SOS telefonska linija SAT-TRAKT-a za pomoć starijim sugrađanima u nabavci

March 19th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Telekomunikaciona kompanija SAT-TRAKT otvorila je posebnu SOS telefonsku liniju za pomoć sugrađanima, koji nemaju drugu podršku, a ne mogu sami da odu u nabavku osnovnih životnih namirnica i lekova, u opštinama gde ST-CABLE ima svoju korisničku mrežu.

Posebna SOS telefonska linija na broju 024 22 00 00 namenjena je građanima koji zbog ograničenja kretanja osoba starijih od 65 godina ne mogu da izlaze, kao i osobama sa invaliditetom, hroničnim srčanim i plućnim bolesnicima i osobama sa dijabetesom, koji takvu pomoć nemaju, a potrebna im je u trenutnoj epidemiološkoj situaciji.

Građani kojima je ovakva podrška potrebna mogu da se jave na SOS telefon 024 22 00 00 i da službenicima kažu šta im je potrebno, a osoblje SAT-TRAKT-a će otići u nabavku u prodavnice maloprodajnog lanca IDEA, a potom namirnice dostavljati na adresu zajedno sa računom, koji će tada izmirivati.

Linija će biti otvorena svakog dana, a osoblje SAT-TRAKT-a će se truditi da dostavu obavi što pre. Građani kojima SAT-TRAKT na ovaj način želi da pomogne neće plaćati nikakve troškove dostave, već će pri dostavi samo izmirivati račune za kupljene namirnice.

SOS telefonska linija biće otvorena do ukidanja vanrednog stanja i važećeg ograničenja kretanja osoba starijih od 65 godina.



JKS: Obustavlјaju se overe potpisa i raspravlјanja zaostavštine, osim u hitnim slučajevima, solemnizacije uz razmak od najmanje jednog sata

March 17th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Sve javnobeležničke kancelarije u Srbiji radiće od danas u izmenjenom režimu, sa smanjenim obimom posla i prometa stranaka, u skladu sa preporukama ministra pravde Republike Srbije za vreme vanrednog stanja zbog epidemiološke situacije u zemlјi.

Javnobeležničke kancelarije nastaviće da rade svakog radnog dana od 9 do 17 sati, ali uz obustavu overa potpisa, rukopisa i prepisa osim u naročito hitnim i opravdanim situacijama. U takvim situacijama, neophodno je da stranke elektronskom ili redovnom poštom dostave javnobeležničkoj kancelariji obrazložen zahtev za hitno obavlјanje ove službene radnje.

Javni beležnici nastaviće da obavlјaju službene radnje solemnizacije ugovora, sačinjavanje javnobeležničkih zapisa i javnobeležničkih zapisnika, ukoliko stranke nisu u kategoriji lica pod posebnom zaštitom.

Preporučeno je svim kancelarijama da obavlјanje ovih poslova sa strankama zakazuju u razmaku od najmanje sat vremena, da potrebnu dokumentaciju primaju, kada je god to moguće, elektronskom poštom, kao i da dozvole pristup isklјučivo strankama koje učestvuju u postupku.

Za prijem dokumentacije u papirnoj formi, javni beležnici treba da obezbede funkcionisanje jednog šaltera sa kontrolisanim brojem stranaka koje mogu da mu pristupe.

U toku trajanja vanrednog stanja, javni beležnici neće zakazivati ročišta u postupcima sačinjavanja smrtovnica, raspravlјanja zaostavštine i drugim vanparničnim postupcima, koje javnim beležnicima poveravaju sudovi, a u kojima je neophodno učešće stranaka. Takođe, već zakazana ročišta u ovim postupcima biće odložena, osim u predmetima u kojima se zahteva hitno postupanje, a ne ugrožavaju se posebno zaštićene kategorije stanovništva.

U skladu sa preporukama Ministarstva pravde, javni beležnici do dalјeg neće obavlјati službene radnje van javnobeležničkih kancelarija.

Javnobeležnička komora Srbije podseća i da je obavlјanje službene radnje overe potpisa birača za predstojeće republičke, pokrajinske i lokalne izbore, prekinuto nakon proglašenja vanrednog stanja, i da će biti nastavlјeno po donošenju odluke o ukidanju vanrednog stanja.

Javnim beležnicima je preporučeno da prilikom rada sa originalnom dokumentacijom nose zaštitne rukavice, da pojačaju higijenske mere u kancelarijama, da često obavlјaju dezinfekciju radnih površina, kao da i strankama omoguće pranje i dezinfekciju ruku. Stranke koje imaju zakazane termine, javni beležnici po pozivu treba da uvode u kancelariju, kako bi se na što manju meru smanjio rizik i po stranke i po zaposlene u javnobeležničkim kancelarijama.

