašenja ovog lista.
Slavko
Prošlo je 18 godina od kada je ubijen moj prijatelj, poslodavac, glavni i odgovorni urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija. Slavka sam znala i pre nego što je osnovao Dnevni Telegraf. Kao mladu novinarku pozvao me je da, od osnivanja lista, budem deo njegovog tima. I bila sam, od početka do kraja. Imao je dovoljno talenta i znanja da napravi jednu od najmodernijih redakcija. Novinari i urednici koje je dovodio bili su krem tadašnjeg slobodnog novinarstva jer je Slavko znao da bira najbolje. Bio je čovek koji je, prema mom iskustvu, uvek držao reč i to ga je razlikovalo od mnogih. I ondašnjih, a i sadašnjih. Istovremeno, Dnevni telegraf je sa njim, imao hrabrosti da i posle donošenja Zakona o informisanju 1998. godine, ne zaćuti. Novina su zabranjene. On je bio nepokoran, što mnogima nije odgovaralo. Morali su da ga se reše.
Bez kazne
I do dana današnjega nisu kažnjeni izvršioci i nalogodavci. Za sve to vreme pokušavana je diskreditacija žrtve, a i drugih žrtava, kako bi se opravdao zločin. Sramota za državu, društvo, medije, pravosuđe, kao i sve koji godinama ćute ili ne rešavaju ubistvo Slavka Ćuruvije. Svako iz svog domena. Postoji li ovde uopšte hrabrost, bilo koje vlasti, da se suprotstavi službama koje su presudile Slavku i dan-danas upravljaju politikom i našim životima?
Samo jedna, uvek ista grupa ljudi, okupljena prvenstveno oko NUNS-a, verna ideji otkrivanja i suočavanja sa zločinom nad novinarima, konstantno od 1999. bori se za rešavanje ovih slučajeva, a svakog 11. aprila dolazi na mesto gde je ubijen Slavko, ispred ulaza u Svetogorskoj ulici. Apeluje na svaku aktuelnu vlast da reši ovaj slučaj. Od pre nekoliko godina pridružio se i UNS. Presude još nema.
Epilog
Nerešavanje slučaja Ćuruvija dokaz je dominacije obaveštajnih službi nad izabranim predstavnicima vlasti i pravosuđa. Ako niko ne sme da dira službu, čemu izbori, mediji, sudstvo? Tek kada bude rasvetljen slučaj Slavka Ćuruvije, počećemo da živimo u organizovanom i slobodnom društvu. Slučaj Slavka Ćuruvije zapravo je lakmus-test naše demokratije.
Zato očekujem od države i pravosudnih organa, da konačno skupi hrabrost i reši slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, jer ljudi koji se svake godine okupljaju na mestu gde je učinjen zločin, kako bi na to podsetili sve, sigurno nikada od toga neće odustati.
Monday, April 10th, 2017
Privredna komora Srbije (PKS) dodelila je, šesti put po redu, Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje kompanijama koje su pokazale najveću posvećenost principima društvene odgovornosti. Uručena su priznanja u tri kategorije: velika, srednja i mala / mikro privredna društva.
U kategoriji srednjih privrednih društava, priznanje su poneli Rudnik i flotacija Rudnik iz Gornjeg Milanovca, Hyatt Regency iz Beograda i Javno preduzeće Gradsko stambeno iz Beograda. Preduzeće je predstavilo projekat Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku i značaj projekta za lokalnu zajednicu, zaposlene, decu, razvoj i značaj kulture….
Aco Ilić, direktor kompanije Rudnik i flotacija Rudnik istakao je da je kompanija dobila mnoštvo priznanja i nagrada u proteklim godinama koje su bile vezane za poslovne rezultate i finansijske pokazatelje, ali da su u kompaniji izuzetno ponosni na nagradu za lidera društvene odgovornosti. Kompanija je nagradu dobila za izvedeni projekat kompletnog uređenja potpuno zapuštenog Doma kulture u Rudniku gde se tokom protekle godine odigralo više od 60 predstava i različitih događaja, potpuno besplatnih za publiku.
