Archive for the ‘Uncategorized’ Category
Thursday, June 19th, 2025
Fudbalski klub TSC je predstavio novog šefa stručnog štaba, iskusnog stručnjaka Darija Kalezića. U klubu veruju da upravo njegovo bogato međunarodno iskustvo i stručnost predstavljaju pravu vrednost i garant stabilnosti i napretka u izazovima koje donosi nova sezona.
Darije Kalezić, holandski državljanin rođen u Švajcarskoj, veći deo svoje trenerske karijere gradio je u inostranstvu. Kao trener radio je u klubovima kao što su Stokport, Velington, Mastriht, Roda, Varegem, De Grafšap, Den Hag, kao i u omladinskim pogonima PSV Ajndhovena i Utrehta.
„Drago mi je što sam ovde, imam osećaj da sam se vratio u zavičaj svoje porodice koja potiče iz Crvenke. Verujem da sam se i kao igrač i kao trener razvijao u okviru vrednosti koje TSC već go-dinama neguje. Naš susret nije slučajan, delimo istu viziju fudbala i rada, i siguran sam da iz toga može nastati lepa fudbalska priča“, poručio je Kalezić.
Govoreći o kvalitetu Superlige Srbije, Kalezić je istakao da je on očigledan i da kontinuirano raste:
„To potvrđuju i transferi domaćih igrača u inostranstvo. Pozitivno je i što će se liga od naredne sezone skratiti za četiri kluba, a to su jasni pokazatelji da se radi na podizanju kvaliteta takmiče-nja.“
Sportski direktor TSC-a, Sabolč Palađi, osvrnuo se na prethodnu sezonu, ali i na očekivanja od naredne:
„Prošla sezona bila je puna izazova. Menjali smo trenere i imali oscilacije u igri, ali smo ponosni na sve što smo postigli, posebno na proleće u Evropi Iako nismo uspeli da pronađemo adekvatnu zamenu za trenera nakon odlaska Žarka Lazetića, ostaje činjenica da smo do poslednjeg kola bili u igri za izlazak na evropsku scenu.“
TSC kreće u pripreme sa novim trenerom i mladim igračima
Palađi je dodao da klub sa Kalezićem započinje pripreme u optimističnom duhu:
„Cilj nam je da igramo moderan, napadački fudbal koji privlači publiku, promoviše igrače i istovre-meno donosi defanzivnu stabilnost. U Dariju Kaleziću prepoznali smo trenera koji načinom rada i razmišljanja najbolje odgovara našim ambicijama. Njegovo iskustvo u holandskom fudbalu je veli-ka vrednost za naš tim.“
Govoreći o sastavu ekipe, sportski direktor je najavio da se u tim vraća Miloš Milosavić nakon po-zajmice u Voždovcu, dok iz istog kluba stiže novo pojačanje, napadač Bogdan Petrović.
„Degenek se trenutno nalazi sa reprezentacijom Australije, sa kojom je izborio plasman na Svet-sko prvenstvo, na šta smo izuzetno ponosni. Takođe, raduje nas što sve više mladih igrača iz na-še Akademije konkuriše za prvi tim. Posle šest godina rada, to smatramo velikim uspehom. Oni će dobiti šansu, a na njima je da je iskoriste.“
TSC će do 27. juna trenirati u Bačkoj Topoli i odigrati dve pripremne utakmice, nakon čega sledi odlazak u Slovačku, u kamp i akademiju kluba DAC, gde će se sastati sa domaćinom i ekipom mađarskog Đera. Po povratku je planiran i meč sa Kečkemetom.
„Verujem da smo dobro izabrali destinaciju za pripreme. Biće to odlična prilika da se tim uigra sa novim trenerom i mladim igračima. Nadamo se da ćemo u sezoni pred nama, uz kvalitetan rad i atraktivan fudbal, privući još više publike i ostvariti postavljene ciljeve“, zaključio je Palađi.
Wednesday, June 4th, 2025
Srpski atletski savez (SAS) proglasio je Adrianu Vilagoš, članicu Atletskog kluba TSC iz Bačke Topole, za najbolju mladu seniorku (U23) Srbije u atletici za 2024. godinu.
Svečana dodela plakete upriličena je u prostorijama TSC Akademije, a nagradu joj je, u prisustvu čelnika i direktora kluba Janoša Žemberija, selektora atletske reprezentacije Srbije Edina Zukovića, uručio direktor Srpskog atletskog saveza https://sas.org.rs/, Slobodan Branković.
Direktor Srpskog atletskog saveza, Slobodan Branković, je istakao da je Adriana Vilagoš izuzetan sportista i primer kako se trening i disciplina pretvaraju u vrhunske rezultate.
Direktor Srpskog atletskog saveza, Slobodan Branković, je istakao da je Adriana Vilagoš izuzetan sportista i primer kako se trening i disciplina pretvaraju u vrhunske rezultate.
