Aleksandra Hristov je za dnevni list Danas https://www.danas.rs/ komentarisala kampanju SNSa  “Ja sam bot”.

Kampanja SNSa jeste reakcija na kriznu situaciju koja se desila, curenje u javnost imena 15.000 botova, ali njihova reakcija se ne može smatrati  kriznim PR-om.

Oni zapravo pokušavaju da “pokriju” tu činjenicu i uključuju sve i svakoga, čak i državni vrh.

Kampanja SNS “Ja sam bot” je pokušaj tzv. “face saving” kampanje koja, u nedostatku bilo čega boljeg, mora da proglašava očigledno neregularnu i marginalno kriminalnu aktivnost za nešto legitimno, čime ta politička opcija još više urušava svoj gotovo nepostojeći javni ugled.

Mogu da kažem da je ovo još jedna u nizu grešaka  koju prave od 4. maja ove godine i da ulaze u sve veći problem kao stranka.

Bot je neko ko pod tajnim imenom na društvenim mrežama,  ne svojom voljom, već u dogovoru, ili pod nečijim nalogom, blati i unižava političke protivnike, ljude iz javnog života, događaje.

Ovom kampanjom vladajuća stranka dodatno pravi podelu u društvu, kreira lažnu sliku u društvu, obesmišljava događaje i činjenice.

Istovremeno, kampanjom se promoviše laž kao njihov vrednosni sistem, a to građani sve više prepoznaju.

To generiše još veću frustraciju u ovako podeljenoj Srbiji, dodatno ponižava institucije i dokazuje da one gotovo ne funkcionišu i ne rade svoj posao.

Tekst se može pročitati na linku: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/da-li-sns-kampanjom-i-ja-sam-bot-pokusava-da-pokrije-curenje-oko-14-000-bot-naloga/

Fudbaleri FK TSC iz Bačke Topole osvojili su drugo mesto u Superligi Srbije i plasirali se u kvalifikacije za Ligu šampiona!

https://www.facebook.com/fktsc/videos/1699364160512470

U poslenjem tekstu Međunarodne federacije novinara (IFJ) https://www.ifj.org/ pod naslovom “Završna reč na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije: Kroćenje naših demona https://www.ifj.org/…/final-words-at-the-slavko… dala sam izjavu o Slavku Ćuruviji i poslednjim danima rada redakcije Dnevnog Telegrafa.
Zahvaljujem se Međunarodnoj federaciji novinara i novinarki Jelena Petkovic koja piše o sada već trećem suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Moja izjava na srpskom jeziku u celosti:

1. Kako je bilo raditi sa Slavkom Ćuruvijom? Kakav je on bio?

U novinarstvu sam u raznim redakcijama aktivno radila od 1988 godine do 2000. U Dnevni Telegraf sam prešla na Slavkov poziv da kao novinarka radim od samog njegovog osnivanja, i tu sam ostala do poslednjeg dana. Tužno mi je, ali sam u isto vreme i ponosna, što je upravo moj tekst bio na naslovnici poslednjeg broja DTa “Kazna 2.400.000 dinara”- na redu konfiskacija imovine“.
Slavko je bio je hrabar čovek i išao je ispred svog vremena. Napravio je sigurno najbolju redakciju organizaciono i u Dnevnom Telegrafu i Evropljaninu je okupio je neke od najboljih novinara i urednika tog vremena. Kada je održavao redakcijske sastanke uvek je iskreno sa saradnicima komunicirao sa čime se novina suočava. Tako smo svi znali mnogo detalja o dešavanjima i pritiscima kroz koje prolazimo kao redakcija.

Svi koji su imali drugačije mišljenje potkrepljeno dokazima i time razotkrivali loše, nasilničke i pogubne odluke vlasti, bili su žigosani kao neprijatelji države i naroda i tretirani su kao špijuni i domaći izdajnici. Zato je govoriti istinu onda kao i danas bilo i jeste opasno po život.

Slavko se do kraja držao svojih principa. I kada su njegove novine zabranjene, i kada je bilo opasno kritikovati tada vladajući režim, on nije pristao da ćuti. Zato je i ubijen. Slavku kao i svima drugima kojima je prišivena etiketa špijuna i izdajnika nikada ni u jednom sudskom procesu ta kvalifikacija nije dokazana.

2. Šta je on za tebe bio tada, a šta je sada, sa ove distance?