Rudnikom Rudnik upravlja preduzeće Contango, koje je deo Mineco Grupe.
Mineco je međunarodna grupa kompanija čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Mineco se bavi ulaganjem i razvijanjem rudnika olova, cinka, bakra u zemljama Jugoistočne Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, gde se Grupa pojavljuje kao jedan od vlasnika.
Friday, March 31st, 2017
Preduzeće SAT-TRAKT, kao društveno odgovorna kompanija koja brine i o životnoj sredini, nastavilo je akciju pošumljavanja Bačke Topole i okolnih mesta, zasadivši u martu skoro 900 stabala.
U saradnji sa stručnjacima, procenjeno je da su na području gde je bilo moguće pošumljavanje, najadekvatnija rešenja bila stabla lipe, platana, breze, bresta, topole, tuje, bora I vrbe.
U okolini centra Bačke Topole posađeno je 20 stabala lipe i 10 stabala platana, u Glavnoj ulici i u pravcu železničke stanice 10 stabala breze, od železničke stanice prema Senćanskom putu 20 stabala breze.
Takođe, u kružnom toku kod Senćanskog puta i u okolini zasađeno je 112 stabala topole i 10 tuja, dok je za pravac od Senćanskog puta odrađen zasad 78 stabala bresta. Na delu koji spaja Senćanski i Bečejski put posađeno je 182 stabala topole, a na Bečejskom putu 86 stabala topole.
Više od 160 stabala bresta i 16 topole zasađeno je kod Moravičkog puta, a od Bačke Topole prema Bajši 89 stabala bresta. Za Ulicu Maršala Tita određeno je 40 stabala bora, a za Subotički put 40 stabala vrbe.
SAT-TRAKT će u narednom periodu nastaviti da brine o ovim zasadima, a i ubuduće će koristiti svaku priliku da odgovarajućim stablima oplemeni životnu sredinu, što je već nekoliko godina redovna praksa preduzeća.
Friday, March 17th, 2017
Rudnik olova i cinka Veliki Majdan kod Ljubovije, koji je u većinskom vlasništvu britanske kompanije Mineco, uspešno je završio 2016, osmu godinu od ponovnog pokretanja proizvodnje.
U 2016. godini u rudniku je proizvedeno oko 51.000 tona rude, što je u potpunosti u skladu sa planom i na nivou je proizvodnje prethodnih godina. Istovremeno, rudnik je zabeležio rast dobiti u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući oporavku cena na tržištu metala. Zbog toga je došlo i do rasta rudne rente za oko 34 odsto. Rudnik Veliki Majdan je u tu svrhu Republici Srbiji za 2016. platio 47 miliona dinara. U rudniku trenutno radi oko 300 ljudi, čija se bruto plata kreće se od 1.000 do 1.500 dolara.
U ovoj godini, Rudnik planira da proizvodnju održi na istom nivou, uz ulaganje od oko pola miliona dolara u obnavljanje opreme, kao i 1,2 miliona dolara u nove istražne prostore Kram i Rebelj.
Rudnik je u prošloj godini u saradnji sa lokalnom samoupravom uradio revitalizaciju lokalnog puta čime je poboljšana infrastruktura za lokalno stanovništvo.
Rudnik Veliki Majdan ispunjava sve obaveze po pitanju zaštite životne sredine i konstantno ulaže u održavanje sistema za zaštitu prirodnih voda. Sanacijom brane jalovišta i ostalih infrastrukturnih objekta, koja je temeljno urađena pre 10 godina kada je Mineco preuzeo Rudnik, postignut je visok nivo bezbednosti. Podignut je nivo ekološke zaštite reke Drine i otklonjena opasnost po zdravlje stanovnika. Jalovište, koje je jedno od najbezbednijih u Srbiji, redovno se održava i unapređuje, kao i drugi objekti Rudnika.
Od 2009. godine, kada je u Rudniku Veliki Majdan ponovo pokrenuta proizvodnja, prerađeno je više od 400.000 tona rude, proizvedeno oko 30.000 tona koncentrata olova i više od 27.000 tona koncentrata cinka.