„Njen kontinuirani napredak i uspeh, kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni, zaslužuju svako priznanje. Klub, predvođen Janošem Žemberijem, zajedno sa SAS, nastaviće da pruža pu-nu podršku ovoj rođenoj zvezdi, kako bi ostvarila sve potencijale koje joj je Bog podario. Saradnja između SAS-a i TSC-a je izuzetna, uslovi u klubu su vrhunski, i naša je želja da ovo mesto posta-ne dom za mnoge mlade i talentovane atletičare. Nastavićemo da pratimo njen razvoj i da joj bu-demo oslonac na putu ka samom vrhu svetske atletike,“ rekao je Branković.
Povodom uručenog priznanja, mlada kopljašica Adriana Vilagoš izjavila je da joj ono predstavlja veliku čast i zadovoljstvo:
„Veoma mi je drago što sam dobitnica plakete za olimpijsku 2024. godinu, koja je bila izuzetno važna za moju karijeru. Iako nisam ostvarila sve ciljeve koje sam zacrtala, uspela sam da preba-cim granicu od 65 metara, što je bio važan korak za mene, i nastavila sam sa dobrim rezultatima i u tekućoj sezoni. Posebno mi znači što su uz mene i SAS i moj klub TSC – njihova podrška mi mnogo znači. Ovo priznanje me dodatno motiviše da nastavim da radim još posvećenije i da dostojno predstavljam Srbiju na najvećim takmičenjima.“
Adriana je dodala da joj je cilj da dostigne vrhunsku formu do Svetskog prvenstva u Tokiju:
„Uvek težim tome da budem bolja nego ranije. Ove sezone želja mi je da uz malo sreće prebacim 68 metara i, naravno, da izborim plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu.“
Selektor Srpskog atletskog saveza, Edin Zuković, potvrdio je da su uslovi za trening u sportskom centru TSC-a na izuzetno visokom nivou:
„Adriana je jedan od najstabilnijih stubova naše reprezentacije, a uz Angelinu Topić predstavlja najveći talenat koji naša atletika ima. Ne sumnjam da je pred njom blistava budućnost, od Los Anđelesa pa nadalje. Na nama je da joj obezbedimo potrebnu podršku, a ona iz dana u dan poka-zuje kako i sportisti iz manjih sredina mogu da postignu vrhunske rezultate na svetskoj sceni.“
Zuković je dodao da planovi za razvoj atletike u Bačkoj Topoli već uzimaju ozbiljan zamah:
„U planu nam je izgradnja atletske staze, koja će omogućiti organizaciju takmičenja ovde, u Adria-ninoj sredini. Verujem da će to biti sjajna prilika da se i pred domaćom publikom pokaže njena vrednost, ali i da Topola postane važno mesto za razvoj mladih atletičara i budućih šampiona.“
Friday, May 23rd, 2025
Na 14. manifestaciji „Dani fudbala“ u Banjaluci, predsedniku Fudbalskog kluba TSC iz Bačke Topole, Janošu Žemberiju, dodeljena je prestižna Zlatna povelja „Miljan Miljanić“, priznanje koje se dodeljuje za stručna i naučna dostignuća, kao i za izuzetne fudbalske rezultate na međunarodnom nivou.
Tom prilikom, Žemberi je istakao značaj priznanja, ali i neraskidive sportske veze koje postoje između Bačke Topole i Banjaluke:
“Počastvovan sam ovim vrednim i za mene vrlo značajnim priznanjem. Mi u Bačkoj Topoli smo na mnogo načina povezani sa vama u Banjaluci i u Republici Srpskoj. Na našoj akademije imamo dosta igrača iz vašeg podneblja, ali i naših igrača koji su ostavili značajan trag u fudbalu preko Drine, naročito igrajući u Borcu. I naš trener je bio izvesno vreme kod vas. Vaš Borac i naš TSC su rezultatima u Evropi dokazali koliko jesmo na pravom putu. Fudbal je vrednost koja nas je povezala, voleo bih da tako ostane i u budućnosti,” rekao je Žemberi.
Friday, February 28th, 2025
Slavko Matić je novi šef stručnog štaba TSC-a. Iskusni stručnjak je došao iz ekipe Tekstilca iz Odžaka. Tokom svoje bogate karijere, između ostalog, radio je u Napretku iz Kruševca, Novom Pazaru, OFK Beogradu i Tekstilcu, a na međunarodnoj sceni bio je trener u Kini, Saudijskoj Arabiji, Kataru, Gani i Bugarskoj.
Tuesday, February 11th, 2025
Analiza Višeg direktora za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal, Nikole Avramovića, o borbi oko vlasništva nad austrijskom Addiko bankom.
Nikola Avramović, Viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu. Alvarez&Marsal sa sedištem u Nju Jorku je globalna konsultantska kuća, specijalizovana za akvizicije, spajanja, restrukturiranja i unapređenje performansi u finansijskom sektoru.
Srpski biznismeni u borbi oko austrijske Addiko banke
Posle perioda zatišja, izgleda da će se borba oko preuzimanja Addiko banke nastaviti. Prvi koji je pokazao interesovanje za Addiko bila je kompanija Agri Europe Cyprus u vlasništvu srpskog biznismena Aleksandra Kostića, koji je već duže vreme u bankarskom biznisu preko srpske Aik Banke i Slovenačke Gorenjske banke.