Slavko Ćuruvija za mene je simbol hrabrog i nezavisnog novinarstva i kao takav mora da ostane upisan u istoriji. Meni je čast što sam radila u njegovom timu i bila jedna od najbližih saradnica.

Sada mogu da sa sigurnošću da tvrdim kažem da je on bio jedan od najboljih najkvalitetnijih ljudi sa kojim sam radila u životu, kao čovek i kao urednik, a i novinar od koga se moglo mnogo naučiti. Bio je iskren i pošten saradnik. Kada god bi nešto obećao, uvek je to ispunjavao, a to je u ovoj zemlji bila retkost tada, ali je i sada. Istovremeno, nakon dogovora o temama koje smo radili, nikada nisam doživela da mi bilo koji urednik ispravlja tekst i to je bila uređivačka politika profesionalnog novinarstva i Slavka Ćuruvije

Ono što znam je da su oni, koji i danas pokušavaju da sa sebe skinu odgovornost, godinama uspevali da prebace suđenje za njegovo ubistvo na drugi teren i da je svako ko je pokušao da postavi pitanje odgovornosti bio diskreditovan u javnosti. Sve u cilju da se od žrtve napravi zločinac. Nadam se da ćemo na kraju ipak doživeti završetak suđenja i osudu učesnika, uz napomenu da će svi oni koji su učestvovali u kreiranju atmosfere koja je dovela do ubistva, na neki način odgovarati.

3. Možeš li da opišeš poslednji redakcijski sastanak sa njim, koji si pomenula?

Dan pred bombardovanje Slavko je sazvao poslednji redakcijski sastanak. Znali smo da počinje bombardovanje i pored zabrane i pritisaka, nismo bili sigurni šta može da nam se dogodi u ratnom stanju. Uz njega je ostalo nas petnaestak novinara i urednika i rekao nam je da bežimo. Rekao nam je da moramo da se izmestimo, bar po Srbiji, jer ima informacije da nismo sigurni. Bili smo pod velikim pritiskom i stresom. Neke kolege su bile privođene iz Dnevnog Telegrafa, tadašnjeg radija B92, Naše Borbe…. Na vlasti su bili Slobodan Milošević, Socijalistička partija Srbije i Srpska Radikalna Stranka. Donosioci odluka u to vreme od predsednika, premijera, ministara: informisanja, vojske, policije nikada nisu odgovarali pred sudom i narodom ove zemlje za posledice pogubnih i samoubilačkih odluka koje su za posledicu imale stradanje ljudi, materijalnih dobara, gubljenje teritorije, statusa i svega što nas je dovelo u ovu poziciju, uključujući i ubistvo Slavka Ćuruvije.

Slavko je bio optužen kao izdajnik i neko ko zagovara bombardovanje Srbije. Većina nas koji smo radili sa njim još uvek se, i dan danas, u Srbiji označavamo kao strani plaćenici i domaći izdajnici.

O atmosferi koja je tada vladala u novinarstvu, govori činjenica da su o tekst o njegovom ubistvu objavile nezavisne agencije i samo jedna novina, tadašnja “Republika” ,čiji je glavni i odgovorni urednik bio Nebojša Popov. MUP je zahtevao od medija da se isključivo prenese njihovo saopštenje o ubistvu koje je parafraziram glasilo „ Ispred zgrade u kojoj stanuje ubijen je Slavko Ćuruvija“.

Na dan kada je ubijen nas nekoliko otišlo je do njegovog stana. Bilo nas je malo. Prošli smo Resavsku ulicu koja je bila puna neobičnih likova. Tom prilikom su došli i Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović. Zoran Đinđić je nakon sahrane Slavka Ćuruvije napustio Srbiju i otišao u Crnu Goru, upravo da bi izbegao da i njega ubiju. Sve vreme rata, a i kasnije išla je brutalna kampanja protiv Đinđića da je pobegao u Crnu Goru za vreme bombardovanja, što je bila laž. Sklonio se nakon ubistva Slavka Ćuruvije.

4. Da li je to bila prva redakcija u kojoj si radila? Spomenula si da je to za mnoge bila najbolja redakcija ikada…
U Dnevni Telegraf sam na Slavkov poziv prešla iz Nedeljnog Telegrafa. Pre toga bila sam novinar saradnik u raznim redakcijama počev od Novih Omladinskih Novina, Borbe do 1992. kada ju je preuzela Savezna Vlada, Radio Beograda, emisija ” Niko kao ja”, radija B92 (izveštavala sam sa studentskih demonstracija 1991.), Nedeljnog Telegrafa. Većina tih redakcija je ukinuta, ili preuzeta od strane tadašnjeg režima.