Ovaj rudnik izašao je iz stečaja 2006. godine, a njegovu revitalizaciju Agencija za stečaj Republike Srbije proglasila je jednom od najbolje rešenih. Rudnik, koji je bio potpuno devastiran i potopljen, nakon stečaja je preuzeo britanski Mineco sa partnerima
Friday, March 3rd, 2017
U Beogradu je u petak, 3. marta, održana britansko-srpska konferencija “Klјučne poslovne šanse“, kojom je obeležen i veliki jubilej – 180 godina od uspostavlјanja diplomatskih odnosa Srbije i Velike Britanije.
Konferenciju je organizovala beogradska konsultantska kuća Eurosfera, pod pokrovitelјstvom ministra za evropske integracije Republike Srbije, uz podršku Ministarstva spolјnih poslova Republike Srbije, Ambasade Velike Britanije u Srbiji, Ministarstva za međunarodnu trgovinu Velike Britanije, Odbora za spolјne poslove Skupštine Srbije, Privredne komore Srbije, Britansko-srpske privredne komore, Britanskog društva u Srbiji i Britanske poslovne mreže.
Peta britansko-srpska konferencija u Beogradu, bila je posvećena unapređenju saradnje u perspektivnim privrednim sektorima, kao što su zdravstvo i zdravstveni turizam, bezbednost i zaštita u poslovanju, obrazovanje i preduzetništvo, rudarstvo i energetika, hrana i piće, proizvodnja i usluge, ali i pristupačna i drugim odgovarajućim idejama i inicijativama.
Predsednik Organizacionog odbora Konferencije prof. dr Mihajlo Rabrenović rekao je da je Konferencija i ovoga puta okupila poslovne lјude, predstavnike državne uprave i lokalne samouprave, eminentne stručnjake i druge zainteresovane iz Srbije i Velike Britanije. Organizator Konferencije, Eurosfera, ovim skupom nastavlja da doprinosi razvoju i unapređenju saradnje Srbije sa inostranstvom, rekao je Rabrenović.
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=312531
http://www.politika.rs/sr/clanak/375608/Obelezena-180-godisnjica-diplomatskih-odnosa-Srbije-i-Velike-Britanije
Friday, January 27th, 2017
Hristov conuslting u saradnji sa USAID-om organizovao je 25. i 26. januara u Beogradu dvodnevni trening za unapređenje odnosa s javnošću 14 organizacija civilnog društva, koje su partneri te agencije Vlade SAD.
Prvog dana treninga učesnici su bili menadžeri i osobe zadužene za odnose sa javnošću iz organizacija, dok je drugi dan treninga bio namenjen samo osobama za odnose s javnošću.
Cilj treninga je bio da se organizacijama civilnog društva, koje su partneri USAID, izlože najbolji načini za komunikaciju s javnošću i da se ukaže na važnost sistemskog rada u ovoj oblasti.
Tim Hristov consultinga, koji je pripremio materijal za trening u saradnji sa USAID-om, činila su tri fasilitatora (Aleksandra Hristov, Goradna Lazarević i Miodrag Kostić), a učesnici su imali priliku i da razgovaraju i podele iskustva sa urednikom Foneta Zoranom Sekulićem i urednicom Blica Zlatom Đorđević.
Treningu su prisustvovali predstavnici Fondacija Ana i Vlade Divac, Beogradski fond za političku izuzetnost, Fondacija Katalist, CeSID, CRTA, Slavko Ćuruvija fondacija, Evropski pokret u Srbiji, Labris, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Opportunity banka, Specijalna Olimpijada Srbije, Ženski edukacioni centar, Centar za samostalni život invalida Srbije, 4 Digits Consulting.
Thursday, December 22nd, 2016
Jedan od najvećih investitora u oblasti rudarstva i obnovljivih izvora energije u regionu, britanska kompanija Mineco Limited, članica Mineco Grupe, organizovala je novogodišnji ručak za predstavnike beogradskih medija.
Direktor Mineco Limited, Bojan Popović, govorio je o rezultatima kompanije u protekloj godini, s naglaskom na investicije u rudnik Bosil-Metal.