Potom se u trku uključio Alta Pay još jednog srpskog biznismena Davora Macure, a za njima i slovenačka NLB banka.
Ulaskom u vlasničku strukturu banke još jedne srpske firme, Diplomat Pay d.o.o., koja je tada od strane ECB smatrana povezanom sa Alta Pay, situacija se dodatno zakomplikovala što je rezultiralo reakcijom ECB-a i blokadom glasačkih prava Alta Pay-a i Diplomat Pay-a, kao i odlukom o zabrani isplate dividende za 2024 godinu.
Neočekivana odluka ECB-a o Addiko banci
Borba oko vlasništva nad austrijskom Addiko bankom tako ne prestaje da iznenađuje šokantnim razvojem događaja. Evropska centralna banka (ECB) je u hitnom obaveštenju informisala banku da nije utvrdila postojanje koordinisanog delovanja između dva akcionara austrijske banke i da povlači odluku o imenovanju poverenika kako je bilo planirano.
Mali podsetnik za one koji nisu ispratili razvoj događaja od početka, u toku borbe za preuzimanje banke između Agri Europe Cyprus, NLB Banke i Alta Pay, ECB je analizirala sporazume između učesnika i zaključila da su Alta Pay Group i Diplomat Pay delovali koordinisano, te s stoga donela odluku o blokadi glasačkih prava na određenim brojem akcija.
ECB nastavlja da prati razvoj situacije
U međuvremenu, Diplomat Pay je prodao svoj udeo od 9,99% u Addiko Bank AG kompaniji S-Quad Handels-und Beteiligungs GmbH, austrijskog biznismena Alexandra Schutza, vlasnika Bečke investicione firme C-Quadrat. Time je firma Diplomat Pay u potpunosti izašla iz vlasništva Addiko banke.
Prema austrijskom Zakonu o bankarstvu, glasačka prava povezana sa 9,63% akcija Addiko banke, koje drži Alta Pay Group, i 9,99% koje je posedovao Diplomat Pay d.o.o., više nisu suspendovana. Kao rezultat toga, ECB će povući svoj zahtev za imenovanje poverenika za suspendovana glasačka prava sa Trgovačkog suda u Beču.
Isplata dividendi je i dalje na snazi
Nakon neuspele borbe za preuzimanje, ECB je donela drastičnu odluku, da stopira isplatu dividendi za 2024. godinu.
Bio je to finansijski triler koji je prodrmao uspavanu Bečku berzu. Tri investitora su se borila za kontrolu nad Addiko bankom, bivšom Hypo-Alpe-Adria. Iako ova banka, zbog svoje male veličine, nema veći značaj na bankarskom tržištu kako Austrije, tako i jugoistočne Evrope, postala je atraktivna kao ulaznica ne EU bankarsko tržište. Situaciju dodatno komplikuje što je Addiko najmanja banka u evrozoni koja je pod supervizijom ECB-a.
Borbom za preuzimanje između Agri Europe Cyprus Aleksandra Kostića, slovenačke NLB banke i Alta Pay-a, značajno je promenjena vlasnička struktura bečke finansijske institucije, a što je rezultiralo i neočekivanim potezima ECB-a kao što je ovo o zabrani isplate dividende do daljnjeg.
Thursday, January 23rd, 2025
Thursday, January 23rd, 2025
Aleksandra Hristov, međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja iz oblasti strateških komunikacija, za Glas Amerike https://www.glasamerike.net/, u tekstu Stručnjaci o kampanji vlasti i crvenom srednjem prstu: Sulud potez i potpuni promašaj, ocenjuje da ova kampanja vlasti jeste odgovor na ovo što se dešava, ali da je “potpuni promašaj”.
https://www.glasamerike.net/a/balkan-srbija-studenti-gradjani-protest-crvena-saka-srednji-prst-eksperti-kampanja/7946743.html
Stručnjaci o kampanji vlasti i crvenom srednjem prstu: Sulud potez i potpuni promašaj
“Neopevana glupost”, “vulgarnost”, “prostački simbol”, “idiotski smišljeno i sprovedeno”, “sulud potez”, “potpuni promašaj” … to su oštre reči kojima politički i poslovni stratezi, eksperti za kampanje i strateške komunikacije opisuju najnoviju kampanju vlasti u Srbiji – protiv studentskih i građanskih protesta pokrenutih posle tragedije u Novom Sadu, kada je 1. novembra u Novom Sadu poginulo 15 osoba.
Na simbol protesta studenata i građana – crvenu otvorenu šaku koja asocira na krvave ruke, vlast je odgovorila crvenom stisnutom šakom – sa podignutim srednjim prstom.
Kampanju je nezvanično otvorila poruka jednog lokalnog zvaničnika SNS-a na društvenoj mreži:
“Što se tiče njihovih pobuna, crvenih šaka i obojenih revolucija, poruka srpskog naroda im je sledeća” , objavio je na svommInstagram profilu Predrag Terzić, naprednjački gradonačelnik Kraljeva, uz fotografiju crvene šake sa podignutim srednjim prstom.