Uz ove mere, javnim beležnicima je preporučeno da omoguće rad od kuće zaposlenima koji imaju decu mlađu od 12 godina, kao i zaposlenima koji zbog hronične bolesti spadaju u kategoriju stanovništva pod posebnom zaštitom.

Javnobeležnička komora Srbije obaveštavaće blagovremeno i redovno kako javne beležnike, tako i širu javnost, o svim promenama režima rada javnobeležničkih kancelarija dok traje vanredno stanje, kao i nakon toga.

Preporuke ministra pravde za rad javnobeležničkih kancelarija u vreme vanrednog stanja, donete su na osnovu Zakona o javnom beležništvu, Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kao i Uredbe o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja.



FK TSC prekinuo sve aktivnosti u skladu sa vanrednim stanjem u zemlji

March 16th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole, kao i Fudbalska akademija,  od nedelje uveče, kada je proglašeno vanredno stanje na teritoriji Srbije, prekinuo je sve aktivnosti, kako takmičarske, tako i trenažne.

„Svi fudbaleri TSC, kako članovi A tima, tako i mlađe kategorije, obavešteni su o prekidu rada i oni će u narednom periodu biti kod svojih kuća. Takođe, njima će biti dostavljen program koga kao sportisti treba da se pridržavaju“, rekao je generalni direktor FK TSC Sabolč Palađi.

Prema njegovim rečima, svojim kućama otišli su i polaznici Fudbalske akademije TSC, a Akademije će u narednom periodu, dok traje vanredno stanje u zemlji, raditi na apsolutnom minimumu radi održavanja objekta i terena.

Palađi je istakao da će FK TSC biti u neprekidnom kontaktu sa Fudbalskim savezom Srbije i drugim klubovima u Superligi, da će pratiti sve dalje aktivnosti i prilagođavati se momentalno svim novim odlukama.

„FK TSC će ovom trenutku pristupiti maksimalno racionalno, a svi naši igrači, kao i članovi stručnog štaba, ponašaće se u skladu sa odlukama nadležnih organa“, rekao je Palađi.

Poslednju utakmicu pre uvođenja vanrednog stanja zbog epidemiološke situacije, FK TSC je odigrao u subotu, 14. marta na svom terenu, pobedivši radnik iz Surdulice sa 2:1. Posle 26 kola, TSC zauzima četvrto mesto na tabeli Superlige sa 50 bodova iz 14 pobeda, 8 remija i 4 poraza.



Javnobeležnička komora Srbije: Za četiri dana overeno 349.467 potpisa birača

March 9th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Javni beležnici overili su za četiri dana 349.467 potpisa birača za podršku izbornim listama političkih stranaka ili grupacija,  a takođe su zakazali overe svima koji su od raspisivanja izbora do sada, u skladu sa propisima, podneli pismene zahteve za overu.

Zakazivanje overe potpisa birača kod javnih beležnika počelo je 4. marta, kada su raspisani republički, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji, i od tada je 540 pravnika iz javnobeležničkih kancelarija utrošilo 11.890 radnih sati obavlјajući službenu radnju overe potpisa birača.

Obim posla koji su obavile ekipe overivača za samo četiri dana pokazuje i računica da bi za taj posao jednom pravniku sa ovlašćenjima bilo potrebno više od četiri godine rada, uklјučujući i rad vikendom.

Javnobeležnička komora Srbije izuzetno je zadovolјna efikasnošću koju su pokazale javnobeležničke kancelarije u ovom odgovornom poslu, uz striktno pridržavanje nepristrasnosti javnih beležnika. Svi javni beležnici strogo se pridržavaju pravila da izlazak na teren zakazuju hronološki, po redosledu kojim političke stranke ili grupacije podnose zahteve, i u skladu sa raspoloživim kapacitetima.

Prema propisima, izborne liste za predstojeće republičke parlamentarne izbore, kao i za pokrajinske i lokalne izbore, podnose se odgovarajućim izbornim komisijama sa overenim potpisima birača najkasnije do 10. aprila u 24.00 sata. Javni beležnici ostaju spremni da odgovore na sve zahteve za overu potpisa birača koji budu podneti blagovremeno, u skladu sa propisanim rokom.



Javni beležnici počinju da primaju zahteve za overu potpisa birača

March 4th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Javni beležnici Srbije počeće od danas, kada su raspisani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, da primaju zahteve za sprovođenje overe potpisa birača, u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu, kao i u skladu sa zakonima o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima.

U ovom trenutku u Srbiji postoji 198 javnobeležničkih kancelarija, koje su već opredelile 540 stručnih lica, ovlašćenih za overu potpisa za izborne liste za predstojeće parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.