Ceo tekst na engleskom:

https://www.ifj.org/media-centre/blog/detail/category/articlesblogs/article/final-words-at-the-slavko-curuvija-murder-trial-taming-our-demons.html

Puno uspeha u 2023. godini, srećnu Novu godinu i Božićne praznike žele vam Aleksandra, Bojana i Branimir

https://www.krik.rs/reakcija-kompanije-hristov-consulting-na-krik-ovu-vest-sa-sudjenja/

KRIK ponovo prekršio pravila struke

Kompanija Hristov consulting ocenjuje da je portal KRIK na grub način ponovo prekršio pravila  struke, pokušavajući da diskredituje ovu konsultantsku firmu, kao i pojedince u njoj, selektivnim i  neobjektivnim prenošenjem izjava sa ročišta u postupku u kome je KRIK tužena strana, a predstavnice Hristov consultinga su bile samo svedoci.

Iako KRIK, kao tužena strana u sporu pokrenutom po tužbi britanske grupacije Mineco, ima pravo da iznosi neistine u svoju odbranu, ipak je za svaki medij, a posebno istraživački, u najmanju ruku neprofesionalno da sa suđenja izveštava iznoseći poluistine i konstruišući izveštaj tako što iznosi samo delove za koje smatra da mu idu u prilog, umesto da na objektivan i nepristrasan način obaveštava javnost.

Tako se, primera radi, u izveštaju KRIK-a sa ovog ročišta ne navode oni netačni navodi kojih su se obe svedokinje setile iz predmetnog teksta o Minecu, koji je objavljen još u septembru 2020. godine i ima više od 9 strana teksta, ne računajući prateću opremu. Nasuprot tome, već u naslovu piše da je “PR-ka svedočila da je tekst prepun neistina, ali nije mogla da navede šta konkretno nije tačno”.

U izveštaju se navodi i da je advokatica KRIK-a zatražila da se kao dokaz da je demanti poslat, sudu dostavi originalan mejl sa adrese Hristov consultinga, kao i da su se tome protivili advokati Mineca. Navodi se i da se sudija saglasio, ali se ne navodi da je sudija u više navrata svedocima ukazao da je bespredmetno što uopšte govore o demantiju, s obzirom na to da se spor ne vodi zbog neobjavljivanja odgovora, već po tužbi Mineca za nanošenje štete kompaniji osnovnim tekstom.

Iako je KRIK više puta pominjao konsultante Hristov consulting u svojim tekstovima, Hristov consulting u ovom reagovanju ističe da se uvek, na sve zakonom predviđene načine, brani isključivo poštujući najviše profesionalne standarde i etičke norme.

U tom smislu, Hristov consulting savetuje svoje klijente da podnesu Žalbu Savetu za štampu, ukoliko smatraju da je neki medij načinio ozbiljne propuste u izveštavanju. Kada je u pitanju Žalba koju je Mineco podneo protiv KRIK-a, Komisija za Žalbe je jednoglasno ocenila da je KRIK prekršio Kodeks tekstom o Minecu.  KRIK je, međutim, odbio da tu odluku Komisije objavi, čime je ponovo prekršio pravila Saveta za štampu, čiji je član.  Ni ova činjenica nije našla svoje mesto u izveštaju sa ročišta, iako je sam urednik KRIK-a imao brojna pitanja u vezi sa tim.

Iz svega ovoga, Hristov consulting ne može da izvuče drugi zaključak već da se i ovim novim izveštajem pokušava naneti šteta nama, a da se takođe vrši i posredan pokušaj pritiska na sud.

Hristov consulting ponovo naglašava da su nas tokom 15 godina u radu vodili najviši profesionalni standardi, poštovanje etičkih normi i vrlo kvalitetni odnosi sa medijima, što nameravamo da radimo i u budućnosti.

Povodom desete godišnjice od osnivanja Fondacije “Evro za znanje “, predsednik Upravnog odbora Milenko Vasović  uručio je Zahvalnicu Fondacije na spajanju dobrih ideja i dobrih ljudi, Aleksandri Hristov, direktorki Hristov consultinga.