Na društvenim mrežama uskoro se pojavila navodna prepiska naprednjačkih aktivista u kojoj se članovi pozivaju na “mobilizaciju” i noćnu akciju. Autentičnost prepiske nije potvrđena, ali su u utorak ujutro na javnim prostorima u Beogradu, na pločnicima oko škola, na tribinama sportskih terena u školama, zidovima, ali i na nadvožnjacima iznad međunarodnog puta kroz Beograd, osvanuli grafiti sa crvenom šakom i podignutim srednjim prstom.
Studenti i učenici nekih škola sutradan su iscrtane vulagne simbole četkama i sprejevima pretvorili u cvetiće i druge ukrase.
Koji je cilj kampanje vlasti i kome je upućen dignuti prst
Vojislav Žanetić, marketinški stručnjak, satiričar i predavač političke komunikacije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu ocenjuje u razgovoru za Glas Amerike da bi željeni smisao ove kampanje, “pod uslovom da je smatramo normalnom”, mogao da bude da se tema komunikacije u vezi sa studentskim protestima premesti na drugo mesto.
Naime, tumači Žanetić, da studenti i građani u protestu traže odgovornost i uvid u proces koji je doveo do pogibije 15 ljudi u Novom Sadu, da se sistem preispita i da se država i njeno delovanje ojačaju nasuprot pojedinačnoj volji i korupciji.
“Tema druge strane je da se sve to zajedno može tumačiti kao obojena revolucija i da vlast kao neka vrsta opozicije obojenoj revoluciji pruža protesni simbol prema toj obojenoj revoluciji i ‘moćnicima’ koji stoje iza nje”, kaže on i nastavlja:
“Dakle, onoliko koliko je sumanuta ta misao o obojenoj revoluciji, toliko je sumanut i protest povodom iste. Realno gledano, dobili smo jedan prostački simbol koji visi na međunarodnom autoputu i koji građanima, putnicima namernicima pokazuje taj srednji prst i – realno gledano – teško je razumeti kome se ova kampanja obraća”, zaključuje Žanetić u razgovoru za Glas Amerike.
“Oružje” napunjeno, ali vlast ne pronalazi metu
Krunoslav Vidić Smetana, konsultant za komunikacije koji je radio kao stručni saradnik, savetnik i manadžer u političkim kampanjama na lokalnim i parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, kaže za Glas Amerike da je glavni problem vladajuće garniture u Srbiji to što u ovom trenutku nema metu.
“Oni nemaju pojedinca, nemaju osobu na koju mogu nahuškati pse – medijske, fizičke i kakve god. Imaju neku vrlo nezadovoljnu masu koja je prešla Rubikon i ne zaustavlja se”, kaže Vidić.
On, međutim, upozorava da ne vidi u Srbiji osobu oko koje bi se ljudi nasuprot predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj vlasti – okupili.
“Na to pitanje je vrlo teško odgovoriti i zato je mene strah zbog svih mojih poznanika i prijatelja tamo da se to ne prelije u nekakvo ozbiljnije nasilje. Jer – imate sa jedne strane ekipu koja je prilično motivisana, koja nema šta da izgubi, koja je spremna ići do kraja i imate ekipu koja ima šta da izgubi i koja mora da brani svoje pozicije. Ne vidim nekakav zdravorazumski izlaz u kom bi došlo do popuštanja i opuštanja”, ocenjuje on.
Vidić podseća da je tokom minulih protesta protiv režima u Srbiji sprovođeno klevetanje vođa – glumaca, kulturnih radnika, političara i da je vlast posle toga sačekala da se protesti sami ugase.
“Ali ovo je sad strukturno drugačija priča – nemaju cilj, nemaju koga da gađaju, uprkos tome što mašinerija radi 24 sata, objavljuju se poternice, ponovo se vraćaju arhineprijateljima – to su primarno Hrvati, pa su onda Kosovari, pa su nekakve globalne zavere i igre, pa se objavljuju poternice…”
“Kao da je autor radio protiv njih”
Aleksandra Hristov, međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja iz oblasti strateških komunikacija, ocenjuje da ova kampanja vlasti jeste odgovor na ovo što se dešava, ali da je “potpuni promašaj”.
“Onaj ko im je to savetovao šta da se radi, kao da je radio protiv vlasti, a ne za njih”, ocenjuje Hristov za Glas Amerke. “Ima iz toga više poruka: ‘Krvave su nam ruke, poručujemo svojim građanima da nas je baš briga za bilo kakve zahteve’. Dakle kao da se tera inat, kao da je to uradio neko ko je primitivan, nekulturan i bahat, jer u pitanju je srednji prst. Dalje, poručili su ‘pa šta’ na sve ono što se dešava po gradovima, što se tiče studenata, srednjoškolaca, nastavnika”, kaže ona i dodaje da je tu i poruka dodatnog ponižavanja građana.