Javni beležnici sprovodiće overu potpisa birača za predstojeće izbore u skladu sa  Odlukom Izvršnog odbora JKS iz februara 2016. godine, kao i Odlukom Izvršnog odbora od 24. februara 2020. godine, prema kojima su političke stranke koje podnose zahtev za overu potpisa birača za podržavanje izbornih lista dužne da kancelariji javnog beležnika podnesu pismeni zahtev radi obavlјanja službene radnje van javnobeležničke kancelarije.

Zahtev mora da sadrži tačno označeno mesto i datum obavlјanja overe potpisa. Takođe, prostorije u kojima će se obavlјati overa potpisa moraju da ispunjavaju minimum uslova kako bi se obezbedilo zakonito i kvalitetno obavlјanje ove službene radnje. Mesto gde se obavlјa overa mora biti na teritoriji službenog sedišta javnog beležnika, odnosno na području osnovnog suda za koje je imenovan javni beležnik.

Javni beležnik koji prima te zahteve, zavodiće ih hronološki, i tačno naznačiti i datum i vreme primlјenog zahteva.  Javni beležnici će, takođe, hronološki, u skladu sa primlјenim zahtevima, izlaziti na teren.

Prema odluci Ministarstva pravde, javnom beležniku pripada naknada od 50 dinara, uklјučujući PDV, po potpisu birača koji podrži izbornu listu za narodne poslanike, izbornu listu za pokrajinske poslanike i izbornu listu za gradske i opštinske odbornike.  Nema nikakvih dodatnih troškova kod javnih beležnika za političke stranke i pokrete koji podnesu zahtev za overu potpisa birača, jer javni beležnik nema pravo da naplaćuje naknadu drugih troškova pri overi potpisa za kandidovanje na izborima, poput rada van radnog vremena, terenskog rada ili dnevnica.

Za područja 4 osnovna suda u Srbiji još nema imenovanih javnih beležnika – i to za osnovne sudove u Dimitrovgradu, Majdanpeku, Sjenici i Knjaževcu. Na područjima koje pokrivaju ti sudovi, overa će se obavlјati u sudovima. Na teritorijama opština u kojima nema javnih beležnika, ali se nalaze na područjima suda za koje postoji imenovani javni beležnik, overu potpisa preuzeće javni beležnik imenovan za područje tog suda, a sa druge opštine u kojoj postoji kancelarija javnog beležnika.

Javnobeležnička komora je uverena da će javni beležnici obaviti posao overe potpisa birača bez primedbi na efikasnost i zakonitost ovog procesa.

Javnobeležnička komora Srbije ističe i potrebu da ostali poslovi u javnobeležničkim kancelarija širom Srbije budu obavlјani bez većih zastoja i bez gužvi i dok traje postupak overe potpisa birača, uprkos tome što će veliki broj zaposlenih u javnobeležničkim kancelarijama biti angažovano na overavanju potpisa



RADIONICA “KAKO KOMUNICIRATI SA STAKEHOLDERIMA” ZA ČLANOVE IO NUNS

March 3rd, 2020  / Author: Hristov Consulting

Direktorka Hristov Consulting-a Aleksandra Hristov, sertifikovana poslovna konsultantkinja iz domena strateških komunikacija, održala je radionicu “Kako komunicirati sa stejkholderima (stakeholders)”, za članove Izvršnog odbora i Sekretarijata Nezavisnog udruženja novinara Srbije NUNS (http://www.nuns.rs/).

Treningom je obuhvaćeno definisanje i razjašnjavanje pojma stejkholdera, odnosno ciljanih javnosti, međusobna interakcija ciljanih javnosti i organizacije, načini upravljanja uticajem na stejkholdere, kako s njima komunicirati i kako se prema njima odnositi.

Ova interaktivna radionica je, inače, kreirana za rad sa menadžmentom kompanija, svih organizacija, institucija, kao i sa pojedincima.

„Izuzetno mi je drago što sam imala priliku da kao nekadašnja novinarka i dugogodišnja članica  NUNS-a održim radionicu koja može da pomogne organizaciji da se razvija i napreduje. Misija NUNS-a je da snažnim i proaktivnim delovanjem u javnosti štiti prava članova i svih medijskih radnika u Srbiji, da sistematski unapređuje profesionalne standarde i da promoviše etički odgovorno novinarstvo, što su demokratske vrednosti za koje se u svojoj oblasti komunikacija zalaže i Hristov consulting“, rekla je Aleksandra Hristov.

Radionica “Kako komunicirati sa stejkholderima” je interaktivna, pa svi učesnici kroz razgovor i uz vežbe, dobijaju praktična uputstva i alate za uspešnu komunikaciju sa svojim stejkholderima.



Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis obeležili petnaesti rođendan

February 25th, 2020  / Author: Hristov Consulting

BEOGRAD – Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis obeležili su u ponedeljak, 24. februara, 15 godina izlaženja i uspešnog rada.

Pred velikim brojem zvanica na svečanosti u beogradskom hotelu Kraun Plaza, ocenjeno je da ovi časopisi već deceniju i po predstavljaju važan izvor informacija za poslovne ljude, ali i za sve druge koji su zainteresovani za ekonomske teme i preduzetništvo.

Ovom prilikom dodeljena su i tradicionalna priznanja “Planeta Biznis”, čiji su dobitnici ove godine generalni direktor Đenerali osiguranja Dragan Filipović, direktor DDOR-a Đorđo Markeđani, programska direktorka za razvoj startapa „Digitalna Srbija” Zoja Kukić, vlasnica kompanije „Dezert” Čačak Zorica Selaković i direktor Regionalne privredne komore Pčinjskog i Jablaničkog okruga Goran Jović.

Glavna i odgovorna urednica, osnivača ovih časopisa, Radojka Nikolić izrazila je zadovoljstvo što su ovi časopisi uspeli da opstanu i u teškim okolnostima i što imaju zavidan rejting na medijskoj sceni Srbije u kategoriji ekonomsko-poslovne štampe. Ona je poželela Srbiji veće stope privrednog rasta i istakla da bi kao društvo trebalo više da se okrenemo ekonomiji nego politici.

U okviru proslave održan je mini panel o privredi Srbije nekad i sad, koji su vodili nekadašnji ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović, lice sa prve naslovne strane časopisa, i sadašnji predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je ujedno i lice sa najnovije naslovnice.

Hristov consulting čestita Magazinu Biznis i Ekonometru deceniju i po uspešnog rada, sa uverenjem da će u budućnosti biti još uspešniji.



Javni beležnici Srbije u 2019. godini uradili 367.121 besplatnih overa dokumenata

February 13th, 2020  / Author: Hristov Consulting

Javni beležnici Srbije (http://beleznik.org/index.php/sr/) su u toku 2019. godine ostvarili izuzetne rezultate, o čemu svedoči i podatak da su u tom periodu izdali više od 250.000 javnobeležničkih isprava, u formi zapisa i solemnizacije, što podrazumeva sastavlјanje, proveru i potvrđivanje ugovora o prometu nepokretnosti, ugovora o doživotnom izdržavanju i drugih ugovora iz ostalih imovinskih odnosa.

Tih 250.000 predmeta, zavedenih u Opštem poslovnom upisniku 197 javnih beležnika Srbije, značajni su ne samo kao statistički podatak, već i kao pokazatelј u kojoj meri je javno beležiništvo u Srbiji doprinelo povećanju pravne sigurnosti u prometu nepokretnosti i drugim poslovima, ocenio je danas predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, predstavljajući neke od najznačajnijih rezultata javnih beležnika u 2019. godini.

Cvejić je naveo i da su zahvalјujući radu javnih beležnika izbegnute duple prodaje nepokretnosti i da je značajno smanjen broj sudskih postupaka povodom sporova iz ugovornih odnosa.

Predsednik JKS je istakao veliku podršku i pomoć koju razvoju javnog beležništva od početka pruža Ministarstvo pravde Republike Srbije, koje nastavlјa da radi kako na unapređenju veoma važnih tehničkih kapaciteta javnobeležničkog sistema, tako i na jačanju pozicije i širenju nadležnosti i mreže javnih beležnika.

Cvejić je podsetio da su javni beležnici Srbije u 2019. godini proslavili 5 godina od uvođenja notarijata u pravni sistem, i da je izvesno da su za to kratko vreme uspeli da ispune najvažnije funkcije – da zaštite prava stranaka, ubrzaju i kontrolišu pravni promet i da u značajnoj meri rasterete pravosuđe. Za pet godina javni beležnici Srbije su uradili više od osam miliona pravnih poslova za koje su nadležni, među kojima je većina javnobeležničkih overa – oko 7 miliona.

Veliki uspeh javnih beležnika Srbije je i što su tokom 2019. godine uspeli da obave čak  367.121 besplatnih overa dokumenata, čime su rasteretili rad državnih organa koji su se ranije bavili tim poslovima, posebno u periodima upisa u srednje škole i fakultete. U 2019. godini je, u junu i julu, kod javnih beležnika širom Srbije obalјeno je više od 122.000 besplatnih overa dokumenata, dok je oko 245.000 dokumenata urađeno u preostalih 10 meseci.