Direktor operacija, Dominik Roberts, govorio je o rudarstvu u Srbiji i regionu i značaju stranih investicija za napredak rudarstva i rudarske struke.
Kompanija Mineco Limited zadovoljna je rezultatima postignutim u Srbiji i u regionu Zapadnog Balkana u 2016. godini, s obzirom na da su u potpunosti ispunjeni planovi proizvodnje u rudnicima olova i cinka u kojima posluje samostalno ili sa partnerima, kao i da su u završnoj fazi pripreme za otvaranje rudnika Bosil-Metal kod Bosilegrada i rudnika Olovo kod Olova u BiH.
Mineco je u 2016. ostvario rast i napredak u svim segmentima poslovanja, a pre svega u razvoju novih projekata. Zahvaljujući uspešnom radu postojećih aktivnih rudnika, kapaciteti Mineco Grupe su mogli da se maksimalno usmere na ostvarenje razvojnih ciljeva sistema.
Na ručku su bili prisutni i menadžeri rudnika u Srbiji u kojima je Mineco Grupa većinski vlasnik, Darko Vukobratović, direktor Contanga, i partner Mineca u ROC Rudnik, Petar Radović predstavnik rudnika Veliki Majdan, Miodrag Vukajlović, direktor rudnika Bosil-Metal kod Bosilegrada, kao i Sava Mandić direktor Mineco Plus d.o.o. u Beogradu.
Monday, December 12th, 2016
Saturday, November 5th, 2016
Kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u oblasti rudarstva u Srbiji i regionu, čestitala je studentima rudarskog inženjerstva Katarini Belanović i Dževdetu Haliloviću na izboru za ovogodišnje stipendiste Fondacije Evro za znanje.
Britanska kompanija Mineco, koja je Fondaciji Evro za znanje donirala sredstva za dve bespovratne stipendije studentima rudarskog inženjerstva u iznosu od po 100.000 dinara, izrazila je veliko zadovoljstvo što će sredstva biti dodeljena izuzetno uspešnim studentima Katarini Belanović i Dževdetu Haliloviću, koji će moći da, kada završe studije, doprinesu razvoju rudarstva u Srbiji.
Katarina Belanović iz Rudne Glave je studentkinja IV godine Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu, sa prosekom od 9,7, dok je Dževdet Halilović iz Sjenice, student IV godine Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, sa prosekom 9,91.
Na ceremoniji dodele stipendije, u petak u Beogradu, Katarina Belanović je izjavila da je polaskana time što je izabrana za stipendistu Fondacije Evro za znanje. Ona je takođe izrazila zadovoljstvo što se među donatorima za stipendije našla kompanija Mineco, koja se bavi baš rudarstvom.
“Rudarstvo je moj profesionalni izbor, a stipendija koju je donirala baš kompanija koja se time bavi u našoj zemlji mi je posebno značajna jer ukazuje na to da ću ovde moći da se usavršavam i da će za nas, rudare, biti posla i napretka”, kazala je Katarina Belanović.
Njen stav deli i Dževdet Halilović, koji je na ceremoniji rekao da mu je ova stipendija podstrek da što pre završi studije, održi dobar prosek i nastavi da se bavi rudarstvom u Srbiji.
“Velika je čast biti stipendista kompanije koja se bavi baš delatnošću koju sam izabrao. To je pokazatelj da struka računa na nas i da želi da nam pomogne da se razvijamo i da budemo u prilici da doprinesemo i razvoju rudarstva u našoj zemlji”, istakao je Dževdet Halilović.
Fondacija Evro za znanje odlučila je ove godine o dodeli ukupno sedam studentskih stipendija u iznosu od po 100.000 dinara u školskoj 2016/17 godini. Ova Fondacija osnovana je 2010. godine, sa idejom da investira u znanje, pre svega u obrazovanje mladih ljudi.
Kompanija Mineco je ove godine prvi put donirala sredstva ovoj Fondaciji, a s obzirom na uspešno sproveden proces izbora stipendista, namerava da joj i ubuduće pruža podršku.
|
|