“Mislim da su takvim porukama uvredili i čak doveli do zgražavanja i svoje glasače, jer su se srednji prsti pojavili i po osnovnim školama i drugim mestima. Ipak ne možemo da kažemo da su svi njihovi glasači nekakvi ‘lojalisti’, to su ipak ljudi koji žive među nama. Mislim da je cela kampanja potpuni promašaj i da svakog dana rade na tome da sve više građana staje uz studente i podržava njihove zahteve, koji su elementarni – da se otvori cela dokumentacija i da se kazne oni koji su ih tukli i maltretirali”.
I Krunoslav Vidić srednji prst naziva “suludim” i tumači da su, izgleda, “popucale linije u komandnim lancima vlasti”.
“Ni u jednoj situaciji kad kao vlast imaš problem ne antagonizuješ one koji su te doveli na vlast. A ovo pokazivanje srednjeg prsta… mislim, šta su drugo mogli? Šta je još gore od ovoga? Mislim da je ovo potpuno promašena situacija. Ta širina diskonekcije, udaljavanja od realnosti…”
Crvena šaka je simbol “ruke su vam krvave” – to je simbolika. I ti na takav simbol odgovaraš – kako? Evo vam prst? To ste zaslužili?”, ocenjuje hrvatski ekspert za Glas Amerike.
Izgubljen kontakt sa javnošću
Voja Žanetić procenjuje da je moguća namera iza kampanje obraćane unutrašnjoj ciljnoj grupi, čvrstom jezgru vladajuće partije i interesnih grupa oko nje, “ali zapravo kad se to malo raširi to je srednji prst koji je pokazan zahtevu da deluje Ustav, da deluje zakon, to je ono ‘ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine’ i to je jedan ne čin protesta, nego čin sile – simbol da se neće odustati od svega što je do sad rađeno zarad, i dalje ovakve kakva je, kontrole nad državom koja je traženo da bude spasena od strane studenata i društva koje ih podržava”.
Izlaz? Da vlast ispuni zahteve
Na pitanje da li želi da vlastima da savet šta bi trebalo da radi u ovoj situaciji, Aleksandra Hristov kaže da Vučić treba da se povuče iz javnosti i da ispuni zahteve.
“Mislim da bi treblao da ‘okrene sto’. Mislila sam da će da zastane, stane, razmisli i na neki način uvaži sve te ciljne grupe na koje se nešto odnosi. Postoji stiuacija da vi morate da uvažavate određene ciljne grupe na koje se odluke odnose. Oni to nisu sistemski radili jako dugo… To se samo nagomilavalo i sada je došo do kraja. Zapravo, sada je kasno i da se izmesti iz javnosti, on jednostavno mora da ispuni zahteve”, naglašava ona.
“Svaki pokušaj da se ovaj komunikacioni fušeraj i ovo amatersko paljenje na međusobno kuraženje ekipe, svaki pokušaj da se to svede na nekakvu logiku i da se tu nađe nekakav dodatni smisao i da se čita šta su ljudi hteli da kažu i šta su zapravo rekli – bojim se da je totalno neopravdan”, izjavljuje Žanetić.
Ovo je jedna neopevana glupost i šta god iz nje proisteklo, potpuno je reč o tome da je to jedna pogrešna ambicija da se iz nekakvog centralnog komiteta pokuša biti konkurentno kreativan tim hiljadama ljudi koji svakodnevno rade u kreativnim radionicama u blokadama fakuteta, na društvenim mrežama i svuda. Taj pokušaj da se centralizovana kreativnost suprotstavi demokratskoj kreativnosti je u startu osuđen na ovu vrstu budalaštine, ovu vrstu komunikacijske sramote”, precizira Žanetić i podseća da je i sam premijer Miloš Vučević rekao da to ne bi baš ovako radio.
“Dakle samo shvatanje toga i sve komunikacijke posledice koje iz toga proističu govori o tome da je ovo neko vrlo idiotski mislio i još idiotskije realizovao”.
Izlaz? Da vlast ispuni zahteve
Na pitanje da li želi da vlastima da savet šta bi trebalo da radi u ovoj situaciji, Aleksandra Hristov kaže da Vučić treba da se povuče iz javnosti i da ispuni zahteve.
“Mislim da bi treblao da ‘okrene sto’. Mislila sam da će da zastane, stane, razmisli i na neki način uvaži sve te ciljne grupe na koje se nešto odnosi. Postoji stiuacija da vi morate da uvažavate određene ciljne grupe na koje se odluke odnose. Oni to nisu sistemski radili jako dugo… To se samo nagomilavalo i sada je došo do kraja. Zapravo, sada je kasno i da se izmesti iz javnosti, on jednostavno mora da ispuni zahteve”, naglašava ona.
“To pokazuje koliko su ovi ljudi koji su godinama ogrezli u vlasti izgubili kontakt sa publikom kojoj se obraćaju, ali izgubili su kontakt i sa sopstvenom publikom. Čak i najradikalnijem simpatizeru vladajuće partije nije prijatno kada pogleda kakvu je jednodušnu osudu dobilo ovo budalasto komuniciranje na transparentima. Vlast ima između ostalog obavezu da se ponaša kao vlast. Ako se sad sa pozicije vlasti popneš na fotelju koja ti je data i pred zastavom i Miroslavljevim Jevanđeljem, Ustavom, grbom i ostalim podigneš srednji prst onima koji su te na bilo koji način odabrali da vladaš, tu nešto s tvojom glavom debelo nije u redu”, zaključuje Žanetić.