Pored dokumenata za prvi upis u srednje škole i na fakultete, javni beležnici besplatno, tokom cele godine overavaju i dokumenta za potrebe konkursa za prijem u ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i za potrebe konkursa za korišćenje učeničkih i studentskih stipendija i kredita. Pored overe ovih dokumenata, kod javnih beležnika besplatno se obavlјaju i overe neophodne za upis u predškolske ustanove i u osnovne škole, kao i  overe potpisa i prepisa ili fotokopija dokumenata koja se koriste za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Bez naknade javni beležnici overavaju i isprave kojima se obezbeđuje finansijska podrška porodici s decom, kao i dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava žrtava porodičnog nasilјa. Pored toga, besplatna je overa i dokumenata nezaposlenih lica neophodnih za zasnivanje radnog odnosa, ili drugih prava koja se ostvaruju po tom osnovu.

Prema oceni predsednika JKS, rezultati ostvareni u prethodnih pet godina dokazuju u kojoj meri je za kratko vreme razvijen kako sistem javnog beležništva u Srbiji, tako i rad Javnobeležničke komore. Cvejić je posebno istakao efikasan rad velikog broja javnobeležničkih kancelarija, koje su uspele da ubrzaju i sprovođenje ostavinskih postupaka, koje obavlјaju kao poverene poslove sudova. „Ostavinski postupci kod javnih beležnika se sada vode efikasno, završavaju se u veoma kratkom roku“, rekao je Cvejić.

Cilј Javnobeležničke komore Srbije je da dalјe radi na unapređenju profesije, te da se popuni još slobodnih mesta za javne beležnike, kojih treba da bude 370, za teritoriju cele Republike Srbije. „Širenje mreže javnih beležnika jedan je od naših prioritetnih zadataka. Moramo da radimo na tome da se omogući jednaka dostupnost javnih beležnika svim građanima“, kazao je Cvejić.

Prema rečima predsednika JKS, Komora se suočavala u prethodnim godinama i sa mnogim izazovima, od kojih je možda najveći da ih građani prihvate kao profesionalce, pravnike koji svojim radom unapređuju pravnu sigurnost. „Verujemo da smo, u okviru svojih nadležnosti, u tom smeru do sada načinili velike korake, a možemo da obećamo da ćemo i ubuduće vredno raditi i da ćemo jačati našu mrežu i kapacitete“, dodao je Cvejić.

JKS takođe kontinuirano sprovodi i obuke javnih beležnika i javnobeležničkih pomoćnika i saradnika, a radi konstantno i na ujednačavanju javnobeležničke prakse.

„Za Komoru je izuzetno značajno da kontroliše rad svih javnih beležnika. Zahtevamo strogo poštovanje svih zakona i drugih propisa od svojih članova i sankcionišemo svako kršenje propisa unutar naših redova“,  rekao je Cvejić.



FONET PRENEO AUTORSKI TEKST O DEZINFORMACIJAMA I PROPAGANDI

February 3rd, 2020  / Author: Hristov Consulting

FoNet,  http://www.fonet.rs/, najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom,  ukratko je preneo  autorski  tekst Aleksandre Hristov iz Novog Magazina.

U SLUŽBI OBRAČUNA

BEOGRAD, 03. februar 2020. (FoNet) – Države u svetu trenutno su najozbiljniji kreatori lažnih vesti i propagandnih sadržaja, smatra međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja Aleksandra Hristov.

Direktorka Hristov konsaltinga u analizi “PR u službi obračuna”, objašnjava da bi mediji trebalo da rade u javnom interesu, a PR u interesu svojih klijenata.

Tamo gde se ovi interesi preklapaju, saradnja je i nužna I moguća, napisala je Hristov u autorskom tekstu za Novi magazin.

Ona je, međutim, upozorila da se “često dešava da naša struka biva samo instrument u rukama onih koji imaju određene ciljeve i ne biraju sredstva kako da ih ostvare”.

Po pravilu, ukazuje Hristov, oni koji svesno pristaju da budu instrument, bez poštovanja kodeksa, bivaju zloupotrebljeni i na kraju i žrtve svojih klijenata.

Prema njenom stavu, sektor PR-a, ukoliko valjano radi svoj posao, jeste saveznik medija koji doprinosi čuvanju javnog interesa i razvoju društva u celini.

Hristov smatra i da evropski zvaničnici ne vide ili ne razumeju koliko je ugrožena sloboda medija u Srbiji, a samim tim javni interes i demokratija u celini.

Ona smatra i da se većina principa propisanih zakonima I kodeksima ne primenjuje ili tek u nekoj manjoj meri, a čak se i zloupotrebljavaju.