“Velika mi je čast što sam Zahvalnicu dobila od kredibilnih ljudi koji kroz Fondaciju već deset godina okupljaju organizacije i pojedince koji su spremni da ulažu u znanje stipendirajući srednjoškolce i studente. Hristov consulting, kao društveno odgovorna kompanija, uvek podržava obrazovanje mladih i spremna je da pomogne svakome ko se iskreno zalaže za te ciljeve. Hvala još jednom Fondaciji što istrajava u  naporu da čista srca ulaže u školovanje mladih u Srbiji i što je nas, kao i naše klijente, prepoznala kao partnere u postizanju takvih ciljeva”, kaže Aleksandra Hristov.

Britanska kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu i ove godine će preko Fondacije „Evro za znanje“ obezbediti dve stipendije za studente IV godine osnovnih studija Rudarsko-geološkog fakulteta, na smeru Istraživanje ležišta mineralnih sirovina – Modul ekonomska geologija.

Ovo je deseta godina kako Fondacija raspisuje konkurs, a Mineco već sedam godina zaredom podržava ovu inicijativu. U kompaniji Mineco se nadaju da će i ovogodišnji stipendisti želeti da se upoznaju sa radom u nekom od njihovih rudnika, steknu kontakte i prođu korisnu praksu.

Iznos svake stipendije je 120.000 dinara, za školsku 2022/23 godinu i otvoren je do 5. oktobra.  Sve stipendije se dodeljuju bespovratno i isplaćivaće se u deset jednakih rata.

Uz molbu, zainteresovani studenti treba da dostave potvrdu o upisanoj godini, sa prosečnom ocenom na studijama. Takođe, Fondaciji Evro za znanje potrebno je dostaviti dokaze o primanjima roditelja u poslednja tri meseca, ili potvrda Nacionalne službe za zapošljavanje ukoliko roditelji nisu zaposleni. Kandidati mogu dostaviti i dokaze o posebnim priznanjima i nagradama sa takmičenja, ukoliko ih imaju.

Posebna komisija Fondacije će zavisno od uspeha, materijalnog stanja i upisanih studija izabrati kandidate. Rezultati konkursa biće poznati do kraja oktobra 2022. godine. O načinu izbora stipendista kandidati se mogu obavestiti na sajtu https://www.evrozaznanje.rs/.

Friday, September 3rd, 2021

Centralni teren Fudbalske akademije TSC, na novom stadionu TSC Arena u Bačkoj Topoli, danas popodne svečano je otvoren, prigodnim programom, i prijateljskom utakmicom u kojoj je TSC pobedio mađarskog velikana Ferencvaroš sa 2:1.

Poveo je TSC golom Juga Stanojeva u 15. minutu, izjednačili su gosti pogotkom Balinta Večeija u 83. minutu, a u nadoknadi je Ifet Đakovac postigao gol za prvi trijumf kluba i Bačke Topole u duelu sa Ferencvarošem.

Pred punim tribinama stadiona, koji može da primi 4.500 gledalaca, predsednik TSC je pre utakmice pozdravio brojne goste iz Srbije i Mađarske, ocenivši da svi treba da budu ponosni na objekat koji niče u srcu Bačke Topole, a koji će sledeće godine poprimiti konačan izgled.

„Prvu zvaničnu utakmicu kao domaćini na ovom terenu odigraćemo sa Vojvodinom, 26. septembra, u 11. kolu Superlige, a danas imamo čast da ugostimo mađarskog velikana Ferencvaroš, za koji nas vezuje 100 godina prijateljstva“, rekao je Žemberi.

„Ovo je jedan od najvažnijih dana u istoriji našeg kluba. Ovo je dan kada otvaramo vrata našeg novog domaćeg terena na kome ćemo uskoro dočekivati sve buduće rivale“, kazao je Žemberi i dodao da je Ferencvaroš prijatelj TSC-a od davnih početaka, još kada su prethodne generacije na ovim prostorima sanjale velike fudbalske snove.

„Danas te snove mi ostvarujemo i dopunjavamo, uvereni da ćemo na ovom terenu ispisati neke nove, lepe fudbalske priče. Današnja priredba, susret velikih prijatelja, Ferencvaroša i TSC-a, prva je u toj kolekciji“, kazao je predsednik TSC, ističući da ovaj današnji meč ima za TSC istorijski značaj.

Početni udarac na današnjoj utakmici izveli su kapiteni dva kluba koji su u Bačkoj Topoli 1980. godine bili učesnici poslednjeg međusobnog susreta, legenda Ferencvaroša Tibor Njilaši i nekadašnji kapiten FK TSC Ištvan Kovač.