Vidić zaključuje metforom: “Mene je ovo užasno podsetilo na pad nadstrešnice u Novom Sadu bio potres ili nešto što je uzrokovalo cunami, a ovo sad su talasi cunamija; ti ne možeš da zaustaviš cunami. Sada je pitanje u kom će smeru sve to otići i šta će posle cunamija istati i izrasti”.
Tuesday, December 31st, 2024
Thursday, December 19th, 2024
Fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole https://www.fktsc.com/ plasirali su se u šesnaestinu finala Lige konferencija, pošto su na svom terenu u Bačkoj Topoli, pobedili jermensku Nou rezultatom 4:3.
Wednesday, December 4th, 2024
Viši direktor za finansijski konsalting kompanije Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, Nikola Avramović, je u neformalnom druženju razgovarao sa novinarima o pravcima razvoja kompanije u narednom periodu. Takođe, izneo je svoje projekcije efekata energetske tranzicije u Nemačkoj auto industriji na Srbiju i region, kao i uticaj Trampovog povratka na finansijska globalna tržišta.
Uticaj izbora Donalda Trampa na energetsku tranziciju i globalna finansijska tržišta
Bez obzira što niko ne može da predvidi promene koje će uslediti sa novom američkom administracijom pod rukovodstvom Donalda Trampa, izvesno je da će do promena doći na globalnom nivou i da one neće biti male.
Ponovni izbor Trampa izazvao je značajne rasprave o mogućim implikacijama na globalne napore za energetskom tranzicijom i finansijska tržišta. Očekuje se da će stavovi njegove administracije o politici imati dalekosežne posledice na inicijative za obnovljivu energiju, industriju fosilnih goriva, međunarodne klimatske sporazume, kao i na dinamiku globalnih investicija i trgovine.
Novoizabrani predsednik Tramp planira osnivanje Nacionalnog energetskog saveta, koji će, prema njegovim rečima, uspostaviti američku “energetsku dominaciju” širom sveta. Njegovi planovi uključuju podsticanje bušenja nafte i gasa u SAD i udaljavanje od klimatski fokusiranih prioriteta njegovog prethodnika, predsednika Džoa Bajdena.
Plan Trampa je da SAD imaju najniže troškove energije na svetu što bi smanjilo inflaciju, obnovilo američku energetsku nezavisnost, čak i uspostavilo energetsku dominaciju i omogućilo da SAD postanu (ponovo) svetska industrijska super-sila.
Međutim, Trampove ambicije mogle bi se suočiti sa ograničenjima u stvarnom svetu. Na primer, proizvodnja nafte u SAD već je dostigla rekordne nivoe tokom Bajdenove administracije. Vlada ne može prisiliti kompanije da povećaju obim bušenja, a povećanje proizvodnje moglo bi sniziti cene i smanjiti profitabilnost tih kompanija.
Uprkos tome, “dinamika tržišta će uvek biti ključna” za svako potencijalno povećanje energetske proizvodnje.
Ostaje nam da vidimo u kom smeru će se ovo dešavati, ali će svakako morati da se dešava brzo, jer Tramp ima samo 4 godine da sve to sprovede u delo, a prvi efekti se očekuju već sledeće godine.
Ekonomski i trgovinski uticaji
Tramp je takođe nagovestio povratak politike „Amerika na prvom mestu“ u trgovini, što bi moglo imati ozbiljne posledice na evropski izvoz u SAD, posebno u već opterećenom automobilsko-industrijskom sektoru.
Očekivano, to bi najviše pogodilo Nemačku, najizloženiju ekonomiju Evrope, čiji izvoz robe u SAD iznosi cak 4,2% BDP-a. Ako uzmemo u obzir da je Nemačka auto-industrija već u ozbiljnoj krizi, možda najvećoj posle Drugog svetskog rata, izgledi nisu sjajni.
Izazovi energetske tranzicije
Trampova prethodna predsednička administracija bila je obeležena politikama koje favorizuju tradicionalne energetske sektore, poput nafte, gasa i uglja, kao i povlačenjem iz Pariskog klimatskog sporazuma. Njegova predsednička kampanja za 2024. godinu i obris politike ukazuju na sličan fokus na „energetsku nezavisnost,“ što se često tumači kao podrška širenju proizvodnje fosilnih goriva.
1. Oživljavanje industrije fosilnih goriva:
- Trampove politike verovatno će uključivati povećanje bušenja nafte, izgradnju gasovoda i ublažavanje propisa o emisijama i korišćenju zemljišta za ekstrakciju. Ovo može privremeno povećati broj radnih mesta u sektoru fosilnih goriva i domaću proizvodnju energije, posebno u državama koje zavise od uglja.
- Ove mere mogle bi stvoriti prepreke investicijama u obnovljive izvore energije, smanjujući njihovu konkurentnost u odnosu na subvencionisane ili deregulativne fosilne izvore.