Kada se na to nadovežu botovi, trolovi i ostali “satrapi”, stvarno je skoro nemoguće objasniti strancima o čemu se ovde radi, konstatuje Hristov.

Pozivajući se na studiju Evropske unije (EU), ona napominje da su elementi dezinformacija i propagande informacije koje su osmišljene tako da su u potpunosti ili delimično lažne, manipulativne ili zavaravajuće, ili koriste neetičke tehnike prepričavanja.

Kako je predočila, imaju nameru da stvore nesigurnost, neprijateljstvo ili polarizaciju u društvu ili pokušavaju da poremete demokratske procese.

Šire se i pojačavaju automatizovanim i agresivnim tehnikama, poput društvenih botova, veštačke inteligencije, mikrociljanja ili plaćenih ljudskih “trolova”, koji se često koriste da bi se povećala vidljivost javnosti, ukazuje Hristov.

Ona pominje i argumentaciju Ričarda Stengela, nekadašnjeg urednika Tajma i državnog podsekretara u Obaminoj administraciji, koji u knjizi “Informacioni ratovi” dezinformacijom naziva namerni lažni sadržaj kojim neko pokušava da se obmane.

Hristov citira Stengela koji pojavu autoritarnih lidera povezuje sa razvojem interneta, ali i sofisticiranim korišćenjem medija i informacija. Lideri u tim situacijama ograničavaju širenje informacija koje ne žele, a promovišu informacije koje žele, što je veoma opasna kombinacija.



Tekst Aleksandre Hristov “PR u službi obračuna” u novom broju nedeljnika Novi magazin

January 23rd, 2020  / Author: Hristov Consulting

PR U SLUŽBI OBRAČUNA

Često u našoj javnosti čujemo ocenu da evropski zvaničnici koji dolaze u Beograd ne vide ili ne razumeju koliko je ugrožena sloboda medija u Srbiji, a samim tim javni interes i demokratija u celini. Jedno od mogućih objašnjenja za to bila bi i činjenica da u njihovim zemljama to više nije tema kojom se bave, a u Srbiji je “formalnopravno” – sve u redu.

Nova medijska strategija je pred usvajanjem, i pored velike bitke koja se trenutno vodi o opstanku Saveta za štampu kao samoregulatornog tela koji jedini profesionalno radi svoj posao, postojeći medijski zakoni i kodeksi urađeni su po evropskim standardima, a samo se postavlja pitanje funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i javnog servisa.

To što se većina principa propisanih zakonima i kodeksima ne primenjuje ili tek u nekoj manjoj meri, a čak se i zloupotrebljavaju, teško je predstaviti onima u čijim zemljama meinstrim mediji, sudovi i javnost funkcionišu na demokratski način. Kada se na to nadovežu botovi, trolovi i ostali “satrapi”, stvarno je skoro nemoguće objasniti strancima o čemu se ovde radi.

SUKOB DVA PRINCIPA: Glavni fokus u njihovim zemljama, kao i u Evropskoj uniji u celini, jeste pitanje kako se izboriti s propagandom, dezinformacijama i širenjem lažnih vesti na onlajn platformama i kako rešiti sukob dva principa na kojima počiva demokratija, a to su sloboda govora i pravo građana da budu pravovremeno i objektivno informisani. Njima je teško objasniti da je u Srbiji, zapravo, problem u glavnim stubovima na kojima počiva informisanje građana, a to su tradicionalni mediji, gde se naše društvo zasad uglavnom informiše.

Iako je prema istraživanju agencije Plum Mark sa kraja 2018. 4,2 miliona građana Srbije na internetu, od čega 73 odsto iz urbanih sredina, većina građana se, prema istraživanju Ipsosa, ipak informiše putem televizije, i to njih pet (5!) miliona. Prema Ipsosovom istraživanju iz decembra 2018, internet dospeva do 4,9 miliona ljudi, radio do 3,6, magazini 2,5 i dnevne novine imaju doseg do 1,3 miliona. Ipak, građani Srbije prate trendove kada je u pitanju informisanje preko interneta, koji konstantno raste kao izvor informisanja.

Evropska unija rešava probleme plasiranja dezinformacija i propagande, ali u sferi širenja preko društvenih medija. Tako je jedna od studija koju je naručilo Odeljenje za politiku Evropskog parlamenta za prava građana i ustavna pitanja na zahtev Odbora Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, bila “Dezinformacije i propaganda – uticaj na funkcionisanje vladavine zakona u EU i njenim državama članicama”. Ova studija ispituje efekte na funkcionisanje vladavine zakona, demokratije i osnovnih prava.