Izgradnja Fudbalske akademije TSC počela je 2017. godine, a taj objekat, koji sadrži centralnu zgradu sa smeštajnim kapacitetima, restoranom, teretanom, sobama za oporavak i masažu, kao i terene sa najkvalitetnijim podlogama, otvoren je u septembru 2018. Tada je ugovorena i izgradnja stadiona, kao centralnog terena Akademije, što je projekat koji je od početka finansijski podržao Fudbalski savez Mađarske, u sklopu pomoći fudbalu u regionu.

U objekte Akademije, bez stadiona, uloženo je oko 10 miliona evra, dok se očekuje da ukupna investicija samo u stadion bude oko 15 miliona. U planiranju i izgradnji ovog najmodernijeg stadiona u Srbiji, koji je nikao na mestu starog Gradskog stadiona, vodilo se računa o energetskoj efikasnosti, investirano je u toplotne pumpe i solarne panele, kako bi se umanjila potrošnja spoljne električne energije, a projektanti su i na sve druge trenutno dostupne načine vodili računa o životnoj sredini i uslovima za održivi razvoj.

Generalni sponzor FK TSC je kompanija „SAT-TRAKT” DOO iz Bačke Topole. Klub već treću sezonu igra u Superligi Srbije, u kojoj trenutno zauzima drugu poziciju. Od zatvaranja i rušenja starog stadiona, klub je privremeno igrao na stadionu u obližnjoj Senti, koji je za tu priliku obnovljen.

U klubu iz Bačke Topole, ponikli su i igrali mnogi fudbaleri, među kojima su Laslo Lerinc, Zvezdan Terzić, Zlatko Krmpotić, Nikola Žigić, Andrija Kaluđerović, Norbert Kenjveš kao i sadašnji reprezentativac Srbije Dušan Tadić. Dres reprezentacije Srbije sada nosi i Marko Petković, defanzivac TSC-a.

U nedeljniku NIN https://www.nin.co.rs/ objavljen je tekst “Kontinuirano uvodimo nove standarde”, dr Jelene Doganjić, direktorke Sektora za aktuarstvo i upravljanje rizicima Milenijum osiguranja.

Predstavnici Fudbalskog saveza Srbije (FSS), zamenik predsednika Nenad Bjeković i generalni sekretar Jovan Šurbatović, danas su na TSC Akademiji nastavili akciju podele opreme amaterskim klubovima iz Srbije.

U prostorijama TSC Akademije članovi delegacije FSS-a danas su uručili opremu za 17 klubova sa teritorije opštinskog fudbalskog saveza Bačka Topola-Mali Iđoš.

Goste iz FSS su dočekali predsednik Opštinskog fudbalskog saveza Bačka Topola-Mali Iđoš Petar Tadić, kao i predsednik TSC-a Janoš Žemberi i generalni direktor kluba Sabolč Palađi.

Petar Tadić je pozdravio čelnike FSS i FS Vojvodine i zahvalio na poklonima.

„Ovaj divan gest mnogo će značiti našoj maloj sredini i doprineće razvoju fudbala na teritoriji opštinskog saveza koji je srpskom fudbalu podario veliki broj prvoligaških fudbalera i državnih reprezentativaca“, rekao je Tadić.

Zamenik predsednika FSS Nenad Bjeković je istakao da mu je uvek prijatno u Bačkoj Topoli.

„Čast mi je i zadovoljstvo što sam ponovo u društvu ovih divnih ljudi. Odrastao sam u maloj sredini i znam koliko će vam značiti sportska oprema koju smo vam doneli. Svestan sam da to nije ništa posebno, ali klubovima koji su baza srpskog fudbala može da bude od velike koristi. Znamo gde se formiraju budući fudbalski asovi i pomagaćemo i dalje amaterske klubove u kojima su stasala mnoga poznata imena našeg fudbala. Neka vam je sa srećom i da u novoj opremi ostvarite zacrtane ciljeve“, kazao je Bjeković.

„Na ovim prostorima je uvek bilo dobrih igrača, neki od njih su napravili ozbiljnu karijeru, a ne sumnjam da će ih biti i ubuduće. Drago mi je što su u FSS prepoznali značaj ulaganja u male, amaterske klubove, jer se iz njih lako iznedre budući reprezentativci“, dodao je predsednik TSC-a Janoš Žemberi.

U 17 klubova Opštinskog fudbalskog saveza Bačka Topola-Mali Iđoš registrovano je 1.200 igrača, 60 sudija i instruktora i isto toliko trenera.