2. Uticaj na obnovljive izvore energije:
- Podsticaji za solarne, vetroelektrane i industriju električnih vozila mogli bi biti smanjeni, usporavajući tempo energetske tranzicije u SAD-u, ali i globalno, zbog pada konkurentnosti ovih “zelenih” industrija.
- Međunarodna tržišta za čistu tehnologiju mogla bi se preusmeriti ka zemljama koje zadržavaju snažnu posvećenost obnovljivim izvorima, poput Evropske unije i Kine.
3. Klimatska diplomatija:
- Potencijalno povlačenje iz klimatskih obaveza pod Trampovom administracijom moglo bi oslabiti globalnu klimatsku saradnju, otežavajući nacijama postizanje ambicioznih ciljeva dekarbonizacije.
- Zemlje u razvoju koje zavise od fosilnih goriva mogle bi slediti primer SAD-a, usporavajući globalne napore za smanjenje emisije.
Globalna finansijska tržišta
Finansijska tržišta reagovala su kombinacijom iščekivanja i opreza na Trampov izbor, jer bi njegove politike mogle preoblikovati ekonomske prioritete i ponašanje investitora.
1. Dobici u energetskom sektoru:
- Akcije u sektoru fosilnih goriva imaju potencijal za rast zahvaljujući deregulaciji uz povećano poverenje tržišta u naftne i gasne kompanije.
- Međutim, neizvesnost oko dugoročne globalne potražnje za fosilnim gorivima mogla bi ograničiti ovaj rast.
2. Pritisak na zelene investicije:
- Sektor obnovljive energije mogao bi se suočiti sa povećanom nestabilnošću zbog smanjenih subvencija i mogućih trgovinskih sukoba oko komponenti za čistu energiju, poput solarnih panela i baterija za električna vozila.
- Investitori bi mogli preusmeriti sredstva ka međunarodnim zelenim tržištima ili novim tehnologijama manje zavisnim od američke politike.
3. Trgovinska i valutna dinamika:
- Obnovljene trgovinske tenzije, posebno sa Kinom, mogle bi destabilizovati lance snabdevanja ključne za tehnologije čiste energije, utičući na globalnu proizvodnju i cene.
- Američki dolar mogao bi doživeti fluktuacije usled fiskalne i trgovinske politike, što bi uticalo na cene energetskih sirovina širom sveta.
4. Neizvesnost na finansijskim tržištima:
- Trampove nepredvidive političke odluke mogle bi dovesti do volatilnosti na tržištima akcija i roba. Na primer, investicije u energetsku infrastrukturu mogle bi privući kapital, ali geopolitički rizici povezani s promenama klimatske politike mogli bi neutralisati dobitke.
Potencijalna recesija u Nemačkoj i njen uticaj na Centralnu i Istočnu Evropu
Nemačka, najveća evropska ekonomija i industrijski lider, suočava se sa rastućim ekonomskim pritiscima koji bi mogli dovesti do recesije. S obzirom na to da Nemačka predstavlja ključnog ekonomskog partnera za mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), efekti njenog ekonomskog usporavanja neminovno će se proširiti izvan njenih granica, značajno utičući na perspektive celog regiona Centralne i Istočne Evrope.
Ekonomski problemi Nemačke
Više faktora doprinosi riziku od recesije u Nemačkoj.
1. Slab industrijski učinak:
- Nemačka ekonomija, zasnovana na izvozu, suočava se sa opadajućom globalnom potražnjom, posebno sa ključnih tržišta kao što su Kina i Sjedinjene Države, a što će se još vise pogoršati najavljenim carinama na uvoz od strane Donalda Trampa.
- Visoki troškovi energije, pogoršani smanjenim pristupom ruskom gasu, umanjili su konkurentnost nemačke industrije.
2. Izazovi energetske tranzicije:
- Prelazak na obnovljive izvore energije i postepeno ukidanje nuklearne energije povećali su kratkoročne ranjivosti u snabdevanju energijom.
- Visoke cene električne energije posebno pogađaju energetski intenzivne industrije, poput hemijske, čelične i automobilske proizvodnje.
3. Restriktivna monetarna politika:
- Smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), posle uspešno savladane inflacije u Eurozoni, može da obezbedi malo svežeg vazduha kada su u pitanju troškovi zaduživanja i finansiranja, ali ne rešava strukturni problem sa kojim se suočava Nemačka auto-industrija.
4. Slabost potrošnje:
- Povišene stope inflacije smanjile su realne prihode domaćinstava, što je rezultiralo padom domaće potrošnje.
Uticaj na Centralnu i Istočnu Evropu
Ekonomsko zdravlje Nemačke duboko je povezano sa CIE regionom zbog snažnih trgovinskih veza, zajedničkih lanaca snabdevanja i investicionih tokova.
1. Trgovinska i izvozna zavisnost:
- Zemlje CIE poput Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke u velikoj meri zavise od nemačke potražnje za njihovom robom, posebno auto-delovima, mašinama i potrošačkom elektronikom.
- Ne treba zaboraviti da je najveći srpski spoljno-trgovinski partner Nemačka i da ne mali broj firmi iz Srbije rade kao kooperanti za Nemačku auto-industriju.