ELEMENTI DEZINFORMACIJA: Prema Studiji, elementi dezinformacija i propagande su informacije koje su osmišljene tako da su u potpunosti ili delimično lažne, manipulativne ili zavaravajuće, ili koriste neetičke tehnike prepričavanja; bave se pitanjem od javnog interesa; imaju nameru da stvore nesigurnost, neprijateljstvo ili polarizaciju u društvu ili pokušavaju da poremete demokratske procese; šire se i/ili pojačavaju automatizovanim i agresivnim tehnikama, poput društvenih botova, veštačke inteligencije, mikrociljanja ili plaćenih ljudskih “trolova”, koji se često koriste da bi se povećala vidljivost javnosti.

Dodatno sluđivanje domaće javnosti je iznošenje podataka o svetskim trendovima, što zagovaraju neke agencije i pojedinci iz sektora PR-a kao da su – tamo preko stvari već rešene i da se ceo svet, uključujući i medije, bavi kreiranjem sadržaja, PR-om i marketingom. Istini za volju, svetski mediji kao što su The New York Times, The Washington Post, The Guardian, zbog pada prodaje štampanih izdanja jesu se reformisali i pojačali svoju onlajn sferu, ali su se povratili prvenstveno zbog insistiranja na kredibilitetu i pouzdanosti informacija.

Kada čitate onlajn tekst na The Guardianu otvara vam se prozor koji pita: “Odabrali smo drugačiji pristup. Da li ćete ga podržati? Za razliku od mnogih novinskih organizacija, odlučili smo se da svi naši nezavisni, istraživački tekstovi i izveštavanje budu besplatni i svima dostupni. Verujemo da svako od nas, širom sveta, ima pristup tačnim informacijama sa integritetom u svojoj suštini. U vreme kada je činjenično izveštavanje neophodno, podrška naših čitalaca je ključna za očuvanje uredničke nezavisnosti Gardijana. Ovo je naš model otvorenog i nezavisnog novinarstva. Ako ste u mogućnosti, podržite Guaridan danas sa barem jednim evrom.”

Sa druge strane, borba za status onlajn platformi kao što je Facebook uveliko je u toku i ishod je neizvestan. Tako je, posle višegodišnjeg otpora, ova kompanija samo prošle godine morala da brani svoje pozicije pred Američkim kongresom, da bi pre dve nedelje na svom blogu objavila da će ipak uklanjati video-zapise koje je modifikovala veštačka inteligencija poznata kao deepfakes. “Deepfakes” su računarski generisani isečci dizajnirani tako da izgledaju stvarno. Facebook će uklanjati video-snimke ukoliko shvati da su uređeni tako da prosečnom čoveku nisu jasni ili ako su zaveli gledaoca da misli da je osoba u video-snimku rekla reči koje zapravo nije izgovorila.

INFORMACIONI RATOVI: Istovremeno, Richard Stengel, nekadašnji urednik magazina The Time i državni podsekretar u Obaminoj administraciji, u najnovijoj knjizi “Informacioni ratovi”, u kojoj je opisao svoja iskustva susreta sa širenjem propagande i dezinformacija putem interneta, smatra da Facebook, kao i drugi društveni mediji, treba da snose odgovornost za objavljivanje sadržaja i da nije dovoljno što skidaju samo sadržaje koji promovišu nasilje.

Prema njegovom mišljenju, nedavno iznetom na CNN-u, iako ne pružaju profesionalne sadržaje kao mediji, ne znači da onlajn platforme nisu izdavači i da je Facebook najveći izdavač u istoriji čovečanstva koji mora da ima obavezu da skida lažne sadržaje, govor mržnje, deepfakes, svaki govor koji podstiče nasilje. To, po njegovom mišljenju, podrazumeva promenu 5. dela Zakona o telekomunikacijama donetog u Americi 1996, odnosno člana 230 (Communication Decency Act – Akt o pristojnosti komunikacije), koji pruža imunitet od odgovornosti za provajdere i korisnike “interaktivnog računarskog servisa” koji objavljuju informacije od trećih korisnika.

Takođe, smatra Stengel, kompanije treba da kažu da li je neko bot ili čovek, ko kupuje informacije od njih i u koje svrhe, a svi politički oglasi treba da budu u potpunosti transparentni. On u knjizi pravi razliku između “disinformation” i “misinformation” i “fake news”.

Dezinformacijom smatra namerni lažni sadržaj kojim neko pokušava da se obmane. Promašenom informacijom smatra nenamernu grešku, dok su lažne vesti negde između ova dva pojma. Ono što treba da zabrinjava jeste dezinformacija.