2. Poremećaji u lancima snabdevanja:
- Mnoge ekonomije CIE integrisane su u nemačke industrijske lance snabdevanja. Usporavanje nemačke proizvodnje smanjilo bi potražnju za međuproizvodima iz regiona.
- Zemlje poput Slovačke i Mađarske pa i Srbije, izložene su većem riziku.
3. Pad investicija:
- Nemačke kompanije su među najvećim investitorima u CIE ekonomije, posebno u proizvodnim i tehnološkim sektorima. Ekonomska neizvesnost u Nemačkoj mogla bi dovesti do smanjenja stranih direktnih investicija (SDI), usporavajući otvaranje radnih mesta.
- Najviše stranih investicija u regionu dolazi upravo u Srbiju. SDI u automobilsku industriju i posebno industriju autokomponenata u Srbiji rastu stabilno za sada i čine najveći deo investicija sa 17% ukupnih SDI u zemlji.
- Nemačka je tradicionalno među najvećim stranim investitorima u Srbiji, ali je 2024. prva godina da se nivo nemačkih investicija smanjio u odnosu na prethodnu godinu.
- SDI čine oko 5.5% srpskog GDP-a i kao takve su neophodne i do sada su činile okosnicu privrednog rasta zemlje, ali će se sada možda više nego pre videti koliki je zapravo značaj domaćih investicija i domaćih preduzeća u održavanju privredne stabilnosti zemlje i njenog rasta u situacijama eksternih ekonomskih šokova.
4. Pritisci na tržište rada:
- Kontrakcija nemačke ekonomije mogla bi smanjiti mogućnosti zapošljavanja za radnike migrante iz CIE zemalja, što bi dovelo do pada doznaka koje podržavaju prihode domaćinstava. Doznake u srpskom GDP-u učestvuju sa oko 7.5%, od čega najveći deo dolazi upravo iz Nemačke.
5. Finansijska zaraza:
- Ekonomski problemi Nemačke mogli bi uticati na sentiment investitora širom Evrope, dovodeći do odliva kapitala iz zemalja u razvoju, kakva je Srbija, deprecijacije valuta i povećanih troškova zaduživanja za zemlje CIE.
Ublažavanje efekata preliva
Uprkos izazovima, zemlje CIE imaju mogućnosti da ublaže uticaj eventualne recesije u Nemačkoj:
1. Ekonomska diverzifikacija:
- Jačanje trgovinskih veza sa vanevropskim tržištima moglo bi smanjiti zavisnost od Nemačke.
- Ulaganje u sektore visokog rasta, poput tehnologije i zelene energije, moglo bi stvoriti nove prilike za region.
2. Podsticanje domaće potražnje:
- Kreatori politika u CIE regionu i Srbiji mogli bi se fokusirati na stimulisanje domaće potrošnje i investicija kako bi neutralisali pad izvoza i SDI.
3. Mehanizmi podrške EU:
- Pristup EU fondovima, poput Mehanizma za oporavak i otpornost, može pružiti finansijske resurse za podršku rastu i infrastrukturnim projektima.
4. Strateško usklađivanje:
- Saradnja sa Nemačkom na inicijativama energetske tranzicije i digitalizacije mogla bi stvoriti uzajamne mogućnosti rasta.
O Nikoli Avramoviću:
Nikola Avramović je Viši direktor za finansijsko savetovanje u Alvarez & Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, a prvi je srpski državljanin na ovako značajnoj poziciji kada su u pitanju vodeće svetske konsultantske kuće.
Sa preko 20 godina intenzivnog iskustva u investicionom bankarstvu i finansijskom savetovanju, Nikola je savetovao klijente širom Evrope na poslovima akvizicije, investicija, strateških definicija i kriznog menadžmenta.
Od 2023. godine nalazi se u veoma cenjenoj kompaniji za finansijski konsalting Alvarez &˛Marsal kao Viši direktor čiji je zadatak da izgradi tim i vodi kompaniju u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Pre toga, Nikola je bio član tima od tri osobe koji je izgradio AxFina Holding, pan-evropsku kompaniju iz Beca za upravljanje imovinom, koja je vrlo brzo došla od 0 do 200+ zaposlenih u 7 EU zemalja, sa preko 3 milijarde evra sredstava kojima su upravljali.
Prethodno je Nikola 4 godine bio direktor finasijskog konsaltinga u PwC Europe, gde je uspešno vodio i realizovao neke od najvećih bankarskih transakcija u regionu Centralne i Istočne Evrope.
Od 2009. do 2015. godine nalazio se na nekoliko rukovodećih pozicija u Hypo Alpe Adria Bank International u Austriji, kao odgovoran za region Balkana.
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdiplomsku specijalizaciju iz finansija i menadžmenta rizika završio je na Frankfurtskoj školi za finansije i menadžment u Nemačkoj. Nakon toga na Harvard biznis školi u SAD završio je izvršni program za liderstvo u finansijskim organizacijama.
Nikola je član Harvard Kluba Srbija i Harvard Kluba Austrija. Tečno govori engleski jezik i služi se nemačkim jezikom.
|
|