Pojavu autoritarnih lidera Stengel povezuje sa razvojem interneta, ali i sofisticiranim korišćenjem medija i informacija. Lideri u tim situacijama ograničavaju širenje informacija koje ne žele, a promovišu informacije koje žele. To je, prema njegovim rečima, veoma opasna kombinacija. Toga dosad nije bilo i veoma je zastrašujuće. Svako društvo s tim mora da se suoči i da se bori protiv tih pojava.

Države u svetu trenutno su najozbiljniji kreatori lažnih vesti i propagandnih sadržaja.

ULOGA PR: U evropskim zemljama postoje zakoni i kodeksi koji regulišu medije, a samim tim i granice u kojima se kreću svi oni koji s njima sarađuju. To podrazumeva političke partije i političare, kompanije, organizacije civilnog društva, uključujući i pojedince koji se bave PR-om, agencije i PR službe.

Svi postulati koji važe u svetu, prvenstveno u Evropi, ovde se veoma malo primenjuju, verovatno dok nas ne prisile upravo iz Evropske unije.

Rad u sferi komunikacija u Srbiji oslanja se na dobre kontakte s medijima, plasiranje vesti za klijente uz oglašavanje, nezameranje političkom akteru koji je trenutno na vlasti. To je ključno da bi se dobili poslovi i da bi se postigli dozvoljeni ili nedozvoljeni ciljevi za šefove, klijente i da bi se po bilo koju cenu prodavale usluge. Ovaj model kod nas funkcioniše decenijama, s tim što poprima sve brutalniji karakter. Osnovni postulati profesije PR-a i kodeksi kao da uopšte ne postoje iako formalno imamo domaći kodeks profesije, uz Helsinšku deklaraciju ICCO (International Communication Consultancy organization) sa više od 3.000 PR agencija iz 66 zemalja.

Prema Deklaraciji koja obavezuje čitav sektor, svi profesionalci su između ostalog dužni da se pridržavaju najviših profesionalnih standarda u praksi odnosa s javnošću i komunikacija i da se nikada ne bave kreiranjem i širenjem lažnih vesti. Takođe, profesionalci su dužni da poštuju istinu, korektno i transparentno postupaju sa zaposlenima, kolegama, klijentima, medijima, vladom i javnošću i da uvek pokažu ko su pravi sponzori i zastupnici određenih interesa. Ne smeju nikada da se upuštaju u zabrinjavajuće radnje kao što je botovanje i treba odgovorno da koriste društvene medije.

Sankcije za neetičko ponašanje PR

Iako nama nije očigledno da postoje sankcije za nepoštovanje ovih standarda, u svetu se sve više sankcioniše kršenje osnovnih postulata profesije. Tako je, zbog neetičkog ponašanja i takozvanog “crnog PR-a”, ICCO iz svog članstva izbacila jednu od najuticajnijih i najjačih PR agencija u svetu, britansku multinacionalnu kompaniju za odnose s javnošću Bel Potinger (Bell Pottinger), koja je nakon toga 2017. i bankrotirala. Ova kompanija je, prema pisanju BBC-ja i Guardiana, zbog rada s klijentom (privatnom kompanijom) optužena za raspirivanje rasne mržnje u Južnoj Africi i proizvodnju lažnih vesti, uključujući vođenje lažnih Twitter naloga.

Dužnost PR-a je da klijentima ukaže na to gde su granice saradnje s medijima i da uvek odbijaju klijente koji zahtevaju neetičko ponašanje. Na to ih obavezuju i domaći i međunarodni kodeksi. U Srbiji dodatno imamo i član 51. Ustava, koji kaže: “Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.”

Činjenica je da mediji treba da rade u javnom interesu, a da PR radi u interesu svojih klijenata. Tamo gde se ovi interesi preklapaju, saradnja je i nužna i moguća. Međutim, često se dešava da naša struka biva samo instrument u rukama onih koji imaju određene ciljeve i ne biraju sredstva kako da ih ostvare. Po pravilu, oni koji svesno pristaju da budu instrument, bez poštovanja kodeksa, bivaju zloupotrebljeni i na kraju i žrtve svojih klijenata.

Sektor PR-a, ukoliko valjano radi svoj posao, jeste saveznik medija koji doprinosi čuvanju javnog interesa i razvoju društva u celini.

NAPOMENA

Tekst je deo Projekta “Propaganda kao neprijatelj, komunikacija kao saveznik medija”, kojim Novi magazin, http://www.novimagazin.rs/, želi da promoviše značaj primene medijskih zakona i kodeksa, kao i neophodnost primene međunarodnih standarda u odnosima između medija i PR-a, bilo iz političkih stranaka ili biznisa. Projekat finansira Ambasada SAD u Beogradu

Autorka:  Aleksandra Hristov, Međunarodno sertifikovana poslovna konsultantkinja u oblasti strateških komunikacija i direktorka Hristov consultinga